Madona

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Madona (višeznačna odrednica).

Madona Luiza Čikoni (engl. Madonna Louise Ciccone; Bej Siti, 16. avgust 1958), poznatija jednostavno kao Madona, američka je pevačica, tekstopisac i glumica. Poznata je po ekscentričnim muzičkim spotovima i nastupima. Smatra se za najuspešniju zabavljačicu (pevačicu, glumicu i komercijalnu ličnost) ikada. Nakon smrti Majkla Džeksona postala je najuspešnija i najveća živa muzička svetska zvezda, jer su od nje uspešniji bili samo Elvis Presli, Bitlsi i Džekson.

Madona
Madona 2023.
Lični podaci
Ime po rođenju	Madona Luiza Čikoni
Datum rođenja	(1958-08-16)16. avgust 1958.
Mesto rođenja	Bej Siti, Mičigen, SAD
Zanimanje	kantautorka glumica plesačica muzička producentkinja rediteljka književnica preduzetnica
Porodica
Supružnik	Šon Pen (v. 1985 —  r. 1989) Gaj Riči (v. 2000 —  r. 2008)
Partner	Karlos Leon (1995—1997)
Deca	6
Muzički rad
Aktivni period	1979—danas
Žanr	pop elektronika dens
Instrumenti	vokal gitara
Izdavačke kuće	Sire Warner Maverick Interscope
Ostalo
Veb-sajt	madonna.com
Potpis

Dobitnica je mnogobrojnih nagrada kroz svoju karijeru i nosilac mnogo rekorda u muzičkom svetu, među kojima je titula najprodavanijeg ženskog muzičkog umetnika svih vremena, sa procenjenih 350 miliona prodatih albuma, singlova i video-snimaka. Uprkos svojoj diskutabilnoj glumi, i uglavnom lošim kritikama, pojavljivala se u mnogim filmovima (npr. Evita) i uglavnom prilagala neke svoje pesme za njihove saundtrek albume. Napisala je i nekoliko knjiga za decu. Za sada ima dvanaest turneja, od kojih je MDNA postavila drugi svetski rekord kao: turneja ženskog izvođača sa najvećom zaradom. Prvi rekord opet vodi ona, sa Sticky And Sweet Tour, a drugo najgledanije Superboul poluvreme je postavila ona 2012.

Dan-danas je neki pamte po popularnosti tokom ’80-ih i mnoštvu kontroverzi, ali i glamuru i komercijalnom uspehu tokom ’90-ih. Iako je od kraja ’90-ih pa sve do izdanja albuma Hard Candy bila u ’hibernaciji’, opet tokom 2012. postaje umetnik sa najvećim ostvarenim profitom na svetu u toj godini, a dobija i novu publiku. Njenom saradnjom sa najpopularnijim novim muzičkim zvezdama tokom 2015. opet postaje neprikosnovena kraljica popularne muzike.

Biografija

Pre popularnosti (1958—1982)

Madona Luiza Čikoni je rođena 16. avgusta 1958. godine u Bej Sitiju, kao ćerka Silvija, Amerikanca italijanskog porekla i majke Madone, kanadskog porekla. Odrasla je u gradu Pontijaku, u Mičigenu. Mnogi misle da joj ime Madona nije pravo, već umetničko ime, ali ona ga je dobila po majci. Sa 8 godina, na obredu krizme, dodala je ime Veronika, po ženi koja je, prema Bibliji obrisala lice Isusu na putu ka Golgoti.

Kada je imala pet godina, njena majka je umrla od raka. To je bio veliki udarac za nju, i često je tuga zbog gubitka majke, kao i važnost porodičnih odnosa, interpretirana u njenom radu. Ubrzo se otac Silvio oženio kućnom pomoćnicom, Džoun Gustafson, koju Madona nikad nije u potpunosti prihvatila. Odrastala je u strogom katoličkom okruženju, i često je išla u crkvu. Bila je čudak u svojoj školi, ali je bila i odličan đak, i pohađalac časova klavira, ali kako joj je to posle nekog vremena dosadilo, ubedila je oca da ide na časove plesa.

Tada je upoznala Kristofera Flina, svog profesora plesa, za koga je izjavila da je jedna od najuticajnijih ličnosti u njenom životu. Činjenica da je pripadao gej populaciji, i da je kasnije umro od SIDE, učvrstila je njene stavove o pružanju pomoći osobama diskriminisanim po toj osnovi.

Uprkos činjenici da je dobila stipendiju Mičigenskog univerziteta, odbila ju je, i otišla u Njujork, pokušavajući da se zaposli. Stigla je u Njujork avionom, sa samo 35 dolara. Radila je nekoliko sitnijih poslova, poput konobarice u Dunkin' Donuts, sve dok nije postala jedna od plesačica na svetskoj turneji Patrika Hernandesa. Kasnije je sa Denom Gilrojem osnovala bend Breakfast Club, u kome je prvo i ispoljila svoje vokalne sposobnosti. Kada se bend raspao, ona i njen tadašnji dečko Stiv Brej su otišli kod Marka Kaminsa, popularnog njujorškog di-džeja, koji je, impresioniran njihovim demo-snimcima, otišao u Sire Records.

Karijera

Počeci u muzičkoj industriji (1982—1985)

Slika iz Madoninog prvog spota Everybody, 1982

1982. godine, Madona je potpisala ugovor sa Sire Records, ogrankom Warner Bros., i uskoro izdala svoj prvi singl, Everybody, koji je postao hit u klubovima, ali nije imao uspeha na Bilbordovoj listi „Hot 100“. Dobio je i česta puštanja na R'n'B stanicama, zbog čega je vladalo mišljenje da je ona zapravo crnkinja. I drugi singl, Burning Up, je takođe bio hit na američkoj Dens top-listi, što je dovelo do finansiranja albuma.

Madonin debi album, jednostavno nazvan 'Madonna' izašao je 1983. godine. Nakon slušanja prvih verzija pesama sa tog albuma, Madona se razočarala i odnela ih svom dečku Džonu Benitezu (poznatom kao Dželibin), koji ih je rearanžirao i doveo u stanje koje je evidentno na albumu. Album je bio osmi na američkoj top-listi (sa prodatih milion primeraka), i sadržao je tri uspešna „Hot 100“ singla, Borderline, Holiday, i Lucky Star. Trenutne statistike kažu da je prodat u ukupno 8 miliona primeraka.

Madona u spotu Material Girl; primetite sličnost sa M. M.

Madonin sledeći album, 'Like a Virgin', koji je izašao sledeće godine, je bio njen prvi #1 album na američkoj top-listi. Hitovi su bile pesme Like a Virgin, Material Girl (u čijem spotu je imitirala Merilin Monro, i njen film „Muškarci više vole plavuše"), Angel i Dress You Up. Album je do danas prodat u oko 19 miliona primeraka, i ostaje jedan od njenih najuspešnijih. Pažnju je u to vreme privukla nastupom na prvoj dodeli MTV nagrada, silazeći sa džinovske svadbene torte, obučena u venčanicu, i pokazivanjem donjeg veša tokom izvođenja koreografije.

Godine 1985, krenula je na svoju prvu turneju, 'Virgin Tour', gde su joj prateći bend bili Bisti Bojs. Turneja je imala zapažen uspeh u SAD.

Iste godine, Plejboj i Penthaus su istovremeno objavili Madonine erotske slike, nastale kasnih 70ih, u vreme dok je pozirala anonimnim slikarima. To je izazvalo ogromnu reakciju medija i javnosti. Madona je na Live Aid koncertu, obraćajući se publici, izjavila da „neće skinuti svoju jaknu, jer će joj to možda uzeti za zlo kroz deset godina".

Umetničke tendencije (1986—1989)

Madonin treći studijski album, 'True Blue', ujedno i njen najprodavaniji, sa oko 20 miliona primeraka, izašao je 1986. Na albumu je Madona doprinela svojim tekstovima, u saradnji sa budućim prijateljem i saradnikom Patrikom Leonardom. Na albumu se nalazila emotivna balada Live to Tell, za koju se smatra da je „njena prva ozbiljna pesma“. Ostali singlovi, koji su takođe bili veoma uspešni na američkoj top-listi bili su Papa Don't Preach (koja je poznata po svom suočavanju sa problemom maloletnih trudnica), Open Your Heart (poznat i po svom kontroverznom spotu), True Blue (posvećena njenom tadašnjem mužu Šon Penu) i La Isla Bonita.

Godine 1987, Madona učestvuje u filmu Ko je ta devojka? za koji doprinosi četiri pesme, među kojima je naslovna pesma iz filma Who's That Girl, kao i Causing a Commotion, obe top 5 hitovi. Iste godine pokrenula je svoju drugu turneju, 'Who's That Girl Tour', koja je u to vreme donela Madoni njen prvi rekord, kao tada najisplativija turneja svih -{времена. Запамћена као велики спектакл, турнеја је у себи обједињавала поп и уметност, коришћене су слике познатих уметника попут Мадонине омиљене сликарке, Тамаре де Лемпицке, и костими који су се муњевито мењали између песама, од којих су неки пародирали њену тадашњу супарницу, Синди Лопер. То јој је био први окршај са Ватиканом, који је позивао вернике на бојкот светогрдних концерата.

Исте године излази њен први ремикс албум под називом 'You Can Dance', који је углавном садржао ремиксе који су урадили њени сарадници са дотадашњих албума, а који су били „спаковани“ у виду непрекидног микса, без паузе између песама. Једини изузетак је била и једина нова песма, Spotlight.

Мадонин четврти албум, 'Like a Prayer', пуштен у продају 1989, по многима је преломна тачка у Мадониној каријери, који ју је поставио у сам естаблишмент поп музике. На албуму је запажено учествовање Принса као дуетског партнера у песми Love Song, као и неколико његових гитарских деоница. Албум је доживео најбоље критике у Мадониној каријери и привукао је зрелије слушаоце. Часопис Rolling Stone је албум окарактерисао као "... најближе уметности колико поп може да приђе“ .

Песма Like a Prayer се наметнула сама по себи као први сингл, због своје напредне структуре. Наиме, песма садржи типичну поп мелодијску линију, али су у њу интегрисани музички елементи црначке музике, попут госпел хора, као и гитарска рок деоница, коју, већ поменуто, изводи Принс. Поред свега, ту је и текст који обилује религијским алегоријама, и у коме Мадона описује позивање имена своје љубави „као малу молитву" Мадона је тада имала потписан уговор са Пепсијем, јер им се песма јако допала, и желели су рекламу у којој се она чује, што би донело узајамну промоцију и њима и Мадони. Мадона је добила 5 милиона долара за рекламу. Ипак, ствари су се искомпликовале.

Ускоро је снимљен контроверзни спот за песму, чији заплет је јасно окренут против расизма, и где је црнац оптужен за силовање и убиство које су починили белци. Мадона одлази у цркву, тражећи снагу да оде у полицију, без страха од освете злочинаца. Ипак, поред једноставног заплета, оно што је створило контроверзу је верски симболизам. У споту се појављује црни светац (Свети Мартин од Пореса) који је одмах схваћен као светогрдни „Црни Исус", са којим се Мадона касније у споту љуби, затим Мадонине стигматске ране, и на крају, поље запаљених крстова пред којима Мадона плеше, што је по многима био отворени напад на цркву. Ужасан скандал који је избио поводом запаљених крстова, и осуда Ватикана, по многима је био непотребан, јер су они заправо били јасна алузија на Кју-клукс-клан, што је само јасније појачало антирасистичку поруку спота.

Спот је касније, на 25. годишњици МТВ-а, изгласан као „Најреволуционарнији спот свих времена“ (Most Groundbreaking Music Video of All Time).

Пошто су спот и реклама за Пепси имале сличне визуелне теме, реклама је убрзо повучена, доливајући уље на ватру око свих контроверзи. Ипак, Мадона је задржала новац, јер су они прекинули уговор.

Када се ствар ипак мало смирила, Мадона је снимила још један контроверзан спот, за други сингл Express Yourself. Док у песми она позива на слободу говора и изражавања, у споту постаје јасно да се обраћа спутаним женама, јер је она сама у споту ограничена мушким светом, и живи „везана својим жељама да се не побуни“.

Поред свих контроверзи, албум је самим тим добио невероватну промоцију. Продат је у 13 милиона примерака, од чега 4 милиона само у САД. . Са албума су изашла још три успешна сингла, Cherish, Oh Father и Dear Jessie.

Без даха (1989—1992)

Кадар из легендарног спота за Vogue, инспирисаног гламуром Холивуда.

Madona na Blond Ambition турнеји 1990.

Мадона је 1989. снимила филм Дик Трејси, адаптацију популарног детективског стрипа. Како би пропратила филм, којим је била јако инспирисана, издаје нови албум "I'm Breathless", који је представљао омаж музици 30их, мада његов статус албума није сигуран. Наиме, садржао је неколико песама из филма, па би могао бити и његов саундтрек, али и неколико нових песама, па се може квалификовати у студијске албуме. Ипак, оно што је битно је да је издвојио један од Мадониних највећих хитова, "Vogue", модерну денс песму, инспирисану плесом који је тада био популаран у геј клубовима у САД, који је био познат као „воугинг“. Још је битно поменути и песму "Sooner or Later", која је освојила Оскара за „Најбољу песму из филма". "Vogue је запамћен и као један од најбољих спотова свих времена. Артистички црно-бели спот је представљао Мадону у стилу звезда старог Холивуда чија се имена помињу у самој песми, попут Грете Гарбо и Мерилин Монро, а кореографија у споту је тада поставила нове стандарде, и сматрало се да је практично неизводива.

Ускоро је почела њена трећа по реду, и по многима најбоља турнеја под називом "Blond Ambition Tour", коју су критичари и публика, али и сама Мадона, доводили у везу са „музичким позориштем“. Турнеја је у себи садржала код Мадоне већ одомаћене религијске и сексуалне тематике, а скандал је изазвала при извођењу песме "Like a Virgin". Наиме, песма (која је обогаћена оријенталним мотивима у аранжману), у пратњи двојице "евнуха“, завршава се Мадониним симулирањем мастурбације, која се одмах покаје због тога, позивајући Бога, што се даље слива у "Like a Prayer".

Новембра 1990. излази њена прва компилација највећих хитова, под називом "The Immaculate Collection", која је садржала две нове песме, "Justify My Love" и "Rescue Me". "Justify My Love" је изазвао скандал због експлицитних сцена сексуалне природе. Као такав, постао је први Мадонин спот који је забрањен на МТВ-у. Warner Bros. је издао спот као видео-сингл, први икад издат, и он је постао најпродаванији видео-сингл свих времена. Компилација је продата у 22 милиона примерака, а и дан данас се добро продаје.

Године 1991, Мадона је представила свој „сирово неприличан“ документарац под називом Truth or Dare (познат и као "In Bed with Madonna"), који је убрзо приказан и на Канском фестивалу.

Ускоро је снимила и филм Њихова лига, у коме је глумила са Том Хенксом и за који је приложила песму "This Used to Be My Playground".

Врело и хладно (1992—1996)

Мадона у улози доминатрикс жене у хиперсексуалном споту за песму Erotica.

Madona na The Girlie Show World турнеји 1993.

1992. паралелно су изашла два Мадонина велика пројекта. Први је био књига "SEX", величине сточића за кафу, која је садржала Мадонине фотографије у експлицитним сексуалним позама, као и њене приче, које су представљале њене фантазије. У књизи се на фотографијама појављују и Наоми Кембел, Изабела Роселини, као и Мадонин тадашњи дечко, репер Ванила Ајс. Уз књигу се добијао и промо ЦД са песмом "Erotic", која је заправо била демо верзија песме која ће се појавити на њеном другом великом пројекту, албуму који је изашао исте године, под називом "Erotica".

Први сингл, "насловна песма албума", поставила је рекорд као песма која је дебитовала на америчкој топ-листи на највишој позицији до тада (на другом месту). Контроверзни спот који је пратио песму емитован је само три пута на МТВ-у пре него што је био забрану. Спот је представљао Мадону у улози доминантне „кучке“ како пева на плејбек у неком светлуцавом стриптиз бару, а између промичу снимци са фотографисања за књигу "SEX". Сниман је изузетно старом камером, како би се добио сличан утисак као и пуцкетање винил плоче у самој песми.

Овај спот и књига "SEX" су заједно створили утисак да је цео албум са сличном тематиком. Уистину, то је био први Мадонин албум са Parental Advisory налепницом, али су тек 3 од 14 песама биле изразито сексуалне ("Erotica", "Where Life Begins" и "Did You Do It?"). Са албума су издати и синглови "Deeper and Deeper", "Bad Girl", "Fever", "Rain" и промотивни сингл "Bye Bye Baby".

Био је инспирисан денс и R'n'B, и у то време је био Мадонин најмање продаван албум.

Каснијих година, стекао је култни статус, и данас важи за једно од њених најбољих дела.

Турнеја која је неумитно уследила 1993, "The Girlie Show", свакако је Мадонина најконтроверзнија турнеја до дана данашњег. Представљала је уметност посматрања, и у себе интегрисала све његове видове, попут циркуса, стриптиза, диско клуба, позоришта... Наравно, упркос лошој репутацији претходног албума, турнеја је била велики успех, и једина до сада на којој је Мадона наступала у Аустралији и Јужној Америци.

Мадонин експериментални спот за песму Bedtime Story.

Незадовољна реакцијом публике поводом претходног, Мадона је 1994. издала свој нови, далеко конзервативнији албум, под називом "Bedtime Stories", који, као ни "Erotica", није имао вртоглаву продају албума, али је изнедрио неке од највећих хитова у Мадониној каријери. Инспирисан R'n'B музиком, попут свог претходника, донео нам је много суптилнију Мадону, чији је глас бриљирао у баладама којима албум обилује. Први сингл, "Secret", постигао је велики успех на топ-листама, али је други, "Take a Bow", постао највећи хит са албума, који је остао 7 узастопних недеља на месту број један Билбордове листе. Сингл "Bedtime Story", чији је коаутор била певачица Бјорк, добио је Мадонин најексперименталнији видео у каријери. Инспирисан сликама Фриде Кало и других уметника, приказује Мадону у разним пределима „као из снова“, и у једној сцени чак са двоје уста уместо очију, и оком уместо уста. Последњи сингл је била песма "Human Nature", у којој је Мадона рекла оно што је имала медијима који су је уништили у време књиге "SEX". Текст каже „да јој није жао због људске природе“, да „није њихова кучка“, и да „не каче њихова срања на њу“. Касније је и објаснила своју "SEX" фазу речима „да су сви вршили толики медијски атак на њу, да је једноставно одлучила да им покаже баш све“, као и „да је Warner ту видео лаку зараду".

Године 1995, Мадона издаје "Something to Remember", своју компилацију најлепших балада, на којој су се нашле неке од неалбумских песама, попут "Crazy for You" и "I'll Remember", као и три нове песме: "I Want You" (обрада класика Марвина Геја) у сарадњи са Месив Атек, "One More Chance" и "You'll See", касније велики хит.

Велики повратак Краљице попа (1996—2001)

Мадона као безвременски путник у футуристички рапидном споту за "Ray of Light".

Madona na Drowned World турнеји 2001.

1996. је изашао Мадонин критички најбоље прихваћен филм, Евита, који се бавио животом аргентинске прве даме, Евите Перон, супруге озлоглашеног Хуана Перона, пронацисте. Саундтрек је постао њен дванаести платинасти албум, и са њега су се издвојила два успешна сингла, "Don't Cry for Me Argentina" и "You Must Love Me", који је касније освојио Оскара и Златни Глобус за најбољу филмску песму. Сама Мадона је добила Златни Глобус као „Најбоља глумица у комедији/мјузиклу“, али није добила номинацију за награду Академије.

Мадонин седми студијски албум, "Ray of Light" из 1998. је био маркантна мешавина интроспективних текстова, у комбинацији са електронском музиком и изразитом рејв атмосфером. Донео је Мадони најбоље критике још од "Like a Prayer". Часопис -{Rolling Stone je povodom albuma rekao da su Madona i njen glavni saradnik Vilijam Orbit uspeli „da stvore prvi komercijalni album koji je uspešno prigrlio tehno". Sa "Ray of Light" je izašlo ukupno pet singlova, a to su: "Frozen", "Ray of Light" (čiji je spot osvojio 4 MTV nagrade), "Drowned World/Substitute for Love", "The Power of Goodbye" i "Nothing Really Mathers".

Madona je nastavila seriju uspeha pesmom "Beautiful Stranger", koja je napisana specijalno za film Ostin Pauers: Špijun koji me je kresnuo, i u čijem spotu se pojavljuje Ostin Pauers lično (alter ego glumca Majka Majersa).

Animirana Madona iz spota "Music", parodije na hip-hop.

"Music", njen osmi album, iz 2000. ponovo je stavio Madoninu muziku u haus i tehno okvire, ali je sadržao i zvuke američkog kantrija i roka. U sebi je imao izraziti evropski zvuk, što se da pripisati produkciji francuskog di-džeja Mirvajza Ahmadzaija. "Music", prvi singl, postao je trenutni hit, i postao #1 u čak 26 zemalja. Drugi singl, "What it Feels Like for a Girl", je od nežne balade pretvoren u trens pesmu za potrebe nasilnog spota (koji je režirao Madonin muž, Gaj Riči), a u kome se, na sličan način kao u "Smack My Bitch Up", prikazuje nasilna žena koja uništava sve oko sebe, posebno muškarce, pre nego što, zajedno sa svojom bakom, izvrši samoubistvo. MTV ga je pustio samo jedan jedini put, dok ga je Opra Vinfri često puštala na svojoj televiziji.

Godine 2001, Madona kreće na svoju prvu turneju nakon 8 godina, "Drowned World Tour". To je Madonina najmračnija turneja, koja je našla uticaje u rejvu, japanskoj i latino kulturi. Mnogima je zasmetao nedostatak starijih hitova, koji su zamenjeni materijalom sa poslednja dva albuma. Iste godine je izašla i njena druga kompilacija najvećih hitova, pod nazivom "GHV2", koja ovaj put nije uključivala nove pesme.

Godine 2002, je izašla naslovna pesma za 20. film o Džejmsu Bondu, pod nazivom "Die Another Day". Pesma je imala mešovite kritike, čak je ta ambivalentnost išla dotle da je pesma bila nominovana za Zlatni Globus i za Zlatnu Malinu.

Američki san (2003—2005)

Prva verzija spota za Madoninu pesmu "American Life.

2003. izlazi Madonin deveti studijski album, "American Life", koji ubrzo postaje njen najveći komercijalni neuspeh. Naime, istoimeni prvi singl albuma, "American Life" privukao je pažnju kroz tekst koji je kritikovao američko društvo, a zatim kontroverznim spotom koji je odmah privukao pažnju zbog kritikovanja politike Džordža Buša. Obilovao je nasiljem i ratnim scenama, a najgora stvar je bila činjenica da je rat počeo nekoliko dana nakon njegovog emitovanja. Zbog svega ovoga, Madona je povukla spot nekoliko dana kasnije, i zamenila ga svedenom varijantom, gde ona peva ispred zastava. Ovo je odmah dovelo do bojkota albuma u SAD i zemljama koje su podržale njihovu politiku. Ni ostali singlovi ("Hollywood", "Nothing Fails", "Love Profusion") nisu postigli uspeh na top-listama.

Madona na Re-Invention World turneji 2004.

Kasnije te godine, Madona je otvorila 20. MTV dodelu nagrada, i zajedno sa Britni Spirs, Kristinom Agilerom i Misi Eliot je izvodila pesme "Like a Virgin" i "Hollywood". Nastup je privukao pažnju javnosti zbog Madoninog i Britninog poljupca, iako je onaj drugi, sa Kristinom, imao manje publiciteta. Kasnije te jeseni, Madona je snimila duet sa Britni pod nazivom "Me Against the Music", koji je bio njen jedini hit te godine.

Uskoro je izdala novi remiks album pod nazivom "Remixed & Revisited", na kojoj se nalazila i pesma iz 1994. koja se nije našla na "Bedtime Stories" pod nazivom "Your Honesty".

Godine 2004, Madona započinje svoju šestu po redu turneju, "Re-Invention Tour", koja kao ni "The Girlie Show" nije ispaštala zbog neuspeha prethodnog albuma. Ideja je bila da Madona „ponovo prikaže i izmisli svoju karijeru“, pa su zato otpevana bar po jedna pesma sa svakog njenog albuma. Za vreme turneje je snimljen dokumentarac "I'm Going to Tell You a Secret", koji je režirao Džonas Akerland, i koji je komercijalno izašao 2006. u pratnji audio CD-a sa live pesmama, i samim tim postao prvi Madonin live album. Interesantno je da je ovo jedina Madonina turneja čiji se koncertni snimak nije pojavio na DVD-u ili nekom drugom formatu.

Godine 2005, je nastupila na Live 8 koncertu, gde ju je lično najavio Bob Geldof, i gde se pojavila na sceni sa Birhan Voldu, devojkom zbog koje je 20 godina ranije organizovan Live Aid.

Ispovesti (2005—2007)

Madonin spot za pesmu "Hung Up", inspirisan Groznicom subotnje večeri.

Madonin deseti studijski album, "Confessions on a Dance Floor", predstavljao je mešavinu disko muzike iz 70ih, kao i moderne dens muzike, u neprekidnom miksu, kao i "You Can Dance". Album je pokupio pozitivne kritike, i smatra se njenim povratkom nakon neuspešnog "American Life" albuma. Stjuart Prajs, koproducent, Madonin klavijaturista na poslednje tri turneje, izašao je iz okvira anonimnosti, kao producent ovog albuma. Sa njega su se izdvojila četiri jako uspešna singla. Najuspešniji singl je svakako bio "Hung Up", pesma koja je koristila sempl iz popularne pesme grupe ABBA, "Gimme! Gimme! Gimme! (A Man After Midnight)". Za kratko vreme postala je jedan od najuspešnijih singlova svih vremena, najuspešniji dens singl ikada, i probila je rekord time što je bila #1 u čak 41 zemlji, među kojima je i Srbija. Ovom pesmom je otvorila MTV Evropske nagrade 2005, i (zajedno sa animiranim bendom Gorilaz) Gremi nagrade 2006. Ostala tri singla ("Sorry", "Get Together" i "Jump") postigli su manji uspeh, ali se ipak smatraju jako uspešnim, jer su uspeli da izjednače Madonu sa Elvisom po broju Top 10 hitova.

Madona na Confessions turneji 2006.

Leta 2006, Madona je potpisala ugovor sa modnom kućom H&M, i postala njihovo zaštitno lice, kao i modni kreator. Već sledeće godine, lansirana je modna marka M by Madonna, koja je za nedelju dana zaradila oko 15 miliona dolara.

Confessions Tour, Madonina turneja sa do sada najvećom zaradom za ženskog izvođača, počela je na leto 2006, i imala oko 1,2 miliona gledalaca. Turneja je izazvala pažnju medija koju je Madona privukla tako što se razapela na krst napravljen od Svarovski kristala, noseći krunu od trnja. Predstavljena je kao veliki omaž umetnosti jahanja, religiji i disko-pank kulturi. Iako su postojale spekulacije da bi Madona sa ovom turnejom mogla stići i u Srbiju, očigledno je da to toga nije došlo. DVD sa snimkom koncerta i audio CD su objavljeni početkom 2007, kao "The Confessions Tour", Madonin drugi -{live album.

U maju 2007. Madona je za besplatan daunloud postavila svoju novu pesmu, "Hey You", produciranu u saradnji sa Farelom Vilijamsom, kako bi promovisala Live Earth. 07.07.2007, na dan održavanja "Live Earth"-a, Madona je pesmu izvela u Londonu, kao i "Ray of Light", "La Isla Bonita" i "Hung Up".

Ne treba zaboraviti dečje knjige koje je napisala u ovom periodu, ukupno pet njih, od kojih je najpoznatija svakako "Engleske Ruže", koje su nedavno dobile čak 4 nastavka. Danas se smatra jako popularnim piscem za decu, s obzirom na to da drži rekord kao najbolje prodavani dečji pisac sa prvom knjigom.

Tvrda Bombona (2008-2010)

2008 Madona izbacila novi album po imenu "Hard Candy".Glavni singl je "4 Minutes" gde peva sa Džastinom Timberlejkom i Timnalandom.Drugi singl je "Give it 2 Me" gde peva ona o njenoj karijeri.Treći singl je "Miles Away".2008/2009 ide na turneju oko celog sveta.Ta turneja postaje najuspešnija turneja jednog solo-pevača.

Uticaji

Često se Madonina žustrost pripisuje njenom italijanskom poreklu i katoličkom obrazovanju, koje je tokom svoje karijere neprestano interpretirala (poput stigmata u "Like a Prayer", ili razapinjanja na "Confessions Tour"). Smrt majke u ranom detinjstvu takođe je ostavila veliki trag na nju.

Često napominje da je prva pesma koja je ostavila veliki utisak na nju "These Boots Are Made for Walkin" Nensi Sinatre. U detinjstvu je dolazila pod uticaje baroka, i izjavila je da je volela Šopena zbog njegovog „ženstvenog kvaliteta“. Takođe je zahvalna Debi Hari i Krisi Hajnd, velikim pank ikonama za koje kaže " da su joj utrle put“. Današnji bendovi kojima se divi su The White Stripes i The Raconteurs.

Takođe, izjavila je da su joj zvezde starog Holivuda bile veliki uzor u mladosti, i da im je kroz svoj rad odavala počast, kao najočigledniji primer se može uzeti "Vogue". Material girl je takođe posvećena pesma glamuru Holivuda, pre svega Merilin Monro.

Ipak, Madona, uprkos svim svojim uticajima, jeste ona koja je kroz svoju trodecenijsku karijeru postala uzor drugima. Od samih početaka, kada je njen imidž uličarke, kao i Boy Toy kaiš koji je dugo nosila dostigao kultni status među tinejdžerkama, Madona je shvaćena kao heroj i ikona postfeminizma. Pored činjenice da je ostvarila gigantski uticaj na modernu pop kulturu svojom muzikom, spotovima, i pojavom uopšteno, danas se zbog svojih modnih uticaja smatra ikonom gej kulture. I danas privlači pažnju svojom sposobnošću transformacije i promene, kao i činjenice da je već nekoliko puta uspela da se vrati u biznis nakon komercijalnih padova. Madona spada u izvođačice sa najviše stilova frizura, odeće, ponašanja, pesama i spotova. Zbog dobre melodije, Madonine pesme imaju gomilu remiksova, njene pesme obeležavaju '80. godine i često se pojavljuju u reklamama i raznim medijskim spotovima (u zabavnim emisijama). Takođe je široj javnosti poznato to što je najuticajnija pevačica svih vremena. Uticala je na modu, pop kulturu, rušila tabue, pravila postfeministične kultove među tinejdžerkama, i zbog svega toga na nju su se ugledale čuvana Bijonse, Lejdi Gaga, Majli Sajrus, Britni Spirs, Rijana, Kristina Agilera, Kajli Minog, Maraja Keri i još mnogo njih.

Privatni život

Madona se do sada dvaput udavala. Njen prvi muž je bio poznati glumac Šon Pen, koga je upoznala na snimanju spota za "Material Girl". Par se venčao na Madonin 27. rođendan 1985. godine. Njihov odnos je neprestano bio praćen očima novinara, što je izazvalo Šonovo nasilje prema njima, pa su kasnije dobili nadimak „Otrovni Penovi“. Zvanično su se razveli 1989. godine, a ostaje priča da je Šon bio nasilan prema njoj, što ona nikad nije potvrdila, iako je nagovestila u pesmi "Till Death Do Us Part". Drugi muž, sa kojim se razvodi, je Gaj Riči, popularni britanski režiser. Upoznao ih je Sting, na jednoj od svojih žurki koju je organizovao sa suprugom Trudi. Venčali su se 22. decembra 2000. godine u Škotskoj. Iako su im mediji od samog početka predviđali brz kraj, oni su godinama opovrgavali te priče. Tokom svoje karijere, Madona je bila u vezi i sa mnogim drugim poznatim muškarcima uključujući Vorena Bitija (u koga se zaljubila tokom snimanja filma Dik Trejsi), Tonija Vorda (porno zvezde), repera Vanila Ajsa, Denisa Rodmana i Karlosa Leona, njenog fitnes trenera.

Pripisuje joj se i kraća afera sa Džonom Kenedijem Mlađim.

Madona ima troje dece, dvoje biološke i jedno usvojeno. Svoje prvo dete, ćerku Lurd, rodila je 1996. Njen biološki otac je Karlos Leon, s kim se Madona kasnije rastala. Lurd je ime dobila po svetom mestu u Francuskoj, koje je Madonina majka želela da poseti pre smrti. Njeno drugo dete, sina Rokoa, rodila je 2000, par meseci pre venčanja sa njegovim ocem, Gajom Ričijem.

Njeno treće dete, Dejvida, usvojila je u Malaviju. Ovo usvajanje je izazvalo ničim prizvan skandal, po kojem je Madona imala povlašćen status pri usvajanju, kao i priče da je ona Dejvida „kupila". Madona se pojavila u Oprinoj emisiji kako bi opovrgla optužbe. Ona i Gaj su planirali da, nakon što prođe probni period od 18 meseci, usvoje i jednu malavijsku devojčicu.

Madona je često predmet kritike zbog svog verovanja. Naime, krajem devedesetih, Madona je odbacila katolicizam zarad kabale, jevrejskog misticizma, koje od tada često interpretira u svojim radovima, ipak držeći granicu dobrog ukusa.

Njena politička viđenja takođe su predmet diskusije. Madona otvoreno ne podržava Bušovu politiku. Otvoreno je pružila podršku Hilari Klinton na izborima 2008.

Kritike

Madona je tema kriticizma još od samog početka karijere. Iako neki smatraju njene tekstove glupim i nezanimljivim, često je i hvaljena kao iskusan vokalista i autor. Kritikovana je zbog egocentrizma i sposobnosti da stvori kontroverze. Za nju je izjavljeno „da je izbacila talenat iz arene, i da se probila zapošljavajući prave ljude". Među najveće skandale njene karijere spadaju: spot za Like a Prayer, simulacija masturbacije na Blond Ambition Tour, SEX i Erotica, album American Life, poljubac sa Britni Spirs, nastup Live to Tell na Confessions Tour, kao i usvajanje Dejvida Bande. Kritike su najčešće išle i na račun njenih „napada“ na katoličku crkvu što je zamalo išlo do njenog ekskomuniciranja, kao i od grupa za zaštitu životinja zbog nekih odevnih predmeta životinjskog porekla.

Madona u Bugarskoj

Madona na Sticky & Sweet turneji 2009.

Madona je održala koncert u Sofiji 29. avgusta 2009, na dan Jovana Krstitelja. Nekoliko dana kasnije, tačnije 5. septembra 2009. 15 bugarskih građana su se udavili u Ohridskom jezeru. Tokom molitve, 6. septembra, mitropolit Nikolaj je rekao da je ta tragedija kazna od Boga zbog koncerte na dan kada je Jovan Krstitelj bio ubijen.

Pop ikona

Zbog Madoninog enormnog uspeha za samo 30 godina, proglašena je Pop ikonom i Pop Kraljicom. Na nju su se ugledale mlađe pevačice, a njenom najvažnijom kopijom se smatra Lejdi Gaga. Najugledniji američki magazin Bilbord je objavio tekst u kome je Dragana Mirković nazvana "srpskom Madonom ili Lejdi Gagom".

Kraljica pop muzike i plesa

Zbog Madoninih velikih scenskih i plesnih dostignuća spada u umetnice koje su svoje karijere i uspeh gradile scenom i nastupom, a ne glasom, iako Madona ima numere gde pokazuje svoj glas ("Don't cry for my Argentina", Like a prayer, Love profusion...). Kraljicom pop muzike se zasluženo smatra zbog uspeha i duge karijere. Njenom konkurencijom smatra se Dženet Džekson, koju je popularni muzički kanal vh1 2014. proglasio „kraljicom pop muzike“ zahvaljujući glasovima gledalaca.

Diskografija

Glavni članak: Diskografija Madone

• Madonna (1983)
• Like a Virgin (1984)
• True Blue (1986)
• Like a Prayer (1989)
• Erotica (1992)
• Bedtime Stories (1994)
• Ray of Light (1998)
• Music (2000)
• American Life (2003)
• Confessions on a Dance Floor (2005)
• Hard Candy (2008)
• MDNA (2012)
• Rebel Heart (2015)
• Madame X (2019)

Spotovi

Spot	Godina	Režiser
Everybody	1982	Ed Steinberg
Burning Up	1983	Stiv Baron
Lucky Star	1984	Artur Pierson
Borderline	1984	Meri Lambert
Like a Virgin	1984	Meri Lambert
Material Girl	1985	Meri Lambert
Crazy For You	1985	Harold Beker
Gambler	1985	Harold Beker
Into the Groove	1985	Suzan Seidelman
Live to Tel	1986	Džejms Folej
Papa Don't Preach	1986	Džejms Folej
True Blue	1986	Džejms Folej
Open Your Heart	1986	Džejn-Baptista Morino
La Isla Bonita	1987	Meri Lambert
Who's That Girl	1987	Peter Rosental
Like a Prayer	1989	Meri Lambert
Express Yourself	1989	Dejvid Fišer
Cherish	1989	Herb Rits
Oh Father	1989	Dejvid Fišer
Dear Jessie	1989	Derek Hajs
Vogue	1990	Dejvid Fišer
Justify My Love	1990	Džejn-Baptista Morino
This Used To Be My Playground	1992	Alek Kešišian
Erotica	1992	Fabien Baron
Deeper and Deeper	1992	Bobi Vuds
Bad Girl	1992	Dejvid Fišer
Fever	1993	Stefani Sednaoi
Rain	1993	Mark Romanek
I'll Remember	1994	Alek Kešišian
Secret	1994	Melodi MekDaniel
Take A Bow	1994	Majkl Hausman
Bedtime Story	1995	Mark Romanek
Human Nature	1995	Džejn-Baptista Morino
I Want You	1995	Erli Sebastijan
You'll See	1995	Majkl Hausman
Love Don't Live Here Anymore	1996	Džejn-Baptista Morino
You Must Love Me	1996	Alan Parker
Frozen	1998	Kris Kuningam
Ray Of Light	1998	Džonas Akerlund
Drowned World/Substitute for Love	1998	Valter Stern
The Power of Good-Bye	1998	Metju Rolston
Nothing Really Matters	1999	Džohan Renk
Beautiful Stranger	1999	Bret Rejter
American Pie	2000	Filip Stolzi
Music	2000	Džonas Akerlund
Don't Tell Me	2000	Džejn-Baptista Morino
What It Feels Like for a Girl	2001	Gaj Riči
Die Another Day	2002	Traktor
American Life	2003	Džonas Akerlund
Hollywood	2003	Džejn-Baptista Morino
Me Against the Music	2003	Paul Hunter
Love Profusion	2003	Luk Beson
Hung Up	2005	Džohan Renk
Sorry	2006	Džejmi King
Jump	2006	Džonas Akerlund
4 Minutes	2008	Džonas/Francis
Give It 2 Me	2008	Tom Munro/Natan Risman
Celebration	2009	Džonas Akerlund
Give Me All Your Luvin	2012	Megafors
Girl Gone Wild	2012	Mert/Markus
Turn Up the Radio	2012	Tom Munro
Living for Love	2015	J.A.C.K.
Ghosttown	2015	Džonas Akerlund
Bitch I'm Madonna	2015	Džonas Akerlund
Medellín	2019	Diana Kunst,Mau Morgó
Crave	2019	Nuno Xico
Dark Ballet	2019	Emmanuel Adjei
God Control	2019	Džonas Akerlund
Batuka	2019	Emmanuel Adjei
Frozen (Fireboy DML Remix)	2022	Rikardo Gomes
Frozen (feat. 070 Shake)	2022	Rajan Drejk,Rikardo Gomes

Turneje

• The Virgin Tour (1985)
• Who's That Girl World Tour (1987)
• Blond Ambition World Tour (1990)
• The Girlie Show World Tour (1993)
• Drowned World Tour (2001)
• Re-Invention World Tour (2004)
• Confessions Tour (2006)
• Sticky & Sweet Tour (2008/09)
• The MDNA Tour (2012)
• Rebel Heart Tour (2015/16)
• Madame X Tour (2019/20)
• The Celebration Tour (2023/24)

Dodatna literatura

• Aguilar Guzmán, Marcela (2010). Domadores de historias. Conversaciones con grandes cronistas de América Latina (na jeziku: španski). RIL Editores. ISBN 978-956-284-782-7. 
• Bego, Mark (2000). Madonna: Blonde Ambition. Cooper Square Press. ISBN 978-0-8154-1051-5. 
• Bennett, Andy; Waksman, Steve (2014). The SAGE Handbook of Popular Music. SAGE Publications. ISBN 978-1-4739-1440-7. 
• Bohem, David A. (1990). Guinness World Records 1990. Sterling Publishing. ISBN 978-0-8069-5791-3. 
• Bronson, Fred (2002). The Billboard Book of Number 1 Hits. Billboard books. ISBN 978-0-8230-7677-2. 
• Brackett, Nathan; Hoard, Christian (2004). The New Rolling Stone Album Guide. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-0169-8. 
• Buikema, Rosemarie; van der Tuin, Iris (2009). Doing Gender in Media, Art and Culture. Taylor & Francis. ISBN 978-0-203-87680-0. 
• Claro, Nicole (1994). Madonna. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-2330-3. 
• Clerk, Carol (2002). Madonnastyle. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-8874-3. 
• Cross, Mary (2007). Madonna: A Biography. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33811-3. 
• Dean, Maury (2003). Rock 'n' Roll Gold Rush: A Singles Un-Cyclopedia. Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-207-1. 
• Diamond, Elin (1996). Performance and Cultural Politics. Routledge. ISBN 978-0-415-12767-7. 
• Erlewine, Stephen Thomas; Bogdanov, Vladimir; Woodstra, Chris (2002). AllMusic Guide to Rock: The Definitive Guide to Rock, Pop, and Soul. Hal Leonard Corporation. str. 1399. ISBN 978-0-87930-653-3. 
• Jeffreys, Sheila (2005). Beauty and Misogyny: Harmful Cultural Practices In The West. Routledge. ISBN 978-0-415-35183-6. 
• Fiske, John (1989). Reading the popular. Routledge. ISBN 978-0-415-07875-7. 
• Fouz-Hernández, Santiago; Jarman-Ivens, Freya (2004). Madonna's Drowned Worlds. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-3372-3. 
• Friskics-Warren, Bill (2006). I'll Take You There: Pop Music and the Urge for Transcendence. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-1921-7. 
• George-Warren, Holly; Romanowski, Patricia; Pareles, Jon, ur. (2001). The Rolling Stone Encyclopedia of Rock & Roll. Fireside. ISBN 978-0-7432-0120-9. 
• Glenday, Craig (1998). Guinness World Records 1998. Jim Pattison Group. ISBN 978-0-85112-070-6. 
• Glenday, Craig (2007). Guinness World Records 2007. Bantam Books. ISBN 978-0-553-58992-4. 
• Gnojewski, Carol (2007). Madonna: Express Yourself. Enslow Publishers. ISBN 978-0-7660-2442-7. 
• Gorlinski, Gini (2010). The 100 Most Influential Musicians of All Time. Rosen Publishing Group. ISBN 978-1-61530-056-3. 
• Grant, Robert M. (2005). Contemporary Strategy Analysis. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-1999-3. 
• Guilbert, Georges-Claude (2002). Madonna as Postmodern Myth. McFarland. ISBN 978-0-7864-1408-6. 
• Guralnick, Peter; Wolk, Douglas (2000). Best Music Writing. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80999-6. 
• Hall, Dennis (2006). American Icons. Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-02767-6. 
• Harrison, Thomas (2017). Pop Goes the Decade: The Eighties. ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-3667-1. 
• Hawkins, Stan (2017). Settling the Pop Score: Pop Texts and Identity Politics. Routledge. ISBN 978-1-351-54910-3. 
• Horton, Ros; Simmons, Sally (2007). Women Who Changed the World. Quercus. ISBN 978-1-84724-026-2. 
• Jhally, Sut (2006). The Spectacle of Accumulation: Essays in Culture, Media, And Politics. Peter Lang. ISBN 978-0-8204-7904-0. 
• Kellner, Douglas (1995). Media Culture: Cultural Studies, Identity, and Politics Between the Modern and the Postmodern. Routledge. ISBN 978-0-415-10570-5. 
• Kramarae, Cheris; Spender, Dale (2000). Routledge International Encyclopedia of Women: Global Women's Issues and Knowledge. Routledge. ISBN 978-0-415-92091-9. 
• Landrum, Gene N. (2007). Paranoia & Power: Fear & Fame of Entertainment Icons. Morgan James Publishing. ISBN 978-1-60037-273-5. 
• Leonard, George J.; D'Acierno, Pellegrino (1998). The Italian American Heritage: A Companion to Literature and Arts. Taylor & Francis. ISBN 978-0-8153-0380-0. 
• McFarlan, Donald (1992). The Guinness Book of Records 1992. ISBN 978-0-85112-378-3. 
• Metz, Allen; Benson, Carol (1999). The Madonna Companion: Two Decades of Commentary. Music Sales Group. ISBN 978-0-8256-7194-4. 
• Morton, Andrew (2001). Madonna. London: Michael O'Mara Books. ISBN 978-1-85479-888-6. 
• O'Brien, Lucy (2007). Madonna: Like an Icon. HarperCollins. ISBN 978-0-593-05547-2. 
• Pitts, Michael (2004). Famous Movie Detectives. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3690-7. 
• Rettenmund, Matthew (1995). Madonnica: The Woman & The Icon From A To Z. Macmillan. ISBN 978-0-312-11782-5. 
• Michael, Mick St. (2004). Madonna talking: Madonna in Her Own Words. Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-418-7. 
• Rooksby, Rikky (2004). The Complete Guide to the Music of Madonna. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-9883-4. 
• Salaverri, Fernando (septembar 2005). Sólo éxitos: año a año, 1959–2002 (1st izd.). Spain: Fundación Autor-SGAE. ISBN 84-8048-639-2. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Taraborrelli, J. Randy (2002). Madonna: An Intimate Biography. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-2880-0. 
• Taylor, Mark C. (1993). Nots. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-79131-9. 
• Tetzlaff, David (1993). Metatextual Girl. Westview Press. ISBN 978-0-8133-1396-2. 
• Victor, Barbara (2001). Goddess, Inside Madonna. Cliff Street Books. ISBN 978-0-06-019930-2. 
• Voller, Debbie (1999). Madonna: The Style Book. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-7511-8. 
• Welton, Donn (1998). Body and Flesh: A Philosophical Reader. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-57718-126-2. 
• Zollo, Paul (2003), Songwriters on Songwriting, Da Capo Press, ISBN 978-0-306-81265-1 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Madona na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Madonna Serbia fan sajt
• Hrvatski fan blog
• Madona pop ikona („Večernje novosti“, 14-23.8.2009)
• Pančevac dizajnirao kostime za Madonine koncerte („Politika“, 7. januar 2016)
• Madona na sajtu Twitter