Moris Rejno
Moris Rejno (franc. Maurice Raynaud; Pariz, 10. avgust 1834 — Pariz, 29. jun 1881) je bio francuski lekar, akademik i profesor na medicinskom fakultetu, nosilac zvanja oficira Legije časti, poznat po medicinskom sindromu koji je on otkrio i po njemu nosi naziv Rejnoov fenomen.[1]
Moris Rejno | |
|---|---|
 dr Moris Rejno | |
| Datum rođenja | 10. avgust 1834. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Datum smrti | 29. jun 1881. (46 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
Život i delo uredi
Moris Rejno je rođen 10. avgust 1834. u porodici intelektualaca. Otac mu je bio univerzitetski profesor u Parizu, a ujak poznati pariski lekar, od koga je Moris nasledio ljubav prema medicini. Po završetku osnovnog obrazovanja Moris Rejno je upisao studije medicine na Univerzitetu u Parizu, i uz svesrdnu pomoć ujaka, poznatog pariskog lekara Anže Gabrijel Maksim Vernua (1809—1877) (franc. Ange-Gabriel-Maxime Vernois), 1862. stekao zvanje doktora medicine.
Moris Rejno 1871. stiče zvanje oficira Legije časti a 1879. je izabran za člana medicinske akademije. Sve do smrti uspešno je držao predavanja na Univerzitetu u Parizu, kao i u bolnicama (franc. Hôtel Dieu, Laboisière, и Charité).
Moris Rejno je oduvek želeo da bude šef katedre za istoriju medicine u Parizu, ali ga je u tome sprečila prerana smrt 29. juna 1881, izazvana dužom srčanom bolešću, na vrhuncu njegovog rada i slave, i to neposredno pred Međunarodni kongres medicine koji je te godine održan u Londonu.
Moris Rejno ne samo da je bio odličan profesor i dobar lekar, već i dobar pisac i istraživač koji je objavio veći broj radova i rukopisa.[2] Jedna od njegovih knjiga (franc. „Sur la salive d’un enfant mort de la rage“) nastala je kao rezultat zajedničkih istraživanja koja je on objavio zajedno sa Luj Pasterom (1822—1895) i Odilon Mark Lanelonguom (1840—1911) (franc. Odilon Marc Lannelongue).
U medicinkoj nauci jedan od sindroma narušene cirkulacije krvi u arterijama prstiju, koji je Rejno prvi opisao u svojoj doktrorskoj disertaciji 1862, nosi po njemu naziv Rajnoov fenomen.
Izvori uredi
- ^ „Who named it? - A. G. Maurice Raynaud”. Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Raynaud M. Local asphyxia and symmetrical gangrene of the extremities 1862. et New researches on the nature and treatment of local asphyxia of the extremities 1874. Translated by Barlow. London: New Sydenham Society, 1888
Literatura uredi
- A. G. Maurice Raynaud Whonamedit.com
- Raynaud's disease
- Raynaud's phenomenon
- Raynaud‘s - why-the-name? Dr Maurice Raynaud
Bibliografija uredi
- De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités. Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux. L. Leclerc, Libraire-Éditeur. Also, Paris, Rignoux, 1867: 15-20. English translation by Thomas Barlow (1845-1945) in Selected Monographs, New Sydenham Society, London 1888: 1-199.
- Sur les hyperémies non phlegmasiques, and De la révulsion. Theses for agrégé, 1866.
- Nouvelles recherches sur la nature et le traitement de l’asphyxie locale des extrémités. Archives générales de médecine, Paris, 1874, 1: 5-21 and 189-206.
- Sur l’infection et l’immunité vaccinales. Lecture at the Académie de médecine.
- Sur le traitement du rhumatisme cérébral par les bains froids.
- Sur la salive d’un enfant mort de la rage. On the results of investigations made in collaboration with Pasteur and Lannelongue.
- Theses for Dr. ès lettres: De Asclepiade, Bithyno medico ac philosopho, and Les médecins au temps de Molière. Asclepiades of Bathynia, doctor and philosopher, and Medicine in Molière’s time.
- Raynaud also published Germain Sée's (1818-1896) Leçons de pathologie expérimentale. .. rec. par le Dr. Maur. Raynaud. 1866.
