Ovčarsko-kablarski manastiri
Ovčarsko-kablarski manastiri su manastiri koji se nalaze u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.
,_zima_23.jpg)
,_prole%C4%87e_14.jpg)
.jpg)
,_leto_07.jpg)
Jedna od najlepših klisura u Srbiji nalazi se na Zapadnoj Moravi, nedaleko od Čačka između planina Ovčara i Kablara. Ona je usečena u planinski masiv sastavljen od škriljaca, ali ima i blage nagibe sa šumovitim zaravnima. Njenoj lepoti doprinose i dva veštačka jezera nastala posle Drugog svetskog rata hidrocentralama Ovčar Banja i Međuvršje. Pod Kablarom uz reku, nalazi se i lekovita banja koja od davnina privlači mnoge bolesnike. Od ostalih krajeva Srbije ovu klisuru izdvajaju i njeni mnogobrojni manastiri na levoj i desnoj obali Morave. Po njima i po samoj prirodi ceo kraj dobio je u narodu ime Srpska Sveta gora.
Retko je gde na tako malom prostoru sagrađeno toliko manastira. Sada ih ima deset i dva sveta mesta i to:
- Na desnoj strani Morave su:
- Manastir Vavedenje, na izlasku iz klisure, (danas parohijska crkva)
- Manastir Vaznesenje, spram Jovanja na drugoj strani reke, par stotina metara udaljen,
- Manastir Preobraženje, nekad se nalazilo na levoj obali 2 kilometra uzvodno od Nikolja, naspram starog manastira,
- Manastir Svete Trojice, na brdu, naspram Blagoveštenja,
- Manastir Sretenje, nedaleko od Sv. Trojice, na podnožju ispod samog vrha Ovčara,
- Na levoj obali Morave su:
- Manastir Blagoveštenje, 2 kilometra od Preobraženja, iznad Ovčar Banje,
- Manastir Ilinje, na brdu nad Blagoveštenjskim tunelom, sada metoh manastira Blagoveštenja,
- Manastir Jovanje, 6 kilometara uzvodno od Vavedenja, nekada najvažniji manastir, „lavra“,
- Manastir Nikolje, 2 kilometra uzvodno od Jovanja,
- Manastir Uspenje Presvete Bogorodice, crkvica pronađena kod ruševina Jovanjske kule, metoh manastira Jovanje
i crkva posvećena Svetom Savi koja se zove crkva Savinje i crkva-pećina Kađenica.
Manastiri Nikolje, Sretenje, Blagoveštenje i Sveta Trojica proglašeni su za spomenike kulture od velikog značaja.
U literaturi poznat je još jedan Manastir Sv. Georgija, koji je verovatno bio na jugoistoku Ovčara. Njegov pečat čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu.
Smatra se da su prvi manastiri izgrađeni posle katalonske najezde 1307—1309. godine kada su stradali manastiri na Svetoj gori Atonskoj. Bežeći u dubinu Balkanskog poluostrva srpski kaluđeri su u ovoj klisuri osnovali svoje manastire. Sledeći veliki talas je usledio posle Maričke bitke, a dolaskom Turaka ovi manastiri dobijaju nove uloge, čuvara duhovnosti i identiteta Srba, ali i golih života za zbegove koji su se skrivali u klisuri, pećinama ili okolo manastira.
Mnoge svetinje su 1930-tih bile u lošem stanju, tako da su viđeni ljudi okolnih pet srezova pokrenuli akciju za obnovu, koju je blagoslovio i episkop žički Nikolaj.[1]
