Структурни аналог
У хемији, структурни аналог, такође познат као хемијски аналог или једноставно аналог, је једињење које има сличну структуру са неким другим једињењем, али се разликује од њега у погледу појединих компоненти.[1] Оно се може разликовати у једном или више атома, функционалних група, или подструктура, који су замењени са другим атомима, групама, подструктурама. Структурни аналог се може сматрати да је формиран, бар теоријски, од другог једињења.[2]
Упркос високе хемијске сличности, структурни аналози не морају да буду функцијски аналози и могу да имају веома различита физичка, хемијска, биохемијска, или фармаколошка својства.
У развоју лекова велике серије структурних аналога почетног водећег једињења се креирају и тестирају као део студија односа структуре и активности (SAR).[3]
Види још уреди
- Дериват (хемија)
- Хомолог, једињење из хемијске серије
- Функцијски аналог, једињења са сличним физичким, хемијским, биохемијским, или фармаколошким особинама
- Аналог прелазног стања
Референце уреди
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Ганеллин, C. Р.; Јанос Фисцхер (2006). Аналогуе-басед Друг Дисцоверy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ISBN 3-527-31257-9.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Literatura уреди
- Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH.