Iluzija
Iluzija (lat. illūsio - čulna obmana, samoobmana, varka, uobraženje, obmana, privid, opsena[1]) pogrešan je, izobličen opažaj izvesnih objekata ili pojava u stvarnosti, uslovljen nekim objektivnim ili subjektivnim činiocima. Perceptivne iluzije mogu se sresti u okviru svakog čulnog modaliteta. Zato razlikujemo: slušne, taktilne, gustativne, olfaktorne i sl. Kod iluzije, uvek je reč o opažanju (samo iskrivljenom, netačnom) nekog realno postojećeg predmeta ili događaja, za razliku od halucinacije, gde ne postoji realni objekat.
Iluzije mogu nastati usled nepažnje (kada se tokom čitanja ne primeti slovna greška) ili pod dejstvom afekta (kada se u mraku šeta ulicom, neki potpuno bezopasni predmet može se učiniti kao nešto zastrašujuće). Posebna vrsta iluzija su pareidolije, kada se pod uticajem mašte u raznim stvarima prepoznaju oblici, figure ili čak čitave scene. Tako će se desiti da osoba prepozna neki oblik u oblacima, mrljama itd. Sazvežđa su takođe dobar primer pareidolija. Slična se stvar dešava i kod „gledanja” u talog kafe u svrhu proricanja budućnosti.
Iluzije se sreću kod psihički zdravih osoba, ali i kod osoba sa akutnim, intoksikacionim stanjima, kod ljudi koji su pod stresom i kod psihotičnih pacijenata.[2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Vokabular: ilizija
- ^ Golubović, Z. Goran (2008). Osnovi opšte psihopatologije. Niš: Unigraf. str. 31. ISBN 978-86-83863-60-0.
Literatura uredi
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
