Википедија

Laza Ristovski

Ovaj članak je o muzičaru. Za glumca pogledajte stranicu Lazar Ristovski.

Laza Ristovski (Novi Pazar, 23. januar 1956 — Beograd, 6. oktobar 2007) bio je jugoslovenski i srpski muzičar koji je najpoznatiji po radu u grupama Smak i Bijelo dugme.

Laza Ristovski
Laza Ristovski u svom studiju
Lični podaci
Datum rođenja(1956-01-23)23. januar 1956.
Mesto rođenjaNovi Pazar, FNRJ
Datum smrti6. oktobar 2007.(2007-10-06) (51 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Muzički rad
Instrumentklavijature
Laza Ristovski sa Kornelijem Kovačem na koncertu u Nišu (1980-00-00)1980. (43/44 god.)-ih godina

Biografija uredi

Muzikom je počeo da se bavi sa samo pet godina kada je posle puno natezanja uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Prve časove dobio je od jednog poznatog kraljevačkog pedagoga, kod kojeg se svirala samo klasična muzika. Tri godine kasnije prešao je u tek otvorenu muzičku školu. Provlačio se sa trojkama iz vladanja, jer direktoru nikako nije bila po volji njegova naklonost prema rokenrolu.

U 13. godini je zbog galame pobegao sa nekog koncerta ozbiljne muzike i upao u prvu grupu. Kada je završio sedmi razred osnovne škole, roditelji su mu kupili orgulje "Vox Jaguar" za 540 hiljada ondašnjih dinara. Grupa je svirala po kraljevačkim igrankama bez imena, pa su prozvani Bezimeni.

Posle osnovne škole upisao gimnaziju u Kraljevu i vanredno, Muzičku školu „Stanković“ u Beogradu. Gimnazija ga nije oduševila, pa je pao prvi razred i nakon toga prešao u ekonomsku školu. Usput je završio i dve godine srednje muzičke škole.

Početkom sedamdesetih kupio je i Hamond orgulje, koje je platio šest miliona i sedamsto hiljada ondašnjih dinara.

Leta 1975. svirao je s „Bezimenima“ u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd. Jednog dana mu je dosadilo da prati Lepu Lukić, pa je pokupio stvari i otišao u Kragujevac. Već posle nekoliko dana održao je prvi koncert sa Smakom na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ristovski je Smakom snimio albume: "Smak" (1975); "R. M. Točak" (1976); kao i singlove "Ulazak u Harem" (1975); "Satelit" (1976); i "Ljudi nije fer" (1976); kasnije skupljene na kompilaciji „Ulazak u Harem“ (1977). U oktobru 1976, na nagovor Gorana Bregovića, je prešao u Bijelo dugme, što je odjeknulo poput fudbalskog transfera.[1] Sa Bijelim dugmetom je snimio album "Eto! Baš hoću!".

Sredinom 1978. napustio je grupu i sa Ipetom Ivandićem snimio album „Stižemo". Početkom 1979. doveo je iz Kragujevca grupu Vatra, ali više od toga nije uspeo da učini. U proleće 1979. na predlog Točka, Zorana i Kepe, vratio se u Smak i sa njima snimio još dva singla : „Na Balkanu“ (1979); i „Rok cirkus“ (1980); i dva albuma: "Rok cirkus" (1980); i "Zašto ne volim snijeg" (1981). Učestvovao je i u snimanju ploče "Iz profila" (1982) Borisa Aranđelovića, koja je zapravo ostatak materijala pripremljenog za album "Zašto ne volim sneg".

Nakon raspada Smaka u jesen 1981, Laza počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo je postao najtraženiji klavijaturista u zemlji. Spisak ljudi s kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki.

Sarađivao je s Džez-orkestrom RTB-a, a nekoliko je godina radio na solističkoj karijeri u elektronskoj muzici. Snimio je jedan singl - „Tražiš oproštaj“ (1982), i tri albuma: "Merge" (1983), "2/3" (1983) i "Roses for General" (1984).

U „Bijelo dugme“ se vratio u februaru 1985. i sa njima snimio albume Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo i Ćiribiribela.

Komponovao je muziku za više domaćih filmova, od kojih su najpoznatiji: Lazar (1984), Sveto mesto (1990), Velika frka (1990), Mrav pešadinac (1993), Paket aranžman (1995), Lepa sela lepo gore i Nečista krv (1996). 1994. godine u saradnji sa Sašom Loknerom, klavijaturistom Bajage i Instruktora, objavio vrlo zapažen album "Naos". Takođe je izdao CD klasične muzike „AVE MARIA“, sa operskom pevačicom Dubravkom Zubović. Pratio je na turneji gitaristu Alvina Lija, bivšeg člana grupe Ten jers after.

Zbog teške bolesti Ristovski je vezan za invalidska kolica nekoliko godina unazad, ali je nastavio sa radom i čak je učestvovao na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005. 1. januara 2003. je objavio album "Gondola". Radio je na novom materijalu za nekadašnjeg bubnjara Bijelog dugmeta Milića Vukašinovića i pevača grupe Smak - Borisa Aranđelovića. 2006. godine je objavio album „Plays Simon & Garfunkel“ koji predstavlja instrumentalne obrade hitova ovog dueta.

Diskografija uredi

 
Laza Ristovski na koncertu u Nišu

Singlovi uredi

  1. Ulazak u harem/Sto ptica - 1975.
  2. Ulazak u harem/Epitaf - 1975.
  3. Satelit - 1976.
  4. Ljudi nije fer/El Dumo - 1976.
  5. R. M. Točak - 1976.
  6. Na Balkanu - 1979.

Albumi uredi

  1. Smak - 1975.
  2. Rok cirkus - 1980.
  3. Zašto ne volim sneg - 1981.
  4. Odliveno - 1992.
  5. Naos - 1994. (sa Aleksandrom Loknerom)[2]

(I mnogi studijski snimci sa Radomirom Mihailovićem Točkom, Slobodanom Stojanovićem Kepom i Lolom Andrejićem: Na Drini, Štakapkara...)

Bijelo dugme uredi

  1. Eto! Baš hoću! 1976.
  2. Bijelo dugme - 1984.
  3. Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo - 1986.
  4. Ćiribiribela - 1988.

Solo uredi

  1. Stižemo (sa Ipetom Ivandićem) - 1978.
  2. Merge (studio, 1982)
  3. 2/3 (studio, 1983)
  4. Vojnički dani - 1984.
  5. Roses For A General (studio, 1984)
  6. Opera (studio, 1986)
  7. Vizantijsko Plavo (sa Radomirom Mihailovićem Točkom) - 1993.
  8. Quit (studio, 1993)
  9. Naos (sa Sašom Loknerom 1994)
  10. Nečista krv (soundtrack, 1997)
  11. Svetlost u A-duru (compilation, 1997
  12. Ave Maria-1997.-Dubravka Zubovic,Laza Ristovski
  13. The Best Of Instrumental Works (compilation, 2000)
  14. Platinum (compilation, 2000)
  15. Gondola (studio, 2003.)
  16. Laza Ristovski Plays Simon & Garfunkel -2006.

Nagrade uredi

  • Proglašavan je preko 10 puta uzastopno za klavijaturistu godine u anketi lista „Pop Ekspres“.[3]
  • 1984. godine bio je muzičar godine po časopisu „Večernji list“.
  • 1988. godine osvaja nagradu kao klavijaturista, aranžer i producent godine po mišljenju listova „TV Novosti“ i „Novosti 8".
  • 1998. godine je dobio „Kristalnu prizmu“ za muziku u filmu „Nečista krv“.
  • Dobitnik je mnogobrojnih nagrada na filmskim festivalima.

Reference uredi

  1. ^ „MOJ OTAC, LAZA RISTOVSKI: Njegov prelazak u Bijelo Dugme bio je kao iz Partizana u Zvezdu”. telegraf.rs. 19. 9. 2016. Pristupljeno 29. 1. 2020. 
  2. ^ https://www.discogs.com/release/1187592-Laza-Ristovski-Aleksandar-Lokner-Naos
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2006. г. Приступљено 08. 10. 2006. 

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лаза_Ристовски&oldid=27687330”