Википедија

Bora Đorđević

српски рок певач

Borisav Bora Đorđević, poznat i kao Bora Čorba (Čačak, 1. novembar 1952) srpski je rok muzičar i pesnik. Đorđević je glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. godine. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz. Bora Čorba je jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavatelja, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.

Bora Đorđević
Bora Đorđević 2013. godine
Lični podaci
Puno imeBorisav Đorđević
Druga imenaBora Čorba
NadimciBora
Datum rođenja(1952-11-01)1. novembar 1952. (71 god.)
Mesto rođenjaČačak, FNR Jugoslavija
PrebivališteBeograd,
Ljubljana
DržavljanstvoSrbija
Slovenija
Zanimanjemuzičar i tekstopisac
Muzički rad
Aktivni period1975—danas
Žanrrok
novi talas
akustični rok
hard rok
Instrumentvokal, akustična gitara, usna harmonika, udaraljke
Izdavačka kućaJugoton, Siti rekords
Ostalo
Povezani članciRani mraz, Riblja čorba
Potpis
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratska stranka Srbije (od 1992 do 2014)
Karijera pisca
Žanrpoezija
Najvažnija delaPrvih deset godina je najteže
Pusto ostrvo

Biografija uredi

 
Đorđević tokom koncerta 2009.

Bio je član brojnih čačanskih i beogradskih pop i rok grupa tokom 1970-ih kao što su Zajedno, Suncokret i Rani mraz (sa Đorđem Balaševićem).

Godine 1972. u Ateljeu 212 učestvovao je izvođenju rok opere „Isus hrist superstar“ , muzička adaptacija Saša Radojčić, prepev Jovan Ćirilov, gde su zapažene uloge imali: Zlatko Pejaković, Zlatko Golubović, Azra Halilović i Branko Milićević.[1]

U Beogradu je upisao V beogradsku gimnaziju, potom i Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Pošto nije primljen na glumu, upisao je pozorišnu organizaciju na FDU. Od tada je apsolvent.[2]

Dana 15. avgusta 1978. osnovao je grupu Riblja čorba, koja je postala vrlo popularna tokom sledećih nekoliko meseci. Popularnost grupe se takođe počela manifestovati u Borinom alkoholizmu, što je, zajedno sa provokativnim društveno-orijentisanim pesmama, prouzrokovalo da on postane jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji. Po izdanju albuma „Koza nostra“, 1990. godine, bio je optužen za „vređanje radničke klase Jugoslavije“, ali su optužbe odbačene.

Pred početak raspada SFRJ, o Miloševiću je mislio sve najbolje: „Sad će i ovoga sjajnog čoveka koji zna šta hoće i koji to ume da uradi pokušati umiriti i sjebati...“[3]

Nakon početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, Đorđević je bio pristalica srpskih vojnika u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Sa razvojem ratnih događanja, postaje veliki protivnik vlasti Slobodana Miloševića, i taj svoj stav je izrazio albumom „Njihovi dani“ koji je izdao samo pod svojim imenom, bez etikete „Riblja čorba“. U nekim kasnijim intervjuima, Đorđević je govorio da su zbog pesme „Baba Jula“ Miloševići naručili njegovo ubistvo.[4][5]

Bio je član Gradskog odbora DSS-a u Beogradu. Nakon političkih promena u Srbiji, bio je neko vreme na poziciji savetnika ministra kulture u Vladi Srbije 2004, ali je već sledeće godine bio prinuđen da podnese ostavku, nakon što je novinare televizije B92 optužio i nazvao „izdajničkom stokom“.[6]

Bio je oženjen Draganom Đorđević, sa kojom ima sina Borisa, a sa njima je živela i Tamara, Draganina kćerka iz prethodnog braka. Borisav i Dragana su se sporazumno razveli 5. februara 2007, a Borisav joj je ostavio stan u kojem su živeli. Dragana Đorđević je izvršila samoubistvo 23. marta 2007.[7]

Po drugi put se oženio dvadeset šest (neki izvori kažu dvadeset osam[8]) godina mlađom rudničankom Aleksandrom. Venčanje je obavljeno na Rudniku, 18. novembra 2009.[9] Aleksandru je upoznao tokom turneje po SAD. Nakon četiri godine je i ovaj brak okončan.[8]

U četvrtak 27. septembra 2012. dobio je titulu četničkog vojvode.[10]

Dana 14. septembra 2021. godine je prisustvovao političkom skupu koju je predvodio pokret Levijatan.[11]

Nagrade i priznanja uredi

Odlikovanja uredi

Druge nagrade uredi

Dobitnik je nagrade akademije Ivo Andrić za knjigu poezije Pusto ostrvo, 2018. godine[13]

Počasni građanin Čačka postao je 2022. godine.[14]

Dela uredi

  • Prvih deset godina je najteže
  • Neću
  • Psihopata i lopata
  • Srbi bez muke
  • Brebusi
  • Šta je pesnik hteo da kaže
  • Debela tragedija
  • Pusto ostrvo, 2018.

Festivali uredi

Beogradsko proleće:

  • Pusto more, pusti vali (sa grupom Suncokret), '76
  • Verica (duet sa Ladom Leskovarom), nagrada za tekst i specijalna nagrada MTS dvorane za životno delo, 2023

Hit parada, Beograd:

Beogradski sabor:

  • Tekla voda (Veče pop - folk grupa, sa grupom Suncokret), '76

Omladina, Subotica:

  • Gde ćeš biti lepa Kejo (sa grupom Suncokret), '76
  • Reč Titova (sa grupom Suncokret), '77

Boom festival, Novi Sad:

Opatija:

  • Valentino iz restorana (Veče rok muzike, sa grupom Riblja čorba), '79

Filmografija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Jugopapir
  2. ^ „ROKER JE APSOLVENT NA OVOM FAKULTETU Bora Đorđević je pljačkao kuće, a od tog novca kupovao instrumente!”. Alo. 01. 11. 2021. Pristupljeno 8. 2. 2022. 
  3. ^ Mladost broj 70, 12. 9. 1988, strana 27.
  4. ^ „Bora Čorba: Mira i Sloba su pokušali da me ubiju!”. Kurir. 2. 2. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2019. 
  5. ^ Ranko, Pivljanin (2. 9. 2018). „U ČETIRI OKA Bora Đorđević: Kad vlast hoće da nas proda, potreban je glas naroda”. Blic. Pristupljeno 13. 4. 2019. 
  6. ^ „Smena Bore Đorđevića“”. B92.net. 22. 8. 2005. Pristupljeno 15. 10. 2011. 
  7. ^ „Bora joj je posvetio najljepše pjesme i nikad nije dao priznati da se ubila”. 
  8. ^ a b Blic, 13.4.2014, Bora Đorđević se razveo posle četiri godine braka!
  9. ^ Novosti, 24.11.2009, Bora je najdivnije biće
  10. ^ „Četnički vojvoda priča o novoj tituli i političkoj situaciji u Srbiji („Alo“, 1. oktobar 2012)”. Arhivirano iz originala 1. 10. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  11. ^ „Bora Čorba u zagrljaju Pavla Bihalija”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 2021-09-14. Pristupljeno 2021-09-15. 
  12. ^ „Spisak odlikovanih - Sretenje 2021.” (PDF). Predsednik Republike Srbije. 15. februar 2021. 
  13. ^ „Nagrada "Ivo Andrić" za najbolju knjigu Bori Đorđeviću”. rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 26. 01. 2018. g. Pristupljeno 24. 1. 2018. 
  14. ^ „Heroina iz Čačka rasplakala celu salu prilikom dodele Decembarskih nagrada”. B92. 18. 12. 2022. Pristupljeno 5. 1. 2023. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бора_Ђорђевић&oldid=27701500”