Slovenski kalendar

U selu Lepesovki, u Volinskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini, ruski arheolozi Tihonova i Hvajko su 1958. pronašli staro slovensko svetilište, u čijem su oltaru sačuvane dve glinene posude iz 2—4. veka na kojima je utisnut slovenski kalendar toga vremena, a u selu Romaški, južno od Kijeva, u nalazištu je bio krčag iz 4. veka, na kojem je takođe slikopisan kalendar^[1].

Pronađeni kalendar u Lepesovki je imao svojevrsne crte i reze, čineći zagonetnu i složenu ornamentiku znakova i crteža. Ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov ga je odgonetnuo^[2]^[3]^[4]. Na kalendaru u Lepesovki je godina podeljena na dvanaest razdela, sa uočljivim simbolima vatre i sunca, sa jasnom razdeobom na godišnja doba i naznakama solsticija, sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani usklađeni sa prirodnim pogodnostima (oranje, setva, žetva, lov, gajenje bilja), uz tačno naznačenje datuma praznika.

Nazivi dana uredi

Pojedini autori smatraju da su Sloveni imali nedelju od 6 dana i da su znali za 5 radnih dana i jedan neradni dan, koje su nazvali: nedelja, ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak i petak^[5]. Nedelja je imala posebnu ulogu a radni dani su nosili imena po rednim brojevima, kako su dolazili posle nedelje.

Nazivi dana u sedmici^[5]:

Nedelja — dan kada se ne radi, „ne dela”', neradni dan;
Ponedeljak — dan posle nedelje, dan „po nedelji”, prvi dan u sedmici;
Utorak — „vtori” dan, drugi dan u sedmici;
Sreda — „sreda” — sredina, srednji dan u sedmici;
Četvrtak — četvrti dan;
Petak — peti dan.

Sedmodnevnu nedelju slovenski narodi počinju upotrebljavati tek prelaskom u hrišćanstvo te se tada i naziv za šesti sedmični dan — subota^[5]. Ova reč potiče iz jevrejske reči „sabata”.

Današnji nazivi za dane kod Slovena su se prvo javili kod Južnih Slovena, u tadašnjoj Vizantiji, da bi se vremenom, preko Bugarske, Slovačke i Češke, proširili i među ostalim slovenskim narodima.^[5]

Srpski	Ruski	Crkveno- slovenski	Poljski	Donjolužički	Gornjolužički	Češki	Slovački	Slovenački	Hrvatski	Makedonski	Bugarski	Ukrajinski	Beloruski
ponedeljak	ponedelьnik	ponєdѣ́l҄ьnikъ	poniedziałek	pòniedzôłk	pónjeźele	pondělí	pondelok	ponedeljek	ponedjeljak	ponedelnik	ponedelnik	ponedіlok	panяdzelak
utorak	vtornik	vъtórьnikъ	wtorek	wałtora	wutora	úterý	utorok	torek	utorak	vtornik	vtornik	vіvtorok	aўtorak
sreda	sreda	srѣ́da	środa	srjoda	srjeda	středa	streda	sreda	srijeda	sreda	srяda	sereda	serada
četvrtak	četverg	čєtvrь́tъkъ	czwartek	stwórtk	štwórtk	čtvrtek	Štvrtok	Četrtek	četvrtak	četvrtok	četvъrtъk	četver	čacьver
petak	pяtnica	pѧ́tъkъ	piątek	pětk	pjatk	pátek	piatok	petek	petak	petok	petъk	p’яtnicя	pяtnіca
subota	subbota	sѫbóta; sobóta	sobota	sobota	sobota	sobota	sobota	sobota	subota	sabota	sъbota	subota	subota
nedelja	voskresenьe	nєdѣ́lѧ	niedziela	njeźela	njedźela	neděle	nedeľa	nedelja	nedjelja	nedela	nedelя	nedіlя	nяdzelя

Kod Slovena je svaki dan u nedelji imao boga zaštitnika^[1]:

utorak — Prov, bog osveštanih dubova,
četvrtak — Perun, bog groma,
petak — boginja Mokoša

Nazivi meseci uredi

Pretpostavlja se da su Sloveni znali samo za 6 dana u nedelji, i da je jedan mesec sadržao 5 nedelja po 6 dana tj. 30 dana^[5]. Ovo se veoma dobro slagalo sa periodom promene sve četiri mesečeve mene, koji traje 29,53 dana.

Nazivi za mesece su bili u vezi sa prirodnim pojavama. Kako Sloveni žive na velikim prostranstvima, često na velikim rastojanjima jedni od drugih, došlo je do toga da, na primer, isti naziv „lipanj” Hrvati koriste da označe mesec jun a Poljaci jul, zato što lipa cveta mesec dana ranije na jugu nego na severu Evrope. Takođe, isto je i za mesece „travanj” i „listopad” zato što na jugu ranije dolazi proleće i ostala godišnja doba nego na severu.

Stari nazivi za mesece u godini koji su se zadržali u slovenskim jezicima:^[6]

Savremeni srpski	Staroruski^[7] †	Ruski	Ukrajinski	Beloruski	Poljski	Kašupski	Polapski †	Donjolužički	Gornjolužički	Češki	Bugarski	Slovenački	Prekomursi	Hrvatski	Srpski	Makedonski	Litvanski^[8]
Januar	Prosinec	Prosinec^[9], Perezimьe, Lюtoveй, Treskun	Sіčenь	Studzenь	Styczeń	Stëcznik	lede môn	Wezymski	Wulki rožk	Leden	Prosinec, Kolog, Koložeg, Golяm sečko	Prosinec	sečén	Siječanj	Koložeg	Koložeg	sausis
Februar	Sečenь	Vьюgoveй, Bokogreй, Sneženь, Lюtenь^[9]	Lюtiй	Lюtы	Luty	Gromicznik	rüzac, rüsatz	Swěckowny	Maly rožk	Únor	Sъčen, Sečko, Malъk sečko	svečan	süšec, sűca	Veljača	Sečko	Sečko	vasaris
Mart	Suhiй	Zimobor, Protalьnik, Gračevnik, Kapelьnik	Berezenь	Sakavіk	Marzec	Strëmiannik	zürmôn, sürmôn	Pózymski	Naletnik	Březen	Suh	sušec	mali tráven	Ožujak	Derikoža	Cutar	kovas
April	Bere- zozol	Snegogon, Ručeйnik, Pervocvet	Kvіtenь	Krasavіk	Kwiecień	Łżëkwiôt	choidë môn, chéudemon	Nalětny, Jatšownik	Jutrownik	Duben	Brяzok	mali traven	velki tráven	Travanj	Lažitrava	Treven	balandis
Maj	Travnый	Яrecь, Travnik, Cvetenь^[10]	Travenь	Maй, Travenь	Maj	Môj	laistë môn, leisten mon	Rozhelony	Rožownik	Květen	Trъven	veliki traven	risálšček, risáolšček	Svibanj	Cvetanj	Kosar	gegužė
Jun	Izok	Raznocvet, Skopidom, Hleborost	Červenь	Čэrvenь	Czerwiec	Czerwińc	pątjustë môn, pancjusté mon	Smažki	Smažnik	Červen	Izok, Červenik	rožnik	ivánšček	Lipanj	Trešnjar	Žetvar	birželis
Jul	Červen	Stradnik, Senozarnik, Groznik	Lipenь	Lіpenь	Lipiec	Lëpinc	zeminik, semínic	Žnjojski	Pražnik	Červenec	Črъvenъ, žetar, žъtvar, sъrpen	mali srpan	jakopšček	Srpanj	Žetvar	Zlatec	liepa
Avgust	Zarev	Gustoed, Raznosol, Žnivenь	Serpenь	Žnіvenь	Sierpień	Zélnik	haimôn, haymon	Jacmjeński	Žnjenc	Srpen	Orač, Zarev	veliki srpan	méšnjek	Kolovoz	Gumnik	Žitar	rugpjūtis
Septembar	Revun	Revun^[9], Hmurenь, Veresenь, Zorevnik	Veresenь	Verasenь	Wrzesień	Séwnik	prenjă zaimă môn, pregnia- seine mon, jisinmôn	Požnjenc	Požnjenc	Září	Ruen, Ruй	kimavec	mihálšček, miháošček	Rujan	Grozdober	Grozdober	rugsėjis
Oktobar	Listopad	Grяznik, Svadebnik, Listoboй	Žovtenь	Kastrыčnіk	Paździ- ernik	Rujan	wainjă môn, weiniamon	Winowc, Winski	Winowc	Říjen	Listopad	vinotok	vsesvéšček	Listopad	Šumopad	Listopad	spalis
Novembar	Gruden	Grudenь^[9], Poluzimnik, Bezdorožnik, Listognoй	Listopad	Lіstapad	Listopad	Smùtan	zaimă môn, seynemon	Młośny	Nazymnik	Listopad	Gruden	listopad	andrejšček	Studeni	Studeni	Studen	lapkritis
Decembar	Studenый	Vetrozim, Studenь, Stužaйlo	Grudenь	Snežanь	Grudzień	Gòdnik	trubnë môn, trübnemon	Zymski	Hodownik	Prosinec	Studen	gruden	prosinec	Prosinac	Koledar	Snežnik	gruodis

Nazivi za mesece kod Slovena^[1]:

ljuti — vreme opakih mećava i ljutih mrazeva,
golemi mesec, februar — vreme velike hladnoće i smetova,
mežnik — vreme razmeđavanja zime i proleća,
bokogrej — vreme kada se sa sunčane strane, s boka, počinje osećati toplota,
suhi — vreme u kome su mraz i vetar stvrdli i osušili sve,
protaljnik — vreme kada se na tlu ukazuju prokopnine,
letnik — vreme prolećnog otopljavanja,
žarki — vreme žega i pripeke,
gruden — vreme stvrdnjavanja zemlje i stvaranja grumenja, gruda, po njivama i putevima,
grjaznik — vreme blata i kaljuga usled padavina,
studen — vreme hladne i zimomorne pozne jeseni,
snežanj — vreme snega i smetova,
prosinac, prosinec — kada lepo vreme prosenjuje, prosijava, kada se već lepi dani pojavljuju i, najpre mestimično, posle jesenjih magli i zimske tmurne oblačnosti, ukazuje se nebeska vedrina,
berezen, sakavik — vreme kada breze i drveće, s početkom proleća i otopljavanjem, počinju da luče sokove,
biljar, travenj, cvetanj, kvitanj, maj, lažitrava — vreme bujnog rasta i cvetanja trava i grmlja,
lipenj — dani miomirisnog cvetanja lipe,
trešnjar, čerešnjar — vreme dospevanja prvih voćnih plodova,
crvenik, rujen — preodevanje šume u zlatastu i rumenu jesen,
veresenj — vreme upadljivosti vreska, niske drvenaste biljke, malih listova i ljubičasta cveta, večno zelene šibljike, rasprostranjene u Polesju i brdskim predelima,
žovtenj, listopad, šumopad — vreme kada lišće žuti, opada i gora ogoljuje;
derikoža — vreme uništavanja stoke zbog nedostatka ishrane na kraju zime,
izok — vreme pojavljivanja insekata i oglašavanja cvrčak,
červenj — vreme crva, gusenica i larvi pčela,
zarev — vreme revanja ili rike jelena,
sečenj — vreme najpogodnije da se drveće seče, jer tada ne luči sokove, da se zemlja privede za useve, što govori i naziv
berezozol — vreme seče, krčenja breza i pretvaranja njihovih panjeva i korenja u pepeo (paljevinska zemljoradnja),
serpenj, žnjiven, žetvar — vreme žetve,
gumnik, kolovoz — vreme kada se letina odvozi sa njiva i žito vrše na gumnu,
grozdober — vreme berbe vinograda, veresenj, kastričnik,
pazdernik — vreme mlaćenja konoplje i lana i izvlačenja vlakana za pređu (vresat: mlatiti, kostrika: konoplja, pozder: usitnjena drvenasta stabljika konoplje),
kaledar — vreme kretanja obrednih povorki u susret novom letu,
koložeg — vreme paljenja vatri za pojačanje snage zimskog sunca,
svadebnik — vreme svadbovanja.

Praznici uredi

Slovenski praznici tokom godine^[11]:

Januar:	1-6. Velesovi dani, 6. Turica
Februar:
Mart:	1. Vjunica, 21. Maslenica
April:	22. Lelin dan
Maj:	1. Radunica
Jun:	4. Jarilov dan, 19-24. Rusalkina nedelja, 21. Kupalov dan
Jul:	20. Perunov dan
Avgust:	7. Dan žetve
Septembar:	8. Ladin dan, 21. Svarogov dan
Oktobar:	petak između 25. oktobra i 1. novembra Mokošin dan
Novembar:
Decembar:	21. Kolada

Vidi još uredi

Reference uredi

^ ^a ^b ^v Mile Nedeljković: Srpsko nasleđe, br. 9, 1998.
^ B. A. Rыbakov. Kalendarь IV v. iz zemli polяn.- «Sovetskaя arheologiя», 1962, № 4.
^ V. A. Gorodcov. Zametka o glinяnom sosude s zagadočnыmi znakami.— «Arheologičeskie izvestiя i zametki», t. V. M., 1897, № 12
^ Sbornik «Kulьtura drevneй Rusi», t. I—II. M, 1950—1951
^ ^a ^b ^v ^g ^d Prema Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2009), Pristupljeno 25. april 2013.
^ Nazivi meseca prema Narodni nazivi za mesece u godini i Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. април 2009), Приступљено 25. април 2013.
^ Карамзин Н. М. История Государства Российского. Полное издание в одном томе. М.: Альфа-Книга, 2009. ISBN 978-5-9922-0089-8
^ Baltiйskie i slavяnskie nazvaniя mesяcev Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2011)
^ ^a ^b ^v ^g Rыženkov 1991.
^ „Maй v narodnom kalendare”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2018. g. Pristupljeno 05. 04. 2020.
^ Slavic Myth and Religion, Pristupljeno 25. april 2013.

Literatura uredi

Mile Nedeljković: Zimski znak vatre, letnji znak Sunca i Perunova munja, Srpsko nasleđe, Istorijske sveske br. 9, 1998.
Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena, NIŠRO Dnevnik, Novi Sad, 1982.
Narodni nazivi za mesece u godini
Slavic Myth and Religion
Slavic Pagan Holidays
Slavic Pagan Kalendar

[недељковић-1] v Mile Nedeljković: Srpsko nasleđe, br. 9, 1998.

[2] B. A. Rыbakov. Kalendarь IV v. iz zemli polяn.- «Sovetskaя arheologiя», 1962, № 4.

[3] V. A. Gorodcov. Zametka o glinяnom sosude s zagadočnыmi znakami.— «Arheologičeskie izvestiя i zametki», t. V. M., 1897, № 12

[4] Sbornik «Kulьtura drevneй Rusi», t. I—II. M, 1950—1951

[францисти-5] v ^g ^d Prema Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2009), Pristupljeno 25. april 2013.

[6] Nazivi meseca prema Narodni nazivi za mesece u godini i Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. април 2009), Приступљено 25. април 2013.

[7] Карамзин Н. М. История Государства Российского. Полное издание в одном томе. М.: Альфа-Книга, 2009. ISBN 978-5-9922-0089-8

[8] Baltiйskie i slavяnskie nazvaniя mesяcev Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2011)

[FOOTNOTEРыженков1991-9] v ^g Rыženkov 1991.

[10] „Maй v narodnom kalendare”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2018. g. Pristupljeno 05. 04. 2020.

[11] Slavic Myth and Religion, Pristupljeno 25. april 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]