Krunske zemlje Komonvelta

Krunske zemlje Komonvelta (engl. Commonwealth realms) zajedničko je ime za 15 suverenih država koje priznaju britanskog monarha kao svog kralja i šefa države. Britanski monarh nije poglavar Krunskih zemalja Komonvelta (jer to nije suštinski entitet), nego svake od ovih država zasebno. U svakoj od njih on postavlja, nezvanično po predlogu šefa odgovarajuće vlade, generalnog guvernera (engl. Governer-General) koji je njen predstavnik u datoj državi. Krunske zemlje Komonvelta ne treba mešati sa Komonveltom.

Istorijski gledano, tihim raspadom Britanske imperije nastaje veći broj nezavisnih država koji su do tada bili britanske kolonije ili protektorati. Po sticanju nezavisnosti većina ovih država je inicijalno prihvatila vladajućeg britanskog monarha za šefa svojih novostvorenih država. Međutim, određen broj na to nije pristao a mnogo onih koji su inicijalno pristali na ovakav kompromis se kasnije odlučuje da samostalno imenuje šefa države.

Trenutno, sledeće države čine Krunske zemlje Komonvelta (Commonwealth realms):

Funkcija monarha u ovim državama je ceremonijalna i simbolična i ona nema suštinsku moć nad njima. Sve ove države su suverene i imaju mogućnost da proglase republiku. Novoproglašeni kralj Čarls III će morati da dobije odobravanje svake od članica ukoliko želi da preuzme odgovarajuće titule. Ova uloga je istorijski često bila paradoksalna. Tako npr. za vreme vladavine kralja Džordža VI, Kanada je Nemačkoj proglasila rat nekoliko dana posle UK tako da je Džordž istovremeno bio u ratu i u miru sa Nemačkom. Nešto kasnije, tokom sukoba Indije i Pakistana 1947., Džordž VI, koji je tada bio kralj obe zemlje, se našao u nedefinisanom ratu protiv samog sebe. Ovo je često otvaralo pitanje da li se zapravo radi o jedinstvenoj kruni ili o više kruna za svaku od država, te koliko naklonjenost pojedinačnim državama utiče na druge. Takođe, činjenica da je vladajući britanski monarh ujedno i poglavar Anglikanske crkve donosi pitanje da li je moguće da takav vladar predvodi raznoliko stanovništvo kakvo je ono u nekim od Krunskih država.

U mnogim od država kojima je vlada kralj postoje jake republikanske struje, naročito u Australiji i na Novom Zelandu. Utoliko je opstanak ovakvog stanja stvari pod znakom pitanja, pogotovo nakon ustoličenja novog monarha. Mnogi su gledali kraljicu kao simbol jedinstva i tradiciju koju ne treba menjati, tako da se Commonwealth realms nije znatno promenio za vreme vladavine Čarls III (isključujući Barbados ). Budućnost krunskih zemalja Komonvelta je upitna nakon ustoličenja kralja Čarlsa III, uzimajući u o u obzir brojne faktore od kontroverzne pogibije princeze Dajane, nepopularnost nove kralja, skandal sa princom Endruom, itd.

Vidi još uredi

Komonvelt