Википедија

Devizni kurs

Стопа по којој се једна валута мења за другу валуту

Devizni kurs u finansijama predstavlja stopu po kojoj se jedna valuta menja za drugu valutu. Devizni kurs se takođe smatra vrednošću valute jedne zemlje u odnosu na valutu druge zemlje.[1] Na primer, međubankarski kurs od 114 japanskih jena u američkim dolarima znači da će se iznos od 114 japanskih jena zameniti za 1 američki dolar, tj. da će se 1 američki dolar zameniti za iznos od 114 japanskih jena. U ovom slučaju, cena američkog dolara u odnosu na japanski jen je 114 japanskih jena, tj. cena japanskog jena u odnosu na američki dolar je 1/114 američkih dolara.

Američki dolar, evro i rumunski lej

Devizni kursevi se određuju na deviznom tržištu,[2] koje je otvoreno za široki spektar različitih tipova kupaca i prodavaca. Na njemu je trgovina valutama neprekidna: 24 časa dnevno, osim vikendom, tj. trgovina valutama počinje u nedelju u 20:15 i završava se u petak u 22:00 . Promptni devizni kurs odnosi se na trenutni devizni kurs. Terminski devizni kurs se odnosi na devizni kurs koji se kotira i trguje danas, ali za isporuku i plaćanje na određeni datum u budućnosti.

Trgovci novcem kotiraju različite kupovne i prodajne stope na maloprodajnom deviznom tržištu. Većina razmena su iz lokalne valute u neku drugu ili neka druga valuta u lokalnu valutu. Kupovna stopa je stopa po kojoj trgovci novcem kupuju stranu valutu, a prodajna stopa je stopa po kojoj oni prodaju tu valutu. Određene vrednosti stopa će uključiti naknadu za maržu (profit) trgovca u razmeni, ili se marža vraća u obliku provizije ili na neki drugi način. Različite stope mogu takođe biti kotirane za keš, dokumentarnu formu ili mogu biti kotirane elektronski. Viša stopa na dokumentarnim transakcijama opravdana je kao naknada za dodatno vreme i troškove čišćenja dokumenta. Sa druge strane, keš je odmah dostupan za ponovnu prodaju, ali on donosi troškove osiguranja, skladištenja i transporta, kao i troškove vezivanja kapitala u zalihama novčanica (računa).

Maloprodajno devizno tržište uredi

Valutu za međunarodni saobraćaj i plaćanja preko granice pretežno kupuju banke, strane devizne brokerske kuće i različiti oblici menjačnica. Ovi maloprodajni objekti imaju valutu sa međubankarskih tržišta, koje Banka za međunarodna poravnanja vrednuje na 5,3 triliona američkih dolara dnevno.[3] Kupovina se vrši po promptnom ugovorenom kursu. Maloprodajni korisnici će se zadužiti u obliku provizije ili na neki drugi način da bi se pokrili troškovi snabdevača i da bi ostvarili profit. Jedan oblik naplate je upotreba deviznog kursa koji je manje povoljan od promptnog veleprodajnog kursa.[4] Razlika između maloprodajnih kupovnih i prodajnih cena odnosi se na raspon ponude i tražnje.

Kotiranja uredi

 
Prikaz deviznih kurseva na Tajlandu

Postoji tržišna konvencija koja određuje koja je valuta fiksna, a koja varijabilna. U većini delova sveta, redosled je sledeći: EUR – GBP – AUD – NZD – USD – ostale. Dakle, prilikom konverzije EUR u AUD, EUR je fiksna valuta, AUD je varijabilna valuta, a devizni kurs ukazuje na to koliko će australijskih dolara biti plaćeno ili primljeno za 1 evro. Kipar i Malta, koje su kotirane kao osnova prema USD i drugim valutama, nedavno su uklonjene sa ove liste kada su se pridružile Evrozoni.

U nekim delovima Evrope i na maloprodajnom deviznom tržištu u Velikoj Britaniji, EUR i GBP su obrnute tako da je GBP kotirana kao fiksna valuta prema evru. Da bi se odredilo koja je valuta fiksna kada nijedna valuta nije na gornjoj listi (tj. obe valute su „druge“), potrebno je prema tržišnoj konvenciji koristiti fiksnu valutu koja daje devizni kurs veći od 1.000. Ovo smanjuje probleme zaokruživanja i potrebu za korišćenjem prevelikog broja decimala. Postoje izuzeci od ovog pravila, npr. Japanci često kotiraju svoju valutu kao osnovu prema ostalim valutama.

Kotiranje koje koristi domaću valutu zemlje kao cenovnu valutu poznato je kao direktno kotiranje ili cenovno kotiranje (iz perspektive te zemlje). Npr. 0.8989 EUR = 1.00 USD u Evrozoni[5] i koristi se u većini zemalja.

Kotiranje koje koristi domaću valutu zemlje kao jediničnu valutu (npr. 1.11 USD = 1.00 EUR u Evrozoni) poznato je kao indirektno kotiranje ili kvantitativno kotiranje i koristi se u dnevnim novinama Velike Britanije; a takođe je često i u Australiji, na Novom Zelandu i u Evrozoni.

Koristeći direktno kotiranje, ako domaća valuta jača (tj. ceni se ili postaje značajnija), onda se devizni kurs smanjuje. Nasuprot tome, ako strana valuta jača, a domaća valuta postaje manje značajna, onda devizni kurs raste.

Tržišnom konvencijom, od početka 80-ih godina do 2006. godine, određeno je da se većina parova valuta kotira najviše na 4 decimale za današnje poslove i najviše na 6 decimala za terminske ugovore ili svop poslove. („cena kamatne stope“ se obično koristi kao naziv za 4. decimalno mesto.) Izuzetak od ovog pravila su devizni kursevi sa vrednošću nižom od 1.000 koje se obično kotiraju na 5 ili 6 decimala. Iako ne postoji ustaljeno pravilo, devizni kursevi koji su veći od 20 obično se kotiraju na 3 decimale, a devizni kursevi veći od 80 se kotiraju na 2 decimale. Valute iznad 5000 obično se kotiraju na ceo broj bez decimalnih mesta (na primer bivša turska lira) npr. (GBPOMR : 0.765432 - : 1.4436 - EURJPY : 165.29). Drugim rečima, kotiranja su data sa 5 cifara. Kada su stope ispod 1, kotiranja često uključuju 5 decimala.[6]

Barklejs Kepitl je 2005. godine prekinuo konvenciju tako što je kotirao današnje devizne kurseve na 5 ili 6 decimala na svojoj platformi za elektronsku trgovinu.[7] Kontrakcija marži (razlika između stopa ponude i tražnje) zasigurno je zahtevala finije cene i dala je mogućnost bankama da pokušaju i dobiju transakcije na platformama za trgovanje sa više banaka, gde sve banke inače mogu kotirati istu cenu. Određen broj banaka sledi ovaj sistem.

Režim deviznog kursa uredi

Svaka zemlja određuje režim kursa koji će se primenjivati za njenu valutu. Na primer, valuta može biti fluktuirajuća, fiksirana (fiksna) ili hibridna.

Ako je valuta fluktuirajuća, dozvoljeno je da njen kurs varira u odnosu na druge valute i određen je tržišnim snagama ponude i tražnje. Kursevi za takve valute će se verovatno menjati stalno kako je navedeno na finansijskim tržištima, uglavnom od strane banaka, širom sveta.

Pokretni ili regulisan učvršćen sistem je sistem fiksnih deviznih kurseva, ali sa rezervisanjem za revalorizaciju (obično devalvaciju) valute. Na primer, između 1994. i 2005. godine, kineski renminbi (RMB) bio je vezan za američki dolar - 8.2768 RMB je 1 $. Kina nije bila jedina zemlja koja je to učinila; posle Drugog svetskog rata do 1967. godine, zapadnoevropske zemlje su zadržale fiksni kurs sa američkim dolarom pozivajući se na Bretonvudski sporazum/sistem.[8] Ali taj sistem je morao biti napušten u korist plutajućih tržišnih režima usled tržišnih pritisaka i špekulacija prema rečima predsednika Ričard M. Niksona u govoru 15. avgusta 1971., poznatim kao Nikson Šok.

Ipak, neke vlade nastoje da zadrže svoju valutu u uskom opsegu. Kao rezultat toga, valute postaju precenjene ili potcenjene, što dovodi do prekomernih trgovinskih manjkova ili viškova.

Klasifikacija deviznog kursa uredi

Iz perspektive deviznog trgovanja banaka

  • Kupovni kurs : Poznata i kao kupovna cena, to je cena koju devizna banka koristi za kupovinu deviza od kupca. Uopšteno gledano, devizni kurs za koji se strana valuta konvertuje u manji broj domaćih valuta je kupovni kurs, što ukazuje na to koliko je domaćih valuta potrebno za kupovinu određene količine deviza.
  • Prodajni kurs: Poznata i kao prodajna cena u stranoj valuti, odnosi se na devizni kurs koji banka koristi za prodaju deviza kupcima. To ukazuje na to koliko domaću valutu treba nadoknaditi ako banka proda određenu količinu deviza.
  • Srednji kurs: Prosečna cena ponude i tražnje. Često se koristi u novinama, časopisima ili ekonomskoj analizi.

Prema dužini isporuke nakon deviznih transakcija

  • Spot (promptni) kurs: Odnosi se na devizni kurs deviznih transakcija. Devizna transakcija se završava sa isporukom i plaćanjem koji se obavljaju najkasnije drugog radnog dana od dana kada se transakcija završila. Devizni kurs koji se obično kotira na deviznom tržištu se generalno naziva promptni kurs, osim ako to posebno ne označava terminski devizni kurs (forvard kurs).
  • Terminski devizni kurs (forvard): Da bi se isporučio u određenom vremenskom periodu u budućnosti, ali pre toga, kupac i prodavac će sklopiti sporazumni ugovor. Kada dođe datum isporuke, obe sporazumne strane će izvršiti transakciju po kursu i iznosu rezervacije. Terminsko devizno trgovanje je transakcija zasnovana na terminima, što se javlja kao posledica različitog vremena potrebnog kupca deviza za devizna sredstva i uvođenja deviznog rizika. Terminski kurs se bazira na promptnom deviznom kursu, koji je predstavljen “premijom”, “popustom” i “paritetom” spot kursa.

Prema metodi određivanja kursa

  • Osnovni kurs : Obično se bira ključna konvertibilna valuta koja se najčešće koristi u međunarodnim ekonomskim transakcijama i predstavlja najveći deo deviznih rezervi. Upoređuje se sa valutom zemlje i određuje se kurs. Ovaj kurs je osnovni kurs. Ključna valuta se obično odnosi na svetsku valutu, koja se široko koristi za određivanje cena, poravnanje, rezervnu valutu, slobodno konvertibilnu i međunarodno prihvaćenu valutu.
  • Ukršteni kurs: Nakon razrade osnovnog kursa, kurs lokalne valute prema drugim stranim valutama može da se izračuna putem osnovnog kursa. Rezultat je ukršteni devizni kurs.

Ostale klasifikacije uredi

Prema načinu plaćanja u deviznim transakcijama

  • Kursna lista
  • Brzina prometa
  • Potraživanja

Prema nivou deviznih kontrola

  • Zvanična stopa: Zvanični devizni kurs je kurs koji je objavila državna uprava. Obično ih koriste zemlje sa strogim deviznim kontrolama.
  • Tržišna stopa: Tržišni kurs se odnosi na realni kurs za trgovanje devizama na slobodnom tržištu. On se menja s promenama uslova ponude i tražnje u stranoj valuti.

Prema međunarodnom kursnom režimu

  • Fiksni devizni kurs: To znači da je kurs između valute zemlje i valute druge zemlje u osnovi fiksan, a fluktuacija kursa je veoma mala.
  • Plivajući devizni kurs: To znači da monetarne vlasti neke zemlje ne propisuju zvanični devizni kurs valute zemlje u odnosu na druge valute, niti ima gornju ili donju granicu fluktuacije deviznog kursa. Lokalna valuta je određena odnosom ponude i tražnje na deviznom tržištu i slobodna je za rast i pad.

Da li je inflacija uključena

  • Nominalni devizni kurs: kurs koji je zvanično objavljen ili prodat, a koji ne uzima u obzir inflaciju.
  • Realni kurs: Nominalni devizni kurs koji eliminiše inflaciju.

Faktori koji utiču na promenu deviznog kursa uredi

  1. Platni bilans: Kada zemlja ima veliki platnobilansni deficit ili trgovinski deficit, to znači da je devizni priliv manji od deviznog odliva i tražnja za devizama prevazilazi njenu ponudu, tako da devizni kurs raste a valuta depresira.
  2. Visina kamatne stope: Kamatne stope su trošak ili prihod od pozajmljivanja kapitala. Kada zemlja poveća kamatnu stopu ili je kamatna stopa u zemlji veća od kamatne stope u inostranstvu, to prouzrokuje priliv kapitala i time povećava tražnju za domaćom valutom, omogućavajući joj da apresira dok strana valuta depresira.
  3. Inflacija: Stopa inflacije raste, kupovna moć novca opada, domaća valuta depresira unutar zemlje, tada strana valuta apresira. Ako obe zemlje imaju inflaciju, valuta u zemlji sa visokom inflacijom će depresirati u odnosu na zemlju sa niskom inflacijom. Poslednje predstavlja relativnu revalorizaciju prethodnog.
  4. Fiskalna i monetarna politika: Iako je uticaj monetarne politike, vlade jedne zemlje, na promene u deviznom kursu indirektan, on je veoma važan. Uopšteno, veliki deficit u fiskalnim prihodima i rashodima, koji je prouzrokovan ekspanzivnom fiskalnom i monetarnom politikom i inflacijom, će umanjiti vrednost domaće valute. Stroga fiskalna i monetarna politika će smanjiti fiskalne troškove, stabilizovati valutu i povećati vrednost domaće valute.
  5. Preduzetnički kapital: Ako špekulanti očekuju da će određena valuta apresirati, oni će kupiti veliku sumu te valute, što će prouzrokovati da devizni kurs te valute poraste. Obratno, ako špekulanti očekuju da će određena valuta depresirati, oni će prodati veliki iznos te valute, a devizni kurs valute će neposredno da opadne. Špekulacije su važan faktor za kratkoročne fluktuacije deviznog kursa na deviznom tržištu.
  6. Intervencije vlade na tržištu: Kada fluktuacije deviznog kursa na deviznom tržištu negativno utiču na ekonomiju zemlje, razmenu ili ostvarivanje ciljeva određene politike vlade, kroz prilagođavanje deviznog kursa, centralna banka može učestvovati u razmeni valuta, kupovini ili prodaji domaćih i inostranih valuta u velikim količinama na tržištu. Ponuda i tražnja za stranom valutom utiče na promenu deviznog kursa.
  7. Ekonomska snaga zemlje: Uopšteno, visoka stopa rasta nije pogodna za ponašanje domaće valute na deviznom tržištu u kratkom roku, ali na duže staze ona intenzivno podržava trend domaće valute.

Fluktuacije u deviznom kursu uredi

Tržišni devizni kurs će se promeniti kad god se bilo koja od dve komponente valute promeni. Valuta postaje vrednija kad god je tražnja za njom veća od ponude. Počeće da gubi vrednost kada je tražnja manja od ponude (ovo ne znači da ljudi više ne žele novac, već da svoje bogatstvo radije čuvaju u drugačijoj formi, moguće u drugoj valuti). Povećanje tražnje za valutom može biti usled povećanja transakcione tražnje za novcem, ili povećanom špekulativnom tražnjom za novcem. Transakciona tražnja je u visokoj korelaciji sa nivoom poslovne aktivnosti države, bruto domaćim proizvodom (BDP) i novoima zaposlenosti. Što je veća stopa nezaposlenosti, to će javnost manje trošiti na robu i usluge. Centralne banke najčešće imaju male poteškoće sa usklađivanjem ponude novca sa promenama u tražnji novca koje nastaju kao posledica poslovnih transakcija.

Centralnoj banci je mnogo teže da uskladi špekulativnu tražnju, na koju utiče tako što prilagođava kamatne stope. Špekulant će kupiti valutu ako je zarada (odnosno kamatna stopa) dovoljno visoka. Uopšteno, što je viša kamatna stopa zemlje, veća će biti tražnja za tom valutom. Razmatralo se da li takve špekulacije mogu da ugroze realni ekonomski rast, pogotovu zato što veliki špekulanti mogu namerno stvarati pritisak na valutu tako što će je skraćivati kako bi naterali centralnu banku da kupuje sopstvenu valutu da bi je održala stabilnom (kada se to dogodi, špekulanti mogu kupiti valutu nakon što depresira, zatvoriti svoje pozicije i na taj način ostvariti profit).

Devizni kurs može ozbiljno uticati na prevoznike koji vrše transport robe iz jedne zemlje u drugu. Zbog toga većina prevoznika naplaćuje posebnu naknadu (CAF) za slučaj takvih fluktuacija.[9][10]

Kupovna moć valute uredi

Realni devizni kurs je kupovna moć jedne valute u odnosu na drugu, prema trenutnom kursu i cenama. Predstavlja odnos broja novčanih jedinica valute jedne zemlje koje su neophodne da bi se kupila određena količina robe u drugoj zemlji, nakon što se zameni za valutu te druge zemlje na stranom deviznom tržištu, i broja novčanih jedinica valute koje bi bile neophodne da se nabavi ista ta roba u datoj zemlji. Postoji više načina da se realni devizni kurs izračuna.[11]

Prema tome, realni devizni kurs jednak je proizvodu deviznog kursa i odnosu cena potrošačkih korpi dobara u dve zemlje. Na primer, kupovna moć američkog dolara u odnosu na kupovnu moć evra jednaka je ceni evra u dolarima (dolar po evru) pomnoženog sa cenom jedne jedinice potrošačke korpe u evrima (jedinice dobara u evrima), podeljeno sa cenom potrošačke korpe u dolarima (jedinice dobara u dolarima) i odatle sledi da je kupovna moć bezdimenzionalna. Ovo je devizni kurs (izražen u dolarima po evru) pomnožen sa odnosom cena dve valute u pogledu njihove kupovne sposobnosti jedinica potrošačke korpe (jedinice dobara u evrima podeljene sa jedinicama dobara u dolarima). Kada bi bilo moguće sva dobra prodavati besplatno van države njihove proizvodnje, i kada bi i strano i domaće stanovništvo kupovalo identične životne namirnice, paritet kupovne moći (PKM) bi se posmatrao kao devizni kurs i BDP deflator (nivoi cena) u dve države, a realni devizni kurs bi uvek bio jednak 1.

Stopa promene realnog deviznog kursa, u toku vremena, za evro naspram dolara jednaka je stopi apresijacije evra (pozitivna ili negativna stopa promene deviznog kursa dolara u odnosu na evro) sabrane sa stopom inflacije evra i minus stopa inflacije dolara.

Ekvilibrijum i odstupanje realnog deviznog kursa uredi

Realni devizni kurs (RDK) predstavlja nominalni devizni kurs ustanovljen prema odnosu cena domaćih i stranih proizvoda i usluga, čime on odražava kompetitivnost jedne države u odnosu na ostatak sveta.[12] Preciznije, apresijacija valute ili viši stepen domaće inflacije povećava RDK, smanjuje kompetitivnost države i vrednost tekućeg računa (TR). Sa druge strane, depresijacija valute izaziva suprotan efekat i unapređuje TR. [13]

Postoji dokaz da RDK generalno dostiže stabilnost na duži vremenski period, kao i da je ovaj proces brži u malim i otvorenim ekonomijama koje karakterišu fiksni devizni kursevi.[13] Za svako bitnije i trajnije odstupanje RDK-a od njegovog dugoročnog stanja ekvilibrijuma, na duže staze, takozvano RDK odstupanje ispostavilo se da ima negativan uticaj na platni bilans države.[14] Precenjeni RDK znači da je trenutni RDK iznad sopstvene vrednosti ekvilibrijuma, dok se potcenjeni RDK odnosi na suprotno.[15] Posebno, kada precenjenost RDK-a traje duže to uglavnom predstavlja prve znakove predstojeće krize, zbog činjenice da država postaje osetljiva kako na sumnjive napade, tako i na krizu valute kao što se dogodilo na Tajlandu tokom 1997. za vreme Azijske finansijske krize.[16] Sa druge strane, produženi period RDK potcenjenosti obično pravi pritisak na domaće cene, menjajući stimulaciju za potrošnju kod kupaca, čime se nepravilno alociraju resursi između proizvodnih i neproizvodnih sektora. [14]

Kada dođe do odstupanja RDK-a, naročito do precenjenosti, to dalje može dovesti do narušavanja strategije razvoja izvoza jedne države; merenje stanja ekvilibrijuma RDK-a je odlučujuće za postavljanje pravca politike. [12] Nažalost, ovu promenljivu nije moguće posmatrati. Najčešće korišćen metod za procenu stanja ekvilibrijuma RDK-a jeste opšteprihvaćena teorija pariteta kupovne moći, prema kojoj se pretpostavlja da je stepen ekvilibrijuma RDK-a konstantan u toku vremena. Ipak, ekvilibrijum RDK-a nije fiksna veličina imajući u vidu da ona prati tendencije osnovnih ključnih ekonomskih zakona[12], poput različitih monetarnih i fiskalnih politika ili nesrazmernih potresa između jedne zemlje i inostranstva.[13] Prema tome, PKM doktrina je bila ozbiljan predmet rasprave tokom godina, s obzirom da ona može signalizirati prirodno kretanje RDK-a u smeru novog ekvilibrijuma kao RDK odstupanje.

Počev od 1980-ih godina, u svrhe premošćavanja ograničenja koje postavlja ovaj pristup, mnogi analitičari su pokušali da pronađu neku zamenu za merenje ekvilibrijuma RDK-a. [12] Dva najpopularnija pristupa u literaturi iz oblasti ekonomije jesu Fundamentalni ravnotežni devizni kurs (FRDK), kojeg je razvio Vilijams (1994),[17] i Bihevioralni ravnotežni devizni kurs (BRDK), kog su najpre uspostavili Klark i Makdonald (1998).[18] FRDK se oslanja više na dugoročne faktore RDK-a pre nego na kratkoročne i periodične, neproverene faktore. [18]Prema ovom stanovištu, RDK je dosledan makroekonomskoj ravnoteži, i okarakterisan dostignućima, kako unutrašnje tako i spoljašnje ravnoteže u isto vreme. Unutrašnja ravnoteža se postiže kada je stepen proizvodnje u skladu sa punom zaposlenošću svih raspoloživih faktora proizvodnje i sa niskom, stabilnom stopom inflacije.[18] Sa druge strane, spoljašnja ravnoteža podrazumeva da su stvarna i buduća ravnoteža blagajne u skladu sa dugoročnim, održivim tokovima neto kapitala.[19] Ipak, FRDK se smatra normativnom merom RDK-a s obzirom da se zasniva na „idealnim“ ekonomskim uslovima po pitanju unutrašnje i spoljašnje ravnoteže. Naime, kako je položaj održivog tekućeg računa definisan kao veličina koja zavisi od spoljnih uticaja, ovaj pristup se zaista mnogo dovodio u pitanje tokom vremena. Nasuprot tome, BRDK iziskuje ekonometrijsku analizu ponašanja RDK-a, razmatrajući značajna odstupanja RDK-a od nivoa ravnoteže pariteta kupovne moći kao posledice promene u osnovnim ključnim ekonomskim zakonima. Prema ovom metodu, BRDK je upravo RDK koji je rezultat toga da su osnovni ekonomski zakoni u stanju ekvilibrijuma. [13] Dalje je potpuno odstupanje RDK dato kao područje u kome se osnovni ekonomski zakoni razlikuju od sopstvenih dugoročnih vrednosti. Ukratko, BRDK je opštije stanovište od FRDK s obzirom da ono nije ograničeno samo na dugoročni aspekt, već objašnjava i periodična kretanja RDK-a.[18]

Bilateralni protiv efektivnog deviznog kursa uredi

 
Primer BND vrednosti nominalnog kursa izražen preko 6 bitnih valuta (Američki Dolar, Evro, Jen, Renminbi, Švajcarske Franke, Funte)

Bilateralni devizni kurs uključuje par valuta, dok efektivni devizni kurs predstavlja prosek nekoliko stranih valuta i može predstavljati merilo strane konkurentnosti jedne države. Nominalni efektivni devizni kurs(NEDK) se računa kao recipročna vrednost asimptotske vrednosti razmena. Realni efektivni devizni kurs predstavlja nominalni devizni kurs umanjen za strane cene, a povećan za domaće.[11] U poređenju sa nominalnim efektivnim deviznim kursom računanje BDP-a pomoću realnog efektivnog deviznog kursa je više prihvaćeno uzimajući u obzir fenomen globalnih investicija.

Paralelni devizni kurs uredi

U mnogo država postoji razlika između zvaničnog deviznog kursa za dozvoljene transakcije i paralelnog deviznog kursa koji odgovara prekomernoj tražnji ka stranim valutama kod zvaničnog deviznog kursa. Nivo za koji paralelni devizni kurs premašuje zvanični naziva se paralelna premija.[20]

Nepokriveni kamatni paritet uredi

Neporkiveni kamatni paritet(NKP) kaže da apresijacija ili depresijacija jedne valute prema drugoj može biti neutralizovana promenom kamatne stope. Ukoliko bi SAD povećala kamatnu stopu, a Japan ne onda bi američki dolar opao u odnosu na japanski jen za iznos koji se naziva arbitraža. Budući devizni kurs je reflektovan u terminskom deviznom kursu određenim danas. Na primer, terminski devizni kurs za dolar kaže da je na minimumu, jer kupuje manje jena po terminskoj stopi nego po prometnoj. Za jen se kaže da je na vrhuncu.

NKP nije funkcionisao posle 1990-ih. Suprotno teoriji, valute sa visokom kamatnom stopom su doživele apresijaciju pre nego depresijaciju, kao nagradu za sprečavanje inflacije i visoko novčane dobiti.

Model plaćanja uredi

Model plaćanja tvrdi da su strani devizni kursevi u stanju ravnoteže ako formiraju stabilan tekući račun. Država sa trgovinskim deficitom će osetiti smanjenje u njenim deviznim rezervama, što umanjuje vrednost njene valute. Jeftinija valuta čini nacionalna dobra jeftinijim na stranim tržištima, dok uvoz čini skupljim. Nakon prelaznog perioda, uvoz će biti primoran da se smanji, a izvoz da se poveća, na ovaj način se stabilizuje spoljno trgovinski balans i valuta se pomera ka ravnoteži.

Kao paritet kupovne moći model plaćanja se uglavnom bazira na proizvodima i uslugama, ignorišući povećanje uloge globalnog novca u opticaju. Drugim rečima, novac ne juri samo proizvode i usluge, već na većem nivou, i finansijska potraživanja kao što su hartije od vrednosti i menice. Njihov tok ide u kapitalni konto platnog bilansa, na ovaj način se uravnotežuje deficit na tekućem računu. Povećanje u kretanju kapitala daje efektivno povećanje u modelu tržišne imovine.

Model vrednovanja kapitala uredi

Povećanje obima razmene finansijskih sredstava(obveznica i akcija) je zahtevalo preispitivanje njegovog uticaja na tržište. Ekonomske varijable kao što su ekonomska rast, inflacija i produktivnost više nisu jedini pokretači deviznog kretanja. Procenat deviznih transakcija, koji proističe iz spoljno trgovinskih razmena finansijskih sredstava je relativno mali obim deviznih transakcija ostvarenih trgovinom robom i uslugama.[21]

Pristup vrednovanja kapitala posmatra valute kao cenu kapitala kojim se trguje na tržištu finansija. Shodno tome, valute sve više pokazuju korelaciju sa drugim vrednostima, posebno sa akcijama.

Kao na berzi, novac može biti zarađen(ili izgubljen) razmenom od strane investitora ili špekulanata na deviznom tržištu. Valutama se može trgovati na prometnom tržištu ili na tržištima deviznih opcija. Prometno tržište predstavlja trenutne devizne kurseve, a opcije su derivati deviznih kurseva.

Manipulacija deviznim kursevima uredi

Država može imati prednost u međunarodnim razmenama ako kontroliše tržište svoje valute kako bi je držala na niskom nivou, obično centralnom bankom učestvuje na otvorenim tržišnim operacijama na deviznom tržištu. Na početku 21. veka moglo se jasno uočiti da je Kina to radila u dugom periodu.[22]

Druge države, uključujući Japan, Brazil, Island i druge su držale cene svojih valuta nisko kako bi smanjili trošak izvoza i na taj način ojačale svoju ekonomiju. Niži devizni kurs smanjuje cenu državnih dobara za strane korisnike, ali povećava cenu uvezenih dobara korisnicima u državama sa niskom cenom valuta.[23]

Generalno, izvoznici dobara i usluga žele nisku cenu svojih valuta, dok uvoznici žele visoku.

Reference uredi

  1. ^ O'Sullivan, Arthur; Sheffrin, Steven M. (2003). Economics: Principles in action. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Prentice Hall. str. 458. ISBN 978-0-13-063085-8. Arhivirano iz originala 04. 03. 2021. g. Pristupljeno 26. 02. 2021. 
  2. ^ The Economist – Guide to the Financial Markets (pdf)
  3. ^ „Triennial Central Bank Survey : Foreign(other countries) exchange turnover in April 2013 : preliminary global results : Monetary and Economic Department” (PDF). Bis.org. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  4. ^ Peters, Will. „Find the Best British Pound to Euro Exchange Rate”. Pound Sterling Live. Pristupljeno 21. 3. 2015. 
  5. ^ Understanding foreign exchange: exchange rates Arhivirano 2004-12-23 na sajtu Wayback Machine
  6. ^ Abdulla, Mouhamed (mart 2014). Understanding Pip Movement in FOREX Trading (PDF) (Izveštaj). Arhivirano iz originala (PDF) 31. 03. 2020. g. Pristupljeno 06. 05. 2019. 
  7. ^ „Barclays upgrades eFX platform with new precision pricing”. Finextra Research. 7. 4. 2005. 
  8. ^ „Wayback Machine” (PDF). 24. 8. 2006. Arhivirano iz originala 24. 08. 2006. g. Pristupljeno 07. 05. 2019. 
  9. ^ „Currency Adjustment Factor - CAF”. Academic Dictionaries and Encyclopedias. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  10. ^ „Currency Adjustment Factor”. Global Forwarding. 
  11. ^ a b Erlat, Güzin; Arslaner, Ferhat. „Measuring Annual Real Exchange Rate Series for Turkey”. Yapi Kredi Economic Review. 
  12. ^ a b v g Dufrenot, Gilles J.; Yehoue, Etienne B. (2005). „Real Exchange Rate Misalignment: A Panel Co-Integration and Common Factor Analysis”. IMF Working Paper. 164. 
  13. ^ a b v g Akram, Q. Farooq; Brunvatne, Kari-Mette; Lokshall, Raymond (2003). „Real equilibrium exchange rates”. Norges Bank Occasional Papers. 32. 
  14. ^ a b Jongwanich, Juthathip (2009). „Equilibrium Real Exchange Rate, Misalignment, and Export Performance in Developing Asia”. ADB Economics Working Paper. 151. 
  15. ^ Di Bella, Gabriel; Lewis, Mark; Martin, Aurélie (2007). „Assessing Competitiveness and Real Exchange Rate Misalignment in Low-Income Countries”. IMF Working Paper. 201. 
  16. ^ Jongwanich, Juthathip (2008). „Real exchange rate overvaluation and currency crisis: evidence from Thailand”. Applied Economics. 40: 373—382. 
  17. ^ Williamson, John (1994). Estimating Equilibrium Exchange Rates. Peterson Institute for International Economics. 
  18. ^ a b v g Clark, Peter B.; MacDonald, Ronald (1998). „Exchange Rates and Economic Fundamentals: A Methodological Comparison of BEERs and FEERs”. IMF Working Paper. 67. 
  19. ^ Salto, Matteo; Turrini, Alessandro (2010). „Comparing alternative methodologies for real exchange rate assessment”. European Economy - Economic Papers. 427. 
  20. ^ Yiheyis, Zelealem (decembar 1998). „The Economic Determinants of the Parallel Currency Premium: Evidence from Select African Countries” (PDF). Journal of Economic Development. 23 (2). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 08. 2019. g. Pristupljeno 27. 05. 2019. 
  21. ^ The Microstructure Approach to Exchange Rates, Richard Lyons, MIT Press (pdf chapter 1)
  22. ^ "China denies currency undervalued" article on BBC News on Sunday, 14 March 2010
  23. ^ "More Countries Adopt China’s Tactics on Currency" article by David E. Sanger and Michael Wines in The New York Times October 3, 2010, accessed October 4, 2010

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Девизни_курс&oldid=26865136”