Српски / srpski: Црква Св. Ахилија у Ариљу, задужбина краља Драгутина. Подигнута је крајем XIII века на остацима старијег храма епископије Моравице. Осликавање Драгутинове задужбине завршено је крајем 13. столећа, будући да натпис у прстену куполе наводи 1296. годину када је живописање започело, будући да се осликавање кретало од купола наниже. Обликована је као једнобродна грађевина с куполом, припратом и нешто касније дозиданом спољном припратом. Има троделни олтарски простор и правоугаоне певнице. Схемом основе и просторним склопом припада развијеном облику рашких цркава, а међу њима је јединствена по својим витким, издуженим пропорцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама. Ариљско зидно сликарство ослања се на токове монументалног, пластичног стила XIII века. Сачувало се само делимично у наосу, више у припрати, а незнатно у спољној припрати. У апсиди су евхаристичке теме, а у ђаконикону циклус Св. Николе. У вишим зонама наоса су Велики празници, Страдања Христова и сцене из Богородичиног живота, док су у првој зони стојећи светитељи и поворке Немањића и српских архиепископа и епископа као симболична потврда сагласја српске државе и цркве. У припрати су изузетни портрети краљева Драгутина и Милутина, краљице Кателине и Драгутинових синова. У вишим зонама илустроване су старозаветне теме и васељенски сабори. Реч је лкултном месту веома дугог трајања: некадашњи манастир почива на остацима античких и византијских грађевина. Дуготрајна археолошка истраживања омогућила су презентацију пронађених делова грађевина. Црква је конзервирана и презентована 1996.