Bela krvna zrnca

Bela krvna zrnca ili leukociti su krvne ćelije. Njihova uloga je imunološka, tj. u odbrani od infektivnih bolesti i stranih napadača. U jednom litru krvi zdrave odrasle osobe nalazi se između 4-11 milijardi belih krvnih zrnaca. Prema obliku jedra i membrane se dele na granulocite (sa zrnastom citoplazmom i režnjevitim jedrom) i agranulocite (sa homogenom citoplazmom i okruglim jedrom). Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali se deo razvoja nekih vrsta leukocita odvija i u timusu, limfnim žlezdama i čvorovima, kao i slezini. Najznačajnija je grudna žlezda (timus), koja se nalazi ispod grudne kosti, jer je ona bitna za razvoj jedne podvrste limfocita, T limfocita. Sva bela krvna zrnca se proizvode i izvode iz multipotentnih ćelija koštane srži poznatih kao hematopoetske matične ćelije. Leukociti se nalaze u celom telu, uključujući krv i limfni sistem.

Bela krvna zrnca
Slika normalno cirkulišuće ljudske krvi dobijena skenirajućim elektronskim mikroskopom. Pored iregularno oblikovanih leukocita, vidljiva su crvena krvna zrnca i mnogi trombociti u obliku malih diskova.
Detalji
Sistem	Imunski sistem
Identifikatori
Akronim(i)	WBC
MeSH	D007962
TH	H2.00.04.1.02001
FMA	62852
Anatomska terminologija

Sve bele krvne ćelije imaju jedra, što ih razlikuje od ostalih krvnih ćelija, anukleisanih crvenih krvnih zrnaca (CKZ) i trombocita. Različite vrste belih krvnih zrnaca klasifikovane su na standardne načine; dva para najširih kategorija klasifikuju ih ili po strukturi (granulociti ili agranulociti) ili po ćelijskoj lozi (mijeloidne ćelije ili limfoidne ćelije). Ove najšire kategorije mogu se dalje podeliti na pet glavnih tipova: neutrofili, eozinofili (acidofili), bazofili, limfociti i monociti. Ove vrste se razlikuju po fizičkim i funkcionalnim karakteristikama. Monociti i neutrofili su fagociti. Dalji podtipovi se mogu klasifikovati; na primer, među limfocitima postoje B ćelije (nazvane po ćelijama burse ili koštane srži), T ćelije (nazvane po ćelijama timusa) i ćelije prirodne ubice.

Broj leukocita u krvi često je pokazatelj bolesti, te je stoga broj belih krvnih zrnaca važan podskup kompletne krvne slike. Uobičajeni broj belih ćelija je obično između 4 × 10⁹/L i 1.1 × 10¹⁰/L. U SAD se to obično izražava kao 4.000 do 11.000 belih krvnih zrnaca po mikrolitru krvi. Bela krvna zrnca čine približno 1% ukupne zapremine krvi kod zdrave odrasle osobe, što ih čini znatno manje brojnim od crvenih krvnih zrnaca sa 40% do 45%. Međutim, ovih 1% krvi uveliko utiče na zdravlje, jer imunitet zavisi od toga. Povećanje broja leukocita preko gornjih granica naziva se leukocitoza. To je normalno kada je to deo zdravih imunoloških odgovora, koji se često dešavaju. Povremeno je abnormalan, kada je neoplastičnog ili autoimunsog porekla. Smanjenje ispod donje granice naziva se leukopenija. To ukazuje na oslabljen imunski sistem.

Vrste belih krvnih zrnaca

3D prikaz različitih vrsta belih krvnih zrnaca

Sve bele krvne ćelije imaju jedro, što ih razlikuje od bezjedrenih crvenih krvnih zrnaca i trombocita. Tipovi leukocita mogu se klasifikovati na standardne načine. Dva para najširih kategorija svrstava ih ili po strukturi (granulociti ili agranulociti) ili po ćelijskoj lozi (mijeloidne ćelije ili limfoidne ćelije). Ove najšire kategorije mogu se dalje podeliti na pet glavnih tipova: neutrofili, eozinofili, bazofili, limfociti i monociti. Ove vrste se razlikuju po fizičkim i funkcionalnim karakteristikama. Monociti i neutrofili su fagociti. Dalji podtipovi se isto tako mogu klasifikovati.

Granulociti se razlikuju od agranulocita po obliku jezgra (režnjasto naspram okruglog, odnosno polimorfonuklearno nasuprot mononuklearno) i po granulama citoplazme (prisutne ili odsutne, tačnije, vidljive su pri svetlosnoj mikroskopiji ili se ne mogu tako uočiti). Druga podvojenost je prema lozi: Mijeloidne ćelije (neutrofili, monociti, eozinofili i bazofili) razlikuju se od limfoidnih ćelija (limfociti) hematopoetskom lozom (loza ćelijske diferencijacije). Limfociti se dalje mogu klasifikovati kao T ćelije, B ćelije i prirodne ćelije ubice.

vrsta	izgled pod mikroskopom	skica	postotak kod odraslog čoveka	prečnik (μm)	funkcija	jezgro	zrnca	životni vek
neutrofilni granulocit			62%	10–12	uništenje bakterija uništenje gljivica	više režnjeva	bledo ružičasta (hematoksilinsko - eozinsko bojenje)	6 sati – nekoliko dana
eozinofilni granulocit			2,3%	10–12	makroskopski paraziti reguliranje alergijskih upalnih reakcija	dva režnja	crveno - narančasta (hematoksilin - eozin)	8–12 dana (u krvotoku 4 – 5 sati)
bazofilni granulocit			0,4%	12–15	oslobađanje histamina kod upalnih procesa	dva ili tri režnja	tamnoplava	od nekoliko sati do nekoliko dana
limfocit			30%	7–8	B limfociti: proizvodnja antitela (imunoglobulina); učestvuju u aktivaciji T limfocita T limfociti: CD4+ Th (T pomoćni) limfociti: aktivacija i regulacija T i B limfocita CD8+ citotoksični T limfociti: uništenje ćelija zaraženih virusima i tumorskih ćelija. γδ T limfociti: veza između urođene i stečene imunske reakcije; fagocitoza regulacijski T limfocit (T supresor): vraća funkcionisanje imunološkog sistema u normalno stanje nakon infekcije; sprječava autoimune bolesti NK (prirodni ubica) limfocit: uništenje ćelija zaraženih virusima i tumorskih ćelija.	intenzivno obojena, decentrirana	prisutna u NK limfocitima i citotoksičnim (CD8+) T limfocitima	godinama za ćelije imunološke memorije, nekoliko nedelja za ostale limfocite.
Monocit			5,3%	7,72–9,99	Monociti migriraju iz krvotoka u tkiva i diferenciraju se u fiksne ili tkivne makrofage.	oblika bubrega	nema	nekoliko sati do nekoliko dana
Makrofag				oko 21 ponekad do 60–80	Nastaje aktivacijom monocita. Fagocitoza i razgradnja ćelijskih ostataka i različitih patogena, stimuliranje limfocita i ostalih ćelija imunološkog sistema koje reaguju na patogen.			nakon aktivacije: nekoliko dana neaktiviran: nekoliko meseci do nekoliko godina
Dendritska ćelija					Potiče i iz limfoidne i mijeloidne linije. Osnovna im je funkcija prezentacija antigena koji aktiviraju T limfocite.			slična makrofagu.

Granulociti

Granulociti čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji i karakteriše ih režnjevito jedro i granulisana citoplazma. Postoje tri vrste granulocita: neutrofili, eozinofili i bazofili.

Limfociti

Limfociti su okrugle ćelije čije krupno jedro zauzima preko 90% unutrašnjosti i potiskuje citoplazmu u stranu. Uglavnom kruže limfnim sistemom i postoje u tri vrste: B-ćelije, T-ćelije i Ćelije ubice. Ime su pretežno dobile prema engleskom nazivu mesta u telu na kome sazrevaju (postaju sposobni da prepoznaju strane antigene):

• B limfociti (B-ćelije) nastaju u koštanoj srži, gde i sazrevaju
• T limfociti (T-ćelije) takođe nastaju u koštanoj srži, ali sazrevaju u timusu
• Ćelije ubice nastaju takođe u koštanoj srži

B-ćelije stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce kako bi omogućile njihovo uništavanje. T-ćelije postoje kao: citotoksične T-ćelije, pomagačke T-ćelije i kao supresorske T-ćelije. Samo citotoksične ćelije direktno učestvuju u uništavanju stranih agenasa u telu dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju regulacionu ulogu u imunološkom odgovoru organizma kroz lučenje citokina kojima se moduliše ponašanje ostalih, uglavnom efektorskih ćelija, imunološkog sistema. Primera radi, pomagačke ćelije tipa CD4+ učestvuju u koordinaciji odziva imunološkog sistema i njihov nedostatak je jedna od pojava izraženih kod HIV-a. Citotoksične ćelije i ćelije ubice su sposobne da uništavaju ćelije tela koje su inficirane virusom.

Monociti

Monociti su ćelije koje se, kada iz cirkulacije pređu u druga tkiva, razvijaju u makrofage. Makrofazi zatim deluju kao „usisivači“ koji su, slično neutrofilnim granulocitima, sposobni da fagocituju ("pojedu") ostatke izumrlih ćelija iz organizma. Za razliku od neutrofila, međutim, makrofazi mogu da fagocituju i cele ćelije. Uz to, oni učestvuju u prezentaciji delova patogenih organizama limfocitima, kako bi ih oni prepoznali i uništili (T limfociti), ili stvorili odgovarajuća antitela (B limfociti).

Oboljenja

Leukemija (gr. λευκός - beo, αίμα - krv) je vrsta raka koja nastaje kada bela krvna zrnca počnu da se razmnožavaju nekontrolisano.

Hemijska i fizička svojstva

Leukociti sadrže oko 80% vode, velike količine glikogena koji služi kao izvor energije, nukleoproteida, histamin i heparin. Od fizičkih osobina najvažnije je ameboidno kretanje kojim leukociti procesom hemotakse prelaze iz krvi u tkiva.

Građa

Oblik leukocita se razlikuje zavisno od vrste. Svi su leukociti periferne krvi okruglog oblika. Osnovna karakteristika nekih vrsta leukocita je prisutnost specifičnih zrnaca ili granula u citoplazmi koje se boje kiselim i baznim bojama u optičkoj mikroskopiji, a ima i neutralnih granula. Na osnovi prisutnosti granula, leukociti se dele na granulocite i agranulocite.

• Granulociti ili polimorfonuklearni leukociti sadrže zrnca koje se u optičkoj mikroskopiji mogu videti kao obojana telešca u citoplazmi. Obojana zrnca sadrže niz enzima i drugih materija s antimikrobnim delovanjem i imaju ulogu uništenja i razgradnje mikroorganizama koje bela krvna stanica unese u citoplazmu procesom fagocitoze. Postoje tri vrste granulocita, neutrofilni, eozinofilni i bazofilni granulociti, koji su dobili ime po vrsti boje na koju reagiraju.

• Agranulociti ili mononuklearni leukociti su bele krvne ćelije koje pod optičkim mikroskopom prividno ne sadrže obojana zrnca u citoplazmi. U ovu grupu spadaju limfociti, monociti i makrofagi.

Stvaranje leukocita

Životni vek leukocita je različit, zavisno od vrste kojoj pripadaju. Neki leukociti koji nastaju u koštanoj srži ostaju tamo pohranjeni dok za njima ne nastane potreba. Npr. granulociti nakon što dospeju u krv žive još oko 5 dana. Glavni zadatak leukocita je obrana organizma od stranih, opasnih napadača. To su prvenstveno mikroorganizmi, ali i drugi štetni činioci.

Granulociti se stvaraju u jetri kod ploda, a kod dece i zdravih osoba u koštanoj srži, limfociti se stvaraju uglavnom u slezeni i limfnim čvorovima, a monociti se stvaraju u koštanoj srži.

Brojanje i referentni opseg

Kompletna slika krvnih zrnaca je krvni panel koji uključuje ukupan broj belih krvnih zrnaca i diferencijalni broj, broj svake vrste belih krvnih zrnaca. Referentni rasponi za krvne testove određuju tipične brojeve kod zdravih ljudi.

Normalan ukupan broj leukocita kod odrasle osobe je 4000 do 11 000 po mm³ krvi. Diferencijalni broj leukocita: broj/ (%) različitih vrsta leukocita po kubnom mm krvi. Ispod su referentni rasponi za različite tipove leukocita.

Referentni rasponi za različite tipove leukocita

Literatura

• Bain, Barbara; Bates, Imelda; Laffan, Mike (2012). Dacie and Lewis practical haematology. Edinburgh: Elsevier Churchill Livingstone. ISBN 978-0-7020-3407-7. OCLC 780445109. 
• Betty Ciesla (27. 11. 2018). Hematology in Practice. F.A. Davis. ISBN 978-0-8036-6825-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gibbs, Bernhard (2014). „The absolute basophil count”. Basophils and mast cells : methods and protocols. New York, NY: Humana Press. ISBN 978-1-4939-1172-1. OCLC 889943963. 
• Eric F. Glassy (1998). Color Atlas of Hematology: An Illustrated Field Guide Based on Proficiency Testing. College of American Pathologists. ISBN 978-0-930304-66-9. 
• John P. Greer; Daniel A. Arber; Bertil E. Glader; Alan F. List; Robert M. Means; George M. Rodgers (19. 11. 2018). Wintrobe's Clinical Hematology (14th izd.). Wolters Kluwer Health. ISBN 978-1-4963-6713-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Denise Harmening (2009). Clinical Hematology and Fundamentals of Hemostasis (5th izd.). F. A. Davis Company. ISBN 978-0-8036-1732-2. 
• Hematology and Clinical Microscopy Committee (2019). „Blood cell identification” (PDF). Hematology and Clinical Microscopy Glossary. College of American Pathologists. Arhivirano (PDF) iz originala 28. 6. 2019. g. Pristupljeno 28. 6. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ronald Hoffman; Edward J. Benz Jr.; Leslie E. Silberstein; Helen Heslop; John Anastasi; Jeffrey Weitz (1. 1. 2013). Hematology: Basic Principles and Practice. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1-4377-2928-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Elaine Keohane; Larry Smith; Jeanine Walenga (20. 2. 2015). Rodak's Hematology: Clinical Principles and Applications. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-23906-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Koepke, JA (1977). Differential leukocyte counting. College of American Pathologists. ISBN 0-930304-12-8. 
• Kandice Kottke-Marchant; Bruce Davis (6. 6. 2012). Laboratory Hematology Practice. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-9857-1. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• McCann, SR (3. 3. 2016). A History of Haematology: From Herodotus to HIV. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-102713-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kenneth D. McClatchey (2002). „Chapter 40: Peripheral blood and bone marrow assessment”. Clinical Laboratory Medicine (2nd izd.). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-683-30751-1. 
• Melamed, Myron (2001). „Chapter 1 A brief history of flow cytometry and sorting”. Methods in Cell Biology. 63 part A. Elsevier. str. 3—17. ISBN 9780125441667. PMID 11060834. doi:10.1016/S0091-679X(01)63005-X. 
• Faramarz Naeim; P. Nagesh Rao; Wayne W. Grody (5. 3. 2009). Hematopathology: Morphology, Immunophenotype, Cytogenetics, and Molecular Approaches. Academic Press. ISBN 978-0-08-091948-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Giuseppe d'Onofrio; Gina Zini (21. 10. 2014). „Acute Myeloid Leukaemia”. Morphology of Blood Disorders (2nd izd.). Wiley. str. 289. ISBN 978-1-118-44258-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shapiro, Howard (2003). Practical Flow Cytometry (4 izd.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-43403-0. 
• Irma Pereira; Tracy I. George; Daniel A. Arber (7. 12. 2011). „Chapter 20: Nonhematopoietic tumors in the blood”. Atlas of Peripheral Blood: The Primary Diagnostic Tool. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-4511-6366-7. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Anna Porwit; Jeffrey McCullough; Wendy N Erber (27. 5. 2011). Blood and Bone Marrow Pathology. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-7020-4535-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Robin S. Warekois; Richard Robinson (27. 12. 2013). Phlebotomy: Worktext and Procedures Manual. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-29284-9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Turgeon, ML (2016). Linné & Ringsrud's Clinical Laboratory Science: Concepts, Procedures, and Clinical Applications (7 izd.). Elsevier Mosby. ISBN 978-0-323-22545-8. 
• Sa A. Wang; Robert P. Hasserjian (4. 6. 2018). Diagnosis of Blood and Bone Marrow Disorders. Springer. ISBN 978-3-319-20279-2. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wintrobe, MM (1985). Hematology, the Blossoming of a Science: A Story of Inspiration and Effort. Lea & Febiger. ISBN 978-0-8121-0961-0. 
• Arneth, BM; Menschikowki, M (2015). „Technology and new fluorescence flow cytometry parameters in hematological analyzers”. Journal of Clinical Laboratory Analysis. 29 (3): 175—183. ISSN 0887-8013. PMC 6807107 . PMID 24797912. doi:10.1002/jcla.21747. 
• Bain, BJ (2015). Blood Cells: A Practical Guide (5 izd.). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-81733-9. 
• Bain, BJ; Bates, I; Laffan, MA (2017). Dacie and Lewis Practical Haematology (12 izd.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-7020-6925-3. 
• Blann, A; Ahmed, N (2014). Blood Science (1 izd.). Institute of Biomedical Science. str. 106. ISBN 978-1-118-35146-8. 
• Chabot-Richards, DS; George, TI (2015). „White blood cell counts”. Clinics in Laboratory Medicine. 35 (1): 11—24. ISSN 0272-2712. PMID 25676369. doi:10.1016/j.cll.2014.10.007. 
• Ciesla, B (2018). Hematology in Practice (3 izd.). F. A. Davis Company. ISBN 978-0-8036-6825-6. 
• Da Costa, L (2015). „Digital image analysis of blood cells”. Clinics in Laboratory Medicine. 35 (1): 105—122. ISSN 0272-2712. PMID 25676375. doi:10.1016/j.cll.2014.10.005. 
• Dasgupta, A; Sepulveda, JL (2013). Accurate Results in the Clinical Laboratory: A Guide to Error Detection and Correction. Elsevier. ISBN 978-0-12-415858-0. 
• Davis, JD (1995). „The evolution of the progressive-era hemocytometer.”. Caduceus: A Humanities Journal for Medicine and the Health Sciences. 11 (3): 164—183. PMID 8680947. 
• DiGregorio, RV; Green-Hernandez, C; Holzemer, SP (2014). Primary Care: An Interprofessional Perspective (2 izd.). Springer Publishing Company. ISBN 978-0-8261-7148-1. 
• Dooley, EK; Ringler, RL (2012). „Prenatal care: touching the future”. Primary Care: Clinics in Office Practice. 39 (1): 17—37. ISSN 0095-4543. PMID 22309579. doi:10.1016/j.pop.2011.11.002. 
• Fatemi, SH; Clayton, PJ (2016). The Medical Basis of Psychiatry (4 izd.). Springer. ISBN 978-1-4939-2528-5. 
• Greer, JP (2008). Wintrobe's Clinical Hematology (12 izd.). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-6507-7. 
• Greer, JP; Arber, DA; Glader, BE; List, AF; Means, RM; Rodgers, GM (2018). Wintrobe's Clinical Hematology (14 izd.). Wolters Kluwer Health. ISBN 978-1-4963-6713-6. 
• Groner, W (1995). Practical Guide to Modern Hematology Analyzers. Wiley. ISBN 978-0-471-95712-6. 
• Harmening, D (2009). Clinical Hematology and Fundamentals of Hemostasis (5 izd.). F. A. Davis Company. ISBN 978-0-8036-1732-2. 
• Hartman, CJ; Kavoussi, LR (2017). Handbook of Surgical Technique: A True Surgeon's Guide to Navigating the Operating Room. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-51222-0. 
• Hoffman, R; Benz, EJ Jr.; Silberstein, LE; Heslop, H; Anastasi, J; Weitz, J (2013). Hematology: Basic Principles and Practice (6 izd.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1-4377-2928-3. 
• Isaacs, C; Agarwala, S; Cheson, B (2017). Hoffman and Abeloff's Hematology-Oncology Review (1 izd.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-44318-0. 
• Kaushansky, K; Lichtman, MA; Prchal, J; Levi, MM; Press, OW; Burns, LJ; Caligiuri, M (2015). Williams Hematology (9 izd.). McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-183301-1. 
• Keohane, E; Smith, L; Walenga, J (2015). Rodak's Hematology: Clinical Principles and Applications (5 izd.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-23906-6. 
• Kirkham, KR; Wijeysundera, DN; Pendrith, C; Ng, R; Tu, JV; Boozary, AS; et al. (2016). „Preoperative laboratory investigations”. Anesthesiology. 124 (4): 804—814. ISSN 0003-3022. PMID 26825151. S2CID 35916964. doi:10.1097/ALN.0000000000001013. 
• Kottke-Marchant, K; Davis, B (2012). Laboratory Hematology Practice (1 изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-9857-1. 
• Lanzkowsky, P; Lipton, JM; Fish, JD (2016). Lanzkowsky's Manual of Pediatric Hematology and Oncology. Elsevier Science. ISBN 978-0-12-801674-9. 
• Lewandrowski, K; Rudolf, J (2016). „Utilization Management in the Routine Hematology Laboratory”. Ур.: Lewandrowski J, Sluss PM. Utilization Management in the Clinical Laboratory and Other Ancillary Services. Springer. ISBN 978-3-319-34199-6. doi:10.1007/978-3-319-34199-6_10. 
• Lewis, SL; Dirksen, SR; Heitkempet, MM; Bucher, L; Camera, I (2015). Medical-Surgical Nursing: Assessment and Management of Clinical Problems, Single Volume (8 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-29033-3. 
• Marshall, WJ; Lapsley, M; Day, A; Ayling, R (2014). Clinical Biochemistry E-Book: Metabolic and Clinical Aspects (3 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-7020-5478-5. 
• McCann, SR (2016). A History of Haematology: From Herodotus to HIV. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-102713-0. 
• McPherson, RA; Pincus, MR (2017). Henry's Clinical Diagnosis and Management by Laboratory Methods (23 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-41315-2. 
• Melamed, M (2001). „Chapter 1 a brief history of flow cytometry and sorting”. Methods in Cell Biology. 63 part A. Elsevier. стр. 3—17. ISBN 978-0-12-544166-7. PMID 11060834. doi:10.1016/S0091-679X(01)63005-X. 
• Moore, EE; Feliciano, DV; Mattox, KL (2017). Trauma (8 изд.). McGraw-Hill Education. ISBN 978-1-260-12860-4. 
• Naeim, F; Rao, PN; Grody, WW (2009). Hematopathology: Morphology, Immunophenotype, Cytogenetics, and Molecular Approaches (1 изд.). Academic Press. ISBN 978-0-08-091948-5. 
• d'Onofrio, G; Zini, G (2014). Morphology of Blood Disorders (2 изд.). Wiley. ISBN 978-1-118-44258-6. 
• Oropello, JM; Kvetan, V; Pastores, SM (2016). Lange Critical Care. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-181726-4. 
• Pagana, KD; Pagana, TJ; Pagana, TN (2014). Mosby's Diagnostic and Laboratory Test Reference. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-22592-2. 
• Palmer, L; Briggs, C; McFadden, S; Zini, G; Burthem, J; Rozenberg, G; Proytcheva, M; Machin, SJ (2015). „ICSH recommendations for the standardization of nomenclature and grading of peripheral blood cell morphological features”. International Journal of Laboratory Hematology. 37 (3): 287—303. ISSN 1751-5521. PMID 25728865. doi:10.1111/ijlh.12327 . 
• Picot, J; Guerin, CL; Le Van Kim, C; Boulanger, C (2012). „Flow cytometry: retrospective, fundamentals and recent instrumentation”. Cytotechnology. 64 (2): 109—130. ISSN 0920-9069. PMC 3279584 . PMID 22271369. doi:10.1007/s10616-011-9415-0. 
• Porwit, A; McCullough, J; Erber, WN (2011). Blood and Bone Marrow Pathology (2 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-7020-4535-6. 
• Pierre, RV (2002). „Peripheral blood film review: the demise of the eyecount leukocyte differential”. Clinics in Laboratory Medicine. 22 (1): 279—297. ISSN 0272-2712. PMID 11933579. doi:10.1016/S0272-2712(03)00075-1. 
• Powell, DJ; Achebe, MO (2016). „Anemia for the primary care physician”. Primary Care: Clinics in Office Practice. 43 (4): 527—542. ISSN 0095-4543. PMID 27866575. doi:10.1016/j.pop.2016.07.006. 
• Rodak, BF; Carr, JH (2013). Clinical Hematology Atlas (4 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1-4557-0830-7. 
• Schafermeyer, RW; Tenenbein, M; Macias, CJ (2018). Strange and Schafermeyer's Pediatric Emergency Medicine (5 изд.). McGraw-Hill Education. ISBN 978-1-259-86076-8. 
• Shapiro, HM (2003). Practical Flow Cytometry (4 изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-43403-0. 
• Schmaier, AH; Lazarus, HM (2012). Concise guide to hematology (1 изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-9666-6. 
• Turgeon, ML (2016). Linné & Ringsrud's Clinical Laboratory Science: Concepts, Procedures, and Clinical Applications (7 изд.). Elsevier Mosby. ISBN 978-0-323-22545-8. 
• Van Leeuwen, AM; Bladh, ML (2019). Davis's Comprehensive Manual of Laboratory and Diagnostic Tests with Nursing Implications (8 изд.). F. A. Davis Company. ISBN 978-0-8036-9448-4. 
• Vieth, JT; Lane, DR (2014). „Anemia”. Emergency Medicine Clinics of North America. 32 (3): 613—628. ISSN 0733-8627. PMID 25060253. doi:10.1016/j.emc.2014.04.007. 
• Walls, R; Hockberger, R; Gausche-Hill, M (2017). Rosen's Emergency Medicine - Concepts and Clinical Practice (9 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-39016-3. 
• Wang, SA; Hasserjian, RP (2018). Diagnosis of Blood and Bone Marrow Disorders. Springer. ISBN 978-3-319-20279-2. 
• Wintrobe, MM (1985). Hematology, the Blossoming of a Science: A Story of Inspiration and Effort. Lea & Febiger. ISBN 978-0-8121-0961-0. 
• Zandecki, M; Genevieve, F; Gerard, J; Godon, A (фебруар 2007). „Spurious counts and spurious results on haematology analysers: a review. Part II: white blood cells, red blood cells, haemoglobin, red cell indices and reticulocytes”. International Journal of Laboratory Hematology. 29 (1): 21—41. PMID 17224005. doi:10.1111/j.1365-2257.2006.00871.x . CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Atlas of Hematology
• Leukocytes на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)