Википедија

Uzengija

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Uzengija (kost).

Uzengija ili stremen je okvir ili prsten, najčešće povezan kožnim remenom za sedlo i služi jahaču kao oslonac na nogama, prilikom jahanja, penjanja na konja, kao i za pomoć u održavanju ravnoteže.[1] Uzengije su obično uparene i koriste se za pomoć pri uzjahivanju i kao oslonac prilikom korišćenja životinje za jahanje (obično konja ili drugog pripadnika Equinae, kao što je mazga).[2] One u velikoj meri povećavaju sposobnost jahača da ostane u sedlu i kontroliše konja, povećavajući korisnost životinje za ljude u oblastima kao što su komunikacija, transport i ratovanje.

Moderna uzengija
Istorijska uzengija iz Švedske iz 550—793. godina

Prvi uzengijama slični uređaji potiču iz Indije i tu se radilo o jednostavnom okviru od kože u koje je jahač stavio vrh noge. Današnje uzengije potiču iz skitalačkih plemena iz severne Kine. Uzengije su uobičajene je za konje ali se koriste za bilo koju zauzdanu životinju koju ljudi jašu. Uzengije značajno olašavaju upravljanje životinjom i stabilnost u sedlu jer predstavljaju stabilan oslonac za noge jahača. Uzengija je izmišljena u Kini u prvih nekoliko vekova nove ere i proširila se na zapad kroz nomadske narode Centralne Evroazije.[3][4] Upotreba uparenih uzengija pripisuje se kineskoj dinastiji Đin i došla je u Evropu tokom srednjeg veka. Neki tvrde da je uzengija bila jedno od osnovnih oruđa korišćenih za stvaranje i širenje moderne civilizacije, verovatno jednako važno kao točak ili štamparska mašina.[4]

Istorija uredi

 
Prikaz kušanskog božanstva kako koristi ranu uzengiju u stilu platforme, oko 150. godine. Britanski muzej.

Uzengija, koja daje veću stabilnost jahaču, opisana je kao jedan od najznačajnijih izuma u istoriji ratovanja, pre baruta. Kao oruđe koje omogućava proširenu upotrebu konja u ratu, uzengija se često naziva trećim revolucionarnim korakom u opremi, posle kočije i sedla. Osnovnu taktiku konjičkog ratovanja značajno je izmenila uzengija. Manja je verovatnoća da će jahač podržan uzengijama pasti tokom borbe i mogao je zadati udarac oružjem koje je potpunije koristilo težinu i zamah konja i jahača. Između ostalih prednosti, uzengije su pružale veću ravnotežu i podršku jahaču, što je omogućavalo vitezu da efikasnije koristi mač bez pada, posebno protiv pešadijskih protivnika. Suprotno uobičajenom modernom verovanju, međutim, tvrdilo se da uzengije zapravo nisu omogućile konjaniku da efikasnije koristi koplje (katafrakti su koristili koplje od antike), mada ukošeno sedlo jeste.[5]

Prekursori uredi

Pronalazak stremena dogodio se relativno kasno u istoriji, s obzirom na to da su konji pripitomljeni oko 4000. godine pre nove ere, a najranija poznata oprema nalik na sedlo su bile tkanine sa resama ili podloge za grudi i kruperi koje je koristila asirska konjica oko 700. godine p. n. e..[6]

Najraniji oslonac za stopalo bila je petlja za nožni prst koja je držala palac i korišćena je u Indiji krajem drugog veka pre nove ere,[7][8] iako se možda pojavila već 500. godine p. n. e..[9] Ovaj drevni oslonac za stopalo sastojao se od petlje za palac koji se nalazio na dnu sedla napravljenog od vlakana ili kože. Takva konfiguracija je bila pogodna za toplu klimu južne i centralne Indije gde su ljudi nekada bosi jahali konje.[10] Budističke rezbarije u hramovima Sančija, Matura i pećina Baja koje datiraju između 1. i 2. veka pre nove ere prikazuju konjanike koji jašu sa složenim sedlima sa prstima koji su klizili ispod obruča.[11][12] S tim u vezi, arheolog Džon Maršal je opisao reljef Sančija kao „najraniji primer upotrebe uzengija u bilo kom delu sveta od nekih pet vekova“.[12]

Par dvostruko savijenih gvozdenih šipki iz prvog veka pre nove ere, dužine približno 17 cm, sa zakrivljenim krajevima, iskopanih iz groba blizu Džunapanija, u centralnoj indijskoj državi Madja Pradeš, pretpostavljeni su ili kao uzengije pune noge ili uzde.[13][14][15]

Neki smatraju da je nomadska centralnoazijska grupa poznata kao Sarmati razvila prve uzengije.[16]

Pronalazak čvrstog sedla omogućio je razvoj prave uzengije kakva je danas poznata.[17] Bez čvrstog drveta, težina jahača u stremenima stvara abnormalne tačke pritiska koji uzrokuje bolove u leđima konja.[18] Moderne termografske studije o dizajnu sedla bez drveta i fleksibilnog drveta su otkrile da postoji značajno trenje preko središnje linije leđa konja.[19] Novčić Kvinta Labijena, koji je bio u upotrebi Partije, kovan oko 39. p. n. e., prikazuje na svojoj poleđini osedlanog konja sa visećim predmetima. Smit sugeriše da su to tkanine za priveske, dok Tajer sugeriše da su, s obzirom na to da su Parti bili poznati po streljaštvu na konju, ti predmeti uzengija, ali dodaje da je teško zamisliti zašto Rimljani nikada nisu usvojili tu tehnologiju.[20]

U Aziji su rana sedla od punog drveta bila napravljena od filca koji je pokrivao drveni okvir.[21] Ovi dizajni datiraju iz otprilike 200. godine pre nove ere.[22] Jedno od najranijih sedla od punog drveta na zapadu prvi put su koristili Rimljani još u 1. veku pre nove ere,[23] ali ni ovaj dizajn nije imao uzengije.[22]

Kina i Koreja uredi

 
Uzengija iz korejske kraljevine Baekje (18. p. n. e. – 660. nove ere).

Pretpostavlja se da su uzengije možda korišćene u Kini još za vreme dinastije Han (206. p. n. e. – 220. godine).[3] Parne uzengije su izmišljene u Kini tokom dinastije Đin početkom 4. veka nove ere.[3] Pogrebna figura koja prikazuje stremen iz 302. godine nove ere otkrivena je iz grobnice dinastije Zapadni Đin u blizini Čangše. Prikazana uzengija je podesna za uzjahivanje, postavljena samo na jednoj strani konja i prekratka za jahanje. Najraniji pouzdani prikaz dvostranog stremena za jahanje pune dužine takođe je otkriven iz grobnice Đin, ovoga puta u blizini Nankinga, koja datira iz perioda Istočnog Đina, 322. godine. Najranije postojeće dvostruke uzengije otkrivene su u grobnici plemića iz Severnog Jana, Feng Sufa, koji je umro 415. godine. Uzengije su takođe pronađene u grobnicama Gogurieo koje datiraju iz 4. i 5. veka nove ere, ali one ne sadrže nikakav konkretan datum. Smatra se da je uzengija bila u širokoj upotrebi širom Kine do 477. godine nove ere.[24][25]

Pojava stremena u Kini poklopila se sa porastom teške oklopne konjice u regionu. Datirana iz 357. godine, grobnica Dong Šoua prikazuje potpuno oklopljene jahače kao i konje. Reference o „gvozdenoj konjici“ i „gvozdenom konju“ počele su da se pojavljuju u isto vreme, a zabeleženi su i primeri zarobljenih konjskih oklopa u broju od 5.000 do 10.000. Pored stremena, Feng Sufuova grobnica je sadržala i gvozdene ploče za lamelarne oklope. Oklopna teška konjica će dominirati kineskim ratovanjem od 4. veka nove ere do rane dinastije Tang kada je vojska prešla na laku konjicu. Teorija A. fon Le Kua o pronalasku uzengija je da je to bila sprava koju su napravili jahači da bi jahanje učinili manje zamornim, ili oni koji nisu navikli da jašu, da bi stekli neophodne veštine kako bi se suprotstavili svojim protivnicima.[26][27]

Najraniji kineski prikaz stremena potiče iz grobne figure iz Južne Kine koja datira iz 302. godine nove ere, ali ovo je uzengija koja je verovatno korišćena samo za uzjahivanje konja. Najranija figura sa dva stremena verovatno potiče iz oko 322. godine, a prvi stvarni primerci uzengija koji se mogu precizno i pouzdano datirati potiču iz južno mandžurske sahrane iz 415. godine. Međutim, uzengije su pronađene i u nekoliko drugih grobnica u Severnoj Kini i Mandžuriji koje najverovatnije potiču iz četvrtog veka. Većina ovih ranih uzengija u severoistočnoj Aziji bila je ovalnog oblika i napravljena od gvožđa, ponekad čvrsta, a ponekad nanesena preko drvenog jezgra, i ovaj oblik će ostati u upotrebi mnogo vekova nakon toga.[28]

— Dejvid Graf

Reference uredi

  1. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Stirrup”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 25 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 928—929. 
  2. ^ „stirrup”. Merriam-Webster. 2009. 
  3. ^ a b v Dien, Albert. "The Stirrup and Its Effect on Chinese Military History". Accessed January 23, 2017.
  4. ^ a b Baber, Zaheer (1996). The Science of Empire: Scientific Knowledge, Civilization, and Colonial Rule. State University of New York Press (objavljeno 16. 5. 1996). str. 69. ISBN 978-0791429204. 
  5. ^ "Saddle, Lance and Stirrup" Arhivirano 2012-08-23 na sajtu Wayback Machine; for a concise argument for the common view, see Lynn White, Jr., Medieval Technology and Social Change, Oxford University Press, 1964, pp. 1-2.
  6. ^ Beatie, Russel H. (1981). Saddles. University of Oklahoma Press. стр. 18. ISBN 9780806115849. 
  7. ^ Beatie, Russel H. (1981). Saddles. University of Oklahoma Press. стр. 28. ISBN 9780806115849. 
  8. ^ White, Lynn (1964). Medieval Technology and Social Change. Oxford University Press. стр. 14. ISBN 9780195002669. 
  9. ^ Chamberlin (2007), page 80
  10. ^ Woods & Woods (2000), pp. 52–53
  11. ^ Azzaroli (1985), page 156
  12. ^ а б Barua 2005, стр. 16–17
  13. ^ "16.17.4: Stirrups". Encyclopaedia of Indian Archaeology (Vol. 1). Edited by Amalananda Ghosh (1990) p336
  14. ^ Frankelius, Per (2011). „The rise of the European continent: Old theories and new hypotheses related to innovation”. SNEE European Integration Conference. 13th Annual: 13. 
  15. ^ „horse bridle-bit | British Museum”. The British Museum (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  16. ^ "Stirrups"
  17. ^ Bennett, Deb. Conquerors: The Roots of New World Horsemanship. Amigo Publications Inc; 1st edition. 1998. ISBN 0-9658533-0-6. str. 100.
  18. ^ Treeless vs. Conventional Saddles: Back Pressure Evaluated
  19. ^ West, Christy. "AAEP 2004: Evaluating Saddle Fit." TheHorse.com, February 04 2005, Article # 5393 Arhivirano 2012-07-29 na sajtu Wayback Machine Web site accessed February 2, 2008
  20. ^ Thayer, Bill (2013-09-04). „Ephippium”. LacusCurtius – Smith's Dictionary of Greek and Roman Antiquities. Thayer's Note. Приступљено 2022-10-23. 
  21. ^ "The History of Western Leather Spurs and Spur Straps, Cuffs, Chaps, Chinks and Saddles." Web site accessed February 2, 2008.
  22. ^ а б "History of the Saddle." Web site accessed February 2, 2008
  23. ^ Gawronski R. S. "Some Remarks on the Origins and Construction of the Roman Military Saddle." Archeologia (Archaeology) 2004, vol. 55, pp. 31–40
  24. ^ Hobson, John M. The Eastern Origins of Western Civilisation. Cambridge University Press,2004, p. 103 ISBN 978-0-521-54724-6, ISBN 0-521-54724-5
  25. ^ Greg Woolf (2007). Ancient civilizations: the illustrated guide to belief, mythology, and art. Barnes & Noble. str. 227. ISBN 978-1-4351-0121-0. 
  26. ^ Dien, Albert. "THE STIRRUP AND ITS EFFECT ON CHINESE MILITARY HISTORY"
  27. ^ "The invention and influences of stirrup" Arhivirano 2008-12-03 na sajtu Wayback Machine
  28. ^ Graff 2002, str. 42.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Uzengija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Узенгија&oldid=27559230”