Velika Vlaška (Tesalija)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Velika Vlaška.

„Mala Vlaška (Etolija i Akarnanija)” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Mala Vlaška.

Velika Vlaška ili Velika Vlahija (grč. Μεγάλη Βλαχία [Megáli Vlakhía] — Megali Vlahija; Velikovlaška ili Velikovlahija, grč. Μεγαλοβλαχία [Megalovlakhía] — Megalovlahija), bila je srednjovekovna oblast, koja je u periodu od 12. do 14. veka obuhvatala znatan deo Tesalije, dok je planinski deo oblasti u susednom Epiru bio poznat i kao Gornja Vlaška ili Gornja Vlahija (grč. Άνω Βλαχία [Áno Vlakhía] — Ano Vlahija). Dalje prema jugu prostirala se Mala Vlaška ili Mala Vlahija (grč. Μικρή Βλαχία [Mikrí Vlakhía] — Mikri Vlahija; Malovlaška ili Malovlahija, grč. Μικροβλαχία [Mikrovlakhía] — Mikrovlahija) u planinskim oblastima susedne Etolije i Akarnanije.

Velika Vlaška u Tesaliji, sredinom 13. veka

Velika Vlaška i susedne oblasti u sastavu Srpskog carstva sredinom 14. veka

Oblast je bila etnički mešovita, a naseljavali su je Vlasi (Cincari), Grci i Sloveni, a kasnije i Arbanasi. Nakon prvobitne vizantijske vlasti (do 1204. godine), na tim prostorima su se smenjivale mnoge državne vlasti: Solunska kraljevina, Solunsko carstvo, Epirska despotovina, Tesalska kneževina, ponovo Vizantija, a zatim Srpsko carstvo i obnovljena Tesalska kneževina. Oblast je krajem 14. veka potpala pod osmansku vlast.

Naziv

Oblast je dobila naziv po lokalnim Vlasima, odnosno Cincarima, koji su prvobitno nastanjivali brdsko-planinske krajeve u masivu Pinda, na granicama između Tesalije i Epira, a vremenom su se proširili i prema nižim krajevima, tako da je čitava oblast upravo po njima prozvana Vlahijom, odnosno Vlaškom.

Istorija

Sve do 1204. godine, celokupno područje Tesalije, Epira, Etolije i Akarnanije, uključujući i Veliku Vlašku, nalazilo se pod vizantijskom vlašću, koju je u Tesaliji smenila krstaška Solunska kraljevina. Sve te oblasti su potom integrisane u zapadnogrčko Solunsko carstvo, od koga su kasnije nastale Epirska despotovina i Tesalska kneževina. Upravo je Kneževina Tesalija, koja je postojala od 1268. do 1318. godine, često nazivana i Velikom Vlaškom. Oblast je potom vraćena pod neposrednu vlast Vizantije, a zatim je tokom 1347. i 1348. godine uključena u sastav Srpskog carstva. Zatim se nalazila u sastavu odeljene države Simeona Nemanjića, a potom je došlo do obnavljanja Tesalske kneževine, kojom su vladali Filantropeni. Oblast je krajem 14. veka potpala pod osmansku vlast.

Literatura

• Mihaljčić, Rade (1981). „Dva carstva”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 573—582. 
• Nicol, Donald M. (1984) [1957]. The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. izd.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993) [1972]. The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. izd.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade (1981). „Osvajanja i odolevanja: Dušanova politika 1346-1355”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 541—556. 
• Ferjančić, Božidar (1968). „Sevastokratori u Vizantiji”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 11: 141—192. 
• Ferjančić, Božidar (1974). Tesalija u XIII i XIV veku. Beograd: Vizantološki institut. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.