Википедија

Luj Paster

Француски хемичар и микробиолог (1822-1895)

Luj Paster (franc. Louis Pasteur; Dol, 27. decembar 1822 — Marn la Koket, 28. septembar 1895) bio je mikrobiolog i hemičar. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti.[2] Pronašao je metodu za zaštitu namirnica poznatu kao pasterizacija. Postavio je osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila.[3] U oblasti stereohemije, otkrio je pojavu asimetrije kristala.

Luj Paster
Luj Paster
Lični podaci
Datum rođenja(1822-12-27)27. decembar 1822.
Mesto rođenjaDol, Francuska
Datum smrti28. septembar 1895.(1895-09-28) (72 god.)
Mesto smrtiMarn la Koket, Francuska
ObrazovanjeViša normalna škola, Lise San-Lui
Naučni rad
UčeniciŠarl Fridel[1]
Potpispotpis_alt}}}

On je zapamćen po njegovim izuzetnim naprecima u utvrđivanju uzroka i prevenciji bolesti, i njegovim otkrićima koja su spasla mnoge živote. On je redukovao smrtnost od porodiljske groznice, i kreirao prve vakcine za besnilo i antraks. Njegova medicinska otkrića su pružila direktnu podršku za mikrobnu teoriju bolesti i njenu primenu u kliničkoj medicini. On je najpoznatiji široj javnosti po izumu tehnike tretiranja mleka i vina kojom se sprečava bakterijska kontaminacija, proces koji je u današnje vreme poznat kao pasterizacija. On se smatra jednim od tri glavna osnivača bakteriologije, zajedno sa Ferdinandom Konom i Robertom Kohom, i popularno je poznat kao „otac mikrobiologije”.[4][5][6]

Paster je odgovoran za odbacivanje doktrine spontane generacije. On je izveo eksperimente kojima je pokazano da bez kontaminacije, mikroorganizmi ne mogu da se razviju. Pod pokroviteljstvom Francuske akademije nauka, on je demonstrirao da se u sterilizovanim i zapečaćenim bocama nikad ništa razvija, dok u sterilizovanim ali otvorenim bocama mikroorganizmi mogu da rastu.[7] Mada Paster nije bio prvi koji je predložio mikrobnu teoriju, njegovi eksperimenti su potvrdili njenu korektnost i uverili većinu Evrope da je istinita. U današnje vreme, on se obično smatra jednim od začetnika mikrobne teorije.[8] Paster je napravio značajna otkrića u hemiji, naročito u pogledu molekularne osnove za asimetriju pojedinih kristala i racemizacije. Rano u njegovoj karijeri, njegovo istraživanje tartarne kiseline je rezultiralo u prvoj rezoluciji onoga što se sad naziva optičkim izomerima. Njegov rad je otvorio put da sadašnjeg razumevanja fundamentalnog principa strukture organskih jedinjenja.

On je bio direktor Pasterovog instituta, uspostavljenog 1887. godine, do svoje smrti, i njegovo telo je sahranjeno u grobnici ispod instituta. Mada je Paster izveo mnoge revolucionarne eksperimente, njegova reputacija je postala asocirana sa raznim kontroverzama. Istorijska preispitivanja njegove beležnice otkrila su da je praktikovao prevaru kako bi prevazišao svoje rivale.[9][10]

Obrazovanje, detinjstvo i mladost uredi

 
Kuća u kojoj je Paster rođen, Dol

Luj Paster je rođen 27. decembra 1822. godine u Dolu, Francuska, u katoličkoj porodici siromašnog štavljača.[4] On je bio treće dete Žan-Žozef Pastera i Žane-Etjenet Roki. Porodica se preselila u Marno 1826. godine, i zatim u Arboa sledeće godine.[11][12] Paster je pošao u osnovnu školu 1831. godine.[13]

On je bio prosečan student u svojim ranim godinama, i nije bio posebno akademski nastrojen, već su njegovi interesi bili usmereni na ribolov i skiciranje.[4] On je izradio mnoge pastele i portrete svojih roditelja, prijatelja i suseda.[14] Paster je pohađao srednju školu u Koledžu d'Arboas.[15] U oktobru 1838, on je prešao u Pariz da pohađa Pension Barbet, ali je postao nostalgičan i vratio se kući u novembru.[16]

Godine 1839, on je upisao Koledž Rojal u Bezansonu da studira filozofiju i stekao je diplomu 1840. godine.[17] Bio je bio imenovan za mentora na Bezansonskom koledžu, dok je nastavio sa pohađanjem diplomiranog naučnog kursa s posebnom matematikom.[18] On nije položio ispite prvi put 1841. godine, ali je uspeo da stekne opštu naučnu diplomu naredne godine sa osrednjom oscenom iz hemije.[19]

Krajem 1842. godine, Paster je polagao prijemni ispit za Višu normalnu školu u Parizu.[20] On je položio prvi set testova, ali pošto je njegov rang bio nizak, Paster je odlučio da se ne upiše, već da pokuša ponovo sledeće godine.[21] On se vratio u Pension Barbet da se pripremi za test. Takođe je pohađao časove na Lise Sen-Luis i predavanja Žan-Batiste Dume na Sorboni.[22] Godine 1843, on je položio test sa visokom rangom i upisao se u Višu normalnu školu.[23] Godine 1845 on je primio diplomu licencié ès sciences (magistra nauka).[24] Godine 1846, on je bio imenovan za profesora fizike na Koledžu de Turnon (koji se u današnje vreme zove Lycée Gabriel-Faure (fr)) u Ardešu, ali je hemičar Antuan Žerom Balard želeo da se vrati na Višu normalnu školu kao diplomirani laboratorijski asistant (agrégé préparateur).[25] On se pridružio Balardu i istovremeno započeo svoja istraživanja u oblasti kristalografije i 1847. godine je podneo svoje dve teze, jednu u hemiji i drugu u fizici.[24][26]

Nakon što je kratko služio kao profesor fizike u Dižonu 1848. godine, on je postao profesor hemije na Univerzitetu u Strazburu, gde je upoznao Mari Loran, kćerku univerzitetskog rektora 1849. godine.[27] Oni su se venčali 29. maja 1849. godine, i imali su petoro dece; dvoje je preživelo do odraslog doba, dok je drigih troje umrlo od tifusa.[28][29]

Rana istraživanja uredi

 
Paster 1857. godine

Studirao je hemiju, fiziku i kristalografiju na Višoj normalnoj školi u Parizu. Postao je profesor hemije na Univerzitetu u Strazburu.[30] Godine 1854, on je bio imenovan za dekana novog naučnog fakulteta nauka na Lilskom univerzitetu, gde je on otpočeo svoje izučavanje fermentacije.[31] Tom prilikom je Paster izgovorio svoju često citiranu napomenu: „dans les champs de l'observation, le hasard ne favorise que les esprits préparés” („U polju opservacija, šansa favorizuje samo pripremljeni um”).[32]

Njegova prva istraživanja ticala su se optičkih osobina vinske kiseline. Do tada nije bilo poznato zašto prirodna vinska kiselina skreće ravan polarizacije svetlosti, a sintetička ne, iako su hemijski istog sastava. Posle dosta rada na razdvajanju sićušnih kristala, uspeo je da demonstrira da kristali jednog tipa skreću svetlost u jednu, a oni drugog tipa u drugu stranu. Njihova mešavina ne utiče na ravan polarizacije. Zaključio je da je ovo posledica asimetričnosti molekula vinske kiseline, što je osobina danas poznata u nauci kao hiralnost

Teorija mikroorganizama uredi

Sledeća oblast za koju se zainteresovao bila je fermentacija. Pokazao je da fermentaciju izazivaju mikroorganizmi, i da to nije spontani proces. Za to je koristio staklenu bocu sa dugim vratom savijenim nadole. U boci bi se nalazio hranljivi bujon. Specifičan oblik boce nije dozvoljavao česticama prašine (na kojima se skupljaju bakterije) da dopru do hranljive podloge tako da se u njoj nije dolazilo do fermentacije.

Ovim eksperimentom, Paster je dokazao netačnost teorije o spontanoj generaciji živih organizama. Otišao je i korak dalje i pokazao da zagrevanjem vina na 57° dolazi do eliminacije bakterija u njemu (Pasterizacija).

Postavio je teoriju da su mikroorganizmi odgovorni za pojavu bolesti kod ljudi, što je kasnije dovelo do razvoja antiseptičkih metoda u hirurgiji.

Imunologija uredi

U narednoj fazi istraživanja, Paster je izučavao pileću koleru. Srećnim sticajem okolnosti, soj bakterija kojim je zarazio piliće bio je oslabljen. Kada je sledeći put pokušao da ih zarazi, ustanovio je da to nije moguće. Inficiranje oslabljenim sojem bakterija učinilo je da pilići postanu imuni na ovo oboljenje.

Anegdota o otkriću imuniteta

Pasterov saradnik, Šarl Šamberlan, trebalo je da zarazi piliće dok je Paster bio na odmoru. Umesto toga, Šarl je i sam otišao na odmor. Po povratku, zarazio je piliće starim bakterijskim kulturama, oni su se razboleli, ali su kasnije neočekivano ozdravili. Šamberlan je smatrao da je došlo do greške, ali je Paster ispravno postavio teoriju da su preživeli pilići postali imuni na bakteriju čiju su infekciju preboleli.

Antraks, boginje i besnilo

Tokom 1870-ih, primenio je svoje metode imunizacije na stočnu bolest antraks.

Princip upotrebe slabijeg oblika bolesti da bi se stvorila otpornost na teže zaraze nije bila nova. Edvard Džener je davno pre toga razvio vakcinu protiv velikih boginja. Ono što je bila novina je da se oslabljena varijanta bolesti sada proizvodila ljudskom intervencijom. Paster je ovim namerno oslabljenim izazivačima bolesti dao ime vakcine u znak poštovanja prema Dženeru (Džener je izolovao vakcinu protiv velikih boginja od krava — na latinskom: Vacca).

Luj Paster je proizveo prvu vakcinu protiv besnila koristeći osušenu kičmenu moždinu zaraženih zečeva. Ovu metodu je pronašao i na psima isprobao Pasterov kolega Emil Ru.

Vakcina je prvi put, i to uspešno, primenjena 6. jula 1885. godine na devetogodišnjem dečaku Jozefu Majsteru koga je izgrizao besan pas.

Epilog uredi

 
Luj Paster u svojoj laboratoriji, slika A. Edelfelta iz 1885.

Luj Paster je umro 28. septembra 1895. godine u blizini Pariza, od posledica niza moždanih udara. Sahranjen je u kripti u Institutu Paster u Parizu, koji je sam ranije osnovao 1888. godine.

Pasterova otkrića su otvorila vrata savremenom dobu u medicini. Njihova posledica je bila eliminacija mnogih bolesti, produžetak ljudskog veka i uvećanje čovečanstva.

Publikacije uredi

Pasterovi glavni objavljeni radovi su:[4]

Frencuski naslov Godina Engleski zaslov
Etudes sur le Vin 1866 Studies on Wine
Etudes sur le Vinaigre 1868 Studies on Vinegar
Etudes sur la Maladie des Vers à Soie (2 toma) 1870 Studies on Silk Worm Disease
Quelques Réflexions sur la Science en France 1871 Some Reflections on Science in France
Etudes sur la Bière 1876 Studies on Beer
Les Microbes organisés, leur rôle dans la Fermentation, la Putréfaction et la Contagion 1878 Microbes organized, their role in fermentation, putrefaction and the Contagion
Discours de Réception de M.L. Pasteur à l'Académie française 1882 Speech by Mr L. Pasteur on reception to the Académie française
Traitement de la Rage 1886 Treatment of Rabies

Zanimljivosti uredi

  • Krateri na Marsu i Mesecu su dobili njegovo ime.
  • Jedna od retkih ulica u Sajgonu u Vijetnamu koja nije menjala ime od francuskih kolonijalnih vremena nosi ime Luja Pastera.
  • Poznati citat: U svetu posmatranja rizik će poslužiti samo one čiji je um spreman. (franc. Dans les champs de l'observation le hasard ne favorise que les esprits préparés.)
  • Jozef Majster, dečak koga je Paster vakcinisao protiv besnila, kasnije je radio kao čuvar u Pasterovom Institutu. Kada su 1940. godine vojnici nemačke okupacione vojske pokušali da ga nateraju da otvori Pasterov grob, izvršio je samoubistvo.

Reference uredi

  1. ^ Asimov, Asimov's Biographical Encyclopedia of Science and Technology 2nd Revised edition
  2. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ur. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 izd.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  3. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  4. ^ a b v g   James J. Walsh (1913). „Louis Pasteur”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  5. ^ Feinstein 2008
  6. ^ Hook 2011
  7. ^ Seckbach, Joseph (2004). Origins: Genesis, Evolution and Diversity of Life. Dordrecht, The Netherlands: Kluwer Academic Publishers. str. 20. ISBN 978-1-4020-1813-8. 
  8. ^ Ullmann, Agnes (avgust 2007). „Pasteur-Koch: Distinctive Ways of Thinking about Infectious Diseases”. Microbe. 2 (8): 383—7. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2007. 
  9. ^ Geison, Gerald L (1995). The Private Science of Louis Pasteur. Princeton (N.J.): Princeton university press. ISBN 978-0-691-01552-1. 
  10. ^ Anderson, C. (1993). „Pasteur Notebooks Reveal Deception”. Science. 259 (5098): 1117. PMID 8438162. doi:10.1126/science.259.5098.1117-a. 
  11. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 6—7. ISBN 9780801865299. 
  12. ^ Robbins, Louise (2001). Louis Pasteur and the Hidden World of Microbes. New York: Oxford University Press. str. 14. ISBN 9780195122275. 
  13. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 8. ISBN 9780801865299. 
  14. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 12—13. ISBN 9780801865299. 
  15. ^ Robbins, Louise (2001). Louis Pasteur and the Hidden World of Microbes. New York: Oxford University Press. str. 15. ISBN 9780195122275. 
  16. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 11—12. ISBN 9780801865299. 
  17. ^ Keim, Albert; Lumet, Louis (1914). Louis Pasteur. Frederick A. Stokes Company. str. 10, 12. 
  18. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 14, 17. ISBN 9780801865299. 
  19. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 19—20. ISBN 9780801865299. 
  20. ^ Robbins, Louise (2001). Louis Pasteur and the Hidden World of Microbes. New York: Oxford University Press. str. 18. ISBN 9780195122275. 
  21. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 20—21. ISBN 9780801865299. 
  22. ^ Keim, Albert; Lumet, Louis (1914). Louis Pasteur. Frederick A. Stokes Company. str. 15—17. 
  23. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 23—24. ISBN 9780801865299. 
  24. ^ a b Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 502. ISBN 9780801865299. 
  25. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 29—30. ISBN 9780801865299. 
  26. ^ Keim, Albert; Lumet, Louis (1914). Louis Pasteur. Frederick A. Stokes Company. str. 28—29. 
  27. ^ Keim, Albert; Lumet, Louis (1914). Louis Pasteur. Frederick A. Stokes Company. str. 37—38. 
  28. ^ Holmes, Samuel J. (1924). Louis Pasteur. Harcourt, Brace and company. str. 34—36. 
  29. ^ Robbins, Louise E. (2001). Louis Pasteur and the Hidden World of Microbes. Oxford University Press. str. 56. ISBN 978-0-190-28404-6. 
  30. ^ Debré, Patrice (2000). Louis Pasteur. Prevod: Forster, Elborg. Baltimore: JHU Press. str. 502—503. ISBN 9780801865299. 
  31. ^ „Louis Pasteur”. Chemical Heritage Foundation. Pristupljeno 27. 1. 2015. 
  32. ^ L. Pasteur, "Discours prononcé à Douai, le 7 décembre 1854, à l'occasion de l'installation solennelle de la Faculté des lettres de Douai et de la Faculté des sciences de Lille" (Speech delivered at Douai on December 7, 1854 on the occasion of his formal inauguration to the Faculty of Letters of Douai and the Faculty of Sciences of Lille), reprinted in: Pasteur Vallery-Radot, ed., Oeuvres de Pasteur (Paris, France: Masson and Co., 1939), vol. 7, page 131.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Luj Paster na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луј_Пастер&oldid=27416965”