Pluskvamperfekat
Pluskvamperfekat (od lat. plus quam perfectum — „više od prošlog”) ili davno prošlo vreme je prošlo vreme koje postoji u većini indoevropskih jezika. Koristi se da opiše događaj koji se desio pre neke druge prošle radnje, ili događaj čija posledica u sadašnjosti više ne važi.
Primer: „Gosti su bili došli.”. Upotrebom davnog prošlog vremena se naznačava da gosti više nisu tu. Uporediti s primerom „Gosti su došli.”, gde se upotrebom perfekta naznačava da posledica radnje iz prošlosti (dolaska gostiju) još uvek važi, odnosno da su gosti još uvek tu. Drugi primer je „Bio sam izgubio ključ.”, gde se upotrebom davnog prošlog vremena nagoveštava da je ključ bio izgubljen, ali da je u međuvremenu pronađen.
Davno prošlo vreme u srpskom jeziku uredi
Postoje dva načina građenja ovog vremena u srpskom jeziku.
1. Od oblika perfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva.
| Lice | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| 1. | sam bio darovao | smo bili darovali |
| 2. | si bio darovao | ste bili darovali |
| 3. | je bio darovao | su bili darovali |
2. (ređe) Od oblika imperfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva.
| Lice | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| 1. | bejah / beh darovao | bejasmo / besmo darovali |
| 2. | bejaše / beše darovao | bejaste / beste darovali |
| 3. | bejaše / beše darovao | bejahu / behu darovali |
Razlike između oblika uredi
U narečjima gde se koriste oba oblika davnog prošlog vremena (recimo Južna Srbija, Južna Crna Gora), postoji manja razlika u njihovom značenju. Prvim oblikom (s pomoćnim glagolom u perfektu) označava se nedoživljenost, dok se drugim oblikom (s imperfektom pomoćnoga glagola) obeležava doživljenost.
Tako bi čovek iz Vranja rečenicom „Dragiša beše izgubio ključ.” sagovorniku naznačio da je bio u društvu s Dragišom kada je ovaj primetio da mu ključa nema. Dok bi rečenicom „Dragiša je bio izgubio ključ.” sagovorniku naznačio da to nije lično doživeo nego da je saznao od nekoga, pa bi od sagovornika mogao očekivati pitanje „A ko ti to reče?”.
Još jedan primer:
„Kada juče svratih do Blaža, gosti im već bjehu stigli.”, pošto je prisustvo gostiju doživljeno govornikom, koristi se oblik s pomoćnim glagolom u imperfektu.
„Blažo mi reče da su gosti već bili stigli kada je sinoć došao doma.”, pošto je prisustvo gostiju nedoživljeno, koristi se oblik s pomoćnim glagolom u perfektu.
U obe prethodne rečenice se davno prošlo vreme koristi da označi radnju koja se desila pre druge radnje u prošlosti, odnosno stanje koje je važilo u vreme druge radnje.