Википедија

Spisak pobednika Otvorenog prvenstva Francuske u tenisu — muškarci pojedinačno

списак на Викимедији
(preusmereno sa Победници Отвореног првенства Француске у тенису — мушкарци појединачно)

Otvoreno prvenstvo Francuske ili samo Rolan Garos jeste teniski grend slem turnir koji se održava svake godine u zadnjoj nedelji maja i prvoj nedelji juna. Ustanovljen je 1891. a od 1928. takmičenje se igra na otvorenim terenima sa šljakom koji se nalaze u sklopu kompleksa Stadion Rolan Garos u Parizu, glavnom gradu Francuske. Turnir je nazvan po slavnom francuskom pilotu iz Prvog svetskog rata. U početku se turnir službeno vodio pod nazivom Prvenstvo Francuske da bi od 1925. postao međunarodni turnir.[1]

Počev od 1925. Otvoreno prvenstvo Francuske se vodi kao grend slem turnir. Jedan je od četiri grend slema koji se igraju svake godine pored Otvorenog prvenstva Australije, Vimbldona i Otvorenog prvenstva SAD. Rolan Garos je drugi po redu grend slem koji se igra u kalendarskoj godini (igra se posle Australijan opena, a pre Vimbldona). Organizuje ga Teniski savez Francuske (FFT).[2] Prvi je grend slem turnir na kome su 1968. učestvovali profesionalni igrači.

Pobednik takmičenja u muškom singlu dobija poseban trofej — Kup musketara, nazvan po četvorici musketara francuskog tenisa: Žan Borotra, Žak Brinjon, Anri Koše i Rene Lakost.[3] Turnir se nije održavao od 1915. do 1919. zbog Prvog svetskog rata a od 1941. do 1944, tokom nacističke okupacije Francuske za vreme Drugog svetskog rata, nezvanično se održavao turnir pod imenom Prvenstvo Francuske.[4] Rolan Garos je grend slem koji je dugo odolevao promenama, pa je poslednji postavio krov i reflektore (2020), uveo taj-brejk u petom setu (2022), kao i elektronsku proveru poena (od 2025).[5][6]

Rafael Nadal je turnir osvajao četrnaest puta i rekorder je po broju osvojenih naslova na Otvorenom prvenstvu Francuske, bilo u muškoj ili ženskoj konkurenciji. Takođe je rekorder po broju osvojenih titula na jednom grend slemu i po broju uzastopnih osvojenih titula na jednom grend slemu u Open eri (pet puta zaredom je osvojio takmičenje, od 2010. do 2014).[7] Maks Dekižis je osam puta bio pobednik takmičenja u „zatvorenoj” eri.[8] Majkl Čeng je osvajanjem turnira iz 1989. postao najmlađi igrač u Open eri koji je osvojio Rolan Garos (tada je imao sedamnaest godina, tri meseca i dvadeset dana).[9] S druge strane Novak Đoković je najstariji osvajač turnira u „otvorenoj” eri budući da je s trideset šest godina i dvadeset dana osvojio turnir iz 2023.[10] Francuski teniseri su najviše puta osvajali takmičenje u muškoj pojedinačnoj konkurenciji (trideset osam naslova) a prate ih Španci (dvadeset naslova) i Australijanci (jedanaest naslova).

Trenutni prvak je Novak Đoković koji je savladao Kaspera Ruda u finalu iz 2023.[11]

Istorija uredi

Otvoreno prvenstvo Francuske osnovano je 1891. Prvobitno je bilo poznato pod nazivom Prvenstvo Francuske (franc. Championnat de France).[12] Na turniru su u prve trideset četiri godine postojanja mogli da učestvuju isključivo francuski igrači ili strani igrači koji su bili članovi nekog francuskog kluba.[13] Prvi šampion Prvenstva Francuske bio je Britanac H. Brigs (mogao je učestvovati na njemu jer je bio član kluba Club Stade Français).[14] U početku su se mečevi igrači u tri seta. Od 1902/03. usvojeno je pravilo po kome se mečevi igraju u pet setova. Osim Brigsa, turnir su u početku osvajali samo francuski teniseri među kojima se ističe Maks Dekižis koji je osam puta bio pobednik Prvenstva Francuske.[15]

 
Četiri musketara su osam puta bili pobednici turnira — od 1925. do 1932. U njihovu čast se od 1981. trofej Otvorenog prvenstva Francuske naziva Kupom musketara.

Između 1924. i 1932. neki od članova grupe Četiri musketara osvajalo je takmičenje. Od 1925. na prvenstvu su mogli da igraju i stranci što je privuklo najbolje igrače. Prvi pobednik međunarodnog turnira bio je Rene Lakost. Francuska reprezentacija je bila šampion Dejvis kupa iz 1927. što je dodatno privuklo pažnju na turnir i bilo je neophodno izgraditi novi stadion. Stadion Rolan Garos izgrađen je 1928.[16] Na novom stadionu je Anri Koše prvi osvojio titulu.[17]

Višestruki osvajači turnira uredi

 
Rafael Nadal je rekorder sa 14 osvojenih titula na Otvorenom prvenstvu Francuske
  Teniser Broj
titula 		Prvenac Potonja
1.   Rafael Nadal 14 2005. 2022.
2.   Bjern Borg 6 1974. 1981.
3.   Anri Koše 4 1926. 1932.
4.   Rene Lakost 3 1925. 1929.
  Ivan Lendl 3 1984. 1987.
  Mats Vilander 3 1982. 1988.
  Gustavo Kirten 3 1997. 2001.
  Novak Đoković 3 2016. 2023.
9.   Gotfrid fon Kram 2 1934. 1936.
  Frenk Parker 2 1948. 1949.
  Jaroslav Drobni 2 1951. 1952.
  Toni Trabert 2 1954. 1955.
  Nikola Pjetranđeli 2 1959. 1960.
  Manuel Santana 2 1961. 1964.
  Roj Emerson 2 1963. 1967.
  Ken Rouzvol 2 1953. 1968.
  Rod Lejver 2 1962. 1969.
  Jan Kodeš 2 1970. 1971.
  Džim Kurijer 2 1991. 1992.
  Serži Brugera 2 1993. 1994.

Lista finalnih mečeva uredi

 
- na slici odozgo :
Žak Brunjon (toto)
Anri Koše (mađioničar)
Žan Borotra (baskijski skakač)
Rene Lakost (krokodil)
- francuski "musketari" koji su dominirali pariskom šljakom u međuratnom periodu
 
Bjern Borg (drži pehar) je sa šest titula u Bulonjskoj šumi najuspešniji igrač druge polovine 20. veka na ovom turniru
 
Novak Đoković je aktuelni (2023.) i najstariji (36) osvajač trofeja Kupa musketara
Godina Pobednik Finalista Rezultat Trajanje
1925.
   Rene Lakost   Žan Borotra 7-5, 6-1, 6-4
1926.
   Anri Koše   Rene Lakost 6-2, 6-4, 6-3
1927.
   Rene Lakost   Bil Tilden 6-4, 4-6, 5-7, 6-3, 11-9
1928.
   Anri Koše   Rene Lakost 5-7, 6-3, 6-1, 6-3
1929.
   Rene Lakost   Žan Borotra 6-3, 2-6, 6-0, 2-6, 8-6
1930.
   Anri Koše   Bil Tilden 3-6, 8-6, 6-3, 6-1
1931.
   Žan Borotra   Kristijan Busis 2-6, 6-4, 7-5, 6-4
1932.
   Anri Koše   Đorđo de Stefani 6-0, 6-4, 4-6, 6-3
1933.
   Džek Kroford   Anri Koše 8-6, 6-1, 6-3
1934.
   Gotfrid fon Kram   Džek Kroford 6-4, 7-9, 3-6, 7-5, 6-3 ~ 3:00
1935.
   Fred Peri   Gotfrid fon Kram 6-3, 3-6, 6-1, 6-3 ~ 2:00
1936.
   Gotfrid fon Kram   Fred Peri 6-0, 2-6, 6-2, 2-6, 6-0
1937.
   Hener Henkel   Bani Ostin 6-1, 6-4, 6-3
1938.
   Donald Badž   Roderik Mencel 6-3, 6-2, 6-4
0:58
1939.
   Vilijam Maknil   Bobi Rigs 7-5, 6-0, 6-3
1940.
 Otvoreno prvenstvo
Francuske u tenisu
nije ordžano		 Drugi svetski rat
1941.
1942.
1943.
1944.
1945.
1946.
   Marsel Bernar   Jaroslav Drobni 3-6, 2-6, 6-1, 6-4, 6-3
1947.
   Jožef Azbot   Erik Sterdžes 8-6, 7-5, 6-4
1948.
   Frenk Parker   Jaroslav Drobni 6-4, 7-5, 5-7, 8-6
1949.
   Frenk Parker   Badž Pati 6-3, 1-6, 6-1, 6-4
1950.
   Badž Pati   Jaroslav Drobni 6-1, 6-2, 3-6, 5-7, 7-5
1951.
   Jaroslav Drobni   Erik Sterdžes 6-3, 6-3, 6-3
1952.
   Jaroslav Drobni   Frenk Sedžman 6-2, 6-0, 3-6, 6-4
1953.
   Ken Rouzvol   Vik Sejšas 6-3, 6-4, 1-6, 6-2
1954.
   Toni Trabert   Artur Larsen 6-4, 7-5, 6-1
1955.
   Toni Trabert   Sven Davidson 2-6, 6-1, 6-4, 6-2
1956.
   Lu Houd   Sven Davidson 6-4, 8-6, 6-3
1957.
   Sven Davidson   Herbert Flam 6-3, 6-4, 6-4
1958.
   Mervin Rouz   Luis Ajala 6-3, 6-4, 6-4
1959.
   Nikola Pjetranđeli   Jan Fermak 3-6, 6-3, 6-4, 6-1
1960.
   Nikola Pjetranđeli   Luis Ajala 3-6, 6-3, 6-4, 4-6, 6-3
1961.
   Manuel Santana   Nikola Pjetranđeli 6-3, 6-1, 4-6, 7-5
1962.
   Rod Lejver   Roj Emerson 3-6, 2-6, 6-3, 9-7, 6-2
1963.
   Roj Emerson   Pjer Darmon 3-6, 6-1, 6-4, 6-4
1964.
   Manuel Santana   Nikola Pjetranđeli 6-3, 6-1, 4-6, 7-5
1965.
   Fred Stol   Toni Rouč 3-6, 6-0, 6-2, 6-3
1966.
   Toni Rouč   Ištvan Guljaš 6-1, 6-4, 7-5
1967.
   Roj Emerson   Toni Rouč 6-1, 6-4, 2-6, 6-2
Open era
1968.
   Ken Rouzvol   Rod Lejver 6-3, 6-1, 2-6, 6-2
1969.
   Rod Lejver   Ken Rouzvol 6-4, 6-3, 6-4
1:33
1970.
   Jan Kodeš   Željko Franulović 6-2, 6-4, 6-0
1:06
1971.
   Jan Kodeš   Ilije Nastase 8-6, 6-2, 2-6, 7-5
1972.
   Andres Himeno   Patrik Proasi 4-6, 6-3, 6-1, 6-1
1973.
   Ilije Nastase   Nikola Pilić 6-3, 6-3, 6-0
1:30
1974.
   Bjern Borg   Manuel Orantes 2-6, 46-7, 6-0, 6-1, 6-1
1975.
   Bjern Borg   Giljermo Vilas 6-2, 6-3, 6-4
1:35
1976.
   Adrijano Panata   Harold Solomon 6-1, 6-4, 4-6, 7-63
2:53
1977.
   Giljermo Vilas   Brajan Gotfrid 6-0, 6-3, 6-0
1:58
1978.
   Bjern Borg   Giljermo Vilas 6-1, 6-1, 6-3
1:49
1979.
   Bjern Borg   Viktor Peči 6-3, 6-1, 66-7, 6-4
2:44
1980.
   Bjern Borg   Vitas Gerulajtis 6-4, 6-1, 6-2
1:46
1981.
   Bjern Borg   Ivan Lendl 6-1, 4-6, 6-2, 3-6, 6-1
3:13
1982.
   Mats Vilander   Giljermo Vilas 1-6, 7-66, 6-0, 6-4
4:42
1983.
   Janik Noa   Mats Vilander 6-2, 7-5, 7-63
2:24
1984.
   Ivan Lendl   Džon Makenro 3-6, 2-6, 6-4, 7-5, 7-5
4:08
1985.
   Mats Vilander   Ivan Lendl 3-6, 6-4, 6-2, 6-2
3:13
1986.
   Ivan Lendl   Mikael Pernfoš 6-3, 6-2, 6-4
2:45
1987.
   Ivan Lendl   Mats Vilander 7-5, 6-2, 3-6, 7-63
4:23
1988.
   Mats Vilander   Anri Lekont 7-5, 6-2, 6-1
1:52
1989.
   Majkl Čeng   Stefan Edberg 6-1, 3-6, 4-6, 6-4, 6-2
3:41
1990.
   Andres Gomez   Andre Agasi 6-3, 2-6, 6-4, 6-4
2:31
1991.
   Džim Kurijer   Andre Agasi 3-6, 6-4, 2-6, 6-1, 6-4
3:25
1992.
   Džim Kurijer   Petr Korda 7-5, 6-2, 6-1
1:59
1993.
   Serži Brugera   Džim Kurijer 6-4, 2-6, 6-2, 3-6, 6-3
3:59
1994.
   Serži Brugera   Alberto Berasategi 6-3, 7-5, 2-6, 6-1
2:11
1995.
   Tomas Muster   Majkl Čeng 7-5, 6-2, 6-4
2:00
1996.
   Jevgenij Kafeljnikov   Mihael Štih 7-64, 7-5, 7-64
2:32
1997.
   Gustavo Kirten   Serži Brugera 6-3, 6-4, 6-2
1:50
1998.
   Karlos Moja   Aleks Koređa 6-3, 7-5, 6-3
2:13
1999.
   Andre Agasi   Andrej Medvedev 1-6, 2-6, 6-4, 6-3, 6-4
2:52
2000.
   Gustavo Kirten   Magnus Norman 6-2, 6-3, 2-6, 7-66
3:44
2001.
   Gustavo Kirten   Aleks Koređa 36-7, 7-5, 6-2, 6-0
3:12
2002.
   Albert Kosta   Huan Karlos Ferero 6-1, 6-0, 4-6, 6-3
2:30
2003.
   Huan Karlos Ferero   Martin Verkerk 6-1, 6-3, 6-2
2:09
2004.
   Gaston Gaudio   Giljermo Korija 0-6, 3-6, 6-4, 6-1, 8-6
3:31
2005.
   Rafael Nadal   Marijano Puerta 66-7, 6-3, 6-1, 7-5
3:24
2006.
   Rafael Nadal   Rodžer Federer 1-6, 6-1, 6-4, 7-64
3:02
2007.
   Rafael Nadal   Rodžer Federer 6-3, 4-6, 6-3, 6-4
3:10
2008.
   Rafael Nadal   Rodžer Federer 6-1, 6-3, 6-0
1:48
2009.
   Rodžer Federer   Robin Sederling 6-1, 7-61, 6-4
1:55
2010.
   Rafael Nadal   Robin Sederling 6-4, 6-2, 6-4
2:18
2011.
   Rafael Nadal   Rodžer Federer 7-5, 7-63, 5-7, 6-1
3:40
2012.
   Rafael Nadal   Novak Đoković 6-4, 6-3, 2-6, 7-5
3:49
2013.
   Rafael Nadal   David Ferer 6-3, 6-2, 6-3
2:16
2014.
   Rafael Nadal   Novak Đoković 3-6, 7-5, 6-2, 6-4
3:31
2015.
   Stanislas Vavrinka   Novak Đoković 4-6, 6-4, 6-3, 6-4
3:12
2016.
   Novak Đoković   Endi Mari 3-6, 6-1, 6-2, 6-4
3:03
2017.
   Rafael Nadal   Stanislas Vavrinka 6-2, 6-3, 6-1
2:05
2018.
   Rafael Nadal   Dominik Tim 6-4, 6-3, 6-2
2:42
2019.
   Rafael Nadal   Dominik Tim 6-3, 5-7, 6-1, 6-1
3:01
2020.
   Rafael Nadal   Novak Đoković 6-0, 6-2, 7-5
2:41
2021.
   Novak Đoković   Stefanos Cicipas 6-76, 2-6, 6-3, 6-2, 6-4
4:11
2022.
   Rafael Nadal   Kasper Rud 6-3, 6-3, 6-0
2:18
2023.
   Novak Đoković   Kasper Rud 7-61, 6-3, 7-5
3:13

Statistika uredi

Reference uredi

  1. ^ „The Origins of the Tournament”. Roland Garros. Pristupljeno 25. 7. 2015. 
  2. ^ „Grand Slam Overview”. International Tennis Federation (ITF). Pristupljeno 23. 7. 2015. 
  3. ^ Bowers, Chris (27. 2. 2009). „The New Musketeers”. Davis Cup. Pristupljeno 16. 7. 2015. 
  4. ^ Fetter, Henry D. (6. 6. 2011). „The French Open During World War II: A Hidden History”. The Atlantic. Pristupljeno 23. 7. 2015. 
  5. ^ Clarey, Christopher (26. 05. 2006). „In a year of change at Roland Garros, the winners may stay the same”. International Herald Tribune. Arhivirano iz originala 16. oktobar 2007. g. Pristupljeno 8. avgust 2007. 
  6. ^ „French Open – Countdown: Borg's view on RG”. Eurosport. 22. 05. 2008. Arhivirano iz originala 19. 08. 2011. g. Pristupljeno 22. maj 2008. 
  7. ^ Newbery, Piers (8. 6. 2014). „Rafael Nadal beats Novak Djokovic to win ninth French Open title”. BBC Sport. Pristupljeno 15. 7. 2015. 
  8. ^ Clarey, Christopher (22. 5. 2014). „A Century Ago, a French Title Collection to Rival Rafael Nadal”. The New York Times. Pristupljeno 15. 7. 2015. 
  9. ^ Lynch, Steven (29. 5. 2015). „Rafael Nadal the youngest French Open winner?”. ESPN. Pristupljeno 15. 7. 2015. 
  10. ^ „Novak Djokovic wins French Open, record 23rd Grand Slam men’s singles title”. OlympicTalk | NBC Sports (na jeziku: engleski). 2023-06-11. Pristupljeno 2023-06-11. 
  11. ^ Jurejko, Jonathan (11. 6. 2023). „Novak Djokovic beats Casper Ruud to win Paris title and claim 23rd major”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 6. 2023. 
  12. ^ „Past Winners and Draws”. fft.fr. Fédération Française de Tennis. Arhivirano iz originala 2007-08-08. g. Pristupljeno 2009-07-02. 
  13. ^ „French Open History”. Tennis. Tennis Media Company. 16. 8. 2012. Pristupljeno 18. 7. 2015. 
  14. ^ Gillmeister 1998, str. 225.
  15. ^ „Roland Garros past single winners”. CNN. 23. 5. 2008. Pristupljeno 19. 7. 2015. 
  16. ^ Lewis, Gabrielle (23. 5. 2002). „French Open History”. BBC Sport. Pristupljeno 21. 7. 2015. 
  17. ^ „Henri Cochet is dead; French Tennis Leader”. The New York Times. 3. 4. 1987. Pristupljeno 26. 7. 2015. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Spisak pobednika Otvorenog prvenstva Francuske u tenisu — muškarci pojedinačno na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_победника_Отвореног_првенства_Француске_у_тенису_—_мушкарци_појединачно&oldid=27431940”