Википедија

Vladeta Jerotić

Vladeta Jerotić (Beograd, 2. avgust 1924 — Beograd, 4. septembar 2018) bio je srpski neuropsihijatar, psihoterapeut, filozof, književnik i akademik SANU.

Vladeta Jerotić
Akademik prof. dr Vladeta Jerotić
Lični podaci
Datum rođenja(1924-08-02)2. avgust 1924.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina SHS
Datum smrti4. septembar 2018.(2018-09-04) (94 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
ReligijaPravoslavno hrišćanstvo
ObrazovanjeMedicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Naučni rad
InstitucijaKliničko-bolnički centar „Dr Dragiša Mišović“
Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu
AkademijaSrpska akademija nauka i umetnosti
Nagrade
Orden Svetog Save

Jerotić je 2007. godine formirao svoju Zadužbinu i Biblioteku.[1] Bio je član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde je 2014. godine formirao svoju zbirku.[2]

Biografija uredi

Detinjstvo, mladost i školovanje uredi

Vladeta Jerotić rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, u Zadarskoj ulici, kao sin jedinac u činovničkoj porodici. Prva dva razreda osnovne škole završio je u OŠ „Kralj Petar Prvi”, u istoimenoj ulici, a druga dva razreda u OŠ „Kralj Aleksandar I”, u Dečanskoj ulici. Nakon osnovne, upisao je Drugu mušku gimnaziju, koja se nalazila na mestu današnje zgrade Politike. Gimnazija je srušena do temelja za vreme aprilskog bombardovanja 1941. godine.

Kao dete, Vladeta je bio, kako sam sebe u autobiografiji opisuje, živahan, nemiran i neposlušan dečak. Bio je društven i razgovoran, voleo je sport i bioskope. U školi je najradije slušao veronauku i istoriju, želeći da po završetku gimnazije upiše Teološki ili Filozofski fakultet.[3] Međutim, pred kraj školovanja, pažnju mu je privukla medicina, a nakon što je Vladetinom dobrom prijatelju naglo dijagnostikovana šizofrenija odlučio je da medicinu upiše radi psihijatrije.[3]

Drugi svetski rat uredi

Vladeta je poslednje godine gimnazije završavao u jeku Drugog svetskog rata. U tom periodu, živeo je sa svojom porodicom u stambenoj zgradi u Kondinoj ulici, gde se porodica zatekla i 6. aprila 1941. godine za vreme bombardovanja Beograda. U neposrednoj blizini, u Hilandarskoj ulici, bila je i zgrada Radio Beograda, koja je tom prilikom pogođena. Tokom narednih nekoliko dana, prešao je sa porodicom prvo na Voždovac, a potom u Kumodraž, sklanjajući se od nemira i požara. Jerotić je, u svojoj autobiografiji, istakao užas koji je po prvi put osetio posmatrajući sa uzvišice svoj rodni grad u plamenu.[3] Sa ocem je, nakon ovih dešavanja, jedno vreme bio u vojsci u okolini Kraljeva, Užica i Čačka, ali se ubrzo vratio u Beograd i 1942. upisao i osmi razred gimnazije. Maturirao je 1943. godine. Nakon toga, do kraja rata radio je kao bolničar-volonter na hirurškom odeljenju Opšte državne bolnice u Beogradu, gde je bio građanski mobilisan. Po završetku rata, 1945. godine, upisao je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Studije i karijera uredi

Na Medicinskom fakultetu diplomirao je 1951. godine. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije stekao je 1957. godine i nakon toga, od 1958. do 1961, boravio je u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj, gde je specijalizovao psihoterapiju.

Svoje prvo zaposlenje pronašao je na Univerzitetskoj nervnoj klinici u Beogradu, gde je radio kao asistent do 1963. godine. Tada prelazi u bolnicu „Dr Dragiša Mišović”, na prvo psihoterapeutsko odeljenje osnovano u Jugoslaviji kod primarijusa dr Vladislava Klajna. Radeći na razvoju psihoterapije u Srbiji, gotovo 20 godina bio je načelnik Psihoterapeutskog odeljenja. Tu je stekao veliko iskustvo u radu sa pacijentima i postao primarijus.

Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Akademik prof. dr Vladeta Jerotić razvio je obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize, psihoterapije, sociologije, socijalne psihijatrije i filozofije, kao i u oblastima teologije i filozofije hrišćanstva i drugih religija (poput judaizma, budizma i taoizma). Njegova interesovanja iznedrila su preko 70 knjiga i nekoliko stotina naučnih članaka. Takođe je održao brojna predavanja na teme iz pomenutih oblasti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a u poslednjim godinama u Beogradu i ostalim gradovima Srbije.

Jerotića je zanimao i uticaj religije na psihu i ponašanje čoveka. U svojim radovima je pisao da se ljudska psiha sastoji od tri „paralelno i neprekidno aktivna” sloja, koji se zasnivaju na verovanjima i običajima iz paganizma, Starog zaveta ili Novog zaveta.[4]

Od 1984. godine Jerotić je bio član Udruženja književnika Srbije i redovni član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenja jezika i književnosti). Bio je i član Srpskog lekarskog društva (psihoterapeutska sekcija), Psihoterapeutskog društva Jugoslavije, kao i Jungovog udruženja u Beogradu.

Preminuo je u svojoj 94. godini, 4. septembra 2018. godine u Beogradu. Sahranjen je po sopstvenoj želji u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.[5]

Deo Dalmatinske ulice u Beogradu, od Takovske do Džordža Vašingtona, nazvan je 2021. godine po Vladeti Jerotiću.[6]

Zbirka Vladete Jerotića u Udruženju „Adligat” uredi

 
Vladeta Jerotić i Miodrag Pavlović, kumovi i dugogodišnji prijatelji

Vladeta Jerotić godinama je neobavezno poklanjao knjige Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, da bi 2014. godine i formalno formirao svoju zbirku. Od 2017. godine, kada je spomen soba Miodraga Pavlovića u Muzeju srpske književnosti premeštena u nove prostorije, za zbirku Vladete Jerotić izdvojen je poseban kutak u okviru ove sobe posvećene njegovom kumu i dugogodišnjem prijatelju.[2] Jerotić je o ovom simboličnom mestu za njegovu zbirku rekao „da se zna, pamti i prepričava kako srpski kumovi mogu da se zauvek vole, druguju i uvažavaju!”.[7]

U kutku akademika Jerotića nalaze se dva ormara sa više hiljada knjiga koje je za života poklonio Udruženju, uključujući i knjige koje je otac Vladete Jerotić doneo sa Krfa nakon Prvog svetskog rata, kao i prva izdanja ruskog filozofa Berđajeva, retko srpsko ratno izdanje iz Bizerte, prva izdanja Radeta Drainca i Milana Rakića. Izloženi su i lični predmeti Jerotića, kao što su olovke, naočare, dve strane rukopisa i zajedničke fotografije sa kumom Miodragom. Vladeta je posle Pavlovićeve smrti često u njegovoj spomen sobi, prethodno sprat niže, držao predavanja, u okviru kojih se podsećao kumstva i prijateljstva sa Miodragom.

  •  
    Kutak Vladete Jerotića u spomen sobi Miodraga Pavlovića. Na zidu je izložen jedan od rukopisa Jerotića i dve fotografije sa Miodragom.
  •  
    Jedan od dva ormara u kutku Vladete Jerotića. U ormarima su brojne knjige iz njegove lične biblioteke.
  •  
    Deo zbirke knjiga Vladete Jerotića u njegovom kutku u spomen sobi Pavlovića.
  •  
    Knjige i jedan od rukopisa Jerotića.
  •  
    Rukopis o ljubavi Vladete Jerotića.

Nagrade i priznanja uredi

Dobitnik je više nagrada, između ostalih i:

Dela (bibliografija) uredi

Knjige uredi

  1. Ličnost mladog narkomana – Beograd: Institut za alkoholizam i narkomaniju, 1974.
  2. Psihoanaliza i kultura – Beograd: Bigz (biblioteka XH vek), 1974.
  3. Bolest i stvaranje – Beograd: Bigz (biblioteka XH Vek), 1976.
  4. Između autoriteta i slobode – Beograd: Prosveta, 1980.
  5. Neurotične pojave našeg vremena – Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 1981.
  6. Neuroza kao izazov – Beograd: Medicinska knjiga, 1984.
  7. Psihodinamika i psihoterapija neuroza (sa Milanom Popovićem) – Beograd: Nolit, 1984.
  8. Darovi naših rođaka: I deo – Beograd: Prosveta, 1984; II deo – Beograd: Prosveta 1993.
  9. Čovek i njegov identitet – Gornji Milanovac: Dečje Novine, 1988.
  10. Jung između istoka i zapada – Beograd: Prosveta, 1990.
  11. Mistička stanja, vizije i bolesti – Gornji Milanovac: Dečje Novine, 1992.
  12. Putovanje u oba smera – Beograd: Plato, 1992.
  13. Kako zamišljam da bih razgovarao sa vladikom Nikolajem Velimirovićem – Šabac: Šabačko-valjevska Eparhija, 1993.
  14. Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima – Vranje: Književna Zajednica „Borisav Stanković“, 1994.
  15. Psihološko i religiozno biće čoveka – Novi Sad: „Besede“, 1994.
  16. Vera i nacija – Beograd: Tersit, 1995.
  17. Samo dela ljubavi ostaju – Beograd: Manastir Hilandar, 1996.
  18. Posete: odlomci – Vršac: Kov, 1996.
  19. Staro i novo u hrišćanstvu – Beograd: Istočnik, 1996.
  20. Učenje Svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme – Beograd: Ars Libri, 1996.
  21. Učenje Svetog Isaka Sirina i naše vreme – Beograd: Ars Libri, 1997.
  22. Učenje Svetog Marka Podvižnika i drugi ogledi – Beograd: Ars Libri, 1998.
  23. Duhovni razgovori – Valjevo: Glas Crkve 1997.
  24. Hrišćanstvo i psihološki problemi čoveka- Beograd: Bogoslovski Fakultet Spc, 1997.
  25. Slikarstvo Svetozara Samurovića – Valjevo: Valjevac, 1998.
  26. Individuacija i/ili oboženje – Beograd: Ars Libri, 1998.
  27. Darovi naših rođaka: III deo, Prosveta, Beograd, 1999.
  28. Moja putovanja – Evropa i Evropljani, Partenon, Beograd, 1999.
  29. 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse – Beograd: Ars Libri, 2000.
  30. Mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi – Beograd: Gutenbergova Galaksija, 2000.
  31. Nova pitanja i odgovori iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse – Beograd: Ars Libri, Banjaluka: Besjeda, 2003.
  32. Darovi naših rođaka: IV deo – Beograd: Ars Libri, 2007.
  33. O tajni – Beograd: Ars Libri, 2017.

Prevodi uredi

  • Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga 5, iz kulture i umetnosti (preveli s nemačkog V. Matić, V. Jerotić, Đ. Bogićević), Novi Sad: Matica srpska, 1969 – 357 str.; 23 cm
  • Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga 8, Autobiografija; Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu (preveli s nemačkog – prvo delo – V. Jerotić i – drugo delo – N. Volf), Novi Sad: Matica srpska, 1969 – 295 str., 23 cm
  • Pisma Sigmunda Frojda verenici – Psihoterapija, 1, Zagreb, 1975, 85-96.

Studije i članci uredi

Akademik Jerotić je objavio veliki broj studija i članaka. Za spisak kliknite na proširi.

Reference uredi

  1. ^ „Projekat Rastko: Zadužbina Vladete Jerotića”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2020-07-18. 
  2. ^ a b „Vladeta Jerotić”. Srbija među knjigama. Godišnjak: 268, 334, 381, 416. 2017. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. 
  3. ^ a b v „Projekat Rastko: Biblioteka Vladeta Jerotic”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2020-07-18. 
  4. ^ Jerotić, Vladeta (2005). „Paganstvo i hrišćanstvo”. Staro i novo u hrišćanstvu. Beograd: Ars Libri. ISBN 978-86-7588-055-4. 
  5. ^ Oproštaj od Vladete Jerotića na Novom groblju: Retki su takvi ljudi, možda nije ostavio porod ali jeste delaalo.rs
  6. ^ VLADETI JEROTIĆU DEO DALMATINSKE Potez od Takovske do Džordža Vašingtona biće nazvan po akademiku („Večernje novosti”, 27. oktobar 2021)
  7. ^ „Akademik Jerotić i filozof Berđajev u Adligatu”. Srbija među knjigama. Godišnjak: 268. 2017. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. 
  8. ^ RTS: „Jerotiću uručena nagrada „Dositej Obradović"“ (22. februar 2014.)
  9. ^ Vladeti Jerotiću uručena „Velika povelja Brankovog kola” („Politika”, 13. septembar 2017)

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владета_Јеротић&oldid=27344614”