Моруна
Moruna (lat. Huso huso) je slatkovodna riba koja prema tradicionalnoj sistematici pripripada infraklasi štitonoša (lat. Chondrostei) i porodici Acipenseridae.
| Moruna Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Huso huso | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Actinopterygii |
| Red: | Acipenseriformes |
| Porodica: | Acipenseridae |
| Rod: | Huso |
| Vrsta: | H. huso
|
| Binomno ime | |
| Huso huso | |
| Sinonimi[3][4] | |
|
Spisak
| |
Opis uredi
Kao i sve štitonoše, imaju hrskavičav skelet, ali im je telo pokriveno sa pet redova koštanih pločica (po tome su dobile naziv). Naročito je zaštićen krov lobanje. Ove kosti na telu su kožnog porekla. Zato su im krljušti (inače ganoidne) redukovane, osim u predelu repa. Telo im je vretenastog oblika, ali ipak zdepastije u poređenju sa jesetrom i kečigom, a i nije toliko istaknuto petostrano. Repno peraje je heterocerno (asimetrično). Glava je ka napred oštro izvučena (ali ne toliko kao kod drugih štitonoša) pa se usta nalaze na donjoj strani glave i u njima nema zuba. Ispod usta nalaze se izraštaji u vidu brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula vida, predstavljaju glavne čulne organe koji im pomažu u traženju hrane, uglavnom riba, ređe školjki i drugih mekušaca, kao i rakova. Velika je grabljivica i postoji podatak da je pojela mladunče foke. U želucu morune su bile pronađene i krupnije ribe, pa čak i ptice. Moruna je najveća slatkovodna riba (i samim tim najveća štitonoša). Postoje podaci da su lovljene morune teške 1.400-1.500 kg i dugačke 9 metara. Može da živi duže od 100 godina.
Stanište i rasprostranjenost uredi
Naseljava vode Kaspijskog jezera, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istočnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. U moru se više udaljava od ušća nego jesetra.
Do izgradnje đerdapske brane u Srbiju je dospevala i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i može se naći u donjem toku ispod Đerdapa. Izgradnjom brane, melioracijom i zagađivanjem voda ta riba je danas ugrožena, pa se pristupa veštačkom uzgoju i poribljavanju.
Razmnožavanje uredi
Živi uglavnom pri morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste). Mrešćenje se obavlja s proleća i u jesen. Ovaj put je često veoma dug tako da iznosi od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Ova pojava ukazuje da su reke primarno stanište ovih riba, iz koga su kasnije prodrle u mora. Ženke polažu milione sivkastocrnih jaja koja se prilepe za kamenje na mestu mresta i tu se i oplode (spoljašnje oplođenje). Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju nizvodno u more.
Značaj uredi
Meso morune je vrlo ukusno. Od njene ikre se pravi kavijar. Od ikre se pravi i čuveni astrahanski kavijar. Od ove ribe se koristi i riblji mehur za izradu lepka. Ne može se uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog života provodi u moru.
Izvori uredi
- ^ Choudhury, Anindo; Dick, Terry A. (1998). „Special Paper: The Historical Biogeography of Sturgeons (Osteichthyes: Acipenseridae): A Synthesis of Phylogenetics, Palaeontology and Palaeogeography”. Journal of Biogeography. 25 (4): 623—640. JSTOR 2846137. doi:10.1046/j.1365-2699.1998.2540623.x.
- ^ Gesner, J.; Chebanov, M.; Freyhof, J. (2010). „Huso huso”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2010: e.T10269A3187455. doi:10.2305/IUCN.UK.2010-1.RLTS.T10269A3187455.en
.
- ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Acipenseridae”. FishBase version (02/2017). Pristupljeno 18. maj 2017.
- ^ „Acipenseridae” (PDF). Deeplyfish- fishes of the world. Arhivirano iz originala (PDF) 18. sep 2017. g. Pristupljeno 18. maj 2017. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|archive-date=(pomoć)
Literatura uredi
- Kalezić M. 2000. godine. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
- Kalinić, B. & Simonović, D. 1953. Prirodopisni atlas: Ribe. Znanje: Beograd.
- Fishbase
Spoljašnje veze uredi
