Википедија

Dobrica Erić

српски писац и књижевник

Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski dramski pisac i pesnik.[1]

Dobrica Erić
Dobrica Erić, 2005. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1936-08-22)22. avgust 1936.
Mesto rođenjaDonja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti29. mart 2019.(2019-03-29) (82 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugi udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića.

Biografija uredi

Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući, pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.[1]

Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[2]

Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[3]

Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[4]

Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[5][6][7][8][9] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[10]

Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine.

— Dobrica Erić

U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[11][12]

Zanimljivost uredi

Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[13]

Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”.

Priznanja uredi

Razapeta zemlja

Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada:

Dela uredi

 
Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat”

Književna dela uredi

  • Svet u Suncokretu, (1959)
  • Vašar u Topoli, (1965)
  • Stari seljački kalendar, (1966)
  • Slavuj i sunce, (1968)
  • Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969)
  • Torta sa pet spratova, (1973)
  • Od rata do zlatara, (1973)
  • Dobrica čobanska torbica, (1973)
  • Sišlo bure u obruče, (1974)
  • Pesma o svicima, (1975)
  • Dolina suncokreta, (1976)
  • Reka s ružom rimovana, (1976)
  • Večni kratkovečnici, (1977)
  • Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978)
  • Bašta sa sedam ruža, (1979)
  • Čitanka godišnjih doba, (1979)
  • Torbica čarobnica, (1979)
  • Sricanje žene, (1980)
  • Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980)
  • Čardak između četiri jabuke, (1980)
  • Doba duleka, (1980)
  • Car pčelar, (1981)
  • Šeširić kao bulka, (1981)
  • Prsten u izvoru, (1981)
  • Moj drug, Milivojčićev lug, (1982)
  • Od azbuke do zlatne jabuke, (1982)
  • Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984)
  • Stablo tvog tela, (1984)
  • Sunčeva verenica, (1985)
  • Spomenar na dar, (1986)
  • Tako žubori reka, (1987)
  • Mesečevi miljenici, (1987)
  • Kad konj zarže, (1987)
  • Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988)
  • Vukova starinarnica, (1988)
  • Roždestvo ratarevo, (1989)
  • Krunisanje, (1989)
  • Bunar za prijatelje, (1990)
  • Kokajte se kokice, (1990)
  • Bal vampira, (1990)
  • Puževa srma, (1991)
  • Ekološki bukvar, (1991)
  • Plava mesečina, (1991)
  • San Gružanske letnje noći, (1992)
  • Jezero Ježeva bara, (1993)
  • U vatri bismo, ne izgorismo, (1993)
  • Plači voljena zemljo, (1993)
  • Razapeta zemlja, (1999)
  • Vilina Dolina, (1999)
  • Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002)
  • Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002)
  • Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005)
  • Peta strana sveta, Pčelica (2012)
  • Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013)
  • Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013)
  • Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014)
  • "Naša gošća godina", Kreativni centar (2019)
  • "Blago voća i povrća", Kreativni centar (2015)
  • "Priča iz mravljeg sveta", Kreativni centar (2008)

Stripovi uredi

Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica.

  1. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas
  2. Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas
  3. Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas
  4. Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas
  5. Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević
  6. Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  7. Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  8. Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović
  9. Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  10. Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica)
  11. Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić
  12. Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević
  13. Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić)
  14. Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević
  15. Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski
  16. Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović
  17. Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić

Zbirka književnika Dobrice Erića uredi

Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[15] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Dobrica Erić”. biografija.org. Pristupljeno 26. 1. 2022. 
  2. ^ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  3. ^ Erić, Dobrica (2011). Vašar u Topoli : humoristička poema za decu od 3 do 103 godine. Beograd: Bookland. ISBN 978-86-7182-437-8. OCLC 898669556. 
  4. ^ Nedelja prođe: Dobrica Erić, pesnik („Večernje novosti”, 11. avgust 2013)
  5. ^ „Umro Dobrica Erić”. tvzonaplus.rs. 29. 3. 2019. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 29. 03. 2019. 
  6. ^ „PISAO JE NAJLEPŠE PESME ZA DECU: Preminuo Dobrica Erić (83)”. kurir.rs. 29. 3. 2019. 
  7. ^ Preminuo Dobrica Erić (RTS, 29. mart 2019)
  8. ^ ODLAZAK PESNIKA: Preminuo Dobrica Erić („Večernje novosti”, 29. mart 2019)
  9. ^ Preminuo pesnik Dobrica Erić („Politika”, 29. mart 2019)
  10. ^ „Sahranjen slavni Dobrica Erić, ali ne u Aleji zaslužnih građana”. nezavisni.rs. 31. 3. 2019. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 03. 2019. 
  11. ^ „Otkrivena bista pesniku Dobrici Eriću u dvorištu Srednje škole u Kniću, 25.10.2021.”. Politika Online. Pristupljeno 2021-10-28. 
  12. ^ Bogutović, D. (25. 10. 2021). „SUVO ZLATO JEZIKA: Bista Dobrice Erića otkrivana dvorištu škole u Kniću”. Večernje novosti. Pristupljeno 9. 11. 2021. 
  13. ^ „Devojka iz grada”. vreme.com. 30. 9. 2010. 
  14. ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.”, 17. maj 2018.
  15. ^ Arhivska dokumentacija Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat". 2020. Zvanični sajt: https://adligat.rs/.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добрица_Ерић&oldid=27379910”