Rade Malobabić
Rade Malobabić (Slavsko Polje kod Vrginmosta, 1884 — Solun, 26. jun 1917) je bio barjaktar srpske vojske, član organizacije Ujedinjenje ili smrt osuđen na smrt u Solunskom procesu zbog navodnog učešća u planiranom atentatu na prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
| Rade Malobabić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1884. |
| Mesto rođenja | Slavsko Polje, Austrougarska |
| Datum smrti | 26. jun 1917. (32/33 god.) |
| Mesto smrti | Solun, Kraljevina Grčka |
Biografija uredi
Veleizdajnički proces uredi
Još kao omladinac bio je najvatreniji pristalica Narodne Odbrane, a potom i njen član. Po zanimanju je bio trgovac, bio je u dobrim odnosima sa braćom Pribićević (Milan, Adam, Svetozar i Vasilije). Kada su privedeni Srbi u Zagrebu 1909. i započet veleizdajnički proces, Malobabić je napisao anonimno pismo protiv samog sebe, posle čega je uhapšen i osuđen na pet godina robije. Posle pomilovanja 1910. zaposlio se u mađarskom osiguravajućem društvu „Grešam".[1]
Susret sa Apisom i obaveštajni rad uredi
Po puštanju iz zatvora počinje obaveštajni rad protiv Austrougarske i povezuje se sa generalštabnim pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Nakon postavljenja na čelo srpske vojno-obaveštajne službe 1913. godine Apis se požalio svom prethodniku pukovniku Dimitriju Pavloviću da Generalštabu nedostaju poverljivi agenti na teritoriji Austro-Ugarske. Pavlović mu je preporučio Radeta Malobabića koga je opisao kao inteligentnog, odanog i pokretljivog obaveštajca i idealistu koji za svoj rad nije hteo da primi nikakav novac, čak ni za putne troškove. Malobabića je Apisu preporučio i Srđan Budisavljević, advokat koji je branio optužene na Zagrebačkom procesu i koji je sa Apisom u međuvremenu postao dobar prijatelj. (Srđan Budisavljević bio je dever Dijane Budisavljević, poznate spasiteljke srpske dece iz logora u Jasenovcu.) Malobabić je imao zadatak da stvori mrežu srpskih obaveštajaca u monarhiji. Kada je Austro-Ugarska rasporedila vojsku na levu obalu Drine zbog opsade Skadra od strane Srbije, Malobabić je poslao srpskoj Vrhovnoj komandi precizne informacije o rasporedu austrijskih trupa. On je prvi preneo i informaciju da će princ Ferdinand posetiti Sarajevo i da su za tu priliku planirani vojni manevri.[2]
Malobabić je posećivao vojne centre u Sarajevu, Pešti i Zagrebu. Putovao je autom ili peške, ponekad i kozjim stazama kako bi izbegao austrijsku policiju. Često su ga hapsili ali je uvek uspevao da se izvuče – jednom prilikom je uspeo da prepliva ledenu Drinu, izašavši na obalu u pohabanom, potpuno zaleđenom seljačkom odelu. Uspevao je da uđe u sve važne vojne objekte i da pribavi informacije o snazi, položaju i borbenoj gotovosti austrougarske vojske. Međutim, srpske vlasti su sumnjale da je Malobabić dvostruki špijun. Pukovnik Apis je branio Malobabića insistirajući da policiji treba dati naređenje da sarađuje.[3]
Sarajevski atentat uredi
Bio je jedan od organizatora Vidovdanskog atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Tada je zvanično pristupio organizaciji "Ujedinjenje ili Smrt" ili „Crnoj ruci". Mada postoje i drugačija tvrđenja kao na primer da je Malobabić imao zadatak da spreči atentat, da je stajao ispred Gradske većnice pored Grabeža i uticao na njega da ne upotrebi oružje.[4] Pored toga, organizacija "Ujedinjenje ili Smrt" je prestala da postoji nakon završetka Balkanskih ratova zbog pogibije mnogih članova i nakon 1912. nije obnavljala stare veze niti primala nove članove.
Prvi svetski rat i smrt uredi
U vreme priprema za početak Prvog svetskog rata, uhapšen od srpskih vlasti u Beogradu i zatvoren u Nišu. Malobabić je 25. jula 1914. došao iz Bosne u Beograd kod Apisa koji ga je obavestio da se javi policiji, nakon što ih je izvestio o tome da Malobabić radi za srpski Generalštab i da nije dvostruki špijun. Ovaj je to i učinio i odmah bio uhapšen. Prilikom sprovođenja iz Beograda u Niš Malobabić je uspeo da iskoči iz brzog voza i pobegne, ali je ubrzo bio ponovo uhvaćen. Držan je u lancima u zatvoru sve do novembra 1915. kada ga je pronašao Ljuba Vulović i o tome obavestio Apisa koji ga je stavio pod svoju ličnu zaštitu.[5]
Nakon kraćeg boravka u Kosanici, odlazi u Prizren i odatle se kao težak bolesnik povlači sa ostacima srpske vojske preko Albanije, a zatim i sa ranjenicima na Krf.
U Solunu je bio uhapšen zajedno sa ostalim članovima organizacije „Ujedinjenje ili Smrt“ i na Solunskom procesu juna 1917. optužen da je lično pucao na regenta Aleksandra iz puške i osuđen na smrt.
Smrtna presuda je izvršena nedaleko od Soluna 13. juna 1917.
Rehabilitacija uredi
Komunističke vlasti SFRJ su na obnovljenom procesu u Beogradu 1953. rehabilitovale sve žrtve političkog procesa u Solunu, među njima i Rada Malobabića kao nevine.
Reference uredi
Literatura uredi
- Popović, Nikola B. (2000). Srbi u Prvom svetskom ratu 1914—1918. Novi Sad: Društvo istoričara Južnobačkog i Sremskog okruga.
- Dedijer, Vladimir (1966). Sarajevo 1914. Beograd: Prosveta
- Mekenzi, Dejvid reizdanje 2016 , Dragutin Dimitrijević Apis. Beograd: Σthos
