Radna sposobnost (medicina)
Radna sposobnost je sposobnost pojedinca za obavljanje posla koji se može valorizovati na tržištu rada ili sposobnost organizma da u toku rada održi unutrašnju fiziološku ravnotežu i da po prestanku rada brzo i u potpunosti uspostavi sve oblike ravnoteže koji su odstupili od fizioloških vrednosti.
| Radna sposobnost (procedure u medicini rada) | |
|---|---|
 Hari Mekšejn, star 16 godina, 1908. je povređen u mašini u fabrici u Sinsinatiju. Njegova ruka je amputirana do ramena a noge polomljene. Nikakva naknada za povrede na poslu nije mu isplaćena. |
Osim trenutnog stanja zdravlja, na radnu sposobnost utiče još mnogi drugi faktori; radno mesto, porodične i socijalne prilike, navike, klimatski uslovi itd. koji pojedinačno ili kumulativno određuju čovekovu psihofizičku celinu i bitno utiču na njegovu radnu sposobnost.
Pojam bolest ne poklapa se sa pojmom radne sposobnosti. Ima bolesti koje ne utiču na radnu sposobnost, druge utiču samo povremeno (npr. čir na želucu), ili samo kod određenih zanimanja (npr alergija na brašno kod pekara), dok neke bolesti (npr akutna febrilna stanja) uzrokuju radnu nesposobnost kod svih zvanja.
Definicija i glavni kriterijumi za radnu sposobnost uredi
Definisana je radna sposobnost Radna sposobnost neko osobe (fizička, mentalna i socijalna) definiše se kao njegova spsobnost za prisustvo na radnom mestu i za obavljanje posla (radne aktivnosti), bez rizika po sopstveno zdravlje i i bez ugrožavanja zdravlja i sigurnosti drugih ljudi, čime je koncept radne sposobnosti takođe ugrađen u temeljni etički koncept savremene medicine rada - procena rizika.
U definiciji poput ove postoje tri osnovna kriterijuma za radnu sposobnost:
1. prisustvo na radnom mestu (dolazak, boravak i odlazak) i samo obavljanje posla;
2. rizik za sopstveno zdravlje i bezbednost
3. rizik po zdravlje i bedzbednost drugih ljudi.
Oblici radne sposobnosti uredi
- Opšta radna sposobnost
Podrazumeva sposobnost pojedinca za obavljanje svih vrsta poslova na opštem tržištu radne snage, bez obzira na stručnu osposobljenost, u cilju obezbeđenja sredstava za egzistenciju.
- Profesionalna radna sposobnost
Podrazumeva sposobnost pojedinca za obavljanje poslova u oblasti usko profesionalnog opredeljenja vezano za stručnu osposobljenost i školsku spremu.
Ciljevi određivanja radne sposobnosti uredi
Ocenjivanje radne sposobnosti ima za cilj postavljanje »pravog radnika na pravo radno mesto« kako bi se povećala produktivnost rada i sprečilo nastajanje; invalidnosti, profesionalnih bolesti, povreda na radu. U tom postupku treba dati odgovor na sledeća pitanja:
- Može li radnik raditi na određenom radnom mestu a da pritom ne naruši svoje zdravlje i bezbedan rad?
- Koliko dugo se može očekivati ista radna sposobnost bez opasnosti od oštećenja zdravlja uz iste biološke karakteristike organizma i uz iste zahteve radnog mesta?
- Može li se od radnika očekivati prosečan radni učinak a da se pritom ne remeti proizvodni proces?
Ocenjivanje radne sposobnosti uredi
- Definicija
Na postoji opšta definicija radne sposobnosti ili nesposobnosti za rad, već je ona direktno vezane za određene zakonske definicije sistema socijalnih i drugih osiguranja, a to su ujedno i preduslovi za ostvarivanje prava na privremena ili trajna materijalna davanja i druge benifite ili ofraničenja.
- Postupak ocenjivanja radne sposobnosti
Ocenjivanje radne sposobnosti je postupak na osnovu koga se vrši usklađivanje biološke funkcije organizma sa zahtevima, rizicima i karakteristikama radnog mesta i zakonodavnim propisima.
- Regulativa na globalnom nivou
Postupak oOcenjivanje radne sposobnosti, sprovodi se primenom zakonskih propisa (u okviru određene države), određenih radnji. Različite države u svetu imaju različiti pristup izradi zakona i propisa u oblasti radne sposobnosti (nesposobnosti), i njihovom sprovođenju u praksi.
Tako zemlje članice Evropske unije imaju u svoje nacionalno zakonodavstvo „ugrađen“ niz direktiva koje uspostavljaju minimalni standarde u oblasti procene i zaštite radne sposobnosti. Ove direktive (kojih ima oko 20 u raznim oblastima) prati slična struktura „zahteva“ od poslodavca da neprekidno procenenjuju rizike radnog mesta i stave na prvo mesto preventivne mere zasnovane na hijerarhiji kontrole, uključujući u te aktivnosti u neprekidnu procenu radne sposobnosti.
Redosled radnji u ocenjivanju radne sposobnosti uredi
- 1. Definisanje raspoložive psiho-fizičke i psihofiziološke sposobnosti radnika na koje se može računati u izvršavanju određenih radnih zadataka
- Određenim procedurama i dijagnostičkim postupcima, ocenjuje se zdravstvene karakteristike organizma sa posebnim osvrtom na funkcionalno stanje organa i organskih sistema koji su opterećeni vršenjem radnih zadataka.
- 2. Analiza podataka o štetnostima i rizicima na radnom mestu, veličini opterećenja i biološkim zahtevima radnog mesta (podataka dobijenih iz radne organizacije)
- Analiza dokumenta o zanimanju, poslovima, radnom mestu, ukupnom i ekspozicionom radnom stažu,
- Analiza izveštaja o uslovima na radnom mestu sa rezultatima merenja štetnosti u zimskom i letnjem periodu.
- Analiza opisa posla iz koga se sagledavaju zahtevi radnog mesta i psihofizički napori, podaci o radu u smenama, položaju tela pri radu, radu na visini. itd
- 3. Utvrđivanje (ne) sklada između podataka dobijenih prethodnim radnjama
| Bolest | % |
|---|---|
| Ishemijska bolest srca | 10,5 |
| Arterijska hipertenzija | 8,5 |
| Šećerna bolest | 5,3 |
| Šizofrenija i slična stanja | 3,9 |
| Depresija-svi oblici | 3,1 |
| Cerebrovaskularna bolest | 2,7 |
| Paranoidna psihoza | 2.4 |
- Posao na koji se radnik raspoređuje mora biti takav da mu radni uslovi i napori ne ugrožavaju zdravlje niti dovode do premora tokom punog radnog vremena,
- Da poslovi ne pogoršavaju zdravstveno stanje radnika i da on može da radi 35 do 40 godina i da doživi prosečan životni vek stanovnika zemlje u kojoj živi,
- Trajna ocena radne sposobnosti se daje tek pošto su iscrpljene sve mogućnosti lečenja i rehabilitacije (kada je postignuta stabilizacija bolesti),
- Doneta ocena mora biti sprovodljiva u praksi i u skladu sa zakonskim propisima,
- Ocena treba precizno odgovoriti da li je radnik sposoban ili nije sposoban za svoj posao. Ako nije sposoban navode se činioce koji limitiraju njegovu radnu sposobnost (težak fizički napor, rad na visini i sl),
- Predlog novih poslova i novog radnog mesta za koje je ispitivani radnik sposoban,
- Jednom data ocena radne sposobnosti nije definitivna pa je obično potrebno ponovno ocenjivanje (dinamičan karakter ocenjivanja radne sposobnosti).
Postupak ocenjivanja radne sposobnosti uredi
Ocena radne sposobnosti treba da obuhvati;
- 1. Profesionalnu orijentaciju
- Usmeravanje budućeg radnika prema njegovim psihofizičkim mogućnostima, a shodno njegovim sklonostima ka onoj grupi zanimanja u kojoj će biti najefikasniji a da tom prilikom ne naruši svoje zdravstveno stanje.
- 2. Profesionalnu selekciju
- Treba da spreči učenike sa oboljenjem ili manom da počnu školovanje za zanimanje koje je kontraindikovano u tom slučaju.
- 3. Prethodni pregled radnika
- Obavlja se prilikom zapošljavanja na radnim mestima sa povećanim rizikom.
- 4. Kontrolni, ciljani i periodični pregled radnika
- Obavlja se kod radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom gde postoje štetnosti koje mogu ugroziti zdravstveno stanje tog radnika.
- 5. Prethodni pregled pre izdavanja vozačke dozvole
- Obavlja se kod profesionalnih vozača kada se ocenjuje zdravstvena sposobnost za bezbedno upravljanje motornim vozilom.
- 6. Vanredni zdravstveni pregled
- Na zahtev zakonodavca ili poslodavca radi ocene radne sposobnosti posle incidenta na radnom mestu ili u saobraćaju,
- 7. Ekspertizni zdravstveni pregled
- Na zahtev suda radi ocene radne sposobnosti u slučaju radnih i bračnih sporova, sporova između pojedinca i preduzeća,
- U cilju priznavanja profesionalnog oboljenja.
- U cilju rešavanja sporova između pojedinca i osiguravajućeg društva.
- 8. Ocenjivanje trajnog gubitka radne sposobnosti
- Kod pojave hroničnog oboljenja ili povrede radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
- 9. Ocenjivanje radne sposobnosti nezaposlenih ili maloletne dece
- Kod postojanja urođenih ili stečenih oboljenja u cilju osvarivanja prava ocenjenog lica, na teret fondova socijalne zaštite.
- 10. Ocenjivanje radne sposobnosti pri promeni radnog mesta unutar istog preduzeća
- Ukoliko se novo radno mesto bitnije razlikuje od prethodnog i kvalifikuje kao radno mesto sa povećanim rizikom.
- 11. Ocenjivanje radne sposobnosti nakon promene tehnologije
- Sprovodi se ako je novi tehnološki proces bitno različit od prethodnog i ako se javljaju nove profesionalne štetnosti.
- 12. Ocana privremene sprečenosti za rad
- Zdravstveni pregled radi ocenjivanja privremene radne nesposobnosti treba da donesu odluku o dužini privremene nesposobnosti za rad.
Izvori uredi
- Donald Hunter. Diseases of Occupations. Hodder Arnold; 8th rev. edition, 1994. ISBN 978-0-340-55173-8.
- Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 34/2003 i 85/2005
- Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja, Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 46/2003, 121/2003 4/2004, 27/2005 i 45/2006
- Zakon o zdravstvenom osiguranju RS
- Pravilnik o organizaciji i radu lekarskih komisija, Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 44/2006 od 26.5.2006.
Spoljašnje veze uredi
- CDC page on Workplace Safety & Health
- European Academy of Occupational Health Psychology
- ILO International Occupational Safety and Health Information Centre
- Society for Occupational Health Psychology
- UK Health & Safety Executive - Getting started for Small Business
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
