Википедија

Mrki medved

Mrki medved (lat. Ursus arctos), vrsta je zveri iz porodice medveda, široko rasprostranjena u severnoj Evroaziji i Severnoj Americi.[3] U Severnoj Americi populacije smeđih medveda često se nazivaju grizli. Jedan je od najvećih živih zemaljskih pripadnika reda Carnivora, čiji je rival po veličini samo njegov najbliži srodnik, polarni medved (Ursus maritimus), koji je mnogo manje varijabilan po veličini i nešto veći u proseku.[4][5][6][7][8]

Mrki medved
Vremenski raspon: Srednji Pleistocen-Holocen
↓
Mrki medved sa Kamčatke
Otisak šape
CITES Appendix II (CITES)[2][note 1]
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Ursidae
Rod: Ursus
Vrsta:
U. arctos
Binomno ime
Ursus arctos
Podvrste

Vidi tekst

Areal mrkog medveda

Medved je najnezgrapnija i najteža zver Evrope. Pokreti mu deluju nespretnije nego što stvarno jesu. Njegova silna snaga i jake kandže olakšavaju mu pešačenje. Penje se po stenama a može da se popne i na drvo. Ne plaši se vode i često ulazi u nju da se rashladi. Više je upućen na biljnu nego na životinjsku hranu mada jednostavno jede (ždere) sve što je jestivo. Obožava med, a sa vremena na vreme uhvati i neku ribu. Ako je navikao na životinjsku hranu postaje grabljivac u pravom smislu te reči. Tada progoni sve veće životinje (ovce, konje i različitu divljač). Zimu provodi u snu u svom brižljivo spremljenom brlogu, gde ženka tokom zime donosi na svet 1-3 mečeta.

Glavni areal smeđeg medveda obuhvata delove Rusije, srednje Azije, Kine, Kanade, Sjedinjenih Država, Hokaida, Skandinavije i Karpatske oblasti, posebno Rumuniju, Anatoliju i Kavkaz.[1][9] Smeđi medved prepoznat je kao nacionalna i državna životinja u nekoliko evropskih zemalja.[10]

Rasprostranjenost i stanište uredi

Nekada je mrki medved bio rasprostranjen po čitavoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Evropi, nikada nije živeo jedino na Islandu i na Sredozemnim ostrvima – Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas je u zapadnoj Evropi praktično istrebljen, a preostale populacije su male, međusobno odvojene i u nestajanju. Stabilne populacije mrkog medveda održane su u centralnoj i istočnoj Evropi i u Skandinaviji. Ograničena veličina raspoloživog staništa i velik prostor potreban za život svakog medveda, onemogućavaju značajniji rast populacija, zbog čega se ovaj medved svrstava u retke i zaštićene vrste.

Mrki medvedi su nekada nastanjivali nizijske šume, poplavne i travnate doline. Vremenom čovek je medveda potisnuo u brdska pošumljena područja. Presudnu ulogu za opstanak medveda imaju belogorične šume (bukva, hrast, kesten), područja gustiša i livada. Posebno je važna mogućnost kretanja medveda u svim smerovima uključujući i zone različitih nadmorskih visina. Medved svake noći traži hranu, a danju se povlači u mirna i gusto obrasla područja gde pravi dnevni ležaj. U proleće posećuje niža područja sa ranijom vegetacijom, a u jesen zalazi u šume sa velikim količinama hranljivih plodova – bukvica, kesten, žir. Zimi se povlači u teško pristupačna i mirna područja radi brloženja. Veoma je važno da medved ima pristup svakom delu staništa, kako životni ciklus ne bi bio poremećen. Najmanja površina staništa za jednog mrkog medveda je 250 km².

Opis uredi

Mrki medved ima zdepasto telo koje se završava kratkim repom, šiljatu njušku, zaobljene uši, snažne vilice i jake, oštre zube. Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima. Ima strahovitu snagu. Čeljustima može odvući plen mase i do 300 kg. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Može se kretati uspravno na zadnjim nogama, trčati, penjati po drveću i strmim stenama, i dobro plivati. Pošto živi na različitim staništima, tako mu i veličina varira. Većina mrkih medveda teška je između 130 i 300 kilograma. Odrasle ženke mrkog medveda koje žive u Evropi teže prosečno 100 kg, a mužjaci 150 kg, dok pojedini primerci pređu i 300 kg.

Grizli medved i sibirski mrki medved teže između 350 – 400 kg. Kodijački mrki medved sa ostrva Kodijak je verovatno najveći i može težiti do 800 kilograma, a kada se uspravi na zadnje noge visok je 3,7 m. Tokom godine težina medveda varira, najveća je u kasnu jesen pred brloženje, a najmanja početkom leta odnosno krajem sezone parenja. Telo im je prekriveno dugom dlakom i gustom poddlakom, koja je leti ređa nego zimi. Boja dlake znatno varira od područja do područja. Najčešće je u svim varijantama mrke boje, ali može biti i sivkasta, plavkasta ili skoro crna. Obično su jednobojni. Na prstima nogu su kandže koje su na prednjim nogama posebno dugačke (5 do 6 cm.) i snažne. Njima medved raskopava zemlju, trule panjeve i mravinjake, prevrće kamenje, ubija i kida plen.

Ishrana uredi

Mrki medvedi su svaštojedi. Ishrana im varira u zavisnosti od doba godine i teritorije na kojoj se nalaze. Iako spadaju u mesoždere, medvedi oko 95% svojih potreba zadovoljavaju biljnom hranom – jedu bobice, voće, korenje, trave, mladi kukuruz, žir bukve, kesten. Ostatak njihove hrane sačinjavaju beskičmenjaci, riba i strvine većih životinja. Ponekad napada i krupnije sisare – srndaće, jelene, losove. U Severnoj Americi ponekad ubije i pojede znatno manjeg Američkog crnog medveda.

Životni ciklus uredi

Mrki medvedi žive usamljeničkim životom. Oni su strogo teritorijalne životinje. Mužjak se približava ženki samo u sezoni parenja. Često se teritorija jednog mužjaka preklapa sa teritorijom više ženki. Medvedi se pare od kraja maja do polovine jula.[11] Mužjaci tada prelaze velike udaljenosti, međusobno se bore ako se nađu uz istu ženku, a svaki se trudi da oplodi što više njih. Ženka se u jednoj sezoni može pariti sa više mužjaka, pa postoji mogućnost da svi mladi iz jednog legla ne budu od istog oca. Analizama DNK kojima se utvrđuje očinstvo utvrđeno je da se procenat mladunaca u leglima koji imaju različitog oca kreće do 29%.[12] Mladi se rađaju usred zime, za vreme brloženja. Mužjak je posebno opasan po mladunce i često ih ubijaju, kako bi podstakli ženku na ponovno parenje.

Medved zimu provodi u posebno odabranom i pripremljenom brlogu. Većina brloga u našim krajevima je u manjim šupljinama stena, a manji broj između žila korenja velikih stabala, ili na otvorenom odnosno pod krošnjama velikih stabala. U brlogu medved pripremi udoban ležaj od suve trave, lišća i grančica. U njega se uvuče pre nego što padne sneg, kako ga ne bi odao tragovima. Kada je siguran u svoju bezbednost, zaspi i budi se tek u proleće. To nije pravi zimski san, već više mirovanje, odnosno neaktivnost, pri čemu se mogu vrlo lako probuditi. Neophodnu energiju crpi isključivo iz zaliha sala, zadržavajući telesnu temperaturu na oko 35 °C. Skotne ženke u prvoj polovini januara rađaju jedno do četiri mladunčeta mase oko 350 gr. Oni su potpuno slepi i bez dlake. Zavisni su od neposrednog kontakta sa telom majke koja ih greje i hrani mlekom. Mladi sisaju do početka aprila kada napuštaju brlog i slede majku u potrazi za hranom. Sa njom provode prvu godinu života i sledeću zimu u brlogu, a odvajaju se od nje kada se ona ponovo pari. Ponekad, nakon parenja, majka dopušta prošlogodišnjim mladuncima da je prate do jeseni, kada pravi novi brlog gde će okotiti novo leglo.

Mrki medved živi povučeno i samo izuzetno može postati agresivan prema čoveku i drugim životinjama, a u tome prednjači severnoamerički medvedi. Evropski mrki medved je mirniji i radije izbegava ljude, ali ženke postaju opasne u vreme odgajanja mladih.

Podvrste uredi

Smeđi medved se ponekad naziva i bruin, što je naziv proistekao iz srednjeengleskog. Ovo ime je nastalo u basni Istorija Rejnara Lisice koju je preveo Vilijam Kakston sa srednjeholandskog bruun ili bruyn, što znači braon (boja).[13][14] Sredinom 19. veka u Sjedinjenim Državama, mrki medved je nazivan „Stari Efrejm“, a ponekad i „Mokasinski Džo“.[15]

Podvrste mrkog medveda:[16]

Napomene uredi

  1. ^ Populations of Bhutan, China, Mexico and Mongolia are included in Appendix I. All other populations are included in Appendix II.

Izvori uredi

  1. ^ a b McLellan, B.N.; Proctor, M.F.; Huber, D. & Michel, S. (2017). „Ursus arctos”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2017: e.T41688A121229971. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T41688A121229971.en  . 
  2. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Pristupljeno 2022-01-14. 
  3. ^ Servheen, C., Herrero, S., Peyton, B., Pelletier, K., Moll, K., & Moll, J. (Eds.). (1999). Bears: status survey and conservation action plan (Vol. 44) . Gland: IUCN.
  4. ^ Boddington, Craig (2004). Fair Chase in North America. Illustrations by Carlson, Ken. Boone and Crockett Club. str. 45. ISBN 978-0-940864-47-4. 
  5. ^ Martin, A. P.; Palumbi, S. R. (1993). „Body size, metabolic rate, generation time, and the molecular clock”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 90 (#9): 4087—91. Bibcode:1993PNAS...90.4087M. PMC 46451  . PMID 8483925. doi:10.1073/pnas.90.9.4087. 
  6. ^ Christiansen, P. (1999). „What size were Arctodus simus and Ursus spelaeus (Carnivora: Ursidae)?”. Annales Zoologici Fennici. 36 (#2): 93—102. JSTOR 23735739. 
  7. ^ en, C., Darling, L. M., & Archibald, W. R. (1990). The status and conservation of the bears of the world (No. 2). International Association for Bear Research and Management.
  8. ^ „Mammalian Species- Ursus arctos” (PDF). American Society of Mammalogists, Smith College. 23. 4. 1993. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 3. 2017. g. 
  9. ^ White, Paul. „Brown Bear”. Transylvania Wildlife Project. Arhivirano iz originala 19. 5. 2013. g. 
  10. ^ Zedrosser, A., Dahle, B., Swenson, J. E., & Gerstl, N. (2001). „Status and management of the brown bear in Europe” (PDF). Ursus. 12: 9—20. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 12. 2010. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
  11. ^ Herrero, S., & Hamer, D. (1977). „Courtship and copulation of a pair of grizzly bears, with comments on reproductive plasticity and strategy”. Journal of Mammalogy. 58 (#3): 441—444. JSTOR 1379352. doi:10.2307/1379352. 
  12. ^ Bellemain, Eva; Swenson, Jon E.; Taberlet, Pierre (2006). „Mating Strategies in Relation to Sexually Selected Infanticide in a Non-Social Carnivore: The Brown Bear” (PDF). Ethology. 112 (#3): 238—246. doi:10.1111/j.1439-0310.2006.01152.x. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 12. 2016. g. Pristupljeno 22. 01. 2019. 
  13. ^ Harper, Douglas. „bruin”. Online Etymology Dictionary. 
  14. ^ Bruin, Encyclopaedia Britannica
  15. ^ Hunting the Grisly and other Sketches. FullTextArchive.com. Retrieved 15 September 2011.
  16. ^ „Ursus arctos Linnaeus, 1758”. ITIS. 
  17. ^ a b Napomena: Prema ITIS nema status podvrste.

Literatura uredi

  • Heptner V.G.; Sludskii, A.A. (1992). Mammals of the Soviet Union, Volume II, Part 2. Leiden u.a.: Brill. ISBN 978-90-04-08876-4. 
  • Vaisfeld, M.A. and Chestin I. E., ur. (1993). Bears: Brown Bear, Polar Bear, Asian Black Bear. Distribution, ecology, use and protection (na jeziku: ruski i engleski). Moscow: Nauka. ISBN 978-5020035676. 

Spoljašnje veze uredi

 
Mrki medved na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Mrki medved.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мрки_медвед&oldid=27682164”