Википедија

Jugo (automobil)

„Jugo” (Yugo), „jugo koral” (Yugo Koral), „jugo tempo” (Yugo Tempo) ili „zastava koral” (Zastava Koral), je automobil koji se proizvodio u fabrici Zastava u Kragujevcu, u Srbiji.

Yugo
Jugo iz prvih serija
Pregled
ProizvođačZastava automobili
Poznat kaoZastava Jugo

Zastava Yugo

Yugo Koral

Yugo GV/GVplus/GVL/GVS/GVX/GVC

Yugo Cabrio

Yugo Tempo

Yugo Ciao

Zastava Koral

Zastava Koral In/In L
Proizvodnja1980—2008
MontažaKragujevac, Srbija (Jugoslavija)
Karoserija i šasija
KlasaA - mali gradski auto
Karoserijahečbek
Rasporedprednji poprečno postavljeni motor, pogon napred
SličniFijat 127 Autobjanki A112
Pogonski agregat
Motorčetvorotaktni
linijski sa 4 cilindra
903, 1116, 1124 i 1299 cm3
Stepen prenosa4-stepeni (manuelni)
5-stepeni (manuelni)
3-stepeni (automatski)
Veličine
Međuosovinsko
rastojanje		2150 mm
Dužina3490 mm
Širina1542 mm
Visina1390 mm
Masa700 - 883 kg

Istorija uredi

Osnove uredi

 
Autobjanki A112
 
Fijat 127

Istorija automobila Jugo počinje 60-ih godina 20. veka. U to vreme, britanski Mini bio ubedljivo najpopularniji mali automobil u Evropi[traži se izvor], pre svega zbog svoje koncepcije sa prednjim pogonom i prednje poprečno postavljenim motorom. Ta popularnost nije prošla nezapaženo kod rivala, a posebno kod Fijata, koji je smatran za najuspešnijeg evropskog proizvođača malih automobila.[traži se izvor] Tada je Fijatova paleta malih automobila bila sačinjena od modela 500 i 600, sa motorom u zadnjem delu auta. Nakon završetka proizvodnje modela 600 u Italiji, predstavljen je naslednik FIAT 850, u kom je debitovao motor od 903 kubika, najpoznatiji motor ugrađivan u Juga. Fijat ni krajem 60-ih nije bio siguran da li je Minijeva koncepcija ispravna odluka, pa je odlučeno da se model sa ovom koncepcijom pojavi pod imenom Autobjanki, Fijatove divizije koja je ispitivala reakciju tržišta na određene inovacije. Fijat je to već radio sa modelom Autobjanki Primula, koji je bio zamorče za Fijat 128. Novi model Autobjanki A112, predstavljen 1969. je bio prvi pravi italijanski odgovor na Mini, i on se može smatrati pretečom Juga. Ovaj auto je bio vrlo popularan, a proizvedeno je više od milion primeraka do 1986. Zbog uspeha A112-ice, Fijat odlučuje da ovakav koncept primeni i na svom malom automobilu, modelu 127, predstavljenom 1972. koji je iste godine dobio titulu za Evropski automobil godine. Fijat 127 je bio još uspešniji, sa više od 3 miliona proizvedenih primeraka.

Razvoj uredi

Istorija Juga počinje 1971. kada nakon predstavljanja modela 101, rukovodstvo fabrike odlučuje da izbaci novi moderno dizajnirani auto, pozicioniran između Zastave 750 i Zastave 101, a zatim bi i zamenio model 750. Takođe je odlučeno da auto bude sopstvene konstrukcije, jer je rukovodstvo smatralo da fabrika ima dovoljno resursa za to. Međutim, sve to je stavljeno u drugi plan zbog osvajanja proizvodnje tada novog modela 101. Tek je 1975. predstavljen projekat novog modela koji je poneo oznaku „Zastava 102.” To će biti vozilo moderne koncepcije sa prednjim pogonom i poprečno postavljenim motorom napred, konkurentno u svojoj klasi (Fijat 127, Reno 5 i Folksvagen Polo). Potpisan je i ugovor o tehničkoj i logističkoj podršci Fijata pri konstrukciji novog modela, pa je time Zastava stekla uvid u tehničku dokumentaciju Fijata 127. Na osnovu crteža i gipsanih modela u razmeri 1:5 rađenih u Institutu za automobile u Kragujevcu, odabran je dizajn eksterijera i enterijera novog auta, a zatim se pristupilo i izradi dokumentacije za prototip i izradi pojedinih mehaničkih delova, na kojima se video uticaj Fijata 127 i veće Zastave 101. 2. oktobra 1978. je ručno izrađena prva Zastava 102, kao rezultat rada stilista i konstruktora iz Kragujevca. Izrađeno je još 3 prototipa, koji su podvrgnuti testiranju u Jugoslaviji i Italiji, a jedan od njih, zeleni, je poklonjen Josipu Brozu Titu, prilikom njegove posete Kragujevcu, a slika tog auta je prva slika Juga ikada objavljena. Cena jednog takvog, ručno sklopljenog prototipa je procenjena na oko 12 miliona dolara. 1979. je izrađeno još 10 prototipa za dalja ispitivanja. Pošto je dizajnerski bio potpuno konkurentan, ostalo je da se odluči koja će biti motorizacija. U neke od prototipa ubačen je motor sa Zastave 101, od 1116 kubika i 55 KS, a u druge motor od 848 kubika i 31 KS. Od slabijeg motora se odustalo jer je bio preslab, a od jačeg jer bi značajno digao cenu auta, i približio ga skupljem „Stojadinu.” Na kraju je odlučeno da se kupi licenca za motor od 903 kubika i 45 KS, dobro poznat sa Fijata 127 i Autobjankija A112. Krajem iste godine je održan konkurs za komercijalno ime novog modela, a među 3000 predloga pobedio je naziv Jugo, koji se dobro uklapao u trend imenovanja automobila po vetrovima.

Evolucija uredi

 
Rani model Juga
 
Jugo 45A
 
Jugo Kabrio
 
Koral In

Na Sajmu automobila u Beogradu 1980. zvanično je predstavljen model Zastava Jugo 45. Oznaka 45 je označavalo snagu motora u KS. Bio je to auto dugačak 3.490 milimetara, širok 1.542 milimetra, visok 1.335 milimetara, međuosovinsko rastojanje bilo mu je 2.150 milimetara. Bio je težak 725 kilograma, sa motorom od 903 kubika i 45 KS pri 6000 o/min, razvijao je 62 Nm pri 3.400 o/min. Maksimalna brzina bila mu je 135 km/h i imao je menjač sa 4 brzine. Ove karakteristike jasno ukazuju na sličnost sa Fijatom 127, ali je Jugo nesumnjivo bio domaći automobil. Već na sajmu je počela i avansna uplata, a zatim i kroz prodajnu mrežu u čitavoj zemlji. Obećano je da će prvi primerci biti isporučeni u decembru iste godine. Serijska proizvodnja počela je 11. novembra, ali su ti prvi primerci sklapani sve do 28. kada je prvi serijski proizvedeni Jugo sišao sa trake, neposredno pred državni praznik. Do kraja godine proizvedeno je svega 36 automobila. 1981. je proizvedeno 9.715 primeraka, a 1982. 14.414. 1983. su na Sajmu u Beogradu predstavljene prve varijante Juga, Zastava Jugo 45L, Zastava Jugo 55 i 55L. Modeli sa dodatim L imali su nešto bogatiju opremu, sa tapacirima vrata od velura, naslonima za glavu na prednjim sedištima, zadnji bočni prozor koji je moguće otvarati, rikverc svetlo, itd. Model Jugo 55 imao je jači motor iz Zastave 101, sa 1116 kubika i 55 KS, a mogao je da dostigne 145 km/h. Iste godine dolazi do promene imena iz Jugo u Yugo, naziv primereniji stranim tržištima. Počinje i izvoz u Veliku Britaniju, Holandiju, itd. Ove godine je proizvedeno 22.738 Juga. 1984. se planira izvoz u Sjedinjene Američke Države, pa su stoga tamo poslata 3 Juga koji nisu zadovoljili tamošnje standarde. Da bi ispunili te standarde bilo je potrebno izvršiti više od 400 izmena. Nakon što su te izmene izvršene automobili su poslati u SAD na dalja ispitivanja. Te godine je proizvedeno 33.392 primerka. 1985. počinje zvaničan izvoz Juga u SAD, koji na tom tržištu nastupa kao Jugo GV (GV je skraćenica od „Grand Value” ili velika vrednost). Prvi brod sa kontingentom Juga GV je isplovio iz luke Bar 31. jula. a u Americi je prodato 3.895 automobila. Na domaćem tržištu su ukinuti modeli Jugo 45 i 55, jer fabrika nije mogla da proizvodi previše varijacija istog modela. Ukupna proizvodnja je te godine iznela 41.274 automobila. 1986. modeli 45L i 55L menjaju imena u 45A i 55A gde „A” označava Ameriku. U suštini, to je samo Jugo GV za domaće tržište, jer sadrži sve tehničke izmene sa tog modela. Nekoliko meseci kasnije pojavljuju se i modeli 45E i 55E, gde „E” označava Ekonomik, odnosno model sa nešto siromašnijom opremom. Te godine je proizvedeno rekordnih 86.492 primerka, čime Jugo postaje najtraženiji Zastavin automobil, a na američko tržište je plasirano 35.910 primeraka, čime je ono postalo najveće za Zastavu. 1987. pojavljuju se novi modeli kako za američko, tako i za domaće tržište. U Americi predstavljeni su sledeći modeli: GV Plus - osnovni model sa više opreme (integrisana svetla za vožnju unazad u zadnju svetlosnu grupu, GVX - X potiče od eXtreme, ima motor od 1300 kubika i 65 KS, svetla za maglu napred i pozadi, aluminijumske felne, itd, GVS - sportski model sa raznim ukrasima, ima motor od 1100 kubika i 60 KS, GVL - sa luksuznijom opremom i GVC - kabriolet verzija, kome je ojačan okvir vetrobrana zbog bezbednosti, pa stoga nije bilo potrebe za rol-barom. Imao je krov kojim se upravljalo električnim putem. Pošto su sve izmene značajno podigle cenu, nudio se samo sa najjačim motorom. Ova paleta je bila za modelsku godinu 1988, a u Americi je prodato rekordnih 48.617 primeraka. Na domaćem tržištu dodati su model 45AX, 45EX, 55AX i 55EX, koji su se od modela 45A, 45E, 55A i 55E, razlikovali po nekim dodatnim opcijama, kao što su nasloni za glavu, integrisana rikverc svetla u zadnju svetlosnu grupu (na 55AX) i antena. Ove godine je proizvedeno 103.157 primeraka. 1988. zbog popularnosti ovog auta, ime Jugo (Yugo) se proširuje na sve modele iz Kragujevca. Jugo dobija ime Koral, a sa njim i nove verzije: Koral 45, Koral 55 i Koral 65, sa motorima od 903 kubika i 45 KS, 1116 kubika i 55 KS i 1300 kubika i 65 KS. Proizvodnja se zaustavila na 112.453 primerka, a u Americi je prodato 31.583 primerka. 1989. pojavio se model Koral 60 sa 60 KS i motorom od 1116 kubika, kao i kabriolet za evropsko tržište pod nazivom Jugo Kabrio. Takođe, pojavili su se i modeli Koral 60 EFI i Koral 65 EFI (sa istim motorom kao na Floridi 1.3 EFI), sa Bošovim elektronskim ubrizgavanjem goriva, tipa Motronic MP 3.1. Te godine proizvedeno je 124.913 primeraka, a na američkom tržištu prodaja pada na 10.391 primerak. 1990. su ponuđene verzije Koral 45 i Koral 55 Junior, kao ulazni modeli. Iste godine Inoćenti, italijanska marka za jeftine automobile, pod vlasništvom Fijata, sklapa ugovor sa Zastavom o prodaji Juga na italijanskom tržištu, pod imenom Inoćenti Koral, u verzijama Koral 45, Koral 55, Kabrio 65. Ideja je bila da se paleta proizvoda ovog proizvođača proširi, jer su tada nudili samo model pod imenom Inoćenti Mini, baziran na britanskom Miniju. Jugo se u Italiji nudio do 1993. Proizvodnja je dostigla 91.872 primerka te godine, a u Americi je prodato 5.659 vozila. 1991. je uveden Renoov 3-brzinski automatski menjač, specijalno za američko tržište. Manja količina Korala sa automatskim menjačem je isporučena i na domaćem tržištu. Tada je u Americi sa lagera prodato 2.509 primeraka i još 1.311 naredne godine. 1992. nastupaju sankcije Jugoslaviji, pa izvoz staje i obim proizvodnje se značajno smanjuje. Gama modela ostaje nepromenjena do 1994. kada se uvode dva nova modela: Koral C i Koral CL. Koral C je bio model sa nešto poboljšanom opremom, dok je CL služio kao Koral sa najjačom opremom. Od standardnog Korala razlikovao se po novim dubokim branicima, zadnjim spojlerom, retrovizorima podesivim iz unutrašnjosti, novom maskom hladnjaka, tzv. katapult sedištima, tapaciranim vratima, itd. 1995. celokupna gama Koral menja ime u Tempo, a sa njim dolaze i nove izmene. Na sve modele iz game primenjene su neke izmene sa modela za strana tržišta (retrovizori), zatim četvrtasti bočni žmigavci, jednodelna prednja maska, nova instrument tabla, itd. Motorizacija je ostala ista. 1998. na modelima sa elektronskim ubrizgavanjem goriva, dolazi do zamene starog Bošovog sistema Motronic MP 3.1 sa novijim, isto Bošovim, Motronic M4.6. Ti modeli su označavani kao Tempo 1.1i i 1.3i. Krajem iste godine pripremljen je naslednik za model CL, Ciao, ali je zbog bombardovanja predstavljen tek 2000. U vizuelnom pogledu nije se mnogo razlikovao od CL-a, imao je samo drugačiji zadnji spojler. Boje na ovom modelu su bile dvoslojne, a samim tim i postojanije. Ogibljenje je spušteno što mu je davalo dobru upravljivost i dobro ponašanje u krivinama, a od opreme imao je centralno zaključavanje, radio, svetla za maglu, treće stop svetlo, zadnje naslone za glavu, obojene retrovizore, kožni žuti volan, drugačija sedišta sa bočnom potporom, itd. 2000. je, u saradnji sa francuskom dizajnerskom kućom Heuliez, uporedo sa floridom, redizajniran i jugo. Tada je došlo do povratka imenu Koral, a novi model se zvao Koral In. Na njemu je izvršeno 123 izmene. Sama konstrukcija nije menjana, ali je vizuelno dosta promenjen. Dodati su novi branici, maska hladnjaka, zadnji spojler, novi enterijer. Tokom 2001. ovaj model je počeo da se prodaje u pilot seriji, a serijska proizvodnja je počela 2002. Iste godine nerestilizovani modeli su preimenovani u Zastava Koral. Na novom modelu dolazi i do obnavljanja motorizacije, pa je uveden Pežoov benzinski motor od 1124 kubika i 60 KS, pored dobro poznatih agregata, s tim što je najmanji motor od 903 kubika izbačen iz ponude. Poslednje izmene su izvršene 2007. kada su uvedeni retrovizori sa fijata seićenta i nova digitalna instrument tabla. Od 1980. do 2008. proizvedeno je 794.428 primeraka. Poslednji jugo nosio je oznaku Zastava Koral In 1.1 sa serijskim brojem karoserije 1116076 i brojem motora 1628756. Na putevima se još uvek vozi dosta „jugića” i on danas spada u najčešće automobile u Srbiji. Iako ni najstariji modeli nisu dobili status oldtajmera, nema sumnje da će se to desiti u budućnosti, jer postoje klubovi ljubitelja ovog automobila i marke Zastava uopšte, kao što su Zastava Fan Klub ili Jugo Fan Klub.

Izvozna tržišta uredi

 
Jugo u Poljskoj
 
Jugo Kombi za britansko tržište
 
Jugo u Čileu
 
Jugo Kabrio u Nemačkoj

Kao i većina Zastavinih modela, Jugo se izvozio na većinu evropskih tržišta (Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je postojala radionica koja je vršila prepravke i ugrađivala neke delove specijalno za to tržište, Nemačka, Holandija, Grčka, Francuska, Poljska, gde je Jugo čak sklapan u CKD kitovima u kompaniji DAMIS u periodu između 1997. i 2000. uz korišćenje pojedinih poljskih delova, (kao što su akumulatori, gume i sl.)[1], kao i na vanevropska tržišta: Čile, Ekvador, Novi Zeland, Egipat, Kanada, gde je osnovni model prodavan pod oznakom Jugo GL. Ipak, najbitnije izvozno tržište bile su Sjedinjene Američke Države.

Izvoz u SAD uredi

 
Jugo za američko tržište

Za izvoz u SAD najzaslužniji je američki biznismen Miro Kefurt, koji se bavio uvozom automobila iz Istočne Evrope u SAD. Još 1982. on je kontaktirao Zastavu s idejom o uvozu Juga u SAD. Osnovna zamisao je bila u tome što motori sa manje od 50 KS nisu podlegali tadašnjim ekološkim normama i drugim propisima. Zatim je osnovao firmu koja bi se bavila uvozom Juga, pod imenom Yugo Cars Inc. u Kaliforniji. Nakon odobrenja Fijata, on počinje da pravi planove o uvozu. Prva 3 (crveni, plavi, beli) modela su predstavljena na Salonu Automobila u Los Anđelesu 1984. Ideja se bazirala na niskoj početnoj ceni od 4500 dolara (11000 dolara danas) i neverovatnoj garanciji od 10 godina ili 160.000 kilometara. Iako su prvi utisci bili pozitivni, Jugo nije uspeo da prođe stroge testove za izduvne gasove. Kefurt nije imao novca da izvrši potrebne izmene, a Zastava nije bila voljna to da uradi. Tada na scenu stupa Malkolm Briklin, koji još u toku trajanja Salona automobila u Los Anđelesu leti za Jugoslaviju da se uključi u pregovore za Juga. Najviše ga je privukla niska početna cena. Nakon što je saznao da Kefurt poseduje pravo na prvih 5.000 vozila, Briklin ga kontaktira i otkupljuje njegovu firmu za 50.000 dolara, a samim tim i te automobile. Briklin je sa Jugom imao mnogo veće planove od Kefurta. Želeo je od Juga da napravi opštepoznati brend sa više modela. Uspeo da natera Zastavu da uradi 400 izmena da bi auto bio homologovan za američko tržište. Dok je bio u Kragujevcu, Briklin je testirao Jugo 45, i za njega je imao samo reči kritike. Da bi Jugo došao u Ameriku, prvo je motor morao da bude zamenjen. Jedinicu od 903 kubika zamenila je veća od 1116 kubika sa 55 KS, što je povećalo maksimalnu brzinu na 138 km/h. Takođe, promenjeni su materijali u enterijeru i povećana bezbednost. Ukupno je sprovedeno oko 500 izmena. Za razliku od Kefurta, koji planirao da prodaje Juga samo u Kaliforniji, Briklin je sedište firme premestio u Nju Džersi. Da bi osnovao salone u SAD Briklin je zaposlio Bila Prajora, a za marketing je bio zadužen Toni Siminera. U saradnji sa Zastavom doneta je odluka da se modeli za američko tržište sklapaju na posebnoj traci, gde bi radili bolje obučeni radnici. Ova odluka je proistekla iz stanja koje su Briklin i Kiminera zatekli u fabrici, gde su videli radnike kako puše na radnom mestu, a neke i kako spavaju u gotovim automobilima. U početku je ponuđen jedan model, GV. Bio je to najjeftiniji auto na američkom tržištu sa cenom od 3.990 dolara (danas 9.490 dolara). Drugi najjeftiniji novi auto bio je Hjundai eksel, sa cenom od 5.200 dolara (12.300 dolara). Magazini su odmah testirali novi model. Motor Week je bio jedan od prvih koji je testirao Juga. Zabeležili su da kvalitet enterijera nije bio najsjajniji, što je bilo u skladu sa cenom, ali su pohvale stigle na račun iskoristivosti prostora. Novinari su kritikovali i potrošnju od 9.4 litra na 100 kilometara u gradi, odnosno 7.6 na autoputu, što je bilo mnogo za tako mali auto. Takođe su pohvalili ponašanje u krivinama i kočnice s obzirom na cenu, a i ubrzanje od 16 sekundi mu je bilo bolje od nekih moćnijih modela. Test Drive Junkie je bio potpuno kritičan. Kritikovali su kvalitet izrade, buku, neke bezbednosne detalje, kao i to što su se sedišta pomerala po šinama u toku vožnje. 1987. je bila najuspešnija, pa su za narednu godinu uvedeni modeli GV Plus, GVX, GVS, GVL i GVC. Glavni kupci su bili studenti, penzioneri, porodični ljudi kojima je Jugo bio drugi ili treći auto. Iako je paleta proizvoda proširena, dolazi do konstantnog pada prodaje. Ni uvođenje automatskog menjača i motora sa elektronskim ubrizgavanjem goriva nije pomoglo i sa uvođenjem sankcija 1992. Zastava se povlači sa američkog tržišta. Zanimljivo je da su mnogi premijum proizvođači otkupili preostale zalihe „jugića” i poklanjali ih prilikom kupovine nekog od njihovih modela. Tu se posebno izdvojio Kadilak koji dugo nudio Jugo bez nadoknade uz skupoceni model Alante od 55.000 dolara. Briklin je 1998. sklopio novi ugovor sa Zastavom o prodaji Juga u SAD, gde je novi distributer trebalo da bude firma pod imenom ZMW (Zastava Motor Works), ali je od toga odustao kada je BMV zapretio tužbom zbog imena. Jugo je u SAD stekao popularnost[2], a tamo je ukupno prodato oko 140 hiljada primeraka.[3]

Popularnost uredi

Iako je u Srbiji Jugo još uvek vrlo popularan zbog niske cene i niske cene delova, kao i zbog prerade na tečni naftni gas, koja dosta smanjuje potrošnju, na internetu i u Americi Juga smatraju za jednog od najgorih automobila ikada. U trenutku kad se pojavio, Jugo je bio jedini istočnoevropski auto na američkom tržištu, pa Amerikanci nisu znali koliko je on bolji od većine njih. Uprkos trudu fabrike i uvoznika, Jugov nivo kvaliteta nije bio adekvatan za prohteve američkih kupaca. Zbog veoma niske cene, mnogi vlasnici su se ponašali nemarno. Zanemarivali su i osnovno održavanje, kao što je zamena ulja, što Jugo nije mogao izdržati. Ali ipak, oni vlasnici koji su se pridržavali uputstava i vršili redovno održavanje uglavnom su imali reči hvale. Poznat je i slučaj Lesli Pluhar, gde je navodno vetar od 80 km/h oduvao Jugo koji je ona vozila preko mosta Makinak u saveznoj državi Mičigen 1989. U tužbi koju je podnela njena porodica ni u jednom trenutku nije tvrđeno da je vetar prevrnuo auto, već da je ona izgubila kontrolu i poginula. Jugo se takođe pojavljuje u velikom broju filmova i serija, kao i muzičkih spotova.

Filmovi

Pesme - video spotovi

Modeli uredi

naziv modela proizvodnja opis modela fotografija
Zastava Jugo/Yugo 45 1980—1985 Osnovni model Juga, sa motorom od 903 cm³ i 45 KS.
 
 
Zastava Jugo/Yugo 45L 1983—1986 Luks model, sa tapacirom od velura na vratima, grejačima zadnjeg stakla, naslonima za glavu, zadnjim prozorima koji se mogu otvoriti, plastičnom ručicom menjača, pokazivačem rashladne tečnosti, brzinomerom koji pokazuje do 180 km/h, rikverc svetlom ispod zadnjeg branika, malim spojlerom ispod prednjeg branika, plastičnim usmerivačem vazduha na haubi, bočnom gumenom lajsnom i sa felnama sa poluratkapnama i natpisom „Zastava.”
Zastava Jugo/Yugo 55 1983—1985 Ista oprema kao Jugo 45, samo sa motorom od 1.116 cm³ i 55 KS.
Zastava Jugo/Yugo 55L 1983—1986 Ista oprema kao Jugo 45L, samo sa motorom od 1.116 cm³ i 55 KS.
Zastava Yugo 45А 1986—1988 Novi osnovni model, tehnički srodnik modela Jugo GV. Ima motor od 903 cm³ i 45 KS.
 
 
Zastava Yugo 45АX 1987—1988 Poboljšani model, sa naslonima za glavu i antenom.
Zastava Yugo 55А 1986—1988 Osnovni model sa motorom od 1.116 cm³ i 55 KS.
Zastava Yugo 55АX 1987—1988 Poboljšani model, sa motorom od 1.116 cm³ i 55 KS.
Zastava Yugo 45Е 1986—1988 Osnovni model, sa motorom od 903 cm³ sa 45 KS.
Zastava Yugo 45ЕX 1987—1988 Osnovni model, sa dodatim naslonima za glavu i antenom, sa motorom od 903 cm³ i 45 KS.
Zastava Yugo 55Е 1986—1988 Ista oprema kao i 45E, samo sa motorom 1.116 cm³ i 55 KS.
Zastava Yugo 55ЕX 1987—1988 Ista oprema kao i 45EX, sa motorom od 1.116 cm³ i 55 KS.
Yugo GV 1985—1991 Osnovni model za američko tržište sa motorom od 1.116 cm³ sa 55 KS.
 
 
 
 
Yugo GV Plus 1987—1991 Bolje opremljeni GV, sa integrisanim svetlima za vožnju unazad u zadnju svetlosnu grupu.
Yugo GVS 1987—1991 Sportska varijanta sa raznim ukrasima i motorom od 1.116 cm³ i 60 KS.
Yugo GVL 1987—1991 Luks model za američko tržište, imao je smanjenu potrošnju goriva, ručica menjača nije morala da se potapa za aktiviranje hoda unazad, rekonstruisana su sedišta i pritiskom na polugu su se pomerala unapred, ugrađeni su novi nasloni za glavu i presvlake sedišta, ugrađen je grejač zadnjeg stakla, dodate su crvene trake na branicima, integrisano je svetlo za vožnju unazad u zadnju svetlosnu grupu, izvršena je priprema za klima uređaj, poboljšane su kočnice, ugrađeni su novi pneumatici i uvedena je nova paleta boja.
Yugo GVX 1987—1991 X potiče od eXtreme, ima motor od 1.299 cm³ sa 65 KS, pojačano kvačilo, izmenjen enterijer, nove sportske branike, aluminijumske felne, niskoprofilne pneumatike, modifikovanu električnu instalaciju, spoljne bočne obloge karoserije, petostepeni menjač. Promotivna cena ovog modela bila je 5.699 dolara.
Yugo GVC 1987—1991 Kabriolet varijanta, na bazi modela GVX, sa ojačanim ramom vetrobrana, automatskim podizanjem krova. U projektovanju ovog modela učestvovala je i američka kompanija Jubbu Designers Inc specijalizovana u izradi mehanizama za krovove kabrioleta. Ovaj model koštao je 8.300 dolara.
Yugo Koral 45/55 Junior 1990. Uvodni model, bez svetala za rikverc, desnog retrovizora, zadnjim svetlima kao na prvim modelima, sa motorom od 903 cm³ sa 45 KS odnosno 1.116 cm³ sa 55 KS.
 
 
Yugo Koral 45 1988—1995 Osnovni model, sa motorom od 903 cm³ sa 45 KS. Od izmena dodat mu je desni retrovizor, ugrađena nova maska hladnjaka, crvena ukrasna traka na branicima, itd.
 
 
 
 
 
Yugo Koral 45L ? Inoćenti Koral za jugoslovensko tržište, sa motorom od 903 cm³ sa 45 KS.
Yugo Koral 45F ? Kombi verzija, sa dodatim plastičnim delom na zadnjem kraju i nosivošću od 360 kg, sa motorom od 903 cm³ sa 45 KS.
Yugo Koral 55 1988—1995 Ista oprema kao i Koral 45, sa motorom od 1.116 cm³ i 55 KS.
Yugo Koral 55F ? Kombi verzija sa motorom od 1.116 cm³ sa 55 KS.
Yugo Koral 55L ? Inoćenti Koral za jugoslovensko tržište, sa motorom od 1.116 cm³ sa 55 KS.
Yugo Koral 60 1989—1995 Ista oprema kao i Koral 55, sa motorom od 1.116 cm³ i 60 KS.
Yugo Koral 60 EFI 1989—1995 Ista oprema kao i Koral 60, sa motorom od 1.116 cm³ sa elektronskim ubrizgavanjem i 63 KS.
Yugo Koral 65 1988—1995 Ista oprema kao i Koral 60, sa dodatkom halogenih farova, sa motorom od 1.299 cm³ i 65 KS.
Yugo Koral 65 EFI 1989—1995 Ista oprema kao i Koral 65, sa motorom od 1.299 cm³ sa elektronskim ubrizgavanjem i 68 KS.
Yugo Cabrio 1989—2008 Kabriolet za evropsko tržište, nuđen sa motorima od 1.116 cm³ i 60 KS, 1.299 cm³ i 65 KS i 1.299 cm³ sa elektronskim ubrizgavanjem i 68 KS. Na ovaj model su primenjivane sve izmene kao i za standardni jugo. Poslednjih godina proizvodnje ovaj model je rađen isključivo po narudžbini. Proizvedeno je samo oko 500 primeraka.
Innocenti Koral/Cabrio 1990—1993 Verzija za italijansko tržište, prodavana kao inoćenti koral/kabrio. Na Koral su su ugrađivali motori od 903 cm³ sa 45 KС i 1.116 cm³ i 55 KS, a na Kabrio 1.299 cm³ i 65 KS. Ovi modeli se raspoznaju po dubokim branicima, kao i inoćenti oznakama.
 
Yugo Koral C 1994—1995 Poboljšani model iz 1994.
 
Yugo Koral CL 1994—1998 Poboljšani model iz 1994, sa novim branicima, retrovizorima podesivim iz kabine, novom instrument tablom, maskom hladnjaka, spojlerom, katapult sedištima, drugačijom tkaninom na vratima, itd.
 
 
Yugo Tempo 1.0E/1.1/1.3/1.1 EFI/1.3 EFI 1995—2003 Osnovni model iz 1995, sa novom maskom hladnjaka iz jednog dela, četvrtastim bočnim žmigavcima, bočnim markicama sa oznakom Jugo, novom instrument tablom. Ugrađivali su se motori od 903 cm³ sa 45 KS, od 1.116 cm³ 55 KS i 60 KS, od 1.116 cm³ sa elektronskim ubrizgavanjem i 63 KS, 1.299 cm³ sa 65 KS, 1.299 cm³ sa elektronskim ubrizgavanjem i 68 KS. Od 1998. motori 1.1 EFI i 1.3 EFI nose oznake 1.1i i 1.3i.
 
 
Yugo Ciao 1999—2003 Restilizovani CL, sa novim zadnjim spojlerom, kožnim žutim volanom, spuštenim zadnjim vešanjem, sportskim sedištima, zadnjim naslonima za glavu, centralnim zaključavanjem, radiom i retrovizorima u boji karoserije.
 
 
Zastava Koral 2002—2008 Tempo sa novim nazivom iz 2002. Motor od 903 cm³ i 45 KS je izbačen iz ponude.
 
 
Zastava Koral In 2002-2008 Novi restilizovani model. Ima nove branike, spojler, masku hladnjaka, enterijer. Takođe, postoji mogućnost ugradnje centralnog zaključavanja i zadnjih naslona za glavu. Ugrađivali su se isti motori kao na modelu Tempo, sa izuzetkom motora od 45 KS.
 
 
 
 
Zastava Koral In L 2002-2008 Model sa Pežoovim motorom od 1.124 cm³ i 60 KS.

Takođe, nudili su se i specijalni modeli za miliciju (sa rotacionim svetlima i u plavo-beloj kombinaciji) pod imenom SUP, za hitne lekarske intervencije (sa jednim plavim rotacionim svetlom i u beloj boji), od čega im i potiče ime HLI, kao i model za Auto-moto savez Jugoslavije, koji je nosio oznaku SPI, a bio je ofarban u žuto, i imao je jedno narandžasto rotaciono svetlo, znak AMSJ i dodatno svetlo na krovu.

Prototipovi uredi

Jugo turbo uredi

1988. je na Sajmu automobila u Beogradu predstavljen Jugo sa motorom od 1.116 ccm³ i 90 KS, sa turbo-punjačem. Ideja o Jugu sa turbo-punjačem potiče još iz 1986. i istraživačkog rada Mašinskog fakulteta u Beogradu i DMB-a, pod nazivom „Istraživanje problematike turbopunjenja OTO motora.” Na ovaj motor ugrađen je japanski turbo-punjač, marke IHI, model RHB 52. U njegovu vrednost nije se sumnjalo, pošto se nalazio na mnogim automobilima poznatih marki, kao što je Ferari. Da bi se izbeglo detonantno sagorevanje smeše, kao posledice povećanog pritiska, stepen kompresije je smanjen sa 9,2:1 na 7,5:1. Promenom stepena kompresije nije potpuno eliminisan rizik od nekontrolisanih detonacija, pa je ugrađen međuhladnjak, koji bi vazduh iz turbine hladio na radnu temperaturu. Takođe, zbog povećane temperature izduvni ventili su dobili hlađenje natrijumom, a zbog povećanog opterećenja oni su ojačani, kao i njihove vođice. Izmene je pretrpela i izduvna grana. Na kraju dodat je i hladnjak za ulje, a dodat je i Veberov karburator. Sa ovim izmenama motor je razvijao 66 kW (89 KS) pri 6000 o/min, obrtni moment od 130 Nm pri 3000 o/min. Do 100 km/h ubrzavao je za 9.9 sekundi, sa 2 odrasle osobe. Maksimalnu brzinu od 170 km/h dostizao je pri 5300 o/min. Od mana, dešavalo se da mu na uzbrdicama ponestane daha, što zahtevalo menjanje stepena prenosa. Slična stvar se dešavala i pri naglom ubrzanju na nižim obrtajima. Ovi nedostaci mogli su biti rešeni ugradnjom EFI sistema elektronskog ubrizgavanja goriva, kao i većeg međuhladnjaka. Od drugih izmena, ukrućeno mu je vešanje i skraćene su mu opruge.

Yugo Sparco Edition uredi

Predstavljen je 2000. na Salonu automobila u Beogradu. To je bio jugo kojeg je preradila italijanska kuća za opremanje sportskih automobila, Sparko. Od izmena, dodata su mu sportska sedišta, volan, pedale, specijalni pojasevi. Vešanje je spušteno i ukrućeno, a izmenjene su i karakteristike 5. stepena prenosa. Na ovaj model ugrađen je prilagođeni motor od 1.299 cm³.

Jugo Euro uredi

Jugo Euro je model konstruisan 1998. koji je trebalo da bude novi Zastavin model za američko tržište. Malkolm Briklin, koji je tokom 80-ih već prodavao Zastavine automobile u Americi, rešio je da se još jednom oproba u tome krajem 90-ih. Stoga je kontaktirao Zastavu, koja je predstavila ovaj auto. Jugo Euro je imao potpuno novi prednji deo od fiberglasa, sa farovima, maskom i branikom poreklom sa floride, što mu povećavalo dužinu za 750 milimetara. Pokretao ga je motor od 1299 cm³ i 65 KS. Imao je 5-stepeni manuelni menjač. Do 100 km/h ubrzavao je za 12 sekundi, i imao je maksimalnu brzinu od 155 km/h. Bio je bolje opremljen nego bilo koji drugi Jugo, a spisak opreme činio je klima uređaj, satovi za struju, pritisak ulja, itd. Ono što je trebalo da bude ključno u prodaji ovog modela bili su veoma niski troškovi održavanja; ulje je trebalo da se menja na 40.000 kilometara, a ostala ulja i filteri pre 200.000. Proizvedeno je 4 primerka, od čega je samo jedan završio u SAD, u Nevadi, u gradu Hendersonu, gde je bio najveći salon Zastavinih automobila u SAD. Zbog bombardovanja i imena kompanije koja bi uvozila novi model (ZMW (Zastava Motor Works)) ceo posao je propao.

Jugo elektra uredi

 
Jugo elektra
 
Jugo elektra

U avgustu 2002. je Zastava u saradnji beogradskim Elektrotehničkim fakultetom, Severom iz Subotice i Krušikom iz Valjeva predstavila prvi domaći električni automobil. Imao je asinhroni motor, izum Nikole Tesle. Auto je imao samo 2 mesta za putnike, jer je pozadi instaliran akumulator od 140 V i 60 Ah. Auto je prvenstveno dizajniran za gradsku vožnju, a sa jednim punjenjem mogao je preći od 60 do 80 kilometara. Punjenje je trajalo oko 5 sati do maksimalnog kapaciteta, a najveća brzina je bila 90 km/h, dok je idealna bila oko 60. Ovaj model nije ugledao svetlost dana, a danas se u Kragujevcu vozi jedan jugo sa oznakom elektra, mada sa benzinskim motorom.

Jugo koncept iz 2002. uredi

 
Globus Auto 001, električni automobil sa dizajnom koncepta Juga iz 2002.

Na Sajmu automobila u Beogradu 2002. Zastava je predstavila projekat modernizacije juga. Novi model imao potpuno novi prednji deo, sa duplim okruglim farovima i novim branikom. Dodati su i novi retrovizori. Zadnji kraj je potpuno promenjen, sa modernijim zadnjim vratima, zadnjim svetlima i branikom. Takođe, ugrađen je i novi enterijer. Nije ušao u serijsku proizvodnju, iako je ova modernizovana karoserija iskorišćena za električni auto firme Globus iz Debeljače, nekoliko godina kasnije.

Zastava Koral In L GTI uredi

2003. godine na Sajmu automobila u Beograd predstavljen je Jugo sa Pežoovim 1.6 benzinskim motorom sa 98 KS, koji se već ugrađivao na floridu. Sa tolikom snagom mogao je da ubrza do 100 km/h za manje od 10 sekundi i dostigne maksimalnih 180 km/h. U pitanju je najsnažniji motor ikad ugrađen na Juga. Spolja je izgledao identično kao Koral In, s tim što je ofarban u narandžastu i ima dva mala dodatna usisnika na prednjem braniku. Karoserija je učvršćena na više mesta, na prednjem trapu, vrhu amortizera i B stubu. Auto je spušten da bi se postigla veća stabilnost. Posedovao je sva 4 samoventilirajuća diska. Od ovog modela se odustalo zbog prevelike cene na tržištu.[4]

Zastava Koral In Kup Koncept uredi

2005. je na Sajmu automobila predstavljen olakšani Jugo pripremljen za trke, koji je mogao da dostigne 100 km/h za manje od 8 sekundi. U njega je takođe bio ugrađen Pežoov 1.6 motor.

Jugo sa Tojotinim motorom uredi

2003. godine u pet primeraka Juga su za potrebe ispitivanja ugrađeni Tojotini motori 1SZ-FE od 1.000 kubika i 70 KS, sa VVT-i sistemom varijabilnog razvoda ventila i 4 cilindra. Svi primerci su prodati u periodu od 2007. do 2010. godine. U 2024. se pouzdano zna da su 3 primerka još uvek u životu (locarani su u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu), dok je jedan primerak slupan i uništen u okolini Užica 2021. godine.

Tehničke karakteristike uredi

Motori uredi

45/ 1.0E 55/1.1 60/1.1 60 EFI/1.1 EFI/1.1i 1.1i (Pežo) 65/1.3 65 EFI/1.3 EFI/1.3i
Zapremina motora 903 cm³ 1116 cm³ 1116 cm³ 1116 cm³ 1124 cm³ 1299 cm³ 1299 cm³
Stepen kompresije 9,0 9,2 9,2 9,2 9,7 9,2 9,2
Prečnik x hod klipa 65 x 68 80 x 55,5 80 x 55,5 80 x 55,5 72 x 69 86,4 x 55,5 86,4 x 55,5
Snaga motora (kW / KS) pri 6000 o/min 33 kW / 45 KS pri 6000 o/min 40.5 kW / 55 KS pri 6000 o/min 45 kW / 60 KS pri 5800 o/min 47 kW / 63 KS pri 5600 o/min 44 kW / 60 KS pri 5500 o/min 48 kW / 65 KS pri 6000 o/min 48 kW / 65 KS pri 6500 o/min i 50 kW/68 KS pri 5500 o/min
Maksimalni obrtni moment pri o/min 62,8 Nm / 3.300 77,5 Nm / 3.000 89 Nm / 3.600 85 Nm / 3.800 94 Nm / 3.500 98 Nm / 3.000 95 Nm . 3.800
Masa 750 kg 790 kg 790 kg 790 kg 830 kg 810 kg 830 kg
Maksimalna brzina 135 km/h 145 km/h 150 km/h 150 km/h 162 km/h 155 km/h 158 km/h
Ubrzanje (0—100 km/h) 20.09 sek. 16,75 sek. 15,5 sek. 15 sek. 14,4 sek. 14,5 sek. 13.8 sek.

Karakteristike automobila uredi

Jugo
Tip karoserije Putnički automobil sa 5 sedišta i 3 vrata

Kabriolet sa 5 sedišta i 2 vrata

Motor Vodeno hlađeni redni 4-cilindrični
Gorivo Bezolovni benzin
Točkovi 135 R13/ 145 SR13/ 155/70 R13
Dužina 3.490 mm (3.550 mm Kabrio, 3.552 mm Koral In)
Širina 1.542 mm
Visina 1.390 mm (1.400 mm Kabriolet)
Međuosovinsko rastojanje 2.150 mm
Kapacitet prtljažnika 170 l
Kapacitet prtljažnika 450 l (spuštena zadnja sedišta)
Kapacitet rezervoara 32 l
Prenos Prednji pogon, 4 brzinski menjač + rikverc

Prednji pogon, 5 brzinski menjač + rikverc Prednji pogon, 3 brzinski automatski menjač

Prečnik zaokreta 9,5m
Prednje vešanje Nezavisno sa amortizerima dvostrukog dejstva
Zadnje vešanje Nezavisno sa amortizerima dvostrukog dejstva, poprečni lisnati gibanj ima funkciju stabilizatora
Prednje kočnice Diskovi, 227mm
Zadnje kočnice Doboši, 186mm
Paljenje Kontaktno (45/1,0E), elektronsko Bosch (ostali modeli)
Napajanje gorivom Jednogrli karburator IPM 32 MGV 33 (45), jednogrli karburator IPM 32 MGV 12 (55), dvogrli karburator Weber 7Y 2M-RA (60, 65), elektronsko ubrizgavanje Bosch Motronic MP 3.1 (60 EFI, 65 EFI, od 1998. Bosch Motronic M4.6)
Razvodni sistem Bregasta osovina u bloku (45), bregasta u glavi (ostali modeli)

Zanimljivosti uredi

  • Pred kraj proizvodnje 2008. Zastava je proizvela određen broj nerestilizovanih Korala 1.3 sa automatskim menjačem, koji su zaostali od izvoza u Ameriku. Ovakav Jugo je bio tada najjeftiniji automobil sa automatskim menjačem na srpskom tržištu.
  • 2005. godine Jugo je podvrgnut testovima na institutu UVMV u Češkoj, ovlašćenom od strane TÜV-a, čiji je cilj bio ispitivanje bezbednosti automobila, kao i emisionih standarda za motore. Jugo je tzv. kreš-test uspeo da položi, što je postignuto ojačavanjem vitalnih delova karoserije specijalnim penama i primenom drugih lepkova za spajanje delova karoserije. Motor poreklom od Pežoa uspeo je da ispuni Euro 3 normu. Ispunjavanjem ovih standarda Jugo je mogao da se prodaje na evropskom tržištu, i pored odsustva vazdušnog jastuka (u to vreme nije bio obavezan za automobile Jugove klase). Nažalost, do toga nije došlo. Takođe, pored Juga ispitivana je i florida koja je takođe ojačana.

Galerija uredi

  •  
    Rani model iz 1983. u Engleskoj
  •  
    Jugo u Španiji
  •  
    Koral 65 EFI u Poljskoj
  •  
    Jugo GVL
  •  
    Jugo Tempo
  •  
    Policijski Jugo
  •  
    Jugo sa nefabričkom maskom
  •  
    Jedna od verzija za Francusku
  •  
    Jugo je prilično popularan kao auto za tjuning
  •  
    Motor Juga 55

Izvori uredi

  1. ^ „Yugo”. Motofakty.pl (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2020-08-12. 
  2. ^ Kako je Jugo postao deo američke kulture (B92, 27. jun 2021)
  3. ^ „Yugo America - Mališan iz Kragujevca koji je ispisao deo automobilske istorije (I deo)”. Auto Republika (na jeziku: srpski). 2019-02-15. Pristupljeno 2022-05-31. 
  4. ^ http://zastavanacionale.com/Default.aspx?lng=en-us&mode=heritage&id=2003

Spoljašnje veze uredi

 
Jugo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Југо_(аутомобил)&oldid=27509073”