Википедија

Nesanica

Za druge upotrebe, pogledajte Nesanica (višeznačna odrednica).

Nesanica je poremećaj sna i jedan od simptoma koji prethodi bolesti spavanja. Osobe koje hronično pate od nesanice, mogu da obole od bolesti izazvane nesanicom koja nosi naziv insomnija. Takve osobe često ne mogu ponovo da zaspe ili ne mogu da zaspu uopšte. Najčešće se žale da ne mogu da sklope kapke duže od par minuta ili se neprestano prevrću u krevetu i učestalo bude.[1]

Insomnija
Ako nesanica pređe u hroničnu insomniju ona zahteva pomoć lekara
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostneurologija, psihijatrija
Patient UK[https://patient.info/doctor/insomnia insomnia Nesanica]

Nesanica dovodi do poremećaja dnevnog ciklusa, tako da insomanici zamene dan i noć (ukoliko su uopšte sposobni da zaspu). Ako je nesanica prešla u insomniju ona dovodi do teže psihičke i fizičke iscrpljenosti i drastično smanjuje koncentraciju i radnu sposobnost. Ukoliko se insomnija nastavi više noći uzastopno, može da postane hronična i dovede do trajnog gubitka sna, što može imati teške zdravstvene i socijalne posledice.

Neki ljudi koji misle da su insomanici u stvari samo imaju manju potrebu za snom. Normalna posledica starenja je „lakši“ i kraći san.

Definicija nesanice i insomnije uredi

Nesanica se kao termin koristi u raznim kontekstima kako bi se označio simptom ili specifičan poremećaj. U Nacionalnom vodiču za dijagnostiku i lečenje nesanica se definiše

U ovom vodiču, termin „insomnija” koristi se da označi bolest izazvanu nesanicom (a ne simptom).[3]

Etiologija uredi

Nesanica može biti posledica stresa, neželjenog efekta leka, emotivne rastrojenosti, nekog psihičkog ili fizičkog oboljenja, alergije ili loše navike spavanja. Insomnija je jedan od glavnih simptoma nesanice kod osoba koje pate od bipolarnog poremećaja, i može biti simptom hiperaktivnosti tiroidne žlezde, depresije, i raznih drugih fizičkih neprijatnosti sa stimulativnim efektima.

Retki genetički poremećaj mogu da izazove prion-bazirani, stalni i na kraju smrtni oblik insomnije koja se zove „fatalna familijalna insomnija“.[4]

Epidemiologija i simptomatologija uredi

 
Insomnija izazvana zloupotrebom supstanci

Nesanica kao bolest ili insomnija javlja se kod ljudi svih uzrasta i rasa, kao i kod svih kultura i u svim zemljama.[5][6] Prevalenca insomnija varira u zavisnosti od definicije insomnije.

Simptomi insomnije se javljaju kod 33% do 50% odrasle populacije; simptomi insomnije sa posledicama (npr. insomnija kao opšti poremećaj) javljaju se kod 10% do 15% populacije; specifični oblici insomnije javljaju se kod 5% do 10% osoba koje pate od nesanice.

Konzistentan rizik za insomnije obuhvata stariji uzrast, ženski pol, komorbiditet (somatski, psihijatrijski, dodatni poremećaj spavanja i zloupotreba supstanci), smenski rad i verovatno nezaposlenost i nizak socio-ekonomski status.

Bolesnici sa komorbiditetom somatske ili psihijatrijske bolesti su pod posebno povećanim rizikom; kod psihijatrijskih poremećaja i poremećaja sa bolom insomnija se javlja u 50% do 75% slučajeva.[7] [8] Rizik odnosa između insomnije i psihijatrijskog poremećaja je dvosmeran; nekoliko studija takođe je pokazalo povećan rizik od psihijatrijskog oboljenja među ispitanicima koji su ranije imali insomniju.[9]

Tok insomnije je najčešće hroničan. Dosadašnje studije su pokazale perzistenciju kod 50% do 85% ispitanika tokom praćenja od jedne do nekoliko godina.[10]

Dijagnostički kriterijumi za nesanicu.[11] uredi

Kriterijum Znaci i simptomi
A
 Teškoće sa inicijacijom spavanja, otežanim održavanjem spavanja ili sa preuranjenim buđenjem, ili spavanje koje hronično ne donosi oporavak ili je slabog kvaliteta
B
 Navedene teškoće sa spavanjem događaju se uprkos adekvatnoj prilici ili uslovima za spavanje
V
 Postoji najmanje jedan od sledećih oblika dnevnog poremećaja koji se odnosi na teškoće sa noćnim spavanjem:
  1. zamor ili iscrpljenost
  2. poremećaj pažnje, koncentracije ili pamćenja
  3. neuspeh na društvenom ili poslovnom planu ili loš uspeh u školi
  4. poremećaj raspoloženja ili iritabilnost
  5. dnevna pospanost
  6. smanjenje motivacije, energije ili inicijative
  7. sklonost greškama/akcidentima na poslu ili tokom vožnje
  8. tenzija, glavobolje ili gastrointestinalni simptomi nastali zbog nespavanja
  9. zabrinutost i strahovi u vezi sa spavanjem

Lečenje uredi

Neki insomanici uzimaju tablete za spavanje u pokušaju da se naspavaju, drugi koriste biljne tretmane koji mogu da sadrže odoljen, kamilicu, lavandu, hmelj i/ili hristov venac.

Neki od tradicionalnih načina otklanjanja insomnije su pijenje toplog mleka pre spavanja, tople kupke u večernjim satima, energično vežbanje u trajanju od pola sata tokom popodneva, konzumiranje velikih obroka za ručak i lakih obroka za večeru najmanje tri sata pred spavanje, izbegavanje intelektualnih aktivnosti u večernjim satima, rano ustajanje i rano odlaženje u krevet.

Lečenje insomnije u okviru tradicionalne kineske medicine se može sastojati od akupunkture, analize dijete i načina života, herbalnih tretmana kao i drugih metoda, sa ciljem „rebalansiranja telesne energije“ sa ciljem da reše problem na postepen način.

Iako mogu izgledati laički, mnogi od ovih tretmana su dovoljni da se prekine ciklus insomnije bez potrebe za sedativima i tabletama za spavanje. Toplo mleko sadrži visok nivo triptofana, koji je prirodan sedativ. Ulje od lavande, kao i druga osnovna ulja, se mogu koristiti za postizanje stanja odmorenosti i opuštenosti.

Najčešće prepisivana grupa sedativa sa hipnotičkim dejstvima protiv insomnije su benzodiazepami. U ovu grupu spadaju lekovi kao što su diazepam, lorazepam, nitrazepam i midazolam.

Otklanjanje čestih uzroka uredi

  • Osobe koje pate od insomnije bi trebalo da izbegavaju kofein u bilo kom obliku. Kofein je čest uzročnik insomnije, uključujući insomniju primećenu kod radnika noćnih smena. Kofein se nalazi u kafi, čaju, kakau, orahu (ovo obuhvata sva pića); takođe je nađen u energetskim napicima kao što su red bul i guarana, zatim u čokoladi i različitim slatkišima. Umesto napitaka koje sadrže kofein, piti herbalne čajeve ili običnu vodu.
  • Prostor gde se spava bi trebalo da bude ugodan za spavanje. Dok su neke osobe osetljive na svetlost, neke su osetljive na buku. Spavaća soba bi trebalo da bude mračna i tiha tokom noći.
  • Imati dobre navike u spavaćoj sobi. Ne koristiti spavaću sobu za druge aktivnosti osim spavanja. Korišćenje spavaće sobe za čitanje, pisanje, gledanje televizije i ostalih aktivnosti će doprineti niskom nivou asociranja spavaće sobe sa spavanjem. Takođe, održavati regularan raspored odlazaka na spavanje i buđenja. Izbegavati spavanje tokom dana.
  • Prestanak disanja u snu može biti uzrok insomnije. Dok odlazak lekaru može pomoći pri dijagnozi i eliminisanju poremećaja, definitivno rešenje mora doći nakon proučavanja u laboratoriji za spavanje.
  • Ponekad je nesanica simptom emotivnih problema sa kojima osoba izbegava suočavanje. Nezadovoljstvo načinom života ili izbegavanje suočavanja sa problemima takođe mogu dovesti do nesanice. Kako telo ima dijetetske potrebe, tako ima i društvene potrebe. Ponekad viši stepen društvene aktivnosti može da pomogne.
  • Pacijenti koji boluju od kliničke depresije, mogu patiti i od insomnije. Lekar može doprineti poboljšanju ovog stanja prepisivanjem ili promenom lekova.
  • U budizmu osobama koje pate od insomnije i noćnih mora preporučuje se meditacija na bazi nežnosti i ljubavi, tj. „meta“. Navika da se ispoljavaju osećanja ljubavi i dobrote prema drugima može imati umirujući i ublažavajući efekat na telo i dušu. U „meta suta“, zabeleženo je da je Buda rekao da je dobar san jedan od jedaneast korisnih rezultata ovakve vrste meditacije.
  • Alergije, kao što su mlečne alergije, mogu doprineti poremećaju sna. Neki od simptoma mogu biti veoma blagi, kao npr. blago zatvoreni sinusi. Nutricionista može da preporuči dobre i korisne savete za način ishrane.
  • Ako je budilnik navijen za buđenje na određeni sat, obavezno izbegavati gledanje u sat tokom noći i ako je potrebno prekriti ga. Na taj način se sprečava računanje u glavi koliko je sna izgubljeno i koliko malo sna će biti postignuto pre nego što budilnik zazvoni. Prihvatanjem činjenice da količinu sna možemo utvrditi samo nakon buđenja, a ne kada pokušavamo da zaspimo, takođe može biti korisno.

Pristup problemu sa više aspekata uredi

Većina ljudi koja se izlečila od insomnije je postigla to eksperimentisanjem i isprobavanjem različitih stvari. Obično, kombinacija dijete i načina života je najkorisniji pristup. Kao i sa mnogim drugim zdravstvenim problemima, najefikasnije rešenje problema u spavanju je odlučan pristup.[12]

Izvori uredi

  1. ^ M. M. Ohayon: Epidemiology of insomnia: what we know and what we still need to learn. In: Sleep Med Rev., 2002 Apr;6(2), S. 97–111
  2. ^ "Sleep Wake Disorders ." Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5.. 5th ed. Washington, D.C.: American Psychiatric Association, 2013. -. Print.
  3. ^ Thomas Roth, Insomnia: Definition, Prevalence, Etiology, and Consequences, „Journal of Clinical Sleep Medicine : JCSM : official publication of the American Academy of Sleep Medicine”, 3 (5 Suppl), 2007
  4. ^ National Institutes of Health (2005). „National Institutes of Health State of the Science Conference statement on Manifestations and Management of Chronic Insomnia in Adults, June 13-15, 2005”. Sleep. 28: 1049—57. .
  5. ^ Johnson, Eric O. (2006). „Epidemiology of insomnia: from adolescence to old age”. Sleep Med Clin. 1 (3): 305—17. doi:10.1016/j.jsmc.2006.06.006. .
  6. ^ Kryger M. The burden of chronic insomnia on society: awakening insomnia management. Presented at: 20th AnniversaryMeeting of APSS, 2006, Salt Lake City, UT
  7. ^ Taylor, D. J.; Mallory, L. J.; Lichstein, K. L.; Durrence, H. H.; Riedel, B. W.; Bush, A. J. (2007). „Comorbidity of chronic insomnia with medical problems”. Sleep. 30 (2): 213—8. PMID 17326547. doi:10.1093/sleep/30.2.213. .
  8. ^ Benca R, Ancoli-Israel S, Moldofsky H. Special considerations in insomnia diagnosis and management: depressed,elderly, and chronic pain populations. J Clin Psychiatry 2004;65:S26-S35
  9. ^ Ohayon, M. M. (2002). „Epidemiology of insomnia: What we know and what we still need to learn”. Sleep Med Rev. 6 (2): 97—111. PMID 12531146. doi:10.1053/smrv.2002.0186. 
  10. ^ Perlis M, Smith MT, Pigeon WR. Etiology and pathophysiology of insomnia. In: Kryger MH, Roth T, Dement. WC, eds. Principles and practice of sleep medicine, 4th ed. Philadelphia: Elsevier Saunders, 2005:714-25.
  11. ^ American Academy of Sleep Medicine. International classification of sleep disorders, 2nd ed.: diagnostic and coding manual. Westchester, IL: American Academy of Sleep Medicine, 2005.
  12. ^ Lichstein, K. L.; Wilson, N. M.; Johnson, C. T. (2000). „Psychological treatment of secondary insomnia”. Psychol Aging. 15 (2): 232—40. PMID 10879578. doi:10.1037/0882-7974.15.2.232. .

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Несаница&oldid=27542653”