Дивљи кестен

Divlji kesten
	divlji kesten u parku
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Sapindales
Porodica:	Sapindaceae
Rod:	Aesculus
Vrsta:	A. hippocastanum
Binomno ime
	Aesculus hippocastanum; L.
	Rasprostranjenost vrste

Divlji kesten^[1] (Aesculus hippocastanum) je listopadno drvo iz porodice javora (Sapindaceae). Iako naziv može zavarati, nije srodan sa pitomim kestenom.

Opis biljke uredi

Raste kao drvo visoko i do 30 m, i širine 1 m, sa gustom lepo zaobljenom krunom. Kruna je široko razgranata i gusto, u soliternom rastu okruglasta. Kora je kod mlađih biljaka i mladih izdanaka sivkastosmeđa, kod starijih crnosiva i sitno ispucala. Prstasto složeni Listovi su na dugoj lisnoj dršci sa 6-9 sedećih listića, elipsasto izduženih i po obodu testerastih, srednji je najveći, a svaki ispod njega je manji od prethodnog. Cvetovi su sakupljeni u metličaste, krupne i uspravne cvasti. Plod je okruglasta kožasta, bodljikava okrugla čaura veličine oko 6 cm. Čaura nakon sazrevanja puca na tri dela, oslobađajući od jednog do tri krupna poluloptasta do loptasta semena. Seme sa beličastim krupnim hilumom, je braon boje, sjajno, ponekad sa mramorastim tamnijim šarama, eksalbuminsko, zoohorno, gorkog, neprijatnog ukusa. Seme se može koristiti za ishranu životinja (lat. aescare, escare= jesti; gr. hippos = konj, od davnina je ovo seme korišćeno kao lek za emfizem konja).

Divlji kesten je arktotercijarni endemit južnog Balkanskog poluostrva. Od prirode raste u slivu reke Drima na aluvijumu i u klisurama. Ovde je velika relativna vlažnost vazduha, staništa su prirodno zaklonjena i imaju karakter zbegova ili refugijuma u kojima se sačuvao veliki broj reliktnih biljnih vrsta.

Najbolje raste na svežem, dubokom, humoznom i hranljivom zemljištu. U ekstremnim uslovima suvoće ili vlage u zemljištu ne uspeva dobro.

Može da izdrži niske temperature do -30^oS.

U doba Vizantije je prenet u Carigrad, a u 17. veku počeo je da se gaji u celoj Evropi. Dostiže starost do 200 godina.

Fizičku zrelost postiže u starosti od 10-15 godina, a potom bogato cveta i plodonosi svake godine.

Glavne opasnosti uredi

Najinvazivnija štetočina ove vrste je lisni miner, (Cameraria ohridella), koja skraćuje životni vek jedinke. Ovaj lisni minier takođe smanjuje masu semena. Antropogeni faktor je takođe prisutan, lokalni turizam i zagađenja imaju negativan uticaj. Šumski požari su velika pretnja kao i za svaku šumsku vrstu.^[2]

Droga i hemijski sastav uredi

Od kestena se upotrebljavaju: kora, listovi, cvetovi i seme. Listovi sadrže glikozide, tanin i smolu. Semena su bogata skrobom (40-60%), saponinom (5-8%), uljem (5-8%), belančevinama, glikozidima, taninima, vitaminima (B, C, K i P) i gorkim materijama.

Lekovito dejstvo uredi

Kora se u narodu upotrebljava za lečenje smetnji u varenju, protiv groznice (zbog gorčine) i prehlade, a i protiv izvesnih kožnih oboljenja. Ranije se koristila za štavljenje koža i za bojenje vunenih tkanina. Semena se upotrebljavaju kao lek protiv hemoroida i dijareje. Ekstrakt semena divljeg kestena sadrži escin, komponentu koja stabilizuje zidove venskih krvnih sudova, i na taj način smanjuje pojavu otoka i bola u nogama. Nemačka komisija E je odobrila upotrebu divljeg kestena kod venske insuficijencije nogu (otečene, bolne noge). Cvet se upotrebljava kao narodni lek za jačanje, protiv proliva i protiv pega na licu.

Primena uredi

Ekstrakt divljeg kestena se primenjuje u vidu gela ili krema, za smanjenje otoka nogu i kod hemoroida. Ulazi u sastav biljnih preparata za lokalni tretman vena i hemoroida. Primenjuje se u vidu kapsula, |tableta i tečnog ekstrakta, a postoje i preparati registrovani kao lek.

Galerija uredi

cvasti
listovi
plod i seme
Kora

Reference uredi

^ „Biološka raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 24. 07. 2018. g. Pristupljeno 23. 07. 2018.
^ „Aesculus hippocastanum. The IUCN Red List of Threatened Species 2013”. IUCN. 2013. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-2.RLTS.T202914A2757985.en.

Literatura uredi

Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistočne Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.
Šilić, Č: Atlas drveća i grmlja, IP Svjetlost, ZUNS, Sarajevo i Beograd, 1990.
Emilija Vukićević : Dekorativna dendrologija, Beograd, 1996.

Spoljašnje veze uredi

[1] „Biološka raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 24. 07. 2018. g. Pristupljeno 23. 07. 2018.

[2] „Aesculus hippocastanum. The IUCN Red List of Threatened Species 2013”. IUCN. 2013. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-2.RLTS.T202914A2757985.en.

[1]

[2]