Википедија

Ugovor o poverljivosti podataka

Ugovor o poverljivosti podataka je pisani pravni ugovor koji se može zaključiti između poslodavca i zaposlenog, između pružaoca usluge i primaoca kao i između proizvođača i kupca. Sadrži obavezujuće uslove kojima se zabranjuje drugoj strani otkrivanje poverljivih i privatnih informacija o kompaniji.[1] Ovim ugovorom se poslodavci štite od iznošenja poverljivih informacija, koje obuhvataju delove podataka o specifičnim znanjima, poslovnoj tajni, informacije o klijentima ili proizvodima, strateškim planovima i druge informacije koje su poverljive i vlasništvo isključivo određene kompanije, a mogu biti od koristi konkurenciji. Ovaj ugovor navodi potpisnika da ne može da otkrije ili na bilo koji način profitira od informacije koja se odnosi na firmu sa kojom je potpisao sporazum, takođe ugovor je ključan za bilo kog investitora, poslodavca ili bilo koju drugu stranu koji želi da zaštiti poverljive informacije. Kako se značaj poverljivih informacija povećava tako se povećava i kompleksnost sporazuma.

Korišćenje ugovora u drugim situacijama uredi

Ugovor se takođe može koristiti u drugim situacijama, kao što su:

  • vršenje intervjua za posao tokom kojeg se iznose poverljive informacije o kompaniji,
  • kada ugovarač prilikom sklapanja ugovora koristi podatke o proizvodima i uslugama koji su rezultat tekućeg poslovanja,
  • diskusije sa prodavcem u kojima su uključene informacije o proizvodima, delovima proizvoda, kao i sve informacije bitne za buduće poslovanje,
  • situacije koje uključuju akcije i imovinu društva ili bilo koja interakcija tokom kojih se dele poverljive informacije.[2]

Svrha sastavljanja ugovora uredi

Sve poverljive informacije se odnose isključivo na drugu stranu, stranu sa kojom je ovaj ugovor postignut/potpisan, u smislu da ne sme da ih koristi u određenu namenu. A sam ugovor mora da odredi koje su to namene, prema kojima bi se te informacije mogle iskoristiti. Najbolje bi bilo kada bi u samom ugovoru bilo utvrđeno, što je preciznije moguće, obim informacija koje su obuhvaćene ugovorom. Nekada stranka koja otkriva informacije može biti nevoljna da opiše ili navede bilo kakvu stvar vezanu za tu informaciju u ugovoru, iz straha da će suština te poverljive informacije biti vidljiva na samom ugovoru.

Otkrivanje ugovora uredi

Mnogi ugovori o poverljivosti nemaju odredbu otkrivanja. Ova odredba zamenjuje pristanak na poverljivost podataka s’ tim da primalac informacije ima pravo da primi informaciju. Pošto druga strana koja otkriva svoje poverljive informacije, treba dobro da razmisli u kojoj meri će to i učiniti.

Nemogućnost otkrivanja uredi

Primalac informacije mora da pristane da ne saopštava primljenu informaciju trećim licima. Obim ove odredbe u najvećoj meri kontroliše samu „snagu“ Ugovora o poverljivosti podataka. Tipična pitanja, u ugovorima koji sadrže odredbe o ne otkrivanju, sa kojima možete biti suočeni u izradi i pregovaranju oko izrade ugovora o poverljivosti su:

  1. O tome da li treba pružiti maksimalan napor u izradi klauzula
  2. Javlja se i pitanje koliko treba ograničiti same klauzule
  3. Kao i pitanje da li samo primalac informacija treba da pristane da štiti poverljive informacije na isti način na koji štiti svoje poverljive informacije[3]

Ograničenja na informacije u ugovorima o poverljivosti uredi

Praktično svi ugovori o poverljivosti sadrže određena ograničenja na tipove informacija za koje se smatra da su poverljive. Na primer, ako je primalac informacije već znao informaciju pre nego što mu je rečena, ili ako je ranije informacija otkrivena primaocu od strane trećeg lica, te informacije neće biti tretirane kao poverljive u okviru sporazuma.

Dužina roka u ugovorima uredi

Rok određen ugovorom o poverljivosti može biti izuzetno važan. Sam rok mora biti dovoljno dug da zaštiti interese stranke koja iskazuje informacije. Ipak, utvrđen rok ne treba biti nepravedno određen prema primaocu informacije, tj. ne treba da mu predstavljaju teret. Dužina roka u ugovorima se najčešće proteže od jedne do pet godina.

Ostale odredbe ugovora uredi

Druge odredbe koje se u ugovorima o poverljivosti podataka uključuju su:

  1. Odredba koja omogućava da sporazum ostane na snazi čak i ako se za jedan deo sporazuma utvrdi da je neprimenljiv
  2. Odredba koja navodi da je sporazum obavezujući i za naslednike
  3. Odredba koja omogućava pravo na povraćaj poverljivih materijala posle upotrebe primaoca
  4. Odredba koja navodi da će u slučaju prekršaja ugovora biti primljen nalog od suda
  5. Odredba koja konkretno navodi da primalac informacije poseduje poverljive podatke o kompaniji
  6. Odredba koja navodi da svi nastali sporovi moraju biti rešeni pred nadležnim sudom
  7. Odredba koja kontroliše data prava iskazana u ugovoru

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 19. 11. 2011. g. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  2. ^ (jezik: engleski) Confidentiality Agreement, Free Confidentiality Agreement Form, Non Disclosure Agreement, Confidentiality Form[mrtva veza]
  3. ^ (jezik: engleski) What Is a Confidentiality Agreement?[mrtva veza]

Spoljašnje veze uredi

  • [1] (jezik: engleski)
  • [2] (jezik: engleski)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уговор_о_поверљивости_података&oldid=27028893”