Википедија

Poljska

држава у средњој Европи

Poljska (polj. Polska), zvanično Republika Poljska (polj. Rzeczpospolita Polska), država je u srednjoj Evropi. Geopolitički pripada istočnoj Evropi[8] i graniči se sa ruskom eksklavom (Kalinjingradskom oblašću) i Litvanijom na severoistoku, Belorusijom i Ukrajinom na istoku, Slovačkom i Češkom na jugu i Nemačkom na zapadu, dok na severu izlazi na Baltičko more. Poljska je članica Evropske unije i NATO pakta. Ukupna površina Poljske je 312.679 km², što je čini 69. na spisku najvećih država sveta i 9. najvećom u Evropi. U Poljskoj živi više od 38 miliona ljudi, po čemu je 34. u svetu i 8. u Evropi.

Republika Poljska
Rzeczpospolita Polska  (poljski)
Himna: Mazurka Dombrovskog
(polj. Mazurek Dąbrowskiego)
Položaj Poljske
Glavni grad i najvećiVaršava
52° 13′ N 21° 02′ E / 52.217° S; 21.033° I / 52.217; 21.033
Službeni jezikpoljski[1]
Vladavina
Oblik državeunitarna parlamentarna republika
 — PredsednikAndžej Duda
 — Predsednik VladeDonald Tusk
Zakonodavna vlastParlament
 — Gornji domSenat
 — Donji domSejm
Istorija
Osnivanje‍
 — Vojvodstvo Poljskeoko 960.
 — Kraljevina Poljska18. april 1025.
 — Žečpospolita1. jul 1569.
 — Podele Poljske24. oktobar 1795.
 — Druga republika11. novembar 1918.
 — Poljska vlada u egzilu17. septembar 1939.
 — Narodna Republika22. jul 1944.
 — Treća republika31. decembar 1989.[2]
Geografija
Površina‍
 — ukupno312,696[3][4] km2 (69)
 — voda (%)1,48[5]
Stanovništvo‍
 — 2022.Pad 38.036.118[6] (38)
 — gustina122 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2023.
 — ukupnoRast 1,712 bln. $[7] (20)
 — po stanovnikuRast 45.538 $[7] (39)
IHR (2021)0,876 (34) — veoma visok
Valutapoljski zlot
 — stoti deo valute‍PLN‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen‍.pl‍
Pozivni broj+48

Za godinu osnivanja Poljske se uzima 966. godina kada je njen vladar knez Mješko I prihvatio hrišćanstvo. Kraljevina Poljska je 1569. sklapanjem Lublinske unije ušla je u dugotrajni savez sa Velikom kneževinom Litvanijom, čime je osnovana moćna i prostrana Državna zajednica Poljske i Litvanije. Zajednica je nestala 1795, a teritoriju Poljske su podelile Pruska, Ruska Imperija i Austrija. Poljska je svoju samostalnost obnovila 1918. nakon Prvog svetskog rata, da bi je ponovo izgubila u Drugom svetskom ratu. Poljska je u ratu izgubila oko 6 miliona građana, a iz rata je izašla u značajno promenjenim granicama. Posleratna Narodna Republika Poljska bila je u okviru Istočnog bloka, pod jakim sovjetskim uticajem. Za vreme revolucija 1989. komunistička vlast je ukinuta.

Poljska je unitarna država, koju čini 16 vojvodstava.

Etimologija imena uredi

Ime Poljska potiče od plemena Poljana, koji su naseljavali teritoriju današnje Velikopoljske. Reč Poljani (Polanie) može da se protumači kao „oni koji žive na poljima“. Može da se pretpostavi da je glavno zanimanje tog plemena bila zemljoradnja, dok je kod ostalih plemena, npr. Vislana i Mazovšana bilo drugačije jer su naseljavali šumske terene.

U prošlosti su korišćeni latinski termini terra Poloniae — poljska zemlja ili Regnum Poloniae — poljsko carstvo. Ime Poljska (Polska) počinje da se koristi u XI veku. Zemlja Poljana je u XIV veku nazivana Staropoljska (Staropolska), a kasnije Velikopoljska (Wielkopolska). Južne zemlje su zbog kontrasta nazivane Malopoljska (Małopolska).

Ostala imena Poljske: (Lechia, persijski jezik Lachistan, litvanski Lenkija) i Poljaka (rus. Лях, mađ. Lengyel) potiču od imena plemena Leđana, za koje se smatra da su živeli u sadašnjem jugozapadnom delu Poljske.

Reč žečpospolita (rzeczpospolita) označava republiku.

Geografija uredi

Glavni članak: Geografija Poljske
 
Fizička mapa Poljske

Poljska teritorija se sastoji iz pet geografskih područja. Na severozapadu uz baltičku obalu Pomorja i Gdanjskog zaliva nalaze se brojne morske prevlake, priobalne dine, jezera, reke i kanali. Skoro sasvim pravu liniju obale razbijaju Ščećinski, Pucki i Vislanski zaliv. Na severu i u centralnom delu Poljske su se formirale ravnice tokom ledenog doba. Tako su nastale četiri velike ravnice: Mazurska, Kašupska, Pomorska i Velikopoljska. Ovi predeli su blago brdovite morene u kojima postoje brojna jezera. Južno od ravnica je područje širokih rečnih dolina Šleske i Mazovije. Posebno je karakteristično lesno tle u regionu Lublina na kome su vidljivi značajni efekti erozije. Još južnije prostiru se predeli poljskih planina srednje visine: Beskidi, Sudeti, Svetokrižke planine i Tatra Planine — najveći opseg od čitavih Karpata.

Granice uredi

Dužina poljskih granica iznosi 3511 km, a od toga 440 otpada na morsku granicu (obala Baltičkog mora).

Poljska se graniči na:

Reljef uredi

 
Planinsko jezero u Visokim Tatrama
 
Poljski Karpati

Poljska ima 70 vrhova sa preko 2.000 m nadmorske visine i svi oni se nalaze u planinama Tatre. Ovo područje se u Poljskoj deli na oblast Visokih i Zapadnih Tatri. To je najviši planinski lanac Poljske i Karpata. Sa 2.499 m najviši je vrh Risi (Rysy). Drugi po visini je lanac Beskida (najviši vrh: 1.725 m). Najviši vrh Sudeta je Snježka (Śnieżka) sa 1.602 m.

Najniža tačka Poljske je na -2 metra nadmorske visine kod Elblaga.

Deo obale Baltičkog mora koji pripada Poljskoj dug je 528 km. Prostire se od mesta Svinoujšće na ostrvima Usedom i Volin na zapadu, do mesta Krinica Morska na Vislanskoj prevlaci na istoku. Poljska morska obala je velikim delom ravna i peščana, i nju su oblikovale morske struje i stalni zapadni vetrovi. Tu postoje mnoge litice, peščane dine i prevlake, a za kopno su karakteristične bare i jezera. Primer je Lebsko jezero u Slovinačkom nacionalnom parku. Najpoznatije prevlake su poluostrvo Hel i Vislanska prevlaka. Najveće poljsko ostrvo je Volin. Najveći lučki gradovi su Gdinja, Gdanjsk, Ščećin i Svinoujšće. Poznata letovališta su: Sopot, Kolobžeg, Leba, Vladislavovo i poluostrvo Hel.

Vode uredi

 
Dine u Slovinačkom nacionalnom parku
 
Dolina najduže reke Poljske — Visle

Najduže reke Poljske su Visla (1.047 km), granična reka Odra (854 km), Varta (808 km) i Bug (772 km) koja čini istočnu granicu zemlje. Visla i Odra se ulivaju u Baltičko more. Neke manje reke u Sudetima pripadaju slivu Labe, odnosno Severnog mora. Reka Orava u Beskidima se preko reke Vag uliva u Dunav, dok se neke male reke u zapadnim Karpatima preko Dnjestra ulivaju u Crno more.

Reke Poljske se vekovima koriste za plovidbu. Svojim dugim lađama Vikinzi su plovili na svoje pljačkaške pohode rekama Visla i Odra. U srednjem i novom veku, transport žita i poljoprivrednih proizvoda iz Poljsko-litvanske države rekama do Danciga (Gdanjska) i dalje u zapadnu Evropu bio je jedan od najznačajnijih trgovačkih puteva. O vremenu prosperiteta svedoče renesansni i barokni spomenici u gradovima duž ovih reka.

Poljska ima oko 10.000 jezera površine veće od jednog hektara, i po tome je jedna od jezerima najbogatijih država sveta. U Evropi samo Finska ima više jezera po jedinici površine. Najveća jezera površine veće od 100 km2 su Snjardvi i Mamri u Mazuriji, kao i Lebsko i Dravsko jezero u Pomorju. Pored jezera u ravnicama na severu, postoje i planinska jezera u Tatrama, od kojih je Morskije Oko površinski najveće (34,9 hektara). Najdublje jezero je Hanjča sa 108,5 m dubine, u Podlaskom vojvodstvu.

Vidi još:

 
Nacionalni park Gori Stolovi

Šume pokrivaju 29,2% površina. Preko polovine teritorije se koristi za poljoprivredu, od čega najviše za ratarstvo. Stočarstvo je zastupljeno u brdsko-planinskim područjima. Preko 1% ukupne površine (3.145 km²) otpada na 23 nacionalna parka. Po ovome Poljska zauzima prvo mesto u Evropi. Većina poljskih nacionalnih parkova nalazi se na jugu zemlje. Pored njih, zaštićene su i oblasti reka, jezera i močvara u centralnom delu zemlje, kao i obale na severu.

Flora i fauna uredi

 
Bizon u Nacionalnom parku Bjalovježa.

U Poljskoj žive neke životinje koje su izumrle u ostatku Evrope, kao što su: bizoni u prašumi Bjalovježa, mrki medvedi u Bjalovježi, Tatrama i Karpatima, vukovi i risovi u šumskim područjima, losovi na severu Poljske, dabrovi u Mazuriji i Pomorju. U šumama se susreću jeleni i divlje svinje. Na istoku Poljske postoje nedirnute prastare šume, od kojih je najpoznatija Bjalovježa. Velika šumska područja postoje i na planinama, u Mazuriji, Pomorju i donjoj Šleskoj.

Poljska je najvažnije područje za razmnožavanje evropskih ptica selica. Četvrtina svih ptica koje leti stignu u Evropu, izleže ptiće u Poljskoj, najviše u obalskim predelima i zaštićenim močvarama reka Bebža, Narev i Varta. U Mazuriji ima sela gde živi više roda nego ljudi.

Klima uredi

Klima Poljske je umerena i varira od okeanske na severozapadu do kontinentalne na jugoistoku.[9] Planinski južni rubovi se nalaze u okviru alpske klime.[9] Poljsku karakterišu topla leta, sa srednjom temperaturom od oko 20 °C (68,0 °F) u julu, i umereno hladne zime u proseku −1 °C (30,2 °F) u decembru.[10] Najtopliji i najsunčaniji deo Poljske je Donja Šlezija na jugozapadu, a najhladniji region je severoistočni ugao, oko Suvalkija u pokrajini Podlaskje, gde na klimu utiču hladni frontovi iz Skandinavije i Sibira.[11] Padavine su češće tokom letnjih meseci, a najviše padavina ima od juna do septembra.[10]

Godišnja doba mogu se razlikovati svake godine.[12] Klimatske promene i drugi faktori dodatno su doprineli međugodišnjim toplotnim anomalijama i povećanim temperaturama; prosečna godišnja temperatura vazduha između 2011. i 2020. godine iznosila je 9,33 °C (48,8 °F), oko 1,11 °C više nego u periodu 2001–2010.[13] Zime su takođe sve sušnije, sa manje susnežice i snežnih padavina.[12]

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija Poljske

Praistorija uredi

Najčuveniji arheološki nalaz iz poljske praistorije je utvrđeno naselje Biskupin, koji potiče iz vremena Lužičke kulture iz ranog gvozdenog doba, od oko 700. p. n. e.

Istoričari pretpostavljaju da su tokom kasne antike na teritoriji današnje Poljske živele mnoge različite etničke grupe. Tačna etnička i lingvistička pripadnost tih grupa je bila predmet velikih debata. Posebno su mesta i vreme postojanja prvobitnih naselja slovenskih plemena bila predmet velikih kontroverzi.[14]

Dinastija Pjastovića (966—1385) uredi

 
Poljska godine 1020.

Poljska plemena su u ranom srednjem veku živela između reka Visle i Odre. Ta plemena ujedinio je knez Mješko I u 10. veku. On je bio prvi poznati vladar iz dinastije Pjastovića. Za njegova vladanja Poljaci su primili hrišćanstvo, a poljska država priznala vlast Svetog rimskog carstva. Mješko je osnovao i prvu poljsku biskupiju u Poznanju.

Za vladavine Boleslava Hrabrog (992—1027) Poljska se proširila na oblast Lužice, Češke, Moravske i Slovačke. Boleslav II (1058—1079) je izuzeo Poljsku ispod vlasti Svetog rimskog carstva i proglasio se kraljem čime je Poljska postala slobodna kraljevina.

Od vremena vladanja Boleslava III (1102—1138) Poljaci su počeli da vode dugotrajne ratove protiv pripadnika Nemačkog viteškog reda (Tevtonaca) koji u 12. veku otimaju Poljskoj područja Pomeranije od ušća Visle do Gdanjska. Tim je osvajanjima Poljskoj zaprečen put do Baltičkog mora. Nakon njegove smrti Poljska je u stalnim sukobima s Brandenburgom i Tevtoncima, a u tim je sukobima izgubila zapadno Pomorje, Veliku Poljsku, Gdanjsko primorje i jug države.

Od 12. do početka 15. veka Poljska naglo slabi, osamostaljuju se pojedine kneževine, a Nemci se šire na poljska područja. Njihovim dolaskom niču gradovi i sela i podstiče se privredni razvitak. 1241. godine u Poljsku su provalili Tatari koji su poharali južne predele Poljske koje su poljski vladari naseljavali Nemcima. Tih godina visoki staleži preuzimaju nemački jezik i običaje, a kako su se Nemci naselili i uz pogranična područja Poljske, polako Poljska dolazi pod nemački uticaj. 1300. godine poljsko plemstvo bira češkog kralja Vaclava II za kralja Poljske kako bi se uspešnije oduprli nemačkom prodoru, ali to nije uspelo. Nakon njegove smrti 1305. godine raspala se personalna unije između Poljske i Češke.

 
Kazimir III Veliki

Proces za ujedinjavanje poljskih zemalja započeo je u 14. veku kralj Vladislav I (1306—1333) koji je Poljskoj ponovo pripojio Krakov i Veliku Poljsku. Jačanje Poljske nastavlja Kazimir III (1333—1370) koji podstiče razvitak poljskih gradova pospešivanjem razvitka trgovine i zanatstva. On kodifikuje poljsko pravo (Statut Wislicki), podstiče kolonizaciju nenaseljenih poljskih područja, te sprovodi finansijske i upravne reforme. Osnovao je i Krakovski univerzitet i utemeljio Kraljevski vrhovni sud u Krakovu. On je bio poslednji poljski vladar iz dinastije Pjastovića, a nakon njegove smrti na poljski presto dolazi kralj Ludovik I Anžujski iz dinastije ugarskih Anžujaca koji je bio sestrić Kazimira III. Nakon njegove smrti na vlast dolazi njegova kći Jadviga koja se udala za litvanskog kneza Vladislava Jagela koji je vladao Poljskom kao Vladislav II (1386—1434).

Dinastija Jageolonaca (1385—1569) uredi

Izborom za poljskog kralja, on je primio hrišćanstvo i uspostavio Poljsko-litvansku uniju. Nakon uspostavljanja te unije, Poljska je uz pomoć Litvanije uspela da spreči prodor Nemaca. 1410. godine u bici kraj Grinvalda i Tonberga teško su porazili Tevtonce. Nakon smrti Vladislava II, na vlast dolazi Vladislav III (1434—1444) Poznat je i pod nazivom Vladislav Varnenčik jer je 1444. poginuo u bitki kraj Varne.

Njega je nasledio Kazimir IV (1447—1492) iz dinastije Jagelovića koji je ograničio svoju vlast uspostavom Državnog sabora (sejm) i koji je primorao plemstvo na plaćanje poreza. Stvorio je jaku poljsku državu osvajanjem zapadne Pruske, Moldavije i istočnog Pomorja.

U 16. veku Poljska ulazi u razdoblje unutrašnjih staleških borbi, pa je kralj bio primoran da donese Rodomsku konstituciju prema kojoj zakoni mogu da se donesu samo uz pristanak malog i srednjeg plemstva (šljahte).

Poljsko-litvanska unija uredi

Glavni članak: Državna zajednica Poljske i Litvanije

1569. godine zaključen je Lublinski sporazum prema kojem šljahta bira kralja, a Poljska i Litvanija čine realnu uniju.

Nakon smrti Stefana Batorija (1575—1586), Poljska je ponovo ojačala dolaskom na vlast Žigmunda III (1587—1632) iz švedske dinastije Vasa, ali joj je moć oslabila za vladavine Jana II Kazimira koji je ratovao protiv Rusije i Švedske. Poljska u drugoj polovini 17. veka ratuje i sa Turcima i u tim ratovima gubi Podoliju i velika područja na desnoj obali Dnjepra. Ta su joj područja vraćena Mirom u Sremskim Karlovcima, jer je Poljska pomogla u odbrani Beča od turskih napada.

 
Područja pod vlašću Poljsko-litvanske unije.
 
Promena poljskih granica posle Drugog svetskog rata

Pobede Poljske nad Turcima nisu ojačale kraljevu vlast, a samovolja šljahte postala je sve izraženija. 1652. godine izglasan je zakon Liberum veto kojim je ozakonjena feudalna anarhija u Poljskoj. Tim je zakonom svaki član jednodomne skupštine u Poljskoj (sejm) mogao da spreči donošenje bilo kakvog zakona.

Podele Poljske uredi

U ratovima protiv Švedske i Rusije u drugoj polovini 17. veka, Poljska gubi veliki deo svojih teritorija. 1697. godine saksonski kneževi postaju kraljevi Poljske, čime dolazi do kraja poljske nezavisnosti. Krajem 18. veka Poljska je podeljena između Rusije, Austrije i Pruske i prestaje da postoji kao država. Nakon 1815. nekadašnje poljske zemlje dolaze pod rusku vlast kao Kongresna Poljska i od 1863. godine Poljska je ruska provincija i predmet intenzivne rusifikacije.

Od 1918. do danas uredi

Poljska je opet uspostavljena kao nezavisna država nakon Prvog svetskog rata. Godine 1939. podeljena je nadvoje između Nemačke i Sovjetskog Saveza. Nakon Drugog svetskog rata, Poljska je dobila nova područja na zapadu, ali je izgubila dvostruko veća područja na istoku.

Zemlja je bila deo komunističkog Istočnog bloka pod kontrolom Sovjetskog Saveza do 1980-ih godina, kada je krenuo pokret „Solidarnost“, koji je pobedio na parlamentarnim izborima 1989. godine, te je uvedena demokratija.

Poljska je 1999. godine ušla u NATO savez, a 1. maja 2004. pridružila se Evropskoj uniji.

Poljska se pridružila šengenskom prostoru 2007. godine, kao rezultat toga, granice zemlje sa drugim državama članicama Evropske unije su demontirane, omogućavajući punu slobodu kretanja unutar većeg dela Evropske unije. Predsednik Poljske Leh Kačinjski je 10. aprila 2010. godine, zajedno sa još 89 visokih poljskih zvaničnika, poginuo u avionskoj nesreći u blizini Smolenska u Rusiji.[15]

2011. godine vladajuća Građanska platforma pobedila je na parlamentarnim izborima.[16] 2014. godine premijer Poljske Donald Tusk izabran je za predsednika Evropskog saveta i podneo je ostavku na mesto premijera.[17] Na izborima 2015. i 2019. pobedila je konzervativna partija Pravo i pravda (PiS) koju je predvodio Jaroslav Kačinjski,[18][19] što je rezultiralo povećanim evroskepticizmom i povećanim trenjem sa Evropskom unijom.[20][21] Mateuš Moravjecki je u decembru 2017. položio zakletvu kao novi premijer, nasledivši Beatu Šidlo, na funkciji od 2015. godine. Predsednik Andžej Duda, uz podršku stranke Pravo i pravda, reizabran je tesno na predsedničkim izborima 2020. godine.[22] Invazija Rusije na Ukrajinu 2022. dovela je do toga da je 6,9 miliona ukrajinskih izbeglica stiglo u Poljsku.[23]

Politika uredi

Glavni članak: Politika Poljske

Poljska je unitarna parlamentarna republika i predstavnička demokratija, sa predsednikom kao šefom države.[24] Izvršnu vlast dalje vrše Vijeće ministara i premijer koji je šef vlade.[24] Pojedinačne članove saveta bira premijer, imenuje predsednik i odobrava parlament.[24] Šef države se bira narodnim glasanjem na petogodišnji mandat.[25] Aktuelni predsednik je Andžej Duda, a premijer Mateuš Moravjecki.[26]

Zakonodavna skupština Poljske je dvodomni parlament koji se sastoji od 460-članog donjeg doma (Sejm) i 100-članog gornjeg doma (Senata).[27] Sejm se bira po proporcionalnoj zastupljenosti prema D’Ontovom sistemu za konverziju glasova u poslanička mesta.[28] Senat se bira po izbornom sistemu "prvi-pa-post", pri čemu se iz svake od sto izbornih jedinica vraća po jedan senator.[29] Senat ima pravo da izmeni ili odbije statut koji je doneo Sejm, ali Sejm može poništiti odluku Senata većinom glasova.[30]

Sa izuzetkom partija etničkih manjina, u Sejm mogu ući samo kandidati političkih partija koji dobiju najmanje 5% od ukupnog broja nacionalnih glasova.[31] I donji i gornji dom parlamenta u Poljskoj se biraju na četvorogodišnji mandat i svakom članu poljskog parlamenta garantuje se poslanički imunitet.[32] Prema sadašnjem zakonodavstvu, osoba mora da ima 21 godinu ili više da bi preuzela funkciju zamenika, 30 ili više da bi postala senator i 35 godina da bi se kandidovala na predsedničkim izborima.[32]

Članovi Sejma i Senata zajednički čine Narodnu skupštinu Republike Poljske.[33] Narodna skupština, na čelu sa maršalom Sejma, formira se u tri navrata – kada novi predsednik položi zakletvu; kada je optužnica protiv predsednika podignuta Državnom sudu; i u slučaju proglašenja trajne sprečenosti predsednika za vršenje dužnosti zbog zdravstvenog stanja.[33]

Najvažnije političke partije u poljskoj su Pravo i pravda, Građanska platforma, Proleće, Savez demokratske levice, PD, PSL, Unija Rada, Socijaldemokratija Poljska, Poljska Narodna partija, Zeleni 2004

Oružane snage uredi

Glavni članak: Poljska vojska

Poljska Vojska (polj. Wojsko Polskie, WP) čini oružane snage Poljske. Obavezna je od dobijanja samostalnosti 1918. godine.

Oružane snage Poljske se sastoje od pet rodova – Kopnene vojske, Mornarice, Vazduhoplovstva, Specijalnih snaga i Snaga Teritorijalne odbrane.[34] Vojska je podređena Ministarstvu nacionalne odbrane Republike Poljske.[34] Međutim, njen glavnokomandujući u mirnodopskim uslovima je predsednik, koji predlaže oficire, ministra za narodnu odbranu i načelnika štaba.[34] Poljska vojna tradicija se generalno obeležava povodom Dana oružanih snaga, koji se obeležava svake godine 15. avgusta.[35] Od 2022. godine, Oružane snage Poljske imaju ukupnu snagu od 114.050 aktivnih vojnika, sa još 75.400 aktivnih u žandarmeriji i odbrambenim snagama.[36]

Poljska troši 2% svog BDP-a na odbranu, što je ekvivalentno približno 14,5 milijardi američkih dolara u 2022. godini, sa planiranim povećanjem na 29 milijardi dolara u 2023.[37][38] Poljska će od 2022. godine potrošiti 110 milijardi evra na modernizaciju svojih oružanih snaga, u bliskoj saradnji sa američkim, južnokorejskim i lokalnim poljskim proizvođačima odbrane.[39] Takođe, poljska vojska će povećati svoju veličinu na 250.000 vojnih i oficira i 50.000 pripadnika odbrambenih snaga.[40] Prema SIPRI, zemlja je u 2020. izvezla oružje i naoružanje u inostranstvo u vrednosti od 487 miliona evra.[41]

Obavezni vojni rok za muškarce, koji su prethodno morali da služe devet meseci, ukinut je 2008. godine. Poljska vojna doktrina je istovetna doktrini njenih partnera u NATO-u i zemlja je aktivno domaćin vojnim vežbama NATO-a.[42] Od 1953. godine, zemlja je dala veliki doprinos raznim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija,[43] i trenutno održava vojno prisustvo na Bliskom istoku, u Africi, baltičkim državama i jugoistočnoj Evropi.[42]

Administrativna podela uredi

Glavni članak: Poljska vojvodstva

Poljska je podeljena na 16 oblasti koje se nazivaju Vojvodstva (województwa):

 
Poljska Vojvodstva

Vojvodstva su dalje podeljena na povjate kojih ima 379, a oni na opštine kojih ima 2.478.

Stanovništvo uredi

Glavni članak: Stanovništvo Poljske
Vidi još: Poljaci
Stanovništvo Poljske
Godina Stanovništvo Promena % Godina Stanovništvo Promena %
1846 11.107.000 - 1960 29.776.000 19,1%
1911 22.110.000 99,1% 1970 32.642.000 9,6%
1921 27.177.000 22,9% 1978 35.061.000 7,4%
1931 32.107.000 18,4% 1988 37.879.000 8,0%
1938 34.849.000 8,5% 1990 38.183.000 0,8%
1946 23.930.000 -31,3% 1995 38.610.000 1,1%
1950 25.008.000 4,5% 2000 38.654.000 0,1%
 
Broj stanovnika poljske od 1961—2003 (u hiljadama)

Stanovništvo Poljske je najgušće naseljeno na jugu, a najređe na severozapadu i severoistoku zemlje. Prema podacima iz 2021. godine, 60% ljudi živi u gradovima, od toga 42 grada imaju više od sto hiljada stanovnika, a 6 gradova više od petsto hiljada.

Poljsku je nekada sačinjavao veliki broj naroda, kultura i vera. Drugi svetski rat i teritorijalni pomak na zapad homogenizovali su stanovništvo. Danas Poljaci čine 98% stanovnika, a glavne manjine su Nemci, Ukrajinci i Belorusi.

Poljaci spadaju u slovenske narode. Govore poljskim jezikom. Delu Poljaka maternji jezik je Kašupski jezik veoma sličan poljskom. Poljski jezik je zvaničan jezik iako je po zakonu o nacionalnim manjinama omogućeno korišćenje maternjeg jezika. Po popisu iz 2021. godine 97% stanovnika Poljske govori poljski. Najzastupljeniji jezici manjina su: nemački, ukrajinski, beloruski, romski i ruski.

Demografske statistike uredi

(2012)[44]
Broj stanovnika 38.533.789
Stanovništvo po godištu
0 — 14 godina 15,1% (muškaraca 2.980.026; žena 2.828.298)
15 — 64 godina 70,9% (muškaraca 13.614.652; žena 13.707.173)
preko 64 godine 14% (muškaraca 2.056.763; žena 3.346.877)
Srednja starost
U celoj populaciji 36,43 godina
Muškaraca 34,52 godina
Žena 38,49 godina
Prirodni priraštaj 0,028%
Broj rođenih na 1.000 stanovnika 10,78
Broj umrlih na 1.000 stanovnika 10,01
Stanovništvo po polu
pri rođenju 1,06 muškaraca/ženi
ispod 15 godina 1,05 muškaraca/ženi
15 — 64 godina 0,99 muškaraca/ženi
iznad 64 godina 0,62 muškaraca/ženi
U celoj populaciji 0,94 muškaraca/ženi
Očekivana dužina života
U celoj populaciji 74,74 godina
Muškaraca 70,71 godina
Žena 79,03 godina

Po podacima svetske zdravstvene organizacije iz 2003. godine:

  • Očekivana dužina života: Poljska zauzima 28. mesto u Evropi.
  • Očekivana dužina života: Poljska je takođe na 28. mestu u Evropi.

Etnička pripadnost uredi

Prema popisu iz 2011. godine, 37.310.341 stanovnika izjasnilo se kao Poljaci, 846.719 se izjasnilo kao Šlezijci, 232.547 kao Kašubi i 147.814 kao Nemci. Ostalih je bilo 163.363 (0,41% populacije), a 521.470 stanovnika nije dalo ogdovor. Popis nije uključio više od 1,7 mln. ukrajinskih radnika koji imaju stalno prebivalište u Poljskoj (2017).

Broj migranata polako raste; vlada je odobrila 504.172 zahteva za rad u Poljskoj 2021. godine.

Jezik uredi

Poljski je jezik sa najvećim brojem govornika u Poljskoj. Takođe se koristi kao manjinski jezik u delovima susedne Litvanije. Iako 97% priča poljski jezik kao maternji, postoji 15 manjinskih jezika. Kašupski jezik govori oko 100.000 ljudi u Kašubiji i Pomeraniji.[45] Oko 32% stanovništva zna da priča engleski jezik (2015).

Religija uredi

Od Drugog svetskog rata, masovnog preseljenja stanovništva i pomeranja težišta poljske države na zapad, Poljska je gotovo sasvim katolička zemlja. Prema popisu stanovništva iz 2021, 71,3% stanovništva su rimokatolici, od toga oko 28% aktivni vernici, 6,9% su ateisti,a 20,6% stanovništva nije se izjasnilo. Oko 1,3% Poljaka su pravoslavni hrišćani, 0,3% su jehovini svedoci, 0,2% su grkokatolici, 0,2% evangelisti. Pre rata je u Poljskoj živela najveća evropska zajednica Jevreja sa oko 3,3 miliona pripadnika, od kojih je većina stradala u holokaustu, a malobrojni preživeli su većinom emigrirali u Izrael. Danas u Poljskoj živi oko 5.000 Jevreja. Već nekoliko vekova u severozapadnoj Poljskoj živi mala zajednica od oko 5.000 Tatara muslimana. Ukupan broj muslimana u Poljskoj je 15-25 hiljada.

Pokojni papa Jovan Pavle II (1920—2005) je izuzetno cenjen u Poljskoj. Pre izbora za papu, on je pod krštenim imenom Karol Vojtila služio kao nadbiskup Krakova i odigrao značajnu političku ulogu u rušenju komunističkog sistema u Poljskoj.

Gradovi Poljske uredi

Glavni članak: Spisak gradova u Poljskoj
 
№ Grad Vojvodstvo Populacija № Grad Vojvodstvo Populacija
 
Varšava
 
Krakov 		1. Varšava Mazovsko 1.720.398 11. Bjalistok Podlasko 295.198  
Lođ
 
Vroclav
2. Krakov Malopoljsko 756.183 12. Gdinja Pomorsko 247.324
3. Lođ Lođsko 737.098 13. Čenstohova Šlesko 238.042
4. Vroclav Donješlesko 632.996 14. Radom Mazovsko 222.496
5. Poznanj Velikopoljsko 551.627 15. Sosnovjec Šlesko 217.638
6. Gdanjsk Pomorsko 456.967 16. Torunj Kujavsko-pomorsko 205.312
7. Ščećin Zapadnopomorsko 405.606 17. Kjelce Svetokriško 203.804
8. Bidgošč Kujavsko-pomorsko 356.177 18. Gljivice Šlesko 195.472
9. Lublin Lublinsko 348.450 19. Zabže Šlesko 186.913
10. Katovice Šlesko 306.826 20. Bitom Šlesko 181.617

Privreda uredi

Glavni članak: Poljska privreda

Dana 12. septembra 1989, nekadašnji šef pokreta Solidarnost Tadeuš Mazovjecki formirao je prvu nekomunističku vladu Poljske od 1948.

Potpredsednik vlade i ministar finansija bio je Lešek Balcerovic koji je rukovodio prelaskom privrede sa planske na tržišnu. Ovaj plan, poznat pod imenom šok terapija, kontrolisanom hiperinflacijom je uništio dotadašnju poljsku privredu i uveo tržišne uslove. Privredna politika Poljske od tada do danas se zasniva na principima neoliberalizma u privredi.

Posle prve teške faze tranzicije praćene jakom inflacijom, devalvacijom nacionalne valute, zatvaranjem preduzeća i snažnim rastom nezaposlenosti, ova politika je omogućila razvoj i modernizaciju poljske privrede. Do ekonomskog rasta je došlo 1993. kada se povećao i nivo blagostanja, što je dovelo do povećanja potrošnje, niže inflacije i stabilizacije zlote. Povećala se trgovina sa inostranstvom kao i strane investicije.

Poljski privredni rast uzrokovan šok terapijom nastavio se do 1997. kada je stopa nezaposlenosti pala ispod 10%. Posle toga pojavili su se novi ekonomski problemi; stopa nezaposlenosti od 20% je dostignuta 2004, a do 2007. je pala na 12%. Od pristupanja EU veliki broj poljskih radnika je našao zaposlenje na zapadu, naročito na Britanskim ostrvima. Ovaj trend je zaustavljen do 2008.

Termocentrale koje troše ugalj ili lignit stvaraju 94% električne energije Poljske[46].

Privreda u brojkama uredi

  • Bruto domaći proizvod (2008) : 666,05 milijardi $[47]
    • privredni rast 2008. : 4,9%
    • srednji privredni rast 1990—2006 : 4,73%
    • učešće po sektorima 2003:
      • poljoprivreda-šumarstvo : 3%
      • građevina : 7%
      • transport : 7%
      • industrija : 22%
      • trgovina i usluge : 56%
      • ostalo : 5%
  • stopa inflacije : 3% (oktobar 2007)
  • prihod po stanovniku : 17.481 $[47] (2008), Varšava — 37.000 $ (2005)
  • stopa nezaposlenosti : 7,3% (jul 2008), Varšava — 5,7% (novembar 2005),
  • spoljna trgovina (2004) : 92.720.000.000 $ izvoza i 95.670.000.000 $ uvoza

Najvažniji privredni partner Poljske je Nemačka. Ostali važni privredni partneri su: Francuska, Italija, Rusija, Velika Britanija, Češka, Kina i Holandija.

  • javni dug u odnosu na BDP : 47% (2005)
  • kamatna stopa : 6,5% (16. februar 2005)
  • kurs zlote : 1 € = 4,6435 PLN ; 1 $ = 3,6283 PLN (10. april 2009)

Kultura uredi

Glavni članak: Kultura Poljske
 
Kompozitor Frederik Šopen.
 
Oltar u Bogorodičnoj crkvi u Krakovu

Poljska kultura je pretrpela uticaje i sa istoka i sa zapada. To je vidljivo u poljskoj arhitekturi, folkloru, književnosti i likovnim umetnostima. U Poljskoj su rođeni: papa Jovan Pavle II, fizičar i hemičar Marija Sklodovska Kiri,[48] astronom Nikola Kopernik,[49] kompozitori Frederik Šopen[50][51] i Kšištof Penderecki, slikar Jan Matejko.

Poljski narodni plesovi mazurke i poloneze su u umetničkim obradama stekli veliku popularnost u 19. veku širom Evrope.

Poljska književnost se začela oko 1100.[52] Njeni najsjajniji predstavnici su: Jan Kohanovski, Adam Mickijevič, Henrik Sjenkjevič, Stanislav Vispjanski, Boleslav Prus, Julijus Slovacki, Stanislav Lem, Česlav Miloš, Olga Tokarčuk i Vislava Šimborska.

Gradovi Poljske ilustruju širok spektar evropskih istorijskih arhitektonskih stilova, od romanike do moderne. Istorijska jezgra Varšave i Krakova su primeri razvoja arhitekture od srednjeg veka, preko renesanse i baroka, i kasnije. U više mesta sačuvane su srednjovekovne tvrđave i građevine, na primer u Torunju i Malborku. Zamošć je primer grada građenog po renesansnom idealu. Barokne crkve postoje u gradovima širom Poljske. Lublinski dvorac pripada pravcu neogotičke arhitekture.

Poljska je zemlja odakle su potekli značajni filmski umetnici: Roman Polanski, Andžej Vajda, Kšištof Kješlovski i Agnješka Holand.

Sport uredi

Glavni članak: Sport u Poljskoj
 
Gradski stadion u Vroclavu

Motociklistički spidvej, odbojka i fudbal su među najpopularnijim sportovima u zemlji, sa bogatom istorijom. Košarka, rukomet, boks, MMA, skijaški skokovi, skijaško trčanje, hokej na ledu, tenis, mačevanje, plivanje i dizanje tegova su drugi popularni sportovi. Zlatna era fudbala u Poljskoj odvijala se tokom 1970-ih i nastavila se sve do ranih 1980-ih kada je poljska fudbalska reprezentacija postigla svoje najbolje rezultate na svim takmičenjima FIFA Svetskog prvenstva i osvojila treće mesto na turnirima 1974. i 1982. godine. Tim je osvojio zlatnu medalju u fudbalu na Letnjim olimpijskim igrama 1972. i dve srebrne medalje, 1976. i 1992. godine . 2012. godine Poljska je bila sudomaćin Evropskog prvenstva u fudbalu UEFA.

Od januara 2023, poljska muška odbojkaška reprezentacija je prva na svetu.[53] Tim je osvojio zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1976 . i zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu FIVB 1974, 2014. i 2018.[54][55]

Poljska je ostvarila značajane rezultate u motociklističkim spidvej trkama. Najviša Ekstraliga divizija ima jednu od najviših prosečnih posećenosti za bilo koji sport u Poljskoj. Reprezentacija Poljske u spidveju je jedan od glavnih timova u međunarodnom spidveju. Pojedinačno, Poljska ima tri svetska šampiona u Velikoj nagradi u spidveju, a najuspešniji je trostruki svetski šampion Bartoš Zmarzlik koji je osvojio uzastopno prvenstvo 2019. i 2020., a treći 2022. godine. Poljska je 2021. godine završila kao drugoplasirana u finalu svetskog prvenstva u spidveju nacija, održanom u Mančesteru, 2021. godine.

U 21. veku, Poljska je zabeležila rast popularnosti tenisa i iznedrila je veliki broj uspešnih tenisera, uključujući svetsku broj 1 Iga Svjontek, osvajača tri grend slem titule pojedinačno (Otvoreno prvenstvo Francuske 2020., Otvoreno prvenstvo Francuske 2022. i US Open 2022); bivša 2. svetska brojka Agnješka Radvanska, pobednica 20 VTA titula u singlu u karijeri uključujući i finale VTA 2015; 10 najboljih ATP igrača Hubert Hurkač; i bivši 1. svetski igrač u dublu, Lukaš Kubot, čije glavni uspesi u karijeri uključuju osvajanje dve grend slem titule u dublu – Otvoreno prvenstvo Australije 2014. i Vimbldon 2017. godine. Poljska je takođe osvojila Hopman kup 2015. sa Agnješkom Radvanjskom i Jeržijem Janovičem koji su predstavljali zemlju.[56][57]

Poljaci su postigli značajna dostignuća u planinarenju, posebno na Himalajima i zimskom usponu na vrhove preko osam hiljada metara. Poljske planine su jedna od turističkih atrakcija zemlje. Planinarenje, penjanje, skijanje i brdski biciklizam svake godine privlače brojne turiste iz celog sveta. Vodeni sportovi su najpopularnije letnje rekreativne aktivnosti, sa velikim brojem lokacija za pecanje, vožnju kanuom, kajakom, jedrenje i jedrenje na dasci, posebno u regionima zemlje.[58]

Reference uredi

  1. ^ Constitution of the Republic of Poland, Article 27.
  2. ^ „The Act of December 29, 1989 amending the Constitution of the Polish People's Republic.”. Internetowy System Aktów Prawnych. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  3. ^ GUS. „Powierzchnia i ludność w przekroju terytorialnym w 2023 roku”. 
  4. ^ „Poland country profile”. BBC News. 12. 11. 2023. Pristupljeno 12. 11. 2023. 
  5. ^ „Surface water and surface water change”. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD). Pristupljeno 11. 10. 2020. 
  6. ^ „Statistical Bulletin No 11/2022”. Statistics Poland. Pristupljeno 23. 12. 2022. 
  7. ^ a b „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Poland)”. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Pristupljeno 10. 10. 2023. 
  8. ^ „United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  9. ^ a b Korzeniewska, Ewa; Harnisz, Monika (2020). Polish River Basins and Lakes. I: Hydrology and Hydrochemistry. Cham: Springer International Publishing. str. 4—5. ISBN 9783030121235. 
  10. ^ a b Azad, Abdul Kalam; Khan, Mohammad Masud Kamal (2021). Bioenergy Resources and Technologies. London: Elsevier. str. 6. ISBN 9780128225264. 
  11. ^ Ustrunul, Zbigniew; Agnieszka Wypych; Ewa Jakusik; Dawid Biernacik; Danuta Czekierda; Anna Chodubska (2020). Climate of Poland (PDF) (Izveštaj). Institute of Meteorology and Water Management - National Research Institute (IMGW). str. 7. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  12. ^ a b Korzeniewska, Ewa; Harnisz, Monika (2020). Polish River Basins and Lakes. I: Hydrology and Hydrochemistry. Cham: Springer International Publishing. str. 4—5. ISBN 9783030121235. 
  13. ^ Ustrunul, Zbigniew; Agnieszka Wypych; Ewa Jakusik; Dawid Biernacik; Danuta Czekierda; Anna Chodubska (2020). Climate of Poland (PDF) (Izveštaj). Institute of Meteorology and Water Management - National Research Institute (IMGW). str. 7. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  14. ^ Kosiński, Maciej; Magdalena Wieczorek-Szmal (2007). „Z mroku dziejów. Kultura Łużycka” (PDF file, direct download 1.95 MB). Muzeum Częstochowskie. Rezerwat archeologiczny (Museum of Częstochowa). str. 3—4. ISBN 978-83-601281-1-4. Pristupljeno 09. 1. 2013. „... kultura łużycka nie tworzyła jednej zwartej całości. Jak się wydaje, jej skład etniczny był niejednorodny.” 
  15. ^ Smith, Alex Duval (7. 2. 2016). „Will Poland ever uncover the truth about the plane crash that killed its president?”. The Guardian. Warsaw. Pristupljeno 26. 3. 2022. 
  16. ^ Turkowski, Andrzej. „Ruling Civic Platform Wins Parliamentary Elections in Poland”. Carnegie Endowment for International Peace. 
  17. ^ Lynch, Suzanne. „Donald Tusk named next president of European Council”. The Irish Times. 
  18. ^ „Poland elections: Conservatives secure decisive win”. BBC News. 25. 10. 2015. 
  19. ^ „Poland's populist Law and Justice party win second term in power”. The Guardian. 14. 10. 2019. 
  20. ^ „Rule of Law: European Commission acts to defend judicial independence in Poland”. European Commission (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2020. 
  21. ^ Morijn, John (10. 3. 2020). „Commission v Poland: What Happened, What it Means, What it Will Take”. Verfassungsblog: On Matters Constitutional (na jeziku: engleski). doi:10.17176/20200310-215105-0. Pristupljeno 15. 11. 2020. 
  22. ^ „Poland's Duda narrowly beats Trzaskowski in presidential vote”. BBC News. 13. 7. 2020. 
  23. ^ „Number of people who crossed the Polish border from the war-stricken Ukraine as of July 2022, by date of report”. Statista. 28. 7. 2022. 
  24. ^ a b v Serwis Rzeczypospolitej Polskiej (n.d). „Civil Service; Basic information about Poland”. www.gov.pl (na jeziku: engleski). Government of the Republic of Poland. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  25. ^ Stanisz, Piotr (2020). Religion and Law in Poland (na jeziku: engleski). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International. str. 13. ISBN 9789403529738. 
  26. ^ Central Intelligence Agency (2021). CIA World Factbook 2021-2022 (na jeziku: engleski). New York: Skyhorse Publishing. ISBN 9781510763814. 
  27. ^ Foundations of Law: The Polish Perspective (na jeziku: engleski). Warszawa (Warsaw): Wolters Kluwer Polska. 2021. str. 127. ISBN 9788382231731. 
  28. ^ Gwiazda, Anna (2015). Democracy in Poland: Representation, participation, competition and accountability since 1989. Florence: Taylor and Francis. str. 67. ISBN 9781315680118. 
  29. ^ Granat, Mirosław; Granat, Katarzyna (2021). The Constitution of Poland: A Contextual Analysis. Oxford: Hart Publishing. str. 51, 52, 221. ISBN 9781509913947. 
  30. ^ Machnikowski, Piotr; Justyna Balcarczyk; Monika Drela (2017). „Political System (III)”. Contract law in Poland (na jeziku: engleski). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International. ISBN 9789041189332. OCLC 1046634087. 
  31. ^ Granat, Mirosław; Granat, Katarzyna (2021). The Constitution of Poland: A Contextual Analysis. Oxford: Hart Publishing. str. 51, 52, 221. ISBN 9781509913947. 
  32. ^ a b Jasiński, Wojciech; Kremens, Karolina (2019). „Political System and Administrative Structure (IV)”. Criminal law in Poland (na jeziku: engleski). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International. ISBN 9789403513249. 
  33. ^ a b Bień-Kacała, Agnieszka; Młynarska-Sobaczewska, Anna (2021). „The Speaker, Presidium, and Convent of Seniors, Parliamentary Committees (II), s. 281”. Constitutional law in Poland (na jeziku: engleski). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International. ISBN 9789403533001. 
  34. ^ a b v Mihalčová, Bohuslava; Szaryszová, Petra; Štofová, Lenka; Pružinský, Michal; Gontkovičová, Barbora (2019). Production Management and Business Development : Proceedings of the 6th Annual International Scientific Conference on Marketing Management, Trade, Financial and Social Aspects of Business. Boca Raton: CRC Press. str. 174—175. ISBN 9780429468667. 
  35. ^ Zalewski, Jerzy (2002). Wojsko Polskie w przemianach ustrojowych 1989-2001 (na jeziku: poljski). Warszawa (Warsaw): Elipsa. str. 131. ISBN 978-83-7151-494-4. 
  36. ^ International Institute for Strategic Studies (IISS) (2022). The Military Balance 2022. Milton: Routledge. str. 134—137. ISBN 9781000619720. 
  37. ^ Onoszko, Maciej (20. 8. 2022). „Poland Will Double Military Spending as War in Ukraine Rages”. Bloomberg. Pristupljeno 30. 3. 2022. 
  38. ^ Popescu, Ana-Roxana (2022). „Poland to increase defence spending to 3% of GDP from 2023”. Janes. Montagu Private Equity. Pristupljeno 24. 3. 2022. 
  39. ^ Lepiarz, Jacek (27. 8. 2022). „Europa Środkowa i Wschodnia nie kupuje niemieckiej broni”. MSN.com. Pristupljeno 28. 8. 2022. 
  40. ^ Wojciech, L (29. 3. 2022). „Quick and Bold: Poland's Plan To Modernize its Army”. Overt Defense. Pristupljeno 28. 8. 2022. 
  41. ^ Government of Poland (2019). Eksport uzbrojenia i sprzętu wojskowego Polski (PDF) (Izveštaj). Warszawa (Warsaw): Ministerstwo Spraw Zagranicznych MSZ (Ministry of Foreign Affairs). str. 4. Pristupljeno 24. 3. 2022. 
  42. ^ a b International Institute for Strategic Studies (IISS) (2022). The Military Balance 2022. Milton: Routledge. str. 134—137. ISBN 9781000619720. 
  43. ^ Zięba, Ryszard (2020). Poland's Foreign and Security Policy: Problems of Compatibility with the Changing International Order. Cham: Springer International Publishing. str. 226—229. ISBN 9783030306977. 
  44. ^ Ludność. Stan i struktura w przekroju terytorialnym. Stan w dniu 30 VI 2012 r.
  45. ^ Michna, Ewa; Warmińska, Katarzyna (2020). Identity strategies of stateless ethnic minority groups in contemporary Poland. Migration, minorities and modernity. Cham: Springer. ISBN 978-3-030-41575-4. 
  46. ^ „Gros pollueur, la Pologne en première ligne des discussions”. Pristupljeno 05. 3. 2018. 
  47. ^ a b „Poland”. International Monetary Fund. Pristupljeno 22. 04. 2009. 
  48. ^ „Maria Sklodowska. La jeunesse”. mariecurie.science.gouv.fr. Arhivirano iz originala 06. 03. 2018. g. Pristupljeno 05. 3. 2018. 
  49. ^ „Nicolaus Copernicus”. www.britannica.com. Pristupljeno 10. 10. 2008. 
  50. ^ Michałowski & Samson.
  51. ^ Alain 1993.
  52. ^ Koca, B. (2006). „Polish Literature — The Middle Ages (Religious writings)”. Pristupljeno 05. 3. 2018. 
  53. ^ „FIVB Senior World Ranking – Men”. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  54. ^ „FIVB Volleyball Men's World Championship Poland 2014”. Pristupljeno 1. 1. 2017. 
  55. ^ „Finals”. Pristupljeno 13. 10. 2018. 
  56. ^ Konopka, Blanka (10. 6. 2022). „Tennis fever hits Poland as clubs across the country report surge in interest”. thefirstnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2023. 
  57. ^ „Poland wins Hopman Cup as Agnieszka Radwanska and Jerzy Janowicz combine to beat Serena Williams and John Isner in Perth”. abc.net.au. 10. 1. 2015. Pristupljeno 24. 4. 2023. 
  58. ^ Summer Sports in Poland at Poland For Visitors Online.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

52° N 20° E / 52° S; 20° I / 52; 20
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пољска&oldid=27548034”