Imenica

Imenice su otvorena klasa punoznačnih reči koje tipično vrše rečenične funkcije subjekta, pravog i nepravog objekta i predikativa, a takođe mogu vršiti i funkcije atributa, atributiva i priloških dopuna i odredbi.

Tradicionalna definicija kaže da su imenice promenljiva i samostalna vrsta reči koje označavaju bića, predmete i pojave.

Definicije

Imenice se ponekad definišu u smislu gramatičkih kategorija kojima su podvrgnute (klasifikacija po polu, prilagođena za slučaj i broj). Takve definicije imaju tendenciju da budu specifične za jezik, jer imenice nemaju iste kategorije na svim jezicima.

Imenice se često definišu, posebno u neformalnim kontekstima, u smislu njihovih semantičkih svojstava (njihovih značenja). Imenice su opisane kao reči koje se odnose na osobu, mesto, stvar, događaj, supstancu, kvalitet, kvantitet, itd. Međutim, savremeni lingvisti su ovaj tip definicije kritikovali kao neinformativan.

U engleskom jeziku postoji više primera imenica koje nemaju objekat: drought, enjoyment, finesse, behalf (kao što je u izrazu on behalf of), dint (in dint of), i sake (for the sake of).

Semantička klasifikacija

Imenice se prema tome da li označavaju jedan specifičan entitet ili čitavu klasu entiteta tradicionalno dele na vlastite i zajedničke.

Iz klase zajedničkih imenica se tradicionalno izdvajaju zbirne i gradivne. Ni gradivne ni zbirne imenice se, za razliku od tzv. prebrojivih, barem u osnovnom značenju, ne mogu koristiti sa brojevima. Zbirne imenice gramatičkom jedninom označavaju prebrojivo mnoštvo entiteta. Gradivne imenice gramatičkom jedninom označavaju neprebrojivu količinu materije.

Prema semantičkom kriterijumu se tradicionalno takođe dodatno izdvajaju apstraktne imenice od imenica koje označavaju konkretna bića, predmete i pojave. Iz kategorije apstraktnih imenica se kao posebna klasa izdvajaju još glagolske.

Morfološke kategorije

Klasifikacione kategorije

Klasifikacione (inherentne) kategorije imenica u srpskom jeziku su rod i deklinaciona vrsta.

Imenice mogu biti muškog, ženskog ili srednjeg roda. Kod nekih imenica koje označavaju živa bića tradicionalno se razlikuje prirodni i gramatički rod.

Imenice mogu pripadati jednoj od tri deklinacione vrste: imenice o-deklinacije imaju u genitivu jednine nastavak -a: čovek – čoveka, dete – deteta, imenice a-deklinacije imaju u genitivu nastavak -e: žena – žene, a imenice i-deklinacije imaju u genitivu nastavak -i: stvar – stvari.

Imenice se drugačije mogu podeliti na četiri deklinacione vrste. Kaže se da imenice o-deklinacije koje imaju istu osnovu u svim padežima (čovek – čoveka) pripadaju prvoj deklinaciji, dok one koje imaju krnju osnovu u nominativu (akuzativu i vokativu) jednine (dete – deteta) pripadaju drugoj deklinaciji. U tom slučaju se a-deklinacija zove trećom, dok se i-deklinacija zove četvrtom deklinacijom.

Takođe postoje imenice nulte deklinacije, koje imaju isti oblik u svim padežima (madam, ledi).

Imenice muškog roda menjaju se po prvoj o- ili po trećoj (a-) deklinaciji. Imenice koje se menjaju po prvoj deklinaciji imaju nulti nastavak u nominativu jednine, a u genitivu jednine imaju nastavak -a: čovek – čoveka, separe – separea, alibi – alibija, pano – panoa, kanu – kanua; ili imaju u nominativu nastavak -o ili -e, dok u genitivu isto imaju nastavak -a: auto – auta, genije – genija. Imenice koje se menjaju po trećoj deklinaciji u nominativu imaju nastavak -a, a u genitivu nastavak -e: vođa – vođe.

Imenice srednjeg roda menjaju se po prvoj ili drugoj o-deklinaciji. Imenice koje se menjaju po prvoj deklinaciji imaju u nominativu nastavak -o ili -e: selo – sela, polje – polja. Imenice koje se menjaju po drugoj deklinaciji imaju u nominativu (akuzativu i vokativu) krnju osnovu i nulti nastavak, dok u genitivu isto imaju nastavak -a: dete – deteta, vreme – vremena.

Imenice ženskog roda menjaju se po trećoj (a-) ili po četvrtoj (i-) deklinaciji. Imenice koje se menjaju po trećoj deklinaciji imaju nastavak -a u nominativu jednine, a u genitivu jednine imaju nastavak -e: žena – žene. Imenice koje se menjaju po četvrtoj deklinaciji imaju u nominativu nulti nastavak, a u genitivu nastavak -i: stvar – stvari.

Gramatičke kategorije

Gramatičke (promenljive) kategorije imenica u srpskom jeziku su broj i padež.

Imenice mogu imati oblike jednine i množine. Neke imenice se obično koriste samo u jednini (singularija tantum). To su vlastite, gradivne i zbirne imenice.

Druge imenice imaju samo množinu (pluralija tantum). I one mogu biti muškog: nogari – nogara – nogarima, ženskog: novine – novina – novinama (a-dekl.), grudi – grudi – grudima (i-dekl.), ili pak srednjeg roda: vrata – vrata – vratima.

Imenice imaju oblike sedam padeža (u tradicionalnom poretku): nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ.

Oblici nominativa i vokativa su u množini svih imenica jednaki, kao i oblici dativa, instrumentala i lokativa.

Kod imenica srednjeg roda akuzativ je jednak nominativu i u jednini i u množini. Akuzativ jednine imenica muškog roda prve deklinacije jednak je genitivu, ako označavaju živo, ili pak nominativu, ako označavaju neživo.

Pregled deklinacijskih grupa

Sledi pregled deklinacijskih grupa. U literaturi se često glavna grupa muškog roda i grupa srednjeg uzimaju zajedno.

Glavna grupa muškog roda

Ova grupa sadrži imenice muškog roda. Imenice se u njoj dele po dva kriterijuma:

Prvi kriterijum je po produženju množine:

• s „dugom” množinom -ov- ili -ev- u množini (most, nož, vol : mostovi, noževi, volovi)
• s „kratkom” množinom (zub, papir, automobil : zubi, papiri, automobili)

Dugu množinu po pravilu imaju jednosložne imenice. Kratku množinu redovno imaju dvosložne i višesložne imenice, ali i mnoge jednosložne imenice.

Drugi kriterijum je označava li imenica živo biće:

• imenice koje označavaju neživa bića (uključujući i biljke) imaju u jednini akuzativ jednak nominativu (vidim sto)
• imenice koje označavaju živa bića često imaju akuzativ jednine jednak genitivu (vidim psa), ali i vlastite specifične oblike (dete, devojku, majku...)

Imenice koje završavaju na palatalni suglasnik imaju sledeće osobenosti:

• produženje množine -ev- (ako imaju produženu množinu)
• -u u vokativu jednine
• -em u instrumentalu jednine

Takođe, dolazi do sledećih glasovnih promena u nekim padežima:

• ispred -i u množini k, g i h prelaze u ć', z, s (svedok, svedoci)
• ispred -e u VOK jd. k, g i h prelaze u č, ž, š (vuk, vuče), ali ne u AKU mn.: (svedoke)
• imenice kojima osnova u svim padežima (osim u nominativu jd.) završava na -l u nominativu često imaju o umesto l ( GEN čavl-a NOM čavao; međutim, GEN vol-a NOM vol)
• ako bi imenice imale u nekim padežima grupe suglasnika koji se normalno ne javljaju, razbijaju se ubacivanjem -a- (tzv. nepostojano a): NOM pas; GEN psa

jednina						množina
NOM	VOK	GEN	DAT / LOK	AKU	INS	NOM / VOK	GEN	DAT / LOK / INS	AKU
zub	zube	zuba	zubu	zub	zubom	zubi	zuba	zubima	zube
konj	konju	konja	konju	konja	konjem	konji	konja	konjima	konje
puž	pužu	puža	pužu	puža	pužem	puževi	puževa	puževima	puževe
grad	grade	grada	gradu	grad	gradom	gradovi	gradova	gradovima	gradove

-a grupa

Ova grupa sadrži imenice ženskog roda i neke muškog (vođa, vojvoda). Imenice ove grupe redovno završavaju na -a u nominativu jednine, a imaju nominativ množine na -e.

U ovoj grupi se delomično sprovodi palatalizacija (patka : patki a ne *patci) zavisno o završetku reči. Takođe, neke reči imaju dvostruke oblike u genitivu množine (patka : patki i pataka prema žena : žena).

Imenice koje završavaju na -ica imaju osobenosti u deklinaciji (različit vokativ jednine).

Zbirne imenice deca, braća, gospoda, vlastela, dvojica, trojica, četvorica itd. imaju sledeće osobenosti:

• menjaju se kao i sve imenice u ovoj grupi, ali postoje samo u jednini
• slažu se sa pridevima u jednini ženskog roda i s glagolima u množini

Primeri:

Pokloni su predati njegovoj deci (kao njegovoj ženi)

Njegova su deca išla u bioskop (su je množina)

Posebno stoje imenice oči i uši koje imaju samo množinu s posebnom promenom.

Za sve imenice ove grupe je NOM = VOK = AKU u množini.

jednina						množina
NOM	VOK	GEN	DAT / LOK	AKU	INS	NOM / VOK	GEN	DAT / LOK / INS	AKU
kuća	kućo	kuće	kući	kuću	kućom	kuće	kuća	kućama	kuće
patka	patko	patke	patki	patku	patkom	patke	patki, pataka	patkama	patke
patkica	patkice	patkice	patkici	patkicu	patkicom	patkice	patkica	patkicama	patkice
						oči	očiju	očima	oči

Grupa srednjeg roda

Sadrži imenice srednjeg roda. Promena imenica slična je deklinaciji u glavnoj grupi muškog roda. Ova grupa se može podeliti na sledeće podgrupe:

• imenice bez proširenja - nepalatalne završavaju u nominativu jednine na -o (selo), palatalne na - e (more)
• imenice s proširenjem osnove na - n - u kosim padežima (ime: imena; još i pleme, rame, sleme, vime, vreme, seme, prezime)
• imenice s proširenjem osnove na - t - u kosim padežima redovno završavaju na -e u nom. jednine (dete, jaje, tele, lane); nemaju pravilnu množinu - koriste se zbirne imenice
• imenica nebo ima opcionalno proširenje - s - u množini: neba i nebesa, kao i telo: tela i telesa i nebo : nebesa
• neke imenice leđa, pluća, usta, vrata, kola, nosila postoje samo u množini

Imenice uvo i oko normalne oblike množine koji se koriste u suženom značenju dvojine (dva uva), a inače se koristi posebna množina unutar -a grupe (uši, oči).

Za sve ove imenice je NOM = VOK = AKU u jednini i množini.

jednina					množina
NOM / VOK	GEN	DAT / LOK	AKU	INS	NOM / VOK	GEN	DAT / LOK / INS	AKU
selo	sela	selu	selo	selom	sela	sela	selima	sela
more	mora	moru	more	morem	mora	mora	morima	mora
ime	imena	imenu	ime	imenom	imena	imena	imenima	imena
tele	teleta	teletu	tele	teletom
					vrata	vrata	vratima	vrata

-i grupa

Ova grupa sadrži imenice ženskog roda. Reč je o „reliktnoj” grupi. U ovu grupu spadaju u zbirne imenice na -ad (telad) koje imaju samo jedninu i imenice koje se izvode nastavkom \ost\ (apstraktne imenice). Za primer promene se mogu uzeti imenice noć i mast, te reč kći koja je izuzetak:

jednina						množina
NOM	VOK	GEN	DAT / LOK	AKU	INS	NOM / VOK	GEN	DAT / LOK / INS	AKU
noć	noći	noći	noći	noć	noći	noći	noći	noćima	noći
mast	masti	masti	masti	mast	masti, mašću	masti	masti	mastima	masti
kći	kćeri	kćeri	kćeri	kćer	kćeri	kćeri	kćeri	kćerima	kćeri

Literatura

• Jackendoff, Ray (2002). „§5.5 Semantics as a generative system”. Foundations of language: brain, meaning, grammar, evolution (PDF). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827012-6. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 09. 2018. g. Pristupljeno 01. 06. 2019. 
• Lester, Mark; Beason, Larry (2005). The McGraw-Hill Handbook of English Grammar and Usage. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-144133-9. 
• Borer, Hagit (2005). In Name Only. Structuring Sense. I. Oxford: Oxford University Press. 
• Gowers, Ernest (2014). Gowers, Rebecca, ur. Plain Words. Particular. ISBN 978-0-141-97553-5. 
• Laycock, Henry (2005). "Mass nouns, Count nouns and Non-count nouns Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2010)", Draft version of entry in Encyclopedia of Language and Linguistics Oxford: Elsevier.
• Geach, Peter. 1962. Reference and Generality. Cornell University Press.
• Gupta, Anil. 1980, The logic of common nouns. New Haven and London: Yale University Press.
• Croft, William. 1993. "A noun is a noun is a noun — or is it? Some reflections on the universality of semantics". Proceedings of the Nineteenth Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society, ed. Joshua S. Guenter, Barbara A. Kaiser and Cheryl C. Zoll, 369-80. Berkeley: Berkeley Linguistics Society.
• Baker, Mark. 2003, Lexical Categories: verbs, nouns, and adjectives. Cambridge University Press, Cambridge.
• Understanding Nouns in WordNet.

Spoljašnje veze

• Nouns - Singular and Plural Agreement
• List of Nouns
• ESL Guide to Countable and Uncountable Nouns Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2009)
• Nouns