Википедија

Urdu (jezik)

(preusmereno sa Урду)

Urdu (izvorno: اردو; lokalno preveden i poznat kao laškari, izvorno: لشکری) pripada grupi indoevropskih jezika i gramatički i lingvistički se razvijao pod uticajem mnogih jezika različitih grupa kao što su persijski, turski, pašto, arapski te hindu i sanskrit u periodu postojanja sultanata Delhi i Mogulskog carstva (1200-1800. godine).[1][2]

urdu
اردو (لشکری)
Reč urdu, napisana nastalik pismom
Izgovor/[ˈʊrd̪u/
Govori se uPakistan, Indija, Bangladeš i Nepal
Broj govornika
nepoznato (Indija 104 miliona (2010),
drugi jezik u Pakistanu
94 miliona citirano 1999)
arapsko pismo, devanagari
Zvanični status
Službeni jezik u
 Pakistan
 Indija,
 Fidži (kao fidži hindi)
Priznati manjinski jezik u
RegulišeNacionalna jezička uprava (Pakistan)
Nacionalni savet za promociju uradu jezika (Indija)
Jezički kodovi
ISO 639-1ur
ISO 639-2urd
ISO 639-3urd
Rasprostranjenost jezika urdu
  Većinski jezik
  Manjinski jezik
{{{mapalt2}}}
  Urdu je zvanični jezik ili zvanični sa još nekim jezicima
  Hindu je zvanični jezik

Urdu se nalazi na 20. mestu po broju govornika kojima je maternji jezik. To je narodni i zvanični (zajedno sa engleskim) jezik Pakistana. Takođe je jedan od 23 zvanična jezika Indije.

Rasprostranjenost uredi

Urdu je veoma sličan hindiju. Govornici urdua i hindija, ukoliko ne koriste lokalizme, mogu međusobno da se razumeju. Neki lingvisti smatraju da su urdu i hindi jedan jezik sa dva sistema. Međutim, sa sociopolitičke tačke gledišta radi se o dva različita jezika. Ljudi kojima je hindi maternji ne smatraju da im je urdu maternji jezik i obrnuto (npr. kao srpskohrvatski jezik). Hindi se zapisuje pismom devanagari, a urdu persijskim pismom nastalik. Do 1947. urdu i hindi su se nazivali jednim imenom - hindustani. Posle toga došlo je do odvajanja i do „čišćenja“ hindi jezika od arabizama, odnosno urdua od reči tipičnih za sanskrit. Ova stara, „neutralna“ verzija jezika i dalje se ponekad koristi (npr. u titlovima filmova koji se prikazuju i u Pakistanu i u Indiji). Urdu se danas predaje u Pakistanu kao obavezan školski predmet i to u obama školskim sistemima (engleskom i pakistanskom). Na taj način se pakistanskoj deci omogućava da nauče barem dva jezika, kako urdu, tako i neki od lokalnih jezika. Urdu je obavezan školski predmet u delovima Indije sa pretežno muslimanskim stanovništvom tako da Indija ima više od 2.900 dnevnih novina koje se štampaju na ovom jeziku. Zemlje sa velikim brojem ljudi koji govore urdu[3]:

Gramatika uredi

Rod uredi

 
Recept na kutiji sa začinima na Urdu jeziku

U urduu, kao i u hindiju, postoje samo dva roda - muški i ženski. Sva muška bića (ljudi i životinje) su muškog roda, dok su sva ženska bića ženskog roda. Imenice su takođe ili muškog ili ženskog roda, ali za ljudi kojima urdu nije maternji jezik ovo predstavlja problem. Kako ne postoji jednoobrazni sistem određivanja roda, rod svake imenice mora se naučiti napamet. Klasifikacija imenica na ženski i muški rod nije novost među jezicima indoevropske grupe. Međutim, u engleskom jeziku, iako indoevropskom, sistem klasifikacije u imenica na ženski i muški rod vremenom se izgubio što otežava učenje urdua.

Ponekad se rod imenica može odrediti na osnovu slova kojim se imenica završava. Ako se reč hindi porekla završava dugim „a“, onda je ta imenica obično muškog roda. Ako se reč završava sa „i“ ili „ija“, onda je ta imenica najčešće ženskog roda. Za pozajmljenice iz jezika koji nemaju podelu imenica na rod (npr. iz engleskog) rod se određuje ili po zvučnosti ili upotrebi reči u rečenici. Pozajmljenice iz jezika koje imaju ovu podelu zadržavaju rod iz izvornog jezika.

Zamenice uredi

 
Bazar u gradu Hajderabad, Pakistan. Table sa natpisima, sa leve na desnu stranu, ispisane su na urduu, hindiju, arapskom i engleskom jeziku. Sve četiri table informišu kupca narukvica da su cene fiksne i da nema cenkanja.

Lične zamenice prvog lica jednine kao i drugog i trećeg lica množine ne razlikuju se u rodu, tj. sva tri oblika su ista za oba roda. Tako, na primer, ne postoji razlika između „on“ i „ona“ kao u engleskom jeziku. Dodatkom glagola određuje se rod zamenice, odnosno, da li se radi o njoj ili o njemu.

Urdu, kao mnogi jezici indoevropske grupe, ima tri oblika obraćanju u drugom licu jednine (ti, tebi, tobom, itd.) i u drugom i trećem licu množine (vi i Vi). Kao poređenje, engleski jezik ima opšti oblik you za drugo lice jednine i drugo i treće lice množine, dok se staro thou (ti) u modernom govoru ne upotrebljava.

آپ: formalni oblik Vi, koji se koristi u obraćanju starijim osobama. Ovaj oblik je isti za jedninu i množinu, odnosno, isto se piše i izgovara. Govornik može da bude određeniji ako kaže vi svi (آپ سب)

تُم : je neformalni oblik imenice „ti“. Koristi se pri obraćanju osobama istog godišta te među prijateljima i rodbinom. Takođe ne postoji razlika u jednini ili množini, ali govornik može da bude precizniji ako na kraju reči doda imenicu koja sugeriše grupu ljudi - (تُم سب).

تُو: je neformalni oblik zamenice „ti“. Koristi se samo u komunikaciji među ukućanima a bilo koja upotreba van kuće smatra se vrlo uvredljivom.

Imperativi (molbe i komande) izgovaraju se u zavisnosti od sagovornika. Glagol se koriste u skladu sa nivoom poštovanja prema osobi kojoj je molba ili zahtev upućen. Kako glagol određuje nivo poštovanja, sama reč molim ("meharbānī", مہربانی) retko se upotrebljava i to uglavnom u pisanoj formi.

Pravopis uredi

Azbuka urdu jezika na prvi pogled izgleda veoma komplikovano za ljude koji se služe slovima latinskog porekla. Urdu se piše i čita zdesna nalevo i sve knjige, magazini i novine su štampane tako da se listovi okreću s leve na desnu stranu (listovi u novinama štampanim na srpskom jeziku kod čitanja se okreću sa desne na levu stranu).

 
Azbuka urdu jezika
slovo ime slova transkripcija IPA
ا alif - -
ب be b [b]
پ pe p [p]
ت te t [t̪]
ٹ ṭe ṭ [ʈ]
ث se s [s]
ج jīm j [ʤ]
چ cīm/ce c [ʧ]
ح baṛī he h [h]
خ ḳhe ḳh [x]
د dāl d [d̪]
ڈ ḍāl ḍ [ɖ]
ذ zāl z [z]
ر re r [ɾ]
ڑ aṛ ṛ [ɽ]
ز ze z [z]
ژ zhe zh [ʒ]
س sīn s [s]
ش shīn sh [ʃ]
ص su'ād s [s]
ض zu'ād, du'ād z [z]
ط to'e t [t]
ظ zo'e z [z]
ع ‘ain ' -
غ ghain ġh [ɣ]
ف fe f [f]
ق qāf q [q]
ک kāf k [k]
گ gāf g [g]
ل lām l [l]
م mīm m [m]
ن nūn n [n]
و vā'o v [ʋ]
ہ, ﮩ choṭī he h [h]
ھ do cashmī he h [ʰ]
ی ye y [j]

Primeri svakodnevnih izraza uredi

srpski urdu transliteracija/izgovor značenje
Zdravo السلام علیکم assalāmu ‘alaikum „Nek ti je mir podaren."
Veoma formalni i religiozni pozdrav
و علیکم السلام [ˈwaɭikum ˈaʔsaɭam]
je odgovor na pozdrav.
Zdravo آداب عرض ہے ādāb arz hai „Pozdrav"
(doslovno značenje je Pozdravi su dati),
formalan sekularni pozdrav.
Doviđenja خدا حافظ khudā hāfiz Khuda na Farsi jeziku znači Bog,
hāfiz na arapskom znači zaštita.
Tako da bi bukvalan prevod bio Nek te čuva Bog
Ovaj oblik koriste muslimani i ljudi drugih religija.
Da ہاں hān Svakidašnji oblik
Da جی jī formalni oblik
Ne نا nā Svakidašnji oblik
Ne نہیں، جی نہیں nahīn, jī nahīn Formalni oblik
Molim مہربانی meharbānī
Hvala شکریہ shukrīā
Molim, uđite. تشریف لائیے tashrīf laīe Bukvalno znači Uvedite vašu svetost.
Molim, sedite. تشریف رکھیئے tashrīf rakhīe Bukvalno znači Neka svetost sedne.
Drago mi je da sam Va/ste upoznao/la. اپ سے مل کر خوشی ہوئی āp se mil kar khvushī (khushī) hūye Bukvalno znači Upoznavanje me je učinilo srećnim.
Govorite li engleski? کیا اپ انگریزی بولتے ہیں؟ kya āp angrezī bolte hain?
Ja ne govorim urdu. میں اردو نہیں بولتا/بولتی ہوں main urdū nahīn boltā/boltī boltā je za muški rod, boltī je za ženski rod
Ja se zovem... میرا نام ۔۔۔ ہے merā nām .... hai
Kojim putem za Lahor? لاھور کس طرف ہے؟ lāhaur kis taraf hai?
Gde se nalazi Luknov? لکھنئو کہاں ہے؟ lakhnau kahān hai
Urdu je lep jezik. اردو ایک اچھی زبان ہے urdū ek acchī zabān hai

Reference uredi

  1. ^ Ramkrishna Mukherjee (2018). Understanding Social Dynamics in South Asia: Essays in Memory of Ramkrishna Mukherjee. Springer. str. 221—. ISBN 9789811303876. 
  2. ^ Economic and Political Weekly. Sameeksha Trust. 1996. 
  3. ^ Brojke koje prikazuju broj govornika urdua van granica Pakistana variraju iz godine u godinu usled sociopolitičkih okolnosti i migracija stanovništva i znatno se razlikuju od prvobitno objavljenih.
  4. ^ „Europe :: Norway — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Arhivirano iz originala 06. 05. 2020. g. Pristupljeno 1. 11. 2019. 
  5. ^ Project, Joshua. „Urdu in Norway”. joshuaproject.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 11. 2019. 

Literatura uredi

  • Henry Blochmann (1877). English and Urdu dictionary, romanized (8 izd.). CALCUTTA: Printed at the Baptist mission press for the Calcutta school-book society. str. 215. Pristupljeno 6. 7. 2011. the University of Michigan
  • John Dowson (1908). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language (3 izd.). LONDON: K. Paul, Trench, Trübner & Co., ltd. str. 264. Pristupljeno 6. 7. 2011. the University of Michigan
  • John Dowson (1872). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language. LONDON: Trübner & Co. str. 264. Pristupljeno 6. 7. 2011. Oxford University
  • John Thompson Platts (1874). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. Volume 6423 of Harvard College Library preservation microfilm program. LONDON: W.H. Allen. str. 399. Pristupljeno 6. 7. 2011. Oxford University
  • John Thompson Platts (1892). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. LONDON: W.H. Allen. str. 399. Pristupljeno 6. 7. 2011. the New York Public Library
  • John Thompson Platts (1884). A dictionary of Urdū, classical Hindī, and English (reprint izd.). LONDON: H. Milford. str. 1259. Pristupljeno 6. 7. 2011. Oxford University
  • Ahmad, Rizwan. 2006. "Voices people write: Examining Urdu in Devanagari"
  • Alam, Muzaffar. 1998. "The Pursuit of Persian: Language in Mughal Politics." In Modern Asian Studies, vol. 32, no. 2. (May 1998), pp. 317–349.
  • Asher, R. E. (Ed.). 1994. The Encyclopedia of language and linguistics. Oxford: Pergamon Press. ISBN 0-08-035943-4.
  • Azad, Muhammad Husain. 2001 [1907]. Aab-e hayat (Lahore: Naval Kishor Gais Printing Works) 1907 [in Urdu]; (Delhi: Oxford University Press) 2001. [In English translation]
  • Azim, Anwar. 1975. Urdu a victim of cultural genocide. In Z. Imam (Ed.), Muslims in India (p. 259).
  • Bhatia, Tej K. 1996. Colloquial Hindi: The Complete Course for Beginners. London, UK & New York, NY: Routledge. ISBN 0-415-11087-4 (Book), 0415110882 (Cassettes), 0415110890 (Book & Cassette Course)
  • Bhatia, Tej K. and Koul Ashok. 2000. "Colloquial Urdu: The Complete Course for Beginners." London: Routledge. ISBN 0-415-13540-0 (Book); ISBN 0-415-13541-9 (cassette); ISBN 0-415-13542-7 (book and casseettes course)
  • Chatterji, Suniti K. 1960. Indo-Aryan and Hindi (rev. 2nd ed.). Calcutta: Firma K.L. Mukhopadhyay.
  • Dua, Hans R. 1992. "Hindi-Urdu as a pluricentric language". In M. G. Clyne (Ed.), Pluricentric languages: Differing norms in different nations. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-012855-1.
  • Dua, Hans R. 1994a. Hindustani. In Asher, 1994; pp. 1554.
  • Dua, Hans R. 1994b. Urdu. In Asher, 1994; pp. 4863–4864.
  • Durrani, Attash, Dr. 2008. Pakistani Urdu.Islamabad: National Language Authority, Pakistan.
  • Gumperz, J.J. (1982). „Discourse Strategies”. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Hassan, Nazir and Omkar N. Koul 1980. Urdu Phonetic Reader. Mysore: Central Institute of Indian Languages.
  • Syed Maqsud Jamil (16. 6. 2006). „The Literary Heritage of Urdu”. Daily Star. 
  • Kelkar, A. R. 1968. Studies in Hindi-Urdu: Introduction and word phonology. Poona: Deccan College.
  • Khan, M. H. 1969. Urdu. In T. A. Sebeok (Ed.), Current trends in linguistics (Vol. 5). The Hague: Mouton.
  • King, Christopher R. 1994. One Language, Two Scripts: The Hindi Movement in Nineteenth Century North India. Bombay: Oxford University Press.
  • Koul, Ashok K. 2008. Urdu Script and Vocabulary. Delhi: Indian Institute of Language Studies.
  • Koul, Omkar N. 1994. Hindi Phonetic Reader. Delhi: Indian Institute of Language Studies.
  • Koul, Omkar N. 2008. Modern Hindi Grammar. Springfield: Dunwoody Press.
  • Narang, G. C.; Becker, D. A. (1971). „Aspiration and nasalization in the generative phonology of Hindi-Urdu”. Language. 47 (3): 646—767. JSTOR 412381. doi:10.2307/412381. 
  • Ohala, M. 1972. Topics in Hindi-Urdu phonology. (PhD dissertation, University of California, Los Angeles).
  • "A Desertful of Roses", a site about Ghalib's Urdu ghazals by Dr. Frances W. Pritchett, Professor of Modern Indic Languages at Columbia University, New York, NY, USA.
  • Phukan, S. 2000. The Rustic Beloved: Ecology of Hindi in a Persianate World, The Annual of Urdu Studies, vol 15, issue 5, pp. 1–30
  • The Comparative study of Urdu and Khowar. Badshah Munir Bukhari National Language Authority Pakistan 2003.
  • Rai, Amrit. 1984. A house divided: The origin and development of Hindi-Hindustani. Delhi: Oxford University Press. ISBN 0-19-561643-X.
  • Snell, Rupert Teach yourself Hindi: A complete guide for beginners. Lincolnwood, IL: NTC
  • Pimsleur, Dr. Paul, "Free Urdu Audio Lesson"
  • The poisonous potency of script: Hindi and Urdu, ROBERT D. KING

Spoljašnje veze uredi

 
Urdu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Урду_(језик)&oldid=27552280”