Википедија

Domaća koza

„Jarac” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Jarac (višeznačna odrednica).

Domaća koza, ili jednostavno koza (lat. Capra aegagrus hircus), domaća je životinja, podvrsta divlje koze (lat. Capra aegagrus) iz Azije i istočne Evrope. Mužjak koze naziva se jarac, a mladunče jare. Koza je član životinjske porodice Bovidae i kozno—antilopske potporodice Caprinae. Koze su blisko srodne sa ovcama. Postoji preko 300 zasebnih tipova koza.[1] Koze su jedna od najranije domestikovanih vrsta životinja, i korišćene su za mleko, meso, krzno, i kožu širom sveta.[2] Kozje mleko se obično pretvara u kozji sir.

Domaća koza
Vremenski raspon: 0.01–0 Ma neolit – sadašnjost
↓
domaća koza sa dva jareta
Patuljasta koza na panju
Pripitomljen
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Bovidae
Potporodica: Caprinae
Rod: Capra
Vrsta:
C. aegagrus
Podvrsta:
C. a. hircus
Trinomijalno ime
Capra aegagrus hircus
(Linnaeus, 1758)
Sinonimi

Capra hircus Linnaeus, 1758
Capra depressa Linnaeus, 1758
Capra mambrica Linnaeus, 1758
Capra reversa Linnaeus, 1758

Godine 2011, postojalo je više od 924 miliona koza širom sveta, prema podacima UN Organizacije za hranu i poljoprivredu.[3]

Istorija uredi

 
Jezgra rogova iz neolitskog sela Atlit Jam

Koze su među najranije domestikovanim životinjama.[4] Jedna nedavna genetička analiza[5] je potvrdila arheološki dokaz da je divlja vrsta Bezoar ibex sa Zagroskih planina najverovatnije prvobitni predak svih domaćih koza današnjice.[4]

Neolitski poljoprivrednici su počeli da prikupljaju stada divljih koza prevashodno radi lakog dostupa mleku i mesu, kao i zbog njihovog izmeta, koji je bio upotrebljavan kao gorivo, i njihovih kostiju, dlake i žila za odeću, građevinski materijal i oruđa.[1] Najraniji ostaci domestikovanih koza potiči od pre 10.000 godina i nađeni su u Ganj Daru u Iranu. Kozji ostaci su nađeni na arheološkim lokacijama u Jerihonu, Čoga Mamiju,[6] Džejtunu, i Čajonu, prema kojima se domestikacija koza u Zapadnoj Aziji datira na između pre 8.000 i 9.000 godina.[4] Studije DNK evidencije sugerišu da je do domestikacije došlo pre oko 10.000 godina.[5]

Istorijski, kozja koža je korišćena kao vid posude za vodu i vino pri putovanju i transportu vina za prodaju. Ona je isto tako korišćena za pravljenje pergamenta.

Uzgoj uredi

 
Stado balkanske koze, domaća autohtona rasa. Iako je othranila generacije ljudi na Balkanu danas spada u ugrožene vrste.[7]

Koze su veoma zastupljene u zemljama sa ekstezivnom poljoprivrednom proizvodnjom, premda njihova populacija beleži rast i u bogatijim zemljama, najviše zbog netolerantnosti pojedinih grupa ljudi na kravlje mleko. Gledano u odnosu na dimenzije tela, koza daje više mleka (u odnosu na sopstvenu težinu) nego bilo koja druga životinja — do 3kg mleka dnevno.

Najznačajnije i najzastupljenije rase domaćih koza u Srbiji su:

Razmnožavanje uredi

Koza dostiže polnu zrelost sa 5 meseci (mužjak) odnosno 7 meseci (ženka) života. Koza je plodna do sedme godine starosti, i obično rađa 1 do 3 mladunčeta. Ciklus kod koze traje 21 dan, počinje u jesen i ponavlja se nekoliko meseci ukoliko ne dođe do oplođenja, estrus traje oko jednog do 3 dana. Gestacioni period koze traje oko 150 dana.

Značaj uredi

 
Sanska koza sa jaretom - plemenita mlečna rasa. Najbolje rezultate daje u intenzivnom (štalskom) uzgoju. U Jugoslaviji i na Balkanu uzgaja se od sredine 20. veka.

Koze se gaje radi mleka, mesa, kože i dlake.

Kozje mleko je zdravije od kravljeg i lakše se vari. Od njega se može praviti sir. Najpoznatija mlečna rasa je sanska koza, a zatim alpska koza.

 
Alpska koza - plemenita mlečna rasa. Pogodna je za intenzivni (štalski), ekstenzivni i kombinovan uzgoj. U Srbiji i na Balkanu zastupljena je od početka 21. veka.

Meso se takođe koristi u ishrani, iako nije cenjeno kao kravlje, svinjsko ili ovčje. Od rasa koje se gaje prvenstveno zbog mesa, poznata je burska koza.

 
Burske koze, mesnata rasa. U Srbiji je zastupljena od početka 21. veka ali još uvek zvanično nije priznata za podsticajnu rasu od strane države.

Od kozje kože se prave veoma meke i udobne rukavice. Ponegde se i krzno (kostret) od pojedinih vrsta koristi za proizvodnju odevnih predmeta.

Neke rase (angorska i kašmirska koza) se gaje zbog svoje kvalitetne dlake, koja se šiša kao kod ovaca.

Rase uredi

 
Burska koza
 
Angorska koza

Poljoprivreda uredi

 
Uzgoj koza je uobičajeni širom Severnog Čiko regiona Čilea. Intenzivno kozje stočarstvo u sušnim područjima može da dovede do ozbiljne erozije i dezertifikacije. Slika iz gornje oblasti reke Limari

Koza je korisna ljudima kada živi i kada je mrtva, prvo kao obnovljivi snabdevač mlekom, stajskim đubrivom i vlaknima, a zatim kao meso i koža. [8] Neke dobrotvorne organizacije pružaju koze osiromašenim ljudima u siromašnim zemljama, jer su koze jednostavnije i jeftinije za uzgoj od goveda i imaju višestruku upotrebu. Pored toga, koze se koriste za potrebe vuče i prenosa tovara.

 
Burska koza – u ovom slučaju jarac – je široko čuvana mesna pasmina.

Debelo crevo koza koristi se za pravljenje „ketguta”, koji se još uvek koristi kao materijal za interstinalne ljudske hirurške šavove i žice za muzičke instrumente. Rog koze, koji označava obilje i blagostanje (kornekopija), takođe se koristi za pravljenje kašika.[9]

Svetska statistika populacije koza uredi

Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO), vodeći proizvođači kozjeg mleka u 2008. godini bili su Indija (četiri miliona metričkih tona), Bangladeš (2,16 miliona metričkih tona) i Sudan (1,47 miliona metričkih tona).[10] Indija godišnje pokolje 41% od 124,4 miliona koza. Količina od 0,6 miliona metričkih tona kozjeg mesa čini 8% godišnje proizvodnje mesa u Indiji.[11] Približno 440 miliona koza svake se godine zakolje radi mesa širom sveta.[12]

Meso uredi

Glavni članak: Kozje meso

Ukus jarećeg mesa sličan je okusu proletnjeg jagnjećeg mesa;[13] Zapravo na engleskom govornom području Karibskih ostrva i nekim delovima Azije, posebno Bangladešu, Pakistanu i Indiji, reč „mutton” se koristi za opis mesa koze i ovce. Međutim, neki upoređuju ukus kozjeg mesa sa teletinom ili divljači, u zavisnosti od starosti i stanja koze. Kaže se da je njen ukus prvenstveno povezan sa prisustvom 4-metiloktanske i 4-metilnonanske kiseline.[14] Ono se može pripremiti na različite načine, uključujući dinstanje, pečenje, roštilj, konzerviranje i prženje; ono može da bude mleveno, začinjeno karijem ili pripremljeno u vidu kobasica. Zbog svog niskog sadržaja masti, ovo meso se može očvrsnuti na visokim temperaturama ako se kuva bez dodatne vlage. Jedna od najpopularnijih koza koja se uzgaja zbog mesa je južnoafrička burska koza, uvedena u Sjedinjene Države početkom devedesetih. novozelandski kiko takođe se smatra mesnom pasminom, kao i miotonična ili „padajuća koza“, pasmina poreklom iz Tenesija.

Mleko, puter i sir uredi

 
Muža koza mašinom na jednoj organskoj farmi

Koze proizvode oko 2% ukupne svetske količine mleka.[15] Neke koze se uzgajaju posebno radi mleka. Ako se jarac jakok zadaza ne odvoji, njegov miris će uticati na mleko.

Kozje mleko prirodno ima male, dobro emulgirane masne globule, što znači da krem ostaje suspendovan u mleku, umesto da se izdiže do vrha, kao u sirovom kravljem mleku; stoga nije neophodno da se homogenizuje. Zapravo, ako se mleko koristi za pravljenje sira, ne preporučuje se homogenizacija, jer se time menja struktura mleka, što utiče na sposobnost kulture da koaguliše mleko i na krajnji kvalitet i prinos sira.[16]

Mlečne koze u njihovom glavnom ciklusu (uglavnom oko trećeg ili četvrtog ciklusa dojenja) prosečno daju - 2,7 do 3,6 kg (6 do 8 lb) - dnevne proizvodnje mleka - otprilike 2,8 do 3,8 l (3 do 4 U.S. qt) - tokom desetomesečne laktacije, proizvodeći više neposredno nakon osvežavanja i postepeno umanjujući produkciju do kraja njihove laktacije. Mleko u proseku ima 3,5% maslaca.[17]

Kozje mleko se obično prerađuje u sir, puter, sladoled, jogurt, kajetu i druge proizvode. Kozji sir je u Francuskoj poznat pod nazivom fromage de chèvre („kozji sir”). Neke od sorti su Rokamadur i Montračet.[18] Kozji maslac je beo, jer koze proizvode mleko sa žutim beta karotenom pretvorenim u bezbojni oblik vitamina A. Kozje mleko ima manje holesterola.[19]

Reference uredi

  1. ^ a b Hirst, K. Kris. "The History of the Domestication of Goats". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2008) About.com. Accessed August 18, 2008.
  2. ^ Coffey, Linda, Margo Hale, and Ann Wells; "Goats: Sustainable Production Overview. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2007)
  3. ^ FAOSTAT, United Nations Food and Agriculture Organization, Arhivirano iz originala 25. 01. 2016. g., Pristupljeno 10. 02. 2019 
  4. ^ a b v „Breeds of Livestock; Goats: (Capra hircus)”. Oklahoma State University Board of Regents. 
  5. ^ a b Naderi, Saeid; Rezaei, Hamid-Reza; Pompanon, François; Blum, Michael G. B.; Negrini, Riccardo; Naghash, Hamid-Reza; Balkiz, Özge; Mashkour, Marjan; Gaggiotti, Oscar E.; Ajmone-Marsan, Paolo; Kence, Aykut; Vigne, Jean-Denis; Taberlet, Pierre (18. 11. 2008). „The goat domestication process inferred from large-scale mitochondrial DNA analysis of wild and domestic individuals”. PNAS. 105 (46): 17659—17664. Bibcode:2008PNAS..10517659N. PMC 2584717  . PMID 19004765. doi:10.1073/pnas.0804782105. 
  6. ^ Maisels, C.K. The Near East: Archaeology in the Cradle of Civilization Routledge, 1999; p.124
  7. ^ Balkanska koza (TV Far - Zvanični kanal)
  8. ^ Mahmoud Abdel Aziz, M. A., "Present status of the world goat populations and their productivity", Lohmann Information, Vol. 45 (2), Oct. 2010, Page 43, http://www.lohmann-information.com/content/l_i_45_artikel17.pdf
  9. ^ anonymous; Goat-Horn Spoon Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2008).
  10. ^ FAOSTAT 2008 http://faostat.fao.org/default.aspx
  11. ^ Narayan, Raj; Mendiratta, S. K.; Mane, B. G. (2015). „Effects of citric acid, cucumis powder and pressure cooking on quality attributes of goat meat curry”. Journal of Food Science and Technology. 52 (3): 1772—1777. PMC 4348252  . PMID 25745255. doi:10.1007/s13197-013-1023-x. 
  12. ^ „FAOSTAT”. www.fao.org. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  13. ^ Milk Goats. Life. 18. 6. 1945. Pristupljeno 6. 7. 2010. 
  14. ^ Cramer, D.A. (1983) Chemical compounds implicated in lamb flavor. Food Technonogy. flavor.. 37:249-257 and Wong, E., Nixon, L.N. and Johnson, B.C. (1975) The contribution of 4-methyloctanoic (hircinoic) acid to mutton and goat meat flavor. New Zealand j. Agr. Res. 18:261-266. Both cited in K. Intarapichet K., Sihaboot W. and Chungsiriwat P. (date?) Chemical and Sensory Characteristics of Emulsion Goat Meat Sausages Containing Pork Fat or Shortening available as a PDF from- [1] Arhivirano 2011-07-22 na sajtu Wayback Machine
  15. ^ FAO. 1997. 1996 Production Yearbook. Food Agr. Organ., UN. Rome, Italy.
  16. ^ Amrein-Boyes, D. (2009). 200 Easy Homemade Cheese Recipes. Robert Rose Inc.: Toronto
  17. ^ American Dairy Goat Association, adga.org
  18. ^ Chèvre cheese Arhivirano 2009-01-10 na sajtu Wayback Machine, foodnetwork.com
  19. ^ „Goat's Milk in Nagercoil”. amd integrated farms. Arhivirano iz originala 04. 09. 2020. g. Pristupljeno 26. 06. 2020. 

Literatura uredi

  • Ćeranić, Dr Vukosava (1984). Kozarstvo. Ekonomski biro. str. 140. 

Spoljašnje veze uredi

 
Domaća koza na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Домаћа_коза&oldid=27679930”