Википедија

Trakija

географска и историјска област
Za druge upotrebe, pogledajte Trakija (višeznačna odrednica).

Trakija (grč. Θράκη [Thrákē]; bug. Тракия [Trakiya]; lat. Thracia ili Threcia; tur. Trakya) je istorijska i geografska oblast na krajnjem jugoistočnom delu Balkanskog poluostrva. Oblast Trakije je zbog svog dobrog saobraćajnog položaja imala veoma nestabilnu istoriju, pa je i danas podeljena između tri države: Grčke, Turske i Bugarske. Turci ovu oblast zovu i Rumelijom.

Područje Trakije

Etimologija uredi

Reč Trakija, od starogrčke reči Thrake (Θρᾴκη),[1] prvobitno se odnosila na Tračane (starogrčka Trakeja Θρᾷκες),[2] drevni narod koji je nastanjivao jugoistočnu Evropu. U antici, se ova oblast nazivala Evropa, pre nego što je termin proširen tako da opisuje celokupan kontinent.[3][4] Region je mogao biti nazvan po glavnoj tamošnjoj reci Hebros (Marica), verovatno od indoevropskog arg „bela reka“ (suprotno Vardaru, što znači „crna reka“),[5] Prema alternativnoj teoriji, Hebros znači „koza“ na tračkom.[6]

Geografija uredi

 
Slika iz Tračanskog groba kod Kazanlaka
 
Stara karta Trakije
 
Reka Marica je glavna reka Trakije
 
Plovdiv je najveći grad Bugarske Trakije

Reljef Trakije je različit. Na zapadu je to pretežno planinska oblast Rodopa, dok se u središnjem delu spušta u prostranu i plodnu dolinu Marice. Na istoku se ponovo uzdižu planine Istrandža i Branica. Na južnoj obali ima dosta močvarnih područja. Trakiji pripada i Galipoljsko poluostrvo.

Klima je sredozemna duž egejske obale Trakije, da bi u ravnicama u unutrašnjosti područja prešla u njenu izmenjenu varijantu (hladne zime sa snegom i mrazom). U planinskim krajevima klima je mnogo oštrija i potpuno kontinentalna. Izuzev planinskih krajeva na zapadu, veći deo oblasti prima malo padavina (naročito leti), pa je za razvoj poljoprivrede neophodno navodnjavanje.

Položaj i granice uredi

Trakija se nalazi u jugoistočnom uglu Balkana. Prostire se između reke Meste i izvornog dela reke Arde na zapadu i Bosfora na istoku. Na severu su granice severoistočni Rodopi, planine Istrandža i Branica i prostire se na jug sve do Dardanela, Egejskog i Mramornog mora. Pruža se pravcem zapad-istok oko 358 km, pravcem sever-jug najšira je u centralnom delu oko 142 km, a u predelu Istanbula oko 27 km. Najveći deo Trakije pripada Bugarskoj, manji Turskoj, a najmanji Grčkoj. Deli se na Istočnu, Zapadnu i Severnu Trakiju. Istočna Trakija zahvata evropski deo Turske, a zapadna Trakija obuhvata deo severoistočne Grčke između reka Meste i Marice i grčko-bugarske granice. Severna Trakija zahvata jugoistočni deo Bugarske.

Istorijske granice Trakije su varirale. Stari Grci su koristili termin „Trakija“ da bi referirali svu teritoriju koja se nalazila severno od Tesalije koju su naseljavali Tračani,[7] region koji „nije imao određene granice“ i za koji drugi regioni (poput Makedonije, pa čak i Skitije) su dodati.[8] U jednom starogrčkom izvoru, sama Zemlja je podeljena na „Aziju, Libiju, Evropu i Trakiju“.[8] Kako su Grci stekli znanja o svetskoj geografiji, „Trakija“ je počela da označava oblast omeđenu Dunavom na severu, Euksinskim morem (Crno more) na istoku, severnom Makedonijom na jugu i Ilirijom na zapadu.[8] To se u velikoj meri poklopilo sa tračkim Odriškim kraljevstvom,[9] čije su granice vremenom varirale. Posle makedonskog osvajanja, nekadašnja granica ovog regiona sa Makedonijom pomerena je sa reke Strume na reku Mestu.[10][11] Ova upotreba je trajala do rimskog osvajanja. Od sada se (klasična) Trakija odnosila samo na zemljište koje je u velikoj meri pokrivalo isti prostor kao i savremeni geografski region. U svom ranom periodu, rimska provincija Trakija je bila ovog obima, ali nakon administrativnih reformi krajem 3. veka, znatno je smanjena teritorija Trakije svedena je na šest malih provincija koje su činile Trakijsku eparhiju. Srednjovekovna vizantijska Tema Trakija sadržala je samo ono što je danas Istočna Trakija.[12][13][14]

Istorija uredi

Trakiju su prvobitno naseljavali Pelazgi, pleme koje je bilo u tesnoj vezi sa drugim grčkim plemenima. Tačnije Herodot kaže kako su Grci kada su se doseljavali na teritoriju današnje Grčke tamo zatekli Pelazge sa kojima su živeli a kada su ojačali tada ih istiskivali. Takođe i drugi antički pisci koriste naziv Pelazgi za starosedeoce današnje Grčke Tračani su osnovali Elefsis na Atici, a mitski muzičari Orfej i Museos bili su Tračani. U drevna vremena Trakija se prostirala od planine Olimp na jugu, sve do Dunava na severu, a Abdera, rodno mesto Demokrita, bila je jedna od njenih najčuvenijih gradova. Tokom rimskog i vizantijskog perioda Trakija je i dalje imala važnu ulogu u istoriji i bila jedna od njenih balkanskih provincija.

Veliki deo Trakije početkom 20. veka je otcepljen i dat Bugarskoj, dok je posle Prvog svetskog rata, Turska uzela drugi deo oko Jedrena (Sporazum u Lozani, 1923. godine), a Grčka je preuzela egejski deo oblasti sa gradovima Ksanti, Komotini i Aleksandrupolis. Reka Marica postala je granica između Grčke i Turske. Ove okolnosti i brojni ratovi i nemiri doveli su do toga da se nekad veoma verski i etnički izmešano stanovništvo u celoj Trakiji preseli u delove koji su pripali njihovim maticama.

Stanovništvo uredi

Trakija je oduvek bila gusto naseljena, a i danas spada u gušće naseljene delove Balkana. Po poslednjim podacima broj stanovnika je sledeći:

Deo Trakije Okruzi Površina Stanovništvo Gustina naseljenosti
Grčka Trakija Rodopi, Evros, Ksanti 8.578 km² 368.993 st. 43,0 st./km²
Turska Trakija Jedrene, Kirklareli, Tekirdag, Istanbul (deo) 22.000 km² 8.500.000 st. 380 st./km²
Bugarska Trakija Krdžali, Plovdiv, Smoljan, Pazardžik, Haskovo, Stara Zagora, Burgas, Jambol, Sliven 42.084 km² 2.828.653 st. 67,2 st./km²

Najveći gradovi u Trakiji su: Istanbul (deo), Plovdiv, Burgas, Stara Zagora, Sliven, Jedrene, Tekirdag, Aleksandrupolis.

Privreda uredi

Trakija je oduvek predstavljala plodnu ravnicu okruženu planinskim krajevima, pa je značaj razvijene poljoprivrede oduvek bio važan za njenu istoriju. Poljoprivreda je i danas razvijena (uz navodnjavanje). U novije vreme došlo je do naglog razvoja industrije, naročito oko najvećih gradova, (Istanbula posebno).

Povoljni uslovi za razvoj saobraćaja takođe su odlika Trakije, jer preko nje vode svi suvozemni putevi sa Balkana ka Maloj Aziji. Najvažniji putevi su:

Ovi putevi danas spadaju u najprometnije puteve ne samo Balkana, nego i cele Evrope.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Θρᾴκη. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  2. ^ Θρᾷξ. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  3. ^ Greek goddess Europa adorns new five-euro note
  4. ^ Pagden, Anthony (2002). „Europe: Conceptualizing a Continent” (PDF). Ur.: Pagden, Anthony. The idea of Europe: from antiquity to the European Union (na jeziku: engleski). Washington, DC; Cambridge; New York: Woodrow Wilson Center Press; Cambridge University Press. ISBN 9780511496813. doi:10.1017/CBO9780511496813. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. 
  5. ^ Pieter, Jan (1989). Thracians and Mycenaeans: Proceedings of the Fourth International Congress. ISBN 978-9004088641. 
  6. ^ „The Plovdiv Project”. 
  7. ^ Swinburne Carr, Thomas (1838). The history and geography of Greece. Simpkin, Marshall & Company. str. 56. 
  8. ^ a b v Smith, Sir William (1857). Dictionary of Greek and Roman geography. London. str. 1176. 
  9. ^ Rehm, Ellen (2010). „The Impact of the Achaemenids on Thrace: A Historical Review”. Ur.: Nieling, Jens; Rehm, Ellen. Achaemenid Impact in the Black Sea: Communication of Powers. Black Sea Studies. 11. Aarhus University Press. str. 143. ISBN 978-8779344310. 
  10. ^ Johann Joachim Eschenburg, Nathan Welby Fiske (1855). Manual of classical literature. E.C. Biddle. str. 20 n. 
  11. ^ Adam, Alexander (1802). A summary of geography and history, both ancient and modern. A. Strahan. str. 344. 
  12. ^ Haldon, John F. (1997). Byzantium in the Seventh Century: The Transformation of a Culture. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31917-1. 
  13. ^ Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (na jeziku: Italian). Rome: Biblioteca Apostolica Vaticana. 
  14. ^ Humphreys, Mike (2018). „Thrace, Theme of”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866277-8. 

Literatura uredi

  • Thomas Hoving, et al. (1977): The Thracians; The Metropolitan Museum of Art Bulletin, New Series, . 35 (1).  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), New York
  • Hoddinott, R. F., The Thracians, 1981.
  • Ilieva, Sonya, Thracology, 2001
  • Archibald, Z. H. (1998). The Odrysian Kingdom of Thrace. Orpheus Unmasked. Clarendon. ISBN 978-0198150473. 
  • Archibald, Zosia (2010). „Macedonia and Thrace”. Ur.: Roisman, Joseph; Worthington, Ian. A Companion to Ancient Macedonia. Wiley-Blackwell. str. 326–341. ISBN 978-1405179362. 
  • Archibald, Zosia H. (2015). „L’émergence de l’aristocratie odryse”. Ur.: Jean-Luc Martinez. L'épopée des rois thraces des guerres médiques aux invasions celtes 479–278 av. j. c. Découvertes archéologiques en bulgarie. str. 54—57. ISBN 978-2757209325. 
  • Avramova, Mariya (2015). „Images of Horsemen in Battle on Works of Thracian Art”. Chronika. 5: 66—77. ISSN 2159-9912. 
  • Borza, Eugene N. (1990). In the Shadow of Olympus. The Emergence of Macedon. Princeton University. ISBN 0691055491. 
  • Bouzek, Jan; Graninger, Denver (2015). „Geography”. Ur.: Valeva, Julia; Nankov, Emil; Graninger, Danver. A Companion to Ancient Thrace. Wiley-Blackwell. str. 12—21. ISBN 978-1444351040. 
  • Braund, David (2015). „Thracians and Scythians. Tensions, Interactions and Osmosis”. Ur.: Valeva, Julia; Nankov, Emil; Graninger, Danver. A Companion to Ancient Thrace. Wiley-Blackwell. str. 352—365. ISBN 978-1444351040. 
  • Brosius, Maria (2011). „Keeping up with the Persians. Between Cultural Identity and Persianization in the Achaemenid Period”. Ur.: Erich S. Gruen. Cultural Identity in the Ancient Mediterranean. Getty Trust Publications. str. 135—149. ISBN 978-0892369690. 
  • Dana, Dan (2015). „Inscriptions”. Ur.: Valeva, Julia; Nankov, Emil; Graninger, Danver. A Companion to Ancient Thrace. Wiley-Blackwell. str. 243—264. ISBN 978-1444351040. 
  • Delev, P. (2000). „Lysimachus, the Getae, and Archaeology”. The Classical Quarterly. Cambridge University. 50 (2): 384—401. ISSN 1471-6844. JSTOR 1558897. doi:10.1093/cq/50.2.384. 
  • Delev, Peter (2015a). „Thrace from the Assassination of Kotys I to Koroupedion (360–281 BC)”. Ur.: Valeva, Julia; Nankov, Emil; Graninger, Danver. A Companion to Ancient Thrace. Wiley-Blackwell. str. 48—58. ISBN 978-1444351040. 
  • Delev, Peter (2015b). „From Koroupedion to the Beginning of the Third Mithridatic War (281–73 BCE)”. Ur.: Valeva, Julia; Nankov, Emil; Graninger, Danver. A Companion to Ancient Thrace. Wiley-Blackwell. str. 59—74. ISBN 978-1444351040. 
  • Delev, Peter (2016a). „Between Pharsalus and Philippi. Thrace in the Forties BC”. Thracia. 21: 49—59. ISSN 0204-9872. 
  • Delev, Peter (2016b). „Cotys Son of Rhascuporis”. Monuments and Texts in Antiquity and Beyond. Essays for the Centenary of Georgi Mihailov (1915–1991). St. Kliment Ohridski University. str. 119—129. ISBN 978-954-07-4103-1. 
  • Delev, Peter (2018). „Did a "Late" Odrysian Kingdom ever exist?”. Atephanos Archaeological ad 80 annum professoris Ludmili Getov. St. Kliment Ohridski University. str. 191—196. 
  • Dumitru, Adrian George (2015). „Some thoughts about Seleucid Thrace in the 3rd century BC”. The Danubian Lands between the Black, Aegean and Adriatic Seas: (7th Century BC-10th Century AD). Archaeopress. str. 293—299. ISBN 978-1784911928. 
  • Grainger, John D. (2020). The Galatians. Celtic Invaders of Greece and Asia Minor. Pen & Sword History. ISBN 978-1526770684. 
  • Greenwalt, William S. (2015). „Thracian and Macedonian Kingship”. Ur.: Valeva, Julia; Nankov, Emil; Graninger, Danver. A Companion to Ancient Thrace. Wiley-Blackwell. str. 337—351. ISBN 978-1444351040. 
  • Jordanov, Kiril (1995). „The Wars of the Odrysian Kingdom against Philip II 352–339 BC” (PDF). Balcanica. Institute for Balkan Studies (XXVI): 153—173. ISSN 2406-0801. 

Spoljašnje veze uredi

 
Trakija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тракија&oldid=27552539”