Petrovdan
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
Petrovdan je praznik kada se slave i Petar i Pavle, jer su postradali na isti dan crkveni i narodni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se slavi 29. juna po julijanskom kalendaru (12. jul po gregorijanskom). Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika a posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu, prvim propovednicima hrišćanstva i najbližim učenicima Isusa Hrista.[1]
.JPG)
Sv. ap. Petar i Pavle uredi
Crkva nas na značaj Svetih slavnih i svehvalnih Apostola najopitnije podseća kroz praznike koji su ustanovljeni u njihovu slavu i čast. Pored sabora dvanaestorice i sabora sedamdesetorice Apostola, u toku bogoslužbene godine savršavamo i molitvene spomene na svakoga od Svetih Apostola pojedinačno. Posebno mesto među apostolskim praznicima zauzima praznik Svetih prvovrhovnih Apostola Petra i Pavla, praznik koji je u našem narodu poznatiji pod nazivom Petrovdan. Po svedočenju mnogobrojnih crkvenih izvora, praznovanje Svetih prvovrhovnih Apostola Petra i Pavla u Crkvi je prisutno od samih početaka, tačnije rečeno prisutno je neposredno nakon upokojenja ova dva vatrena propovednika evanđelske reči Božje. Sveti Apostol Pavle u svojoj poslanici Jevrejima bogomudro savetuje hrišćane da se svagda sa ljubavlju i pobožnošću molitveno sećaju svojih učitelja u veri i onih koji su im nadahnuti Duhom Svetim propovedali reč Spasenja. Drevni hrišćani imajući u svom umu ovu apostolsku pouku, veoma rano počinju da proslavljaju molitveni spomen na svoje učitelje prvovrhovne apostole Petra i Pavla. Ovo drevno praznovanje Svetih Apostola Petra i Pavla nije uvek savršavano u isti dan. Naime, postoje mnogobrojna svedočanstva o proslavljanju Svetih apostola Petra i Pavla i po nekima njihov spomen je savršavan nakon praznika Roždestva Hristovog, po nekima nedelju dana nakon epifanije, dok Sveti Sofronije jerusalimski svedoči da su apostoli Petar i Pavle proslavljali u četvrti dan posle praznika Roždestva Hristovog. Ovom prazniku prethodi Post u čast Svetih Apostola koji je u našem blagočestivom narodu poznat i kao Petrovdanski ili Apostolski post.[2].
Običaji kod Srba uredi
Petrovdan je smatran za kalendarsku granicu u godini: posle njega u prirodi nastupaju promene, koje ukazuju na približavanje jeseni (narodni kalendar). Po ruskim verovanjima, na Petrovdan je tobože sv. Petar «popljuvao» lišće, pa se stoga posle tog dana više ne kuvaju trave i biljke, ne lome se grane za metle. Bugari su verovali da posle Petrovdana vreme biva hladnije, da se Sunce okreće zimi, da ptice prestaju da pevaju, a trava da raste. U nekim ruskim obredima na Petrovdan odrazile su se predstave o ovom prazniku kao kalendarskom vrhu godine. Tako su u južnoruskim gubernijama ljudi odlazili u osvit zore na Petrovdan da «čuvaju Sunce», tj. da gledaju kako ono na izlasku «igra», prelivajući se u raznim bojama.[3]
Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.[4] U Homolju i Zviždu je o Petrovdanu i nekim drugim praznicima postojao običaj da se pale velike vatre zvane privjeg za one koji su umrli bez sveće.[5]
Nema naroda bez običaja uredi
Nema naroda bez običaja, bez obzira u kom kraju sveta živi. Svako selo, svaki kraj, svaka oblast, svaki narod, imaju svoje običaje. Neki običaji pripadaju samo užem kraju, neki zahvataju čitave oblasti jedne zemlje, a neki običaji su istovetni kod različitih naroda. Velike seobe naroda kroz vekove, osvajački pohodi raznih naroda, vekovna ropstva i mnogobrojni ratovi, a ujedno praćeno i voljnim i nevoljnim mešanjem krvi, učinili su da su se i narodi i njihovi običaji prilično izmešali. Malo je naroda koji su imali toliko seoba kao Srpski narod. Od dolaska na Balkansko poluostrvo premnogo vekova pa sve do seoba u poslednjoj deceniji HH veka, pritisnuti raznim nevoljama, Srbi su se selili iz jednog kraja zemlje u drugi. Oni su u svojim seobama pored mnogih kućnih potrepština nosili i svoje običaje. Mnogo je običaja koji su kroz vekovnu upotrebu osvećeni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za svaki praznik vezani su određeni običaji.[6]
Mitropolit Porfirije uredi
U odnosu svetih Petra i Pavla nalazimo primer savršenog dijaloga. Na njih treba da se ugleda i savremeni svet koji, iako se deklarativno zalaže za dijalog, često ograničava slobodu onima koji drugačije misle, poručio je mitropolit Porfirije na Petrovdan u Zagrebu. Crkva je izdvojila ovu dvojicu apostola kao primer revnosti za reč Hristovu, primjer samospoznaje i iznad svega ljubavi prema Bogu i tvorevini Božjoj. Na prste jedne ruke možemo nabrojati ljude koji su u tolikoj meri uticali na tokove istorije. Sveti Apostoli ne samo da su uticali na tokove istorije, nego su postavili i temelje evropske kulture. Zato, moderna evropska kultura koja prestaje da na čoveka gleda kao na ličnost i udaljava se od reči i dela apostola, obesmišljava samu sebe.[7].
Reference uredi
- ^ Žitije Sv. Apostola Petra i Pavla
- ^ Vaseljenski propovednici reči Božje
- ^ Običaj pravljenja i paljenja petrovdanskih lila
- ^ „Običaj i njihov značaj u prošlosti” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 12. 2019. g. Pristupljeno 22. 12. 2020.
- ^ "Politika", 8-11. april 1939
- ^ Pođimo redom običaji[mrtva veza]
- ^ „„Delo Svetih apostola – temelj evropske kulture””. Arhivirano iz originala 31. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 12. 2020.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. januar 2012)