Atomska težina

Atomska težina ili relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko puta jedan reprezentativni atom određenog hemijskog elementa ima veću masu od 1/12 atoma izotopa ¹²C, pri čemu se pod pojmom reprezentativni atom misli na atom srednje težine proporcionalno izmeren od svih stabilnih izotopa datog elementa u odnosu na njihovu rasprostranjenost.^[1]^[2]^[3]

Atomska masa nije isto što i atomska težina, mada su na planeti Zemlji one numerički jednake. Atomska masa ne zavisi od gravitacionog ubrzanja. Relativnu atomsku masu čini masa nukleona. Relativna atomska masa se izračunava u odnosu na masu jednog nukleona.

Inače, relativna atomska masa je broj koji se ne može predstaviti mernom jedinicom i jednak je zbiru broja protona i neutrona u atomskom jezgru. Na primer: relativna atomska masa azota N je 7 + 7 = 14. Relativna atomska je broj koji ima široku primenu u stehijometrijskim izračunavanjima, jer se pomoću njega može izračunati relativna molekulska masa jedinjenja, molarna masa i masa atoma u kilogramima. Masa atoma se računa tako što se relativna atomska masa pomnoži sa unifikovanom atomskom masom u=1,675 x 10^-27 kg.

Težina uredi

Ranije se ova težina definisala u odnosu na težinu vodonikovog atoma pa na šesnaestinu (1/16) kiseonikovog atoma (atomska težina kiseonika je oko 16). Stvarna težina atoma je toliko mala da bi bilo vrlo nezgodno koristiti se tim brojevima pri raznim izračunavanjima. Tako, na primer, stvarna težina vodonikovog atoma iznosi:

0,000000000000000000000000167 grama

ili drugačije napisano 1,67x10⁻²⁴g

Tako je, na primer atomska težina azota 14,00764, što znači da je atom azota 14,00764 puta teži od 1/12 težine atoma ugljenikovog izotopa ¹²C .

Atomske težine odgovaraju srednjoj vrednosti težine atoma prisutnih izotopa, što je jedan razlog da gotovo redovno atomske težine hemijskih elemenata nisu celi brojevi. Drugi razlog je defekt mase.

Izračunavanje uredi

Za izračunavanje stvarne (apsolutne) težine atoma polazi se od činjenice da gram atomi svih elemenata sadrže jednak broj atoma, iako su u pitanju različite težinske količine elemenata.

Broj atoma koji se nalazi u jednom gram atomu bilo kog elementa iznosi 6,023x10²³atoma. Ovaj broj se obeležava sa N i naziva se Avogadrov broj. Pomoću Avogadrovog broja se može izračunati stvarna težina bilo kog atoma, tako što se podeli težina gram atoma datog elementa sa brojem N.

Primer:

Težina kiseonika = gram atom kiseonika : N =

15,9994g : 6,022x10²³ =

26,6x10⁻²⁴g

Znači, kiseonik je težak 26,6x10⁻²⁴g

1993 Standardne atomske težine koje preporučuje IUPAC uredi

Broj u okrugloj zagradi predstavlja neizvesnost na poslednjoj cifri. Broj u uglastoj zagradi je maseni broj najduže živećeg izotopa elementa koji nema stabilnih izotopa i za koji standardna atomska težina ne može da se definiše.

Redni broj	Hemijski simbol	Ime	Atomska težina
1	H	Vodonik	1.00794(7)
2	He	Helijum	4.002602(2)
3	Li	Litijum	6.941(2)
4	Be	Berilijum	9.012182(3)
5	B	Bor	10.811(5)
6	C	Ugljenik	12.011(1)
7	N	Azot	14.00674(7)
8	O	Kiseonik	15.9994(3)
9	F	Fluor	18.9984032(9)
10	Ne	Neon	20.1797(6)
11	Na	Natrijum	22.989768(6)
12	Mg	Magnezijum	24.3050(6)
13	Al	Aluminijum	26.981539(5)
14	Si	Silicijum	28.0855(3)
15	P	Fosfor	30.973762(4)
16	S	Sumpor	32.066(6)
17	Cl	Hlor	35.4527(9)
18	Ar	Argon	39.948(1)
19	K	Kalijum	39.0983(1)
20	Ca	Kalcijum	40.078(4)
21	Sc	Skandijum	44.955910(9)
22	Ti	Titanijum	47.867(1)
23	V	Vanadijum	50.9415(1)
24	Cr	Hrom	51.9961(6)
25	Mn	Mangan	54.93805(1)
26	Fe	Gvožđe	55.845(2)
27	Co	Kobalt	58.93320(1)
28	Ni	Nikl	58.6934(2)
29	Cu	Bakar	63.546(3)
30	Zn	Cink	65.39(2)
31	Ga	Galijum	69.723(1)
32	Ge	Germanijum	72.61(2)
33	As	Arsen	74.92159(2)
34	Se	Selen	78.96(3)
35	Br	Brom	79.904(1)
36	Kr	Kripton	83.80(1)
37	Rb	Rubidijum	85.4678(3)
38	Sr	Stroncijum	87.62(1)
39	Y	Itrijum	88.90585(2)
40	Zr	Cirkonijum	91.224(2)
41	Nb	Niobijum	92.90638(2)
42	Mo	Molibden	95.94(1)
43	Tc	Tehnicijum	[98]
44	Ru	Rutenijum	101.07(2)
45	Rh	Rodijum	102.90550(3)
46	Pd	Paladijum	106.42(1)
47	Ag	Srebro	107.8682(2)
48	Cd	Kadmijum	112.411(8)
49	In	Indijum	114.818(3)
50	Sn	Kalaj	118.710(7)
51	Sb	Antimon	121.760(1)
52	Te	Telur	127.60(3)
53	J	Jod	126.90447(3)
54	Xe	Ksenon	131.29(2)
55	Cs	Cezijum	132.90543(5)
56	Ba	Barijum	137.327(7)
57	La	Lantan	138.9055(2)
58	Ce	Cer	140.115(4)
59	Pr	Prazeodijum	140.90765(3)
60	Nd	Neodijum	144.24(3)
61	Pm	Prometijum	[145]
62	Sm	Samarijum	150.36(3)
63	Eu	Europijum	151.965(9)
64	Gd	Gadolinijum	157.25(3)
65	Tb	Terbijum	158.92534(3)
66	Dy	Disprozijum	162.50(3)
67	Ho	Holmijum	164.93032(3)
68	Er	Erbijum	167.26(3)
69	Tm	Tulijum	168.93421(3)
70	Yb	Iterbijum	173.04(3)
71	Lu	Lutecijum	174.967(1)
72	Hf	Hafnijum	178.49(2)
73	Ta	Tantal	180.9479(1)
74	W	Volfram	183.84(1)
75	Re	Renijum	186.207(1)
76	Os	Osmijum	190.23(3)
77	Ir	Iridijum	192.217(3)
78	Pt	Platina	195.08(3)
79	Au	Zlato	196.96654(3)
80	Hg	Živa	200.59(2)
81	Tl	Talijum	204.3833(2)
82	Pb	Olovo	207.2(1)
83	Bi	Bizmut	208.98037(3)
84	Po	Polonijum	[209]
85	At	Astat	[210]
86	Rn	Radon	[222]
87	Fr	Francijum	[223]
88	Ra	Radijum	[226]
89	Ac	Aktinijum	[227]
90	Th	Torijum	232.0381(1)
91	Pa	Protaktinijum	231.03588(2)
92	U	Uranijum	238.0289(1)
93	Np	Neptunijum	[237]
94	Pu	Plutonijum	[244]
95	Am	Americijum	[243]
96	Cm	Kirijum	[247]
97	Bk	Berklijum	[247]
98	Cf	Kalifornijum	[251]
99	Es	Ajnštajnijum	[252]
100	Fm	Fermijum	[257]
101	Md	Mendeljevijum	[258]
102	No	Nobelijum	[259]
103	Lr	Lorencijum	[262]
104	Rf	Raderfordijum	[261]
105	Ha	Dubnijum	[262]

Tabela je izvađena iz izveštaja IUPAC-a objavljenog u časopisu „Atomic weights of the elements 1993”. Pure and Applied Chemistry. 66 (12): 2423—2444. 1994. doi:10.1351/pac199466122423. . 1997, IUPAC:104-[Rf] Rutherfordium; 105-[Db]Dubnium; 106-[Sg]Seaborgium;107-[Bh]Bohrium;108-[Hs]Hassium;109-[Mt]Meitnerium; 110-?

Reference uredi

^ International Union of Pure and Applied Chemistry (1980). „Atomic Weights of the Elements 1979”. Pure Appl. Chem. 52 (10): 2349—84. doi:10.1351/pac198052102349. ^{[mrtva veza]}
^ International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. pp. 41. Electronic version.
^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 81. ISBN 86-331-2075-5.

Spoljašnje veze uredi

[IUPAC1979-1] International Union of Pure and Applied Chemistry (1980). „Atomic Weights of the Elements 1979”. Pure Appl. Chem. 52 (10): 2349—84. doi:10.1351/pac198052102349. ^{[mrtva veza]}

[GreenBook-2] International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. pp. 41. Electronic version.

[британика_1-3] Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 81. ISBN 86-331-2075-5.

[1]

[2]

[3]