Обична алоја
Obična aloja, prava aloja, aloje vera, aloe vera (lat. Aloë barbadensis Miller; A. vulgaris Lam.)[3] je biljka iz porodice Asphodelaceae.[4] Široko je rasprostranjena i smatra se invazivnom vrstom u mnogim regionima sveta.[4][5] Ovo je relativno niska, zeljasta biljka koja raste oko 80-100 cm u visinu.
| Obična aloja | |
|---|---|
| |
| Plant with flower detail inset | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Monocotyledones |
| Red: | Asparagales |
| Porodica: | Asphodelaceae |
| Potporodica: | Asphodeloideae |
| Rod: | Aloe |
| Vrsta: | A. vera
|
| Binomno ime | |
| Aloe vera | |
| Sinonimi[1][2] | |
| |
Ova zimzelena višegodišnja biljka, potiče sa Arabijskog poluostrva, ali divlje raste u tropskim, polutropskim i sušnim klimama širom sveta.[4] Uzgaja se za komercijalne proizvode, uglavnom kao lokalni tretman koji se koristi vekovima.[4][5] Vrsta je atraktivna u dekorativne svrhe, a uspeva u zatvorenom kao biljka u saksiji.[6]
Koristi se u mnogim proizvodima široke potrošnje, uključujući napitke, losione za kožu, kozmetiku, masti ili u obliku gela za manje opekotine i opekotine od sunca. Malo je kliničkih dokaza o efikasnosti ili bezbednosti ekstrakta aloje vere kao kozmetičkog ili lokalnog leka,[5][7] dok je oralna konzumacija rizična usled moguće toksičnosti.[5][8]
Istorija i ime uredi
Obična aloja je od davnina poznata kao „eliksir dugovečnosti”. Zbog svoje hranljive vrednosti i lekovitih svojstava nazivaju je „kraljicom lekovitih biljaka”. Ime je dobila po botaničaru Mileru koji ju je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio u registar lekovitog bilja. Reč Aloe potiče od latinske forme arapskog naziva Aloeh, sirijskog Alwai ili hebrejskog Halal, čije je značenje „izuzetno gorka materija”, što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka, a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva (kore). Komercijalni naziv Aloje vera je latinskog porekla i znači „prava aloja”. Žuti lekoviti sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p. n. e.
Izgled i sastav uredi
Obična aloja ima rozetu sabljastih, špicastih listova sa testerastim ivicama, iz čije sredine izrasta cvetna drška koja se završava u vidu žutih ili crvenkastih cevolikih cvetova sakupljenih u grozdaste cvasti.
Naučnici su ustanovili da gel obične aloje sadrži preko 240 hranljivih i lekovitih sastojaka, između ostalog:
- Vitamine: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu.
- Minerale: (više od 20); gel sadrži magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe.
- Polisaharide: imunomodulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremećaja), antioksidansi; imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje.
- Aminokiseline: ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel Aloe obezbeđuje 20 ovih aminokiselina. Ono što je još važnije je da ovaj gel obezbeđuje svih osam esencijalnih aminokiselina koje nije moguće proizvesti u ljudskom organizmu i koje se zbog toga moraju unositi hranom.
- Enzime: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belančevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze).
Obična aloja je: imunostimulans (jača opštu otpornost, preventivno deluje protiv bolesti kao što su rak, sida, psorijaza, kolagenoze), detoksikans (od otrova, alkohola, narkotika), antioksidans (slobodni radikali), ima antivirusno dejstvo (herpes…), baktericidno (uništava bakterije), fungicidno (uništava gljivice), antiflogistik (upalni procesi svih sistema), analgetičko (smanjuje bolove), adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), laksantno (reguliše stolicu), stimulans (reguliše status psihe) i antidijabetično (smanjuje nivo šećera).
Upotreba uredi
Aloja je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, ona je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim životnim uslovima. Sama lekovitost aloje se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloja je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta, od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće ima aloja. Sečenjem listova i njihovim presovanjem, cedi se sok koji se stabilizuje papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka aloje potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije. Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad 22 °C, npr. Južna Amerika). Od biljke se najviše upotrebljava njen gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista.
Lekovitost uredi
Od davnina je aloja primenjivana kao lek u raznim situacijama. Gel od aloje se može koristiti i kroz hranu i spolja. Osim pomenutog bogatstva hranljivih materija, ima visoku sposobnost prodiranja u sva tkiva. Zato je jedno od najočiglednijih lekovitih dejstava na koži — aloja se od davnina koristila kao sredstvo za ubrzano zarastanje rana, eliminisanje kožnih bolesti i drugih kožnih promena. Kada se koristi oralno, obavlja više korisnih funkcija — čisti usnu duplju i sve ostale gornje organe digestivnog trakta, čisti želudac, pomaže zarastanju eventualnih oštećenja sluzokože želuca, zatim čisti resice tankog creva, razlaže se i pretvara u najkvalitetniju hranu. Redovno korišćenje gela aloje doprinosi čišćenju organizma od otrova, teških metala i drugih štetnih materija koje se akumuliraju u organizmu. Može se koristiti i u kombinaciji sa drugim lekovitim i prehrambenim materijama kako bi se pojačalo specifično dejstvo u određenim zdravstveno-problematičnim situacijama. Na primer, uz jake antioksidanse u svrhu dodatne zaštite teških kanceroznih bolesnika od eksternih štetnih materija (duvanskih otrova, štetnih gasova…) kao i u svrhu pomoći organizmu kada se koriste jaki farmaceutski preparati ili tehnološka sredstva koja imaju štetne nuspojave (hemoterapija, zračenje). U tretmanu lica i kose koristi se antioksidativno, protivupano i hidratantno svojstvo gela od aloje.
Veliki deo lekovitosti aloje, koju mnogi nazivaju „lekom za sve” čini njena hranljiva vrednost, koja na veoma povoljan način, osim što hrani ćelije ljudskog organizma, čini i da one pravilno funkcionišu, osposobljava i podstiče imunski sistem da bolje prepozna strana tela i štetne materije i da ih izbaci iz tela.
Ograničenja uredi
Nema osoba kojima aloja ne može pomoći na neki način. Ipak, to ne znači da se ona može koristiti neograničeno i bez pažnje. Pošto aloja, uneta kroz usta kao hrana, hrani organizam i pomaže imunskom sistemu, u nekim situacijama se mora koristiti sa drugim lekovitim supstancama — na primer, kada osoba ima kamen u bubregu, redovno korišćenje gela/soka aloje može podstaći organizam da počne da izbacuje strana tela (kamenje) i tako napravi više problema nego koristi. Međutim, čak i u tim slučajevima ima načina da se, dodavanjem materija koje razgrađuju kamenove (prirodni sok cvekle, kvalitetno riblje i maslinovo ulje…), alojom potpomogne izlečenje.
Toksičnost uredi
Zavod za procenu rizika po javno zdravlje države Kalifornija uvrstio je neobezbojeni extrakt lista aloja vere za oralno udisanje u spisak „hemikalija koje izazivaju rak i ugrožavaju plodnost”.[9]
Diskusije uredi
U svetskim komercijalnim tokovima postoje dva različita mišljenja povodom korišćenja celog lista u lekovite svrhe. Prema jednom shvatanju, ceo list je lekovit, a po drugom, treba koristiti samo unutrašnji sok aloje, pošto neke materije (alojin) iz kore lista mogu biti veoma otrovne. U vezama su date dve firme koje oslikavaju ta dva stava.
Spoljašnje veze uredi
- Obična aloja na www.herbateka.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. januar 2013) (jezik: srpski)
- Kako uzgajati aloja veru
- Kako izgleda prava aloe vera
- Aloe Vera zanimljivosti
Napomena uredi
- Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove stranice. Dozvolu za korišćenje materjala sa ovoga sajta možete videti ovde.
Reference uredi
- ^ Aloe vera (L.) Burm. f. Tropicos.org
- ^ „Aloe vera L. Burm.f. Fl. Indica : 83 (1768)”. World Flora Online. World flora Consortium. 2022. Pristupljeno 16. 12. 2022.
- ^ „aloe vera”. Dictionary.com Unabridged. Random House.
- ^ a b v g „Aloe vera (true aloe)”. Centre for Agriculture and Bioscience International. 13. 2. 2019. Pristupljeno 15. 10. 2019.
- ^ a b v g „Aloe”. Drugs.com. 30. 12. 2020. Pristupljeno 1. 7. 2021.
- ^ Perkins, Cyndi. „Is Aloe a tropical plant?”. SFGate. Pristupljeno 13. 2. 2016.
- ^ „Aloe vera”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health. 1. 10. 2020. Pristupljeno 1. 7. 2021.
- ^ Guo, Xiaoqing; Mei, Nan (2. 4. 2016). „Aloe vera: A review of toxicity and adverse clinical effects”. J Environ Sci Health C Environ Carcinog Ecotoxicol Rev. 34 (2): 77—96. PMC 6349368
. PMID 26986231. doi:10.1080/10590501.2016.1166826.
- ^ „Chemicals Listed Effective December 4, 2015, as Known to the State of California to Cause Cancer: Aloe Vera, Non-Decolorized Whole Leaf Extract, and Goldenseal Root Powder”. California Office of Environmental Health Hazard Assessment. 4. 12. 2015. Pristupljeno 21. 2. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- „Taxon: Aloe vera (L.) Burm. f.”. U.S. National Plant Germplasm System. Pristupljeno 8. 3. 2020.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
