Imperativ

Imperativ (od lat. impero — „narediti”) ili zapovedni način je glagolski način kojim se izražavaju zapovesti i želje da se obave određene radnje; njime se može iskazivati molba, savet ili naredba. Imperativ ima samo 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine. Međutim, za 3. lice jednine i množine upotrebljava se konstrukcija koja se sastoji od rečce neka i 3. lica jednine odnosno množine prezenta glagola koji se menja.

Imperativ u srpskom jeziku gradi se tako što se na prezentsku osnovu glagola (koja se dobija odbijanjem nastavka za 3. lice množine prezenta) dodaju dvojaki nastavci:

• -i, -j (za 2. lice jednine)
• -imo, -jmo (za 1. lice množine)
• -ite, -jte (za 2. lice množine)

  Примери:

Nastavci -i, -imo, -ite:

• videti (vide → vid)
  • 2. lice jednine: vidi
  • 1. lice množine: vidimo
  • 2. lice množine: vidite

Opisne konstrukcije za 3. lice:

• za 3. lice jednine: neka vidi
• za 3. lice množine: neka vide

Nastavci -j, -jmo, -jte:

• pevati (pevaju → peva)
  • 2. lice jednine: pevaj
  • 1. lice množine: pevajmo
  • 2. lice množine: pevajte

Opisne konstrukcije za 3. lice:

• za 3. lice jednine: neka peva
• za 3. lice množine: neka pevaju