Википедија

Песма леда и ватре

Pesma leda i vatre (engl. A Song of Ice and Fire) je nedovršeni serijal romana epske fantastike američkog autora Džordža R. R. Martina. Martin je započeo pisanje romana 1991. godine, a prvi roman je objavljen 1996. Prvobitno je planiran kao trilogija, ali se serijal trenutno sastoji od 5 knjiga sa još 2 koje su planirane. Kao dodatak ima još tri novele, a planirane su još nekoliko. Sinopsis novela je izveden iz glavnog sinopsisa serijala.

Pesma leda i vatre
{{{alt_slike}}}
Korice serijala Pesma leda i vatre
Igra prestola (1996)
Sudar kraljeva (1998)
Oluja mačeva (2000)
Gozba za vrane (2005)
Ples sa zmajevima (2011)
Vetrovi zime (neobjavljena)
San o proleću (neobjavljena)
AutorDžordž R. R. Martin
Izvorni naslovA Song of Ice and Fire
PrevodilacNikola Pajvančić
ZemljaSAD
JezikEngleski
ŽanrEpska fantastika
IzdavačBantam Books (SAD, Kanada)
Voyager Books (UK, Australija)
AST (Rusija)
Laguna (Srbija)
Datum izdavanja1. avgust 1996. (1996-08-01)
(27 godina, 8 meseci, 3 sedmice i 2 dana)

Priča Pesme leda i vatre se događa u izmišljenom svetu, uglavnom na kontinentu zvanom Vesteros, ali takođe i na velikoj kopnenoj masi na istoku znanom kao Esos. Rasa većine likova je ljudska, ali kako serijal odmiče druge rase se dodaju, kao na primer Tuđini, nadljudska hladna rasa sa Severa za koju se verovalo da je istrebljena, i zmajevi koji bljuju vatru sa Istoka. Radnja se dešava sa tačke gledišta iz trećeg lica sa pregršt likova (31 na kraju pete knjige).

Glavna priča ima tri zasebna toka, ali kako radnja odmiče oni se sve više prepliću. Prvi tok je dinastički građanski rat za kontrolu nad Vesterosom između nekoliko porodica. Druga je rastuća pretnja od Tuđina, koji se nalaze iza velikog ledenog zida na severnoj granici Vesterosa. Treća je ambicija Deneris Targarjen, proterane ćerke kralja ubijenog 15 godina ranije u drugom građanskom ratu, da se vrati u Vesteros i povrati presto.

Serijal je preveden u više od 20 jezika. Četvrta i peta knjiga su zauzele vrh liste bestselera Njujork Tajmsa 2005. i 2011. godine. Ukupno prodato je više od 15 miliona primeraka knjiga širom sveta.[1] Jedna od dodatnih novela je dobila Hugo Award u kategoriji naučne fantastike. Serijal je podloga mnogim drugim delima uključujući i televizijsku seriju HBO-a Igra prestola, serijal stripova, kartaškim igrama, tablerskim igrama i dvema video igrama.[2]

Radnja uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Pesma leda i vatre prati tri glavne radnje, koje su podeljene geografski i likovima. Svi događaji su ispričani iz perspektive lika koji ih posmatra. Smeštena u Sedam kraljevstava na izmišljenom kontinentu zvanom Vesteros, glavna radnja opisuje mnoge borbe za Gvozdeni presto, posle kraljeve smrti u prvoj knjizi. Druga radnja se dešava na krajnjoj severnoj granici Vesterosa, na ogromnom zidu, sazidanom od leda i šljunka, koji štiti kraljevstvo od mitskih stvorenja severno od njega. Treća radnja se dešava u ogromnom istočnom kontinentu zvanom Esos i prati avanture ćerke kralja i prethodne vladajuće dinastije, koja želi da povrati presto.

Igra prestola započinje vladavinom Roberta Barateona na Vesterosu. Posle njegove smrti, tokom prve knjige, njegov sin Džofri preuzima Gvozdeni presto uz podršku majčine snažne porodice, kuće Lanistera. Kada lord Edard Stark, Robertova desnica, otkrije da Džofri i njegovi brat i sestra nisu u stvari Robertova deca, Robertova mlađa braća Stanis i Renli započinju borbu za presto. U međuvremenu, nekoliko regija se otcepljuje od kraljevstva: Edardov najstariji sin Rob je proglašen za Kralja na Severu i Belon Grejdžoj za kralja Gvozdenih ostrva. Ovaj takozvani rat Pet kraljeva je u punom jeku do polovine druge knjige (Sudar kraljeva) sa još nekoliko ljudi koji se pridružuju borbi za vlast.

U međuvremenu, zima stiže na Vesteros sa severa. Ogroman zid od leda i šljunka je konstruisan na krajnjem severu pre više hiljada godina, sa ciljem da čuva granicu od severnih pretnji poput Tuđina, mističnih stvorenja koji nisu viđeni pre više od 8000 godina. Zakleto bratstvo Noćne straže, koje brani Zid, uglavnom se sukobljavalo sa ljudskim divljanima koji žive iza Zida, sve dok se nisu opet pojavili prvi Tuđini na početku Igre prestola. Priča Noćne straže se uglavnom priča iz perspektive Džona Snežnog, kopileta Neda Starka, koji se uzdiže kroz rangove Straže i saznaje za pravu pretnju sa severa. Do kraja treće knjige Oluje mačeva, radnja se sve više spaja sa građanskim ratom na jugu. Stanis, jedini preživeli od prvobitnih petoro zaraćenih kraljeva, dolazi na Zid da ga brani od invazije divljana. U petoj knjizi, Ples sa zmajevima, Džofrijev mlađi brat Tomen vlada Gvozdenim prestolom, sa njegovom majkom, a kasnije i ujakom koji kasnije postaje i regent, dok se zima polako približava glavnom gradu.

Priča Deneris Targarjen, poslednjeg pripadnika kuće Targarjena i još jednog borca za presto, je uglavnom zasebna sve dok joj se više glavnih likova ne pridruže u Plesu sa zmajevima. Živeći u egzilu na kontinentu Esosu, Denerisine avanture prikazuju njene rastuće sposobnosti vladara. Njeno uzdizanje prati rođenje tri zmaja, stvorenja za koje se mislilo da su istrebljeni. Zbog porodičnog grba ova stvorenja imaju samo simbolično značenje sve dok dovoljno ne porastu i upotrebe se taktički za zauzimanje Gvozdenog prestola.

Istorija izdavanja uredi

Pregled uredi

Sve informacije ispod su sa američkog izdanja. Serijal je preveden na više od 20 jezika.

# Naslov Strane Poglavlja Audio knjiga Godina izdavanja
1. Igra prestola 807 (704 tvrdi povez) 73 33h 53m Avgust 1996.[3]
2. Sudar kraljeva 969 (784 tvrdi povez) 70 37h 17m Februar 1999.[4]
3. Oluja mačeva 1128 (992 tvrdi povez) 82 47h 37m Novembar 2000.[5]
4. Gozba za vrane 976 (784 tvrdi povez) 46 31h 10m Novembar 2005.[6]
5. Ples sa zmajevima 1136[7] (959 tvrdi povez) 73 48h 56m Jul 2011.[8]
6. Vetrovi zime[9] (Neobjavljena)
7. San o proleću[10] (Neobjavljena)

Tri novele zasnovane na poglavlja su izvedene iz knjige i objavljivane između 1996. i 2003. godine:

  • Blood of the Dragon (srp. Крв змаја) (Jul 1996),[11] zasnovana na Danerisina poglavlja knjige Igra prestola.
  • Path of the Dragon (srp. Пут змаја) (Decembar 2000),[12] zasnovana na Danerisina poglavlja knjige Oluja mačeva.
  • Arms of the Kraken (srp. Руке Кракена) (Mart 2003),[13] zasnovana na poglavlja Gvozdenog ostrva iz knjige Gozba za vrane.

Prve tri knjige (1991—2000) uredi

 
Džordž R. R. Martin, autor serijala

Džordž R. R. Martin je već bio uspešan pisac naučne fantastike i televizijski scenarista, pre pisanja Pesme leda i vatre.[14] Martin je izdao svoju prvu priču 1971. godine, a prvi roman 1977.[15] Do polovine 1990-ih, dobio je tri Hjugo nagrade, dve Nebjule i druge nagrade za pisanje kratkih fikcijskih priča.[16] Iako su njegove knjige dobro primljene među zajednicom fantastične fikcije, njegovo čitalaštvo je ostalo relativno malo, pa je Martin uzeo posao pisca u Holivudu sredinom 80ih.[16] Uglavnom je radio na oživljavanju Zone sumraka tokom cele 1986. i serije Beauty and the Beast (srp. Лепотица и звер) od 1987. do 1990. Takođe je razvio svoje TV pilote i pisao filmska scenarija. Postajući frustriran što njegove pilot epizode i scenarija nisu razmatrane,[16] postao je umoran od televizijskog ograničenja budžeta. Često se od njega zahtevalo da izbacuje pojedine likove i scene bitaka, zbog nedostatka budžeta.[17] Ovo je nateralo Martina da se opet okrene pisanju knjiga.[16] Voleći dela Dž. R. R. Tolkina u svom detinjstvu, želeo je da piše epsku fantastiku, ali nije imao nikakvu određenu ideju.[18]

Dok je Martin pravio pauzu između dva holivudska projekta 1991. godine, započeo je pisanje naučno fantastičnog romana Avalon (engl. Avalon). Posle tri poglavlja, dobio je ideju o dečaku koji posmatra obezglavljenje čoveka i pronalaženje jezovuka u snegu, što će u stvari postati prvo poglavlje posle prologa u Igri prestola.[19] Ostavljajući Avalon na stranu, Martin je završio ovo poglavlje za nekoliko dana i postao je siguran da je to deo veće priče.[20] Posle još nekoliko poglavlja, Martin je uvideo da je njegova nova knjiga u stvari epska fantastična priča,[20] pa je počeo da pravi mape i rodoslove.[14] Međutim, pisanje ove knjige je bilo prekinuto na nekoliko godina, kada se Martin vratio u Holivud da bude producent serije Doorways, koju ABC nije nikada prikazao.[17]

Nastavljajući da radi na Igri prestola 1994. godine,[17] Martin je dao prve 200 stranice planirane trilogije svome agentu, sa namerom da nastavci Ples sa zmajevima i Vetrovi zime uslede.[21] Kada je Martin rukom napisao još 1400 strane, kraju trilogije nigde nije bilo.[21] Shvatio je da serijal mora da bude dug barem četiri, eventualno šest knjiga,[17] tačnije dve trilogije jedne priče.[22] Martin koji je voleo dvosmislene naslove, smatrajući da obogaćuju pisanje, izabrao je za naslov Pesma leda i vatre, gde su rasa hladnih Tuđina označavali reč „Led“, a vatreni zmajevi reč „Vatra“. Reč „pesma“ se već upotrebljavala u Martinovim delima, kao što je Pesma za Liju (engl. A Song for Lya) i proizilazi iz njegove opsesije sa pesmama.[23]

Pregledani rukopis Igre prestola je imao 1088 strane (bez apendiksa),[24] a roman je izdat avgusta 1996.[3] Robert Džordan, autor serijala knjiga Točak vremena, napisao je kratku belešku o koricama knjige, koje su uticale da knjiga i serijal budu rano prihvaćeni među čitaocima fantastike.[25] Pre objavljivanja Igre prestola, izdata je novela Krv zmaja (srp. Blood of the Dragon) i sledeće 1997. godine dobila je Hjugo nagradu u kategoriji „Najbolja novela”.[26]

Oko 300 strana je otklonjeno iz Igre prestola, da bi bile iskorišćene za početak druge knjige Sudar kraljeva.[21] Izdata je februara 1999. u SAD,[4] sa 1184 stranica bez apendiksa.[24] Sudar kraljeva je prva knjigu iz serijala koja je dospela na bestseler listu,[17] dostigavši 13 mesto listi bestselera Njujork tajmsa 1999.[27] Posle uspeha filmova Gospodar prstenova, Martin je počeo da dobija prve ponude od raznih producenata za prodavanje prava na serijal.[17]

Martin je kasnio u predavanju treće knjige Oluje mačeva za štampanje.[16] Poslednje poglavlje koje je napisao je bilo o „Crvenom venčanju“, koje je poznato po nasilnošću. Oluja mačeva je bila duga 1521 stranu bez apendiksa,[24] što je stvaralo probleme mnogim Martinovim izdavačima širom sveta. Bantam Books je Oluju mačeva izdala u formi jedne knjige u Sjedinjenim državama novembra 2000. godine,[5] dok su edicije na drugim jezicima podeljene na dva, tri čak i četiri dela.[24] Oluja mačeva je debitovala na 12. mestu Njujork Tajmsove liste bestselera.[26][28]

Premošćavanje vremenske praznine (2000—2011) uredi

Posle Igre prestola, Sudara kraljeva i Oluje mačeva, Martin je prvobitno nameravao da napiše još tri knjige.[16] Četvrta knjiga eksperimentalno nazvana Ples sa zmajevima, trebalo je da se fokusira na povratak Daneris Targarjen na Vesteros i njen ulazak u glavni konflikt.[22] Martin je želeo da ovu priču smesti pet godina posle Oluje mačeva tako da bi mlađi likovi mogli da odrastu, a zmajevi postanu veći.[29] Slažući se rano sa svojim izdavačima da nova knjiga treba biti kraća od Oluje mačeva, Martin je želeo da napiše roman sličan po dužini sa Sudarom kraljeva.[24] Dugi prolog je trebalo da objasni sve što se dogodilo u međuvremenu.[30]

Godine 2001, Martin je još uvek bio optimističan da će izlazak četvrtog nastavka biti u poslednjem kvartalu 2002.[23] Međutim, petogodišnja praznina nije uspevala na svim likovima tokom pisanja. Sa jedne strane, Martin nije bio zadovoljan pričanjem događaja samo kroz flešbekove i retrospektivu. S druge strane, bilo mu je neverovatno da se za tih pet godina ništa nije moglo dogoditi.[29] Posle jednogodišnjeg rada na knjizi, Martin je shvatio da će mu trebati još jedna knjiga koja će povezati događaje, koju je nazvao Gozba za vrane (engl. A Feast for Crows).[29] Gozba za vrane se nadovezivala odmah posle kraja treće knjige, pa je Martin na kraju odbacio ideju o petogodišnjoj praznini.[23] Prolog dug 250 strana je pomešan sa novim likovima iz Dorne i Gvozdenih ostrva.[30] Ove proširena i konačna priča je dosta komplikovala Martinovu zamišljenu radnju.[31]

 
Grb kuće Starka, sa jezovukom na štitu.

Dužina rukopisa Gozbe za vrane je prestigla dužinu rukopisa Oluje mačeva.[29] Martin nije imao volju da napravi potrebne rezove, kako bi doveo dužinu knjige dostupnu za štampanje, jer bi to narušilo tok priče koji je imao na umu. Takođe nije želeo da štampa knjigu u mikroformatu,[24] a i odbacio je ideju izdavača o deljenju narativne hronologije na „Prvi“ i „Drugi deo“ Gozbe za vrane.[32] Kasneći sa knjigom, Martin nije ni počeo da piše sve priče za sve likove,[33] a protivio se završavanju knjige bez razrešenja njihovih priča.[29]

Kako su likovi raštrkani po celom svetu,[34] Martinov prijatelj je predložio da se priča podeli geografski u dve knjige od kojih će Gozba za vrane biti prva.[32] Ovaj pristup je dao Martinu prostora da dovrši započete priče baš kao što je prvobitno nameravao[24] i godinama kasnije je smatrao da je ovaj pristup najbolji.[34] Martin je premestio nedovršene priče likova koji se nalaze na istok (Esos) i sever (Zimovrel i Zid) u sledeću knjigu (Ples sa zmajevima),[35] dok je Gozba za vrane pokrivala priče koje se dešavaju na Vesterosu (Kraljeva Luka, Rečne zemlje, Dorna i Gvozdena ostrva).[24] Obe priče počinju odmah sa završetkom Oluje mačeva,[34] i njihove radnje teku istovremeno umesto jedna posle druge, sadržeći različite likove sa malim neslaganjima.[24] Martin je prepolovio priču Arje Stark i ona se pojavljuje u obe knjige, a najpopularnije likove (Džon Snežni, Tirion Lanister i Deneris Targarjen) je prebacio u Ples sa zmajevima.[35]

Posle izdavanja knjige oktobra 2005. u UK,[36] i novembra 2005. u SAD,[6] Gozba za vrane je odmah otišla na sam vrh liste bestselera Njujork tajmsa.[37] Među pozitivnim kritikama Lev Grosman iz Njujork tajmsa je Martina nazvao „američkim Tolkinom“.[38] Međutim, neki obožavaoci i kritika su bili razočarani što je priča podeljena na dva dela i što su sudbine nekih likova ostale nerazjašnjene posle kraja Gozbe za vrane.[39][40] Po izdanju četvrte knjige, Martin je rekao da je Ples sa zmajevima bio dopola završen,[39] i bilo je najavljeno njegovo izdavanje godinu dana posle Gozbe za vrane.[1] Međutim planirani datumi izdavanja su nekoliko puta odlagani. U međuvremenu, HBO je dobio prava da pretvori Pesmu leda i vatre u TV seriju 2007. godine.[41] Prvih deset epizode koje pokrivaju Igru prestola su izdate aprila 2011. godine.[42]

Sa oko 1600 stranica, najduža od svih prethodnih knjiga,[14][39] Ples sa zmajevima je na kraju izdat jula 2011. godine, posle šest godina pisanja.[17] Priča Plesa sa zmajevima sustiže i prestiže priču Gozbe za vrane, posle jedne trećine knjige.[33] Ali ipak pokriva manje nego što je Martin planirao, jer je isečena jedna velika bitka kao i završetak priča nekoliko likova.[14] Martin je kašnjenje pripisivao svome raspletu „Mirinovog čvora“, koju je objasnio kao „izradu hronologije i likova koji će da se sjedine kao različite teme kod [Deneris].“[40] Martin je kašnjenje takođe pripisivao njegovom prevelikom prepravljanju i usavršavanju priče, ali je glasno odbacio teorije ekstravagantnih kritičara koji su govorili da je izgubio interesovanje za serijal, kao i da namerno odugovlači kako bi dobio više novca.[39]

Planirani romani i budućnost uredi

Šesta knjiga će se zvati Vetrovi zime (engl. The Winds of Winter), naslov koji je trebalo da ima poslednja knjiga planirane trilogije.[34] Do polovine 2010. godine, Martin je već završio pet poglavlja Vetrova zime sa tačke gledišta Sanse Stark, Arje Stark, Arijane Martel, nakupivši oko 100 stranica.[9][43] Vetrovi zime će razrešiti rano klifhengerom Plesa sa zmajevima i otvoriće se dvema velikim bitkama koja su se [u petoj knjizi] spremale.[44] Posle izdavanja Plesa sa zmajevima, Martin je najavio da će se vratiti pisanju u januaru 2012. godine,[14] a u međuvremenu je provodio vreme na književnim turnejama, konvencijama i radio na svom delu Svet leda i vatre, koje je želeo da završi pre 2012. Takođe je radio i na noveli Vitez Sedam kraljevstava, koja će se pojaviti u antologiji zvanom Dangerous Women (srp. Опасна жена).[45][46]

Decembra 2011. Martin je na svom vebsajtu postavio poglavlje iz Vetrova zime, sa tačke gledišta Teona Grejdžoja i obećao je da će postaviti još jedno poglavlje u ediciji Plesa sa zmajevima sa tvrdim koricama, koje će se objaviti na leto 2012.[44][47] Sa 200 strana napisanih do marta 2012. godine, Martin se nada da će završiti Vetrove zime mnogo brže nego petu knjigu.[39] Pre objavljivanja pete knjige imao je dosta problema sa obožavaocima koji su neprestano govorili da je svoje datume objavljivanja procenjivao previše optimistično, pa se zato sada uzdržava o apsolutnom datumu objavljivanja šeste knjige.[14] Njegova realistična procena završetka Vetrova zime može biti tri godine sa dobrim tempom,[48] ali će šesta knjiga konačno „biti završena kada bude završena.“[34]“ Martin ne namerava da opet likove razdvaja geografski, ali je takođe izjavio: „Tri godine od [2011] kada sedim sa 1800 strana rukopisa bez kraja na vidiku, ko to dođavola zna.“[18]

Nezadovoljan prvobitnim naslovom poslednje knjige, Vreme za vukove (engl. A Time For Wolves), Martin je za naslov sedme knjige odabrao San o proleću (engl. A Dream of Spring) 2006. godine.[10] Martin je odlučan da završi serijal sedmom knjigom,[14] ali ostavlja prostor za osmu knjigu koja će završiti serijal.[34] Sa zacrtanim planom da ispriča priču od početka do kraja, neće prekratiti priču kako bi ona stala u planiran broj knjiga.[49] Martin je bio uveren da će izdati preostale knjige, pre nego što ih televizijska serija sustigne,[18] ali je rekao sve važne tačke priče dvojici glavnim producentima serije u slučaju da umre.[18] (Star 62 godine 2011. Martin po svima merilima ima dobro zdravlje.)[50] Međutim, Martin nikada ne bi dozvolio nekom drugom piscu da završi serijal.[39] On zna kraj u grubim crtama, kao i budućnost glavnih likova,[18] i završiće serijal sa gorkoslatkim elementima gde niko neće živeti srećno do kraja života.[26] Martin se nada da će napisati kraj sličan kraju Gospodara prstenova za koga smatra da ima zadovoljavajuću dubinu i rezonancu. Sa druge strane, Martin je svestan izazova izbegavanje situacija kao što su finale serije Izgubljeni, koji je obožavaoce serije razočaralo, zbog toga što se kraj dosta razlikovao od njihovih nagađanja.[34]

Što se tiče Pesme leda i vatre kao njegov magnum opus, Martin je siguran da neće pisati ništa pisati u ovoj razmeri i da će se vratiti ovom univerzumu samo putem jednodelnih romana.[30] Više voli da piše priče o likovima iz drugih perioda istorije Leda i vatre, umesto direktne nastavke serijala.[51]

Inspiracija i pisanje uredi

Žanr uredi

Džordž R. R. Martin veruje da su najtemeljniji uticaji oni iskušeni u detinjstvu, čitajući H. F. Lavkrafta, Roberta E. Hauarda, Dž. R. R. Tolkina, Roberta A. Hajnlajna, Erika Frenka Rasela, Andree Norton,[20] Ajzak Asimova[23] i Mervina Pika u mladosti.[52] Martin i sam nikada nije razvrstavao imaginativnu strukturu autora na naučnu fantastiku, fantastiku i horor,[52] pa tako danas sve te žanrove piše sa lakoćom.[53] Martin je klasifikovao Pesmu leda i vatre kao „epsku fantastiku“[48] i posebno je imenovao Tolkina i Teda Vilijamsa, kao veoma uticajne na nastanak serijala.[23][52] Njegov omiljeni savremeni autor je Džek Vens,[23] iako Martin smatra da serijal nije previše Vensovski.[22]

Srednjovekovna postavka je bila tradicionalna pozadina za epsku fantastiku čak i pre Tolkina,[22] čije pisanje i dalje dominira žanrom.[39] Međutim, pre pisanja serijala Leda i vatre, Martin je osetio da su mnogi imitatori Tolkina pisali o „diznilendskom srednjem veku fantazije“ bez hvatanja prave brutalnosti toga vremena.[55] Istorijska fikcija mu je više pogodovala i bila realističnija.[55] Fascinirala ga je dramatične mogućnosti srednjovekovnog kontrasta, kao što su istovremeno postojanje viteštva i prava brutalnost rata, kao i postojanje razmetljivih zamkova koji su bili okruženi straćarama.[22] Međutim, dok su sudbine istorijskih likova znali informisaniji čitaoci,[52] originalni likovi su ostavljali čitaoce u neizvesnosti i empatiji.[53] Tako je Martin želeo da kombinuje realizam istorijske fikcije sa magijom najvećih fantazija,[55] više ostavljajući magiju po stranu a ističući bitke i političke intrige.[16]

Martinu je naširoko priznato odvođenje fantazije u pravcu odraslih.[39] Za Vašington post serijal se zasniva na brutalnoj realnosti srednjeg veka, uprkos fantastičnim elementima kao što su zmajevi i čarobnjaci.[56] Los Anđeles tajms ističe snažne elemente horora i snažne, često nepristojne telesnosti Pesme leda i vatre u odnosu na impliciranu kritiku moralne jednostavnosti Tolkinovih dela.[57] Atlantik je ocenio romane kao „tešku fantastiku“ sa ranjivim likovima, za koje čitaoci mogu da se emocionalno povežu.[58] Si-en-en je 2000. godine ocenio da su Martinovi zreli opisi dosta iskreniji negoli oni kod drugih autora fantastike,[59] iako je Martin ocenio da je žanr fantastike postao dosta grublji i oštri deceniju kasnije i da neka dela drugih pisaca su bili dosta zreliji od teme njegovih romana.[49]

Proces pisanja uredi

Počevši da piše nešto epsko,[59] Martin je planirao da napiše 3 knjige sa po 800 strana u ranom razdoblju serijala.[52] Njegov originalni ugovor sa izdavačima mu je davao rokove od jedne godine, zasnovan na ranim literarnim radovima tokom holivudskih dana,[29] ali Martin nije znao koliko će da mu budu duge knjige.[29] Godine 2000, Martin je planirao da mu pisanje jedne knjige bude dugo 18 meseca do dve godine, a svoju poslednju od šest planiranih knjiga je zamislio da izda 5-6 godina kasnije od zadnje izdate knjige.[26] Međutim kako se serijal Leda i vatre razvio u najveću i najambiciozniju priču koju je on ikada pokušao da piše,[35] ostalo mu je da izda još dve knjige od 2012. godine. Martin je rekao da jedino može da se udubi u pisanje kada je u svojoj kancelariji u Santa Feu.[16] Počinje da piše svaki dan u 10 sati ujutru tako što prepravlja i doteruje sve što je napisao prethodnog dana,[53] a može da piše ceo dan ili da ne napiše gotovo ništa.[16] Višak materijala ranijih verzija čuva, jer postoji mogućnost da ih opet iskoristi.[35]

 
Pesma leda i vatre je inspirisana Ratom ruža (na slici), serijal dinastičkih ratova koji je uzdrmao Englesku.

Martin je priču Leda i vatre smestio u imaginiranom svetu inspirisanom Tolkinovim pisanjem.[18] Za razliku od Tolkina koji je stvorio nove jezike, mitologiju i istoriju Srednje zemlje dugo pre nego što je napisao Gospodar prstenova, Martin je počeo sa grubom skicom zamišljenog sveta koji tokom pisanja upotpunjava.[39] On je opisao svoje pisanje kao ono koje dolazi iz podsvesnog nivoa „u gotovo sasvim procesu sanjarenja,“[60] a njegove priče koje imaju više mitsko nego naučno jezgro, crpe više iz emocija nego iz racionalnosti.[20] Martin koristi mape[16] i ima listu dugu 60 strana o likovima,[32] ali drži većinu informacija u svom umu.[48] Njegove zamišljene pozadinske priče se mogu promeniti pre objavljivanja, a jedino romani se računaju kao kanonski.[35] Suprotno Tolkinu, Martin ne planira da izda svoje privatne beleške posle završetka serijala.[16]

Martin je inspiraciju dosta izvlačio iz istorije srednjeg veka,[53] imajući nekoliko polica ispunjenih sa knjigama o srednjem veku za istraživanje,[61] a takođe je i posećivao mnoga evropska srednjovekovna znamenita mesta.[31] Kao Amerikanac koji govori samo engleski, istorija Engleske mu je bio najbliži izvor inspiracije, što je dao serijalu više engleski nego nemački ili francuski ton.[62] Martin se informisao o mnogim srednjovekovnim temama kao što su odeća, hrana, gozbe i turniri, kako bi se što bolje pripremio za pisanje serijala.[26] Na serijal su najviše uticali Stogodišnji rat, Krstaški ratovi, Katarski krstaški rat i Ratovi ruža,[53][61] ali se Martin uzdržao od direktnih adaptacija.[53]

Priča je pisana da prati glavna mesta događaja sa jednom konačnom destinacijom, ali je Martin ostavio mesta za improvizaciju. Neki promenjeni detalji su značajno uticali na dalji razvoj priče.[63] Do četvrte knjige, Martin je izjavio kako je imao dosta beleška kako bi pratio razne pozadinske priče,[23] koje su postale toliko glomazne posle izdavanja pete knjige.[14] Martinovi urednici i obožavaoci paze na slučajne greške,[23] ali se neke ipak potkradaju, kao što su promenjene boje očiju i polovi konja.[39]

Narativna struktura uredi

Knjiga je podeljena na poglavlja, svako je sa tačke gledišta iz trećeg lica nekog od glavnih likova.[39] Svaki lik može da se nalazi na različitim lokacijama. Sa devet glavnih likova u Igri prestola, broj im je povećan na 31 do Plesu sa zmajevima. (vidi tabelu) Prolog i epilog je sa tačke gledišta manjih likova, koji su naratori obično jednom.[26] Njujork tajms je uvideo „značajnost Starka (dobrih momaka), Targarjena (najmanje jedan dobar muškarac ili devojka), Lanistera (uglavnom loši), Grejdžoja (isto), Barateona (mešavina), Tirela (neizjašnjeni) i Martela (isto), koji se grozničavo nastoje da ostvare svoje ambicije i upropaste neprijatelje, pretpostavljivo smrću.“[65] Međutim Tajm je istako i to da svaki čitalac „doživljava borbu za Vesteros sa svih strana odjednom, pa tako svaka borba je u isto vreme i trijumf i tragedija [...] i svako je heroj i zlikovac istovremeno.“[66]

Zosnovan na Gospodaru prstenova, priča Leda i vatre počinje sa fokusom na malom grupom (u Zimovrelu, osim Daneris), a zatim se raširuje u separativne priče. Priče će se isprepletati u jednu celinu opet, ali pronalazak prelomne tačke u ovom kompleksnom serijalu je bio dosta težak zadatak za Martina, što je usporilo njegovo pisanje.[34] U zavisnosti od intervjua, Martin je izjavio da je prelomnu tačku dostigao u Plesu sa zmajevima,[34] ali da je još uvek nije do kraja u serijalu.[67] Struktura serijala je inspirisana serijalom Wild Cards (srp. Дивље карте), zajednički univerzum koga uređuju mnogi autori uključujući i Martina još od 1985. godine.[68] Martin svaku novu knjigu započinje sa tačke gledišta jednog lika umesto da radi hronološki. Poglavlja su kasnije preraspoređuju kako bi se stvorila napetost i hronologija.[26]

Pošto je u prošlosti bio televizijski i filmski scenarista, Martin pokušava da privuče pažnju čitalaca tako što svako poglavlje Leda i vatre završava sa otkrovenjem, uzbudljivim momentom, obrtom ili klifhengerom, slično kao što se to radi na televiziji.[69] Deljenje priče Pesme leda i vatre je mnogo teže za Martina. Svaka knjiga predstavlja fazu putovanja koje ima zaključak. Nekim likovima se priča završava klifhengerom da bi se čitaoci želeli pročitaju sledeću knjigu, mada se Ples sa zmajevima završio sa više klifhengera nego što je Martin planirao.[18][26] I jednovremeni i glavni likovi su dizajnirani tako da im se priče završavaju u trijumfu ili tragediji,[26] i pisani su da zaokupljuju pažnju čitalaca, kako ne bi preskakali poglavlja.[52] Glavni likovi se mogu ubiti kako bi čitalac shvatio da oni ne mogu proći sasvim neozleđeno i da osećaju strah lika sa svakom okrenutom stranicom.[25]

Nerazjašnjena veća narativna struktura podstiče spekulacije o budućim događajima u priči.[39] Prema Martinu, veliki deo za razumevanja događaja u Ledu i vatri se nalazi 16 godina u prošlosti priče, koju svaka nova knjiga sve više razjašnjava.[16] Događaji planirani od početka su nagovešteni, ali je Martin obazriv da razvoj priče bude nepredvidljiv.[67] Likovi sa kojih se posmatra neki događaj su često nepouzdani naratori[34] i mogu razjasniti neki događaj ili pružiti drugačiju perspektivu događaja.[70] Ono u šta veruju čitaoci ne mora biti nužno istinito.[16]

Razvoj likova uredi

Još na početku je Martin planirao da serijal ima veliki broj likova i različitih priča.[34] Gozba za vrane ima 63 strane dugu listu likova,[32] sa hiljadama drugih koji su spomenuti samo u prolazu[39] ili koji nestaju na duge periode vremena u knjizi.[56] Kada Martin planira da doda novu porodicu u apendiksu, on stvara tajnu o ličnostima ili sudbinu članova porodice. Međutim, njihova pozadinska priča se može promeniti sve dok se ne ubaci u priči.[35] Svaki lik je dizajniran da ima svoj unutrašnji glas, za koga Martin dobijao inspiraciju uglavnom iz istorije[16] i iz njegovog ličnog iskustva, ali takođe i od ponašanja njegovih prijatelja, poznanika i ljudi od javnog značaja.[23] Martinu je „cilj da učini likove stvarnim i da ih napravi ljudima, likovi koji imaju dobro i loše, plemenite i sebične [atribute] dobro promešane u njihovim prirodama.“[26] Los Anđeles tajms pominje „Martinovu posvećenost da potpuno useli svoje likove, što stvara nezaustavljiv impuls u njegovim romanima i sadrži implicitnu kritiku Tolkinove moralne jednostavnosti.“[57]

Martin je namerno ignorisao pravilo pisanja da nikada ne daje ista imena likovima koja počinju sa istim slovom. Umesto toga imena likova odražavaju način imenovanja u raznim evropskim porodičnim istorijama, gde su određena imena povezivana sa određenom kraljevskom kućom i gde su često ogranci kuće davali ista imena.[35] Pa tako u serijalu mnoga deca imaju ime Robert u znak poštovanja kralju Robertu od Kuće Barateona. U svakoj generaciji Starka je po jedan Brendon u čast Brendona Zidara (od Zida), a slogom Ti često počinju imena pripadnika Kuće Lanistera.[21] Uveren da će čitaoci obraćati pažnju, Martin je koristio istu tehniku koja se koristi u moderno vreme da se razlikuju ljudi sa istim imenima,[35] kao što je dodavanje broja ili lokacije zajedno sa imenom (na primer Henri V od Engleske).[21] Imena porodica su stvorena u skladu sa etničkim grupama: Prvi ljudi na Severu Vesterosa imaju veoma prosta opisna imena kao što su Stark (engl. Stark; srp. čist, jak, potpun, silan krut) ili Strong (engl. Strong; srp. Snažan), zatim su ti i neopisna imena kao kod Lanistera ili Erina; Targarjeni i Valirijci sa istočnog kontinenta imaju egzotična imena koja sadrže slovo J.[21]

Atlantik se upitao da li je Martin nameravao da čitaoci saosećaju sa likovima na obe strane sukoba Lanister-Stark dugo pre nego što ih je razvoj radnje naterao da prave emocionalne izbore.[71] Nasuprot većini konvencionalnih epskih fantastika, likovi Leda i vatre su ranjivi tako da čitalac „ne može biti siguran da će dobro trijumfovati što takve slučajeve čini više trijumfalne,“ tvrdi Atlantik.[58] Martin se emocijski poveže sa likovima tokom pisanja, što mu poglavlja sa neprijatnim događajima čini dosta teškim za pisanje.[26] Da bi se gledao svet kroz očiju likova treba određeno saosećanje, čak i sa zlikovcima.[53] Martin je shvatio da neki njegovi likovi imaju svoj um, pa je svoje pisanje odveo u drugačijim pravcima, ali se ipak vraća planiranoj priči, ako mu se ne sviđa novi pravac u kome ide, međutim ponekada mu je ovo dosta korisno.[35]

Arja Stark, Tirion Lanister, Džon Snežni i Deneris Targarjen izazivaju najviše reakcija kod čitalaca.[72] Tirion je Martinov najomiljeniji i najsiviji od svih likova, sa lukavstvom i dosetkama što ga čini najzabavnijeg za pisanje.[52] Martinu je Bren Stark najteži lik za pisanje, jer je on najdublje upetljan u magiju. Na Brenovu priču Martin obraća posebnu pažnju u okviru natprirodnih aspekta serijala. Bran je takođe najmlađi od svih glavnih likova[26] i mora se nositi sa odraslim temama u serijalu kao što su pohlepa, usamljenost i bes.[69] Martin je želeo da mlađi likovi rastu brzo između poglavlja, ali mu je bilo neprihvatljivo da se lik javlja na svaka dva meseca kada knjiga predstavlja malo proteklo vreme. Nadao se da će petogodišnjom pauzom mlađi likovi porasti u skoro odrasle osobe, ali je na kraju odustao od ove ideje vidi (vidi Premošćavanje vremenske praznine (2000—2011))[18][26] Na kraju Martin svoje likove vidi kao srce priče,[73] voleći čak i zlikovce kao da su njegova deca.[52][73]

Teme uredi

Serijal je generalno hvaljen zbog svog realizma i neverovatno velikog sveta.[65] Verujući da se magija treba koristiti umereno u žanru fantastike,[17] Martin je želeo da priča bude više kao istorijska fikcija nego kao savremena fantastika, sa manje isticanje magije i sa više bitaka, političkih intriga i likova.[16] Sa količinom magije koja se povećava od početka priče, serijal i dalje ima manje magije nego od romana savremene fantastike.[26] U Martinovim očima magija treba da predstavlja čudnu i opasnu silu, van ljudskog poimanja,[46] a ne vanzemaljska tehnologija ili učene čini.[74] Pa zato likovi shvataju samo prirodne aspekte njihovog sveta, ali ne i magične elemente kao što su Tuđini.[65]

Pošto se Martin oslanjao na istorijske izvore za vreme stvaranja sveta Leda i vatre, Gardijan je video veliku sličnost između Vesterosa i Engleske u periodu Rata ruža.[75] Atlantik je sagledao Pesmu leda i vatre „više kao priču o politici nego o heroizmu, priču o čovečanstvu koje se bori sa bazičnim opsesijama negoli da ispunjava svoj veličanstveni potencijal,“ gde iznenadna borba za moć kida represiju feudalnog sistema, a ne iz borbe dobra i zla.[71] Martin ne samo da je hteo da odrazi sukob srednjovekovne strukture klasa u romanima, već i da istraži posledice odluka vođa, jer ako su vođe kao osobe dobre to ih odmah ne čini i dobrim predvodnicima i obrnuto.[55]

Glavna tema u žanru fantastike je borba između dobra i zla,[55] koju Martin odbacuje jer ne odražavaju stvarni svet.[22] Privučen sivim likovima umesto orkova i anđela,[76] Martin je podržao stav nobelovca Vilijama Foknera da je jedino ljudsko srce u konfliktu vredno pisanja.[55] Baš kao sposobnost ljudi za dobro i zlo u stvarnom svetu, Martin istražuje pitanja o likovom iskupljenju i njegovu promenu u serijalu.[77] Struktura sa više tačka gledišta omogućava da se likovi istražuju sa raznih strana tako da, za razliku od drugih knjiga fantastike, možemo čitati sa tačke gledišta pretpostavljenog negativca.[59] Čitalac tako može da sam odlučuje šta je dobro i loše kroz dešavanja u romanu i politici.[30]

Iako je fantastika smeštena u izmišljenom svetu, Martin vidi otvorenu potrebu da odrazi stvarni svet, gde ljudi umiru nekada groznom smrću, čak i voljeni.[26] Glavni likovi se ubijaju da čitalac ne očekuje da će pretpostavljeni heroj proći neozleđen i da se boji za njegov život sa čitanjem svake nove strane.[25] Romani takođe odražavaju suštinsku cenu smrti u ratu.[52] Smrt prekobrojnih orkova ne ostavlja snažan utisak na čitaoca, dok smrt prijatelja ostavlja veći emocijski utisak.[67] On preferira žrtvu heroja da bi kazao nešto o ljudskoj prirodi.[18]

Martin smatra da se žanr fantastike retko fokusira na seks i seksualnost, za razliku od knjiga Leda i vatre,[26] često tretirajući ih detinjasto ili ih u potpunosti odbacujući.[53] Međutim, on smatra da je seksualnost bitna vučna sila u ljudskom životu koja se ne treba isključivati iz priče.[77] Obezbeđivanje čulnih detalja za uzbudljivo iskustvo je Martinu važnije od toka radnje.[34] To omogućava čitaocima da iskuse seks scene u romanu, „bilo da je to veliki transcendentan i uzbudljiv seks ili uznemirujući, izvrnut, mračni seks, kao i razočaravajući površan seks.“[77] Martin je fasciniran srednjovekovnim konstrastom gde su vitezovi odavali poštu damama uz pomoć poema i uz njihov blagoslov išli na turnirima, dok su njihove armije bezumno silovale žene za vreme rata.[26] Nepostojeći koncept adolescencije u srednjem veku je poslužilo kao model u romanima za Danerisinu seksualnu aktivnost u trinaestoj godini.[69] Romani takođe aludiraju na incestoidni običaj u Ptolomejskoj dinastiji Drevnog Egipta i evropskih dinastija radi očuvanja čistokrvnosti.[78]

Roman prikazuje raznovrsne ženske likove, radi istraživanja nekih grananja romana smeštenih u patrijarhalnom društvu.[67] Pišući sve svoje likove kao ljudska bića sa bazičnim potrebama, snovima i uticajima,[15] njegovi ženski likovi treba da pokrivaju isti široki spektar ljudskih osobina kao i muški likovi.[67] Martin se može identifikovati sa svim glavnim likovima za vreme pisanja, bez obzira što se znatno razlikuje od njih, bilo to pol ili godine.[15] On ne prihvata činjenicu da stvara feminističke iskaze na bilo koji način,[67] iako televizijska adaptacija serijala je podstakla kritiku o serijskoj navodnoj mizoginiji, prikazivanja žena i raspodelu pola čitalaštva i gledalaštva.[79][80]

Veće vlastelinske porodice uredi

Najveće vlastelinske kuće u svetu Vesterosa su:

  • Stark - Grb: Sivi jezovuk na ledenobelom polju - Reči: Zima dolazi
  • Barateon - Grb: Okrunjeni crni jelen na zlatnom polju - Reči: Naš je gnev
  • Lanister - Grb: Zlatni lav na grimiznom polju - Reči: Čuj moju riku!
  • Tirel - Grb: Zlatna ruža na zelenom polju - Reči: Rastemo snažni
  • Florent - Grb: Glava lisice u vencu cveća
  • Karstark - Grb: Belo sunce na crnom polju - Reči: Sunce zime
  • Tali - Grb: Pastrmka u skoku, srebrna na polju plavih i crvenih talasa - Reči: Porodica, dužnost, čast
  • Erin - Grb: Soko i polumesec, beli na nebeskoplavom polju - Reči: Visoko kao čast
  • Frej - Grb: Dve kule bliznakinje
  • Bolton - Grb: Odrani čovek na ružičastom polju - Reči: Naši noževi su oštri
  • Targerijen - Grb: Troglavi crveni zmaj na crnom polju - Reči: Vatra i krv
  • Grejdžoj - Grb: Džinovska zlatna sipa na crnom polju - Reči: Mi ne sejemo
  • Martel - Grb: Crveno sunce probodeno zlatnim kopljem - Reči: Nesagnuti, nepokoreni, neslomljeni

Reference uredi

  1. ^ a b Barber, John (11. 7. 2011). „George R.R. Martin: At the top of his Game (of Thrones)”. theglobeandmail.com. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 8. 2011. 
  2. ^ Your Picks: Top 100 Science-Fiction, Fantasy Books : NPR, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  3. ^ a b „Fiction review: A Game of Thrones”. publishersweekly.com. 29. 7. 1996. Arhivirano iz originala 4. 5. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  4. ^ a b „Fiction review: A Clash of Kings”. publishersweekly.com. 1. 2. 1999. Arhivirano iz originala 11. 7. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  5. ^ a b „Fiction review: A Storm of Swords”. publishersweekly.com. 30. 10. 2000. Arhivirano iz originala 11. 7. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  6. ^ a b „Fiction review: A Feast for Crows: Book Four of A Song of Ice and Fire”. publishersweekly.com. 3. 10. 2005. Arhivirano iz originala 11. 7. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  7. ^ „A Dance with Dragons: A Song of Ice and Fire: Book Five”. amazon.de. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  8. ^ „Fiction review: A Dance with Dragons: A Song of Ice and Fire, Book 5”. publishersweekly.com. 30. 5. 2011. Arhivirano iz originala 11. 7. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  9. ^ a b v g d Martin, George R. R. (27. 6. 2010). „Dancing in Circles”. grrm.livejournal.com. Arhivirano iz originala 18. 3. 2012. g. Pristupljeno 4. 2. 2012. 
  10. ^ a b Martin, George R. R. (28. 3. 2006). „this, that, and the other thing”. grrm.livejournal.com. Arhivirano iz originala 8. 12. 2011. g. Pristupljeno 18. 10. 2011. 
  11. ^ „Blood of the Dragon”. Asimov's Science Fiction. jul 1996. Arhivirano iz originala 22. 5. 2013. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. 
  12. ^ „Path of the Dragon”. Asimov's Science Fiction. decembar 2000. Arhivirano iz originala 22. 5. 2013. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. 
  13. ^ „Arms of the Kraken”. Dragon. 27 No. 10 (305): 90—111. 03. 2003. 
  14. ^ a b v g d đ e ž Hibberd, James (22. 7. 2011). „The Fantasy King”. ew.com. Arhivirano iz originala 12. 5. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  15. ^ a b v Harte, Bryant (13. 7. 2011). „An Interview With George R. R. Martin, Part II”. indigo.ca. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  16. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Richards, Linda (2001). „January interview: George R.R. Martin”. januarymagazine.com. Arhivirano iz originala 8. 10. 2017. g. Pristupljeno 21. 1. 2012.  (Interview approved by GRRM.)
  17. ^ a b v g d đ e ž Itzkoff, Dave (1. 4. 2011). „His Beautiful Dark Twisted Fantasy: George R. R. Martin Talks Game of Thrones”. nytimes.com. Arhivirano iz originala 2. 4. 2011. g. Pristupljeno 3. 2. 2012. 
  18. ^ a b v g d đ e ž z Hibberd, James (12. 7. 2011). „EW interview: George R.R. Martin talks A Dance With Dragons”. ew.com. Arhivirano iz originala 18. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  19. ^ „Prime Time Replay: George R. R. Martin on A Game of Thrones”. omnimag.com. 21. 11. 1996. Arhivirano iz originala 10. 8. 1997. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  20. ^ a b v g Schweitzer, Darrell (24. 5. 2007). „George R.R. Martin on magic vs. science”. weirdtalesmagazine.com. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  21. ^ a b v g d đ Martin, George R. R. (12. 3. 2012). In Conversation With... George R.R. Martin on Game of Thrones Part 1 – TIFF Bell Lightbox. TIFF Bell Lightbox. Korisna informacija se nalazi na: 4:00 min (publishing history), 15:00 min (names). Pristupljeno 1. 4. 2012.  Transcript summary available by Ippolito, Toni-Marie (13. 3. 2012). „George R. R. Martin talks to fans about the making of Game of Thrones and what inspired his best-selling book series”. thelifestylereport.ca. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 22. 3. 2012. 
  22. ^ a b v g d đ Gevers, Nick (2000). „Sunsets of High Renown – An Interview with George R. R. Martin”. infinityplus.co.uk. Arhivirano iz originala 5. 11. 2017. g. Pristupljeno 21. 1. 2012.  (Interview approved by GRRM.)
  23. ^ a b v g d đ e ž z Cogan, Eric (30. 1. 2002). „George R.R Martin Interview”. fantasyonline.net. Arhivirano iz originala 18. 8. 2004. g. Pristupljeno 21. 1. 2012.  (Interview approved by GRRM.)
  24. ^ a b v g d đ e ž z Martin, George R. R. (29. 5. 2005). „Done.”. georgerrmartin.com. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 6. 3. 2010. 
  25. ^ a b v Kirschling, Gregory (27. 11. 2007). „By George!”. ew.com. Arhivirano iz originala 17. 10. 2014. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  26. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj Robinson, Tasha (11. 12. 2000). „Interview: George R.R. Martin continues to sing a magical tale of ice and fire”. Science Fiction Weekly. scifi.com. 6, No. 50 (190). Arhivirano iz originala 27. 6. 2001. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  27. ^ „Best sellers: February 21, 1999”. nytimes.com. 21. 2. 1999. Arhivirano iz originala 27. 3. 2013. g. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  28. ^ „Best sellers: November 19, 2000”. nytimes.com. 19. 11. 2000. Arhivirano iz originala 27. 3. 2013. g. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  29. ^ a b v g d đ e „George R.R. Martin: The Gray Lords”. locusmag.com. 2005. Arhivirano iz originala 30. 11. 2011. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  30. ^ a b v g Lodey (2003). „An Interview with George R. R. Martin”. gamepro.com. Arhivirano iz originala 8. 10. 2003. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  31. ^ a b Robinson, Tasha (7. 11. 2005). „George R.R. Martin dines on fowl words as the Song of Ice and Fire series continues with A Feast for Crows”. Science Fiction Weekly. scifi.com. 11, No. 45 (446). Arhivirano iz originala 26. 11. 2005. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  32. ^ a b v g Smith, Dinitia (12. 12. 2005). „A Fantasy Realm Too Vile For Hobbits”. nytimes.com. Arhivirano iz originala 20. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  33. ^ a b Flood, Alison (14. 4. 2011). „Getting more from George RR Martin”. guardian.co.uk. Arhivirano iz originala 27. 12. 2011. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  34. ^ a b v g d đ e ž z i j k Brown, Rachael (11. 7. 2011). „George R.R. Martin on Sex, Fantasy, and A Dance With Dragons”. theatlantic.com. Arhivirano iz originala 20. 1. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  35. ^ a b v g d đ e ž z Redman, Bridgette (2006). „George R.R. Martin Talks Ice and Fire”. book.consumerhelpweb.com. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  36. ^ „A Feast for Crows: Book 4 of A Song of Ice and Fire”. amazon.co.uk. Arhivirano iz originala 19. 2. 2012. g. Pristupljeno 4. 2. 2012. 
  37. ^ „Best sellers: November 27, 2005”. nytimes.com. 27. 11. 2005. Arhivirano iz originala 30. 5. 2013. g. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  38. ^ Grossman, Lev (13. 11. 2005). „Books: The American Tolkien”. time.com. Arhivirano iz originala 29. 12. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2010. 
  39. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Miller, Laura (11. 4. 2011). „Just Write It! A fantasy author and his impatient fans.”. newyorker.com. Arhivirano iz originala 16. 4. 2011. g. Pristupljeno 23. 4. 2010. 
  40. ^ a b Poniewozik, James (12. 7. 2011). „The Problems of Power: George R.R. Martin's A Dance With Dragons”. time.com. Arhivirano iz originala 5. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  41. ^ Fleming, Michael (16. 1. 2007). „HBO turns Fire into fantasy series”. variety.com. Arhivirano iz originala 16. 5. 2012. g. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  42. ^ Thielman, Sam (25. 2. 2011). „'Thrones' tomes selling big”. variety.com. Arhivirano iz originala 19. 11. 2011. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  43. ^ a b Martin, George R. R. (31. 7. 2010). „Dancing”. grrm.livejournal.com. Arhivirano iz originala 18. 3. 2012. g. Pristupljeno 4. 2. 2012. 
  44. ^ a b Roberts, Josh (26. 3. 2012). „Game of Thrones Exclusive! George R.R. Martin Talks Season Two, The Winds of Winter, and Real-World Influences for A Song of Ice and Fire”. smartertravel.com. Arhivirano iz originala 31. 3. 2012. g. Pristupljeno 27. 3. 2012. 
  45. ^ Farley, Christopher John (8. 7. 2011). „Game of Thrones Author George R.R. Martin Spills the Secrets of A Dance with Dragons”. wsj.com. Arhivirano iz originala 22. 1. 2012. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  46. ^ a b Pasick, Adam (20. 10. 2011). „George R.R. Martin on His Favorite Game of Thrones Actors, and the Butterfly Effect of TV Adaptations”. nymag.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2011. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  47. ^ a b Sacks, Ethan (30. 12. 2011). „George R.R. Martin surprises Song of Ice and Fire fans with free chapter of next book”. nydailynews.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  48. ^ a b v Flood, Alison (13. 4. 2011). „George RR Martin: Barbarians at the gate”. guardian.co.uk. Arhivirano iz originala 25. 12. 2011. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  49. ^ a b Harte, Bryant (12. 7. 2011). „An Interview with George R. R. Martin, Part I”. indigo.ca. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  50. ^ Bosman, Julie (13. 7. 2011). „A Fantasy Book Revives Store Sales”. nytimes.com. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  51. ^ Hudson, Laura (14. 8. 2007). „Talking with George R. R. Martin Part 2”. publishersweekly.com. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  52. ^ a b v g d đ e ž z MacLaurin, Wayne (2000). „A Conversation With George R.R. Martin”. sfsite.com. Arhivirano iz originala 11. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012.  (Interview approved by GRRM.)
  53. ^ a b v g d đ e ž „Interview: George Martin”. Deep Magic. 41: 19—21. 2005. 
  54. ^ Abercrombie, Joe (16. 2. 2008). „Influences, Ideas, and A Game of Thrones”. joeabercrombie.com. Arhivirano iz originala 14. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  55. ^ a b v g d đ Poniewozik, James (18. 4. 2011). „GRRM Interview Part 2: Fantasy and History”. time.com. Arhivirano iz originala 28. 12. 2011. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  56. ^ a b Sheehan, Bill (12. 7. 2011). „A Dance with Dragons worth the long long wait”. washingtonpost.com. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  57. ^ a b VanderMeer, Jeff (12. 7. 2011). „Book review: A Dance With Dragons by George R.R. Martin”. latimes.com. Arhivirano iz originala 2. 6. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  58. ^ a b Taylor, Amber (14. 4. 2011). „Game of Thrones: A Brutal Fantasy With Mass Appeal”. theatlantic.com. Arhivirano iz originala 1. 2. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  59. ^ a b v Baum, Michele Dula (11. 4. 2001). „A Song of Ice and Fire – Author George R.R. Martin's fantastic kingdoms”. cnn.com. Arhivirano iz originala 4. 10. 2017. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  60. ^ „A Word with George R. R. Martin”. dragonsworn.com. 2. 12. 2003. Arhivirano iz originala 5. 4. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2012.  (Interview approved by GRRM.)
  61. ^ a b Patrick (17. 5. 2006). „George R.R. Martin”. sffworld.com. Arhivirano iz originala 6. 2. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  62. ^ Zadravec, Goran (2003). „An Interview With George R. R. Martin”. mezmera.posluh.hr. Arhivirano iz originala 19. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012.  (Intervju approved by GRRM.)
  63. ^ Poniewozik, James (19. 4. 2011). „GRRM Interview Part 3: The Twilight Zone and Lost”. time.com. Arhivirano iz originala 28. 12. 2011. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  64. ^ a b „EasterCon – Eat, Drink and talk SFF!”. harpervoyagerbooks.com. 10. 4. 2012. Arhivirano iz originala 19. 4. 2012. g. Pristupljeno 11. 4. 2012. 
  65. ^ a b v Orr, David (12. 8. 2011). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. nytimes.com. Arhivirano iz originala 05. 04. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  66. ^ Grossman, Lev (7. 7. 2011). „George R.R. Martin's Dance with Dragons: A Masterpiece Worthy of Tolkien”. time.com. Arhivirano iz originala 23. 8. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  67. ^ a b v g d đ Anders, Charlie Jane (21. 7. 2011). „George R.R. Martin explains why we'll never meet any gods in A Song of Ice and Fire”. io9.com. Arhivirano iz originala 22. 3. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  68. ^ Tomio, Jay (5. 6. 2006). „On the Spot at Fantasybookspot: George R.R. Martin”. fantasybookspot.com. Arhivirano iz originala 5. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012.  (Interview approved by GRRM.)
  69. ^ a b v Poniewozik, James (15. 4. 2011). „George R. R. Martin Interview, Part 1: Game of Thrones, from Book to TV”. time.com. Arhivirano iz originala 19. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  70. ^ Rosenberg, Alyssa (31. 8. 2011). „Fantasy on TV: How Game of Thrones Succeeds Where True Blood Fails”. theatlantic.com. Arhivirano iz originala 29. 1. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  71. ^ a b Serwer, Adam (12. 4. 2011). „Game of Thrones: When Fantasy Looks Like Reality”. theatlantic.com. Arhivirano iz originala 24. 2. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  72. ^ „A Song of Ice And Fire And Much More: George Martin on Fantasy Writing, Movies, Comics...” (PDF). Your Complete Guide to Comic-Con International Update. comic-con.org. 2: 34—35. 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 4. 2012. g. Pristupljeno 1. 2. 2012. 
  73. ^ a b Hammond, Chris (9. 12. 2011). „Q&A George R.R Martin”. scotcampus.com. Arhivirano iz originala 5. 4. 2012. g. Pristupljeno 5. 4. 2012. 
  74. ^ Kaveney, Roz (2000). „A Storm Coming – An interview with George R R Martin”. amazon.co.uk. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  75. ^ Walter, Damien G. (26. 7. 2011). „George RR Martin's fantasy is not far from reality”. guardian.co.uk. Arhivirano iz originala 2. 2. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  76. ^ Donahue, Deirdre (11. 7. 2011). „Fifth book in Game of Thrones series released”. usatoday.com. Arhivirano iz originala 2. 1. 2012. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  77. ^ a b v „The battle between good and evil reigns - Martin talks about new series Game of Thrones”. guardian.co.tt. 11. 6. 2011. Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  78. ^ Itzkoff, Dave (11. 12. 2011). „A Family Affair as Old as Oedipus”. nytimes.com. Arhivirano iz originala 8. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  79. ^ Teitelbaum, Ilana (16. 4. 2011). „Dear New York Times: A Game of Thrones Is Not Just for Boys”. huffingtonpost.com. Arhivirano iz originala 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 16. 2. 2012. 
  80. ^ Meslow, Scott (25. 4. 2011). „Game of Thrones: Making Sense of All the Sex”. theatlantic.com. Arhivirano iz originala 25. 1. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Песма_леда_и_ватре&oldid=27541079”