Дрен

Za druge upotrebe, pogledajte Dren (višeznačna odrednica).

Dren (lat. Cornus mas) pripada porodici drenova i raste u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena se naziva i: drenka, drenjka, drenjula, drenjina.

Dren
Grana s plodovima
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
(nerangirano):	Angiospermae
(nerangirano):	Eudicotidae
(nerangirano):	Asterids
Red:	Cornales
Porodica:	Cornaceae
Rod:	Cornus
Podrod:	Cornus
Vrsta:	C. mas
Binomno ime
Cornus mas L.

Opis

To je samonikli listopadni grm srednjeg ili velikog rasta, od 2 do preko 5 metara visine, sa gustom krošnjom koju čine tamnobraon grančice i zeleno lišće. Koren je odlično razvijen. Kora stabla je sivkasta do sivo-žuta, ispucala, grane rastu naspramno, glatka dok je mlada biljka, a kasnije ispuca u vidu ljuspica. Razlikuju se lisni od cvetnih pupoljaka. Lisni pupoljci su sitniji od cvetnih, lancetastog su izgleda i sadrže ljuspice. Cvetni pupoljci se nalaze na izdancima. Listovi su jajasti ili jajasto-eliptični, bez nazubljenja, zašiljeni, dugi 6-10cm, blago zakrivljeni i imaju karakteristične jake žile (po četiri sa obe strane lista). Raspored listova je naspraman. Naličje listova sadrži bele dlačice. Cveta pre listanja, od februara do marta. Cvetovi su žuti, u štitastoj cvasti od 10-20 komada, pravilni su i četvoročlani.

Stanište

Nastanjuje nizijska i brdska područja, najčešće na krečnjačkoj podlozi. Čest je stanovnik hrastovih šuma.

Upotreba

Plod

Plodovi

Koštice

Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak, ovalnog oblika i crvene boje (kao mala šljiva), dužine oko 1 cm, a 0.5 cm širine, unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Dok je nezreo, veoma je kiseo, a zreo je tek kad mu boja postane tamnocrvena i kad na dodir otpadne sa drveta, rano u jesen. Tada je sadržaj šećera u plodu veliki i veoma je ukusan za jelo.

Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja čaja). Od njega se pravi ukusna marmelada, slatko, kompot ili sok, a u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, posebno u Drvaru se od drena pravi i rakija. U Azerbejdžanu i Jermeniji se od njega dobija votka, dok se u Turskoj i Iranu jede sa solju preko leta, ili se od njega pravi hladan napitak (u Bosni takođe), koji se zove šerbe.

U Ukrajini se gaje hibridi čiji plod raste do 4cm dužine.

Cvet

Cvast

Biljka se zbog svog cvetanja na kraju zime često koristi kao ukrasna biljka u vrtovima.

Drvo

Veoma je velike gustine i, za razliku od većine ostalih drvenastih biljaka, ne pluta na vodi. Zbog velike gustine je veoma čvrsto, te se od davnina koristi za izradu držalica za alatke, delova za mašine i sl. Još od Stare Grčke je poznato da se koristilo za izradu lukova, strela i kopalja, a u narodnoj pesmi o Marku Kraljeviću, Marko proverava svoju snagu cedeći rukom vodu iz „suve drenovine“.

Rasejavanje i razmnožavanje

Rasejava se pomoću insekata dok se razmnožavanje obavlja preko semena ili vegetativno.

Lekovitost

Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog čega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora. Prave se i slatko, kompot i džem.

Galerija

• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas, plod
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas, plod
• 
  Cornus mas
• 
  Cornus mas, plod
• 
  Cornus mas, plod
• 
  Cornus mas, cvast
• 
  Cornus mas, cvast
• 
  Cornus mas, cvast
• 
  Cornus mas, cvast
• 
  Cornus mas, cvast

Spoljašnje veze

• National Agricultural Research Foundation - Pomology Institute (NAGEF-PI): Cornus mas