Википедија

Hera

Зевсова супруга, била је заштитница брака и удатих жена

Hera (Ἥρα), veoma poštovana Zevsova supruga, bila je zaštitnica braka i udatih žena. Svojom vernošću davala je primer i bogovima i ljudima. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga muža.

Hera, rimska kopija, muzej Luvr, Pariz

Rođena iz braka Hronosa i Ree živela je, sa braćom i sestrama, u Kronosovoj utrobi (za detalje videti Hronos), sve dok ih nije oslobodio Zevs. Posle pobede nad Hronosom, Zevs uzima Heru za suprugu, na šta je ona nevoljno pristala. Zevs joj se ranije često udvarao a ona ga je odbijala, dok se jednom nije prerušio u pokislu kukavicu i došao do nje. Hera se sažalila na jadno stvorenje i prigrlila je, a Zevs se istog časa vratio u svoj oblik i silovao je, pa je ona iz stida pristala da se uda za njega.

Hera se često prikazuje u svečanim odorama noseći na glavi krunu, odnosno polos (visoka valjkasta kruna koju su nosile najznačajnije boginje). U svojoj ruci ona ponekad nosi nar, simbol zdrave krvi, ali i smrti. Nar je takođe i sastojak opijumskih napitaka koji se prave od maka.

Kao i sve boginje Hera je bila samovoljna i hirovita.

U rimskoj mitologiji Heru možemo da povežemo sa Junonom.

Ime i kult uredi

Za razliku od drugih grčkih bogova, kao što su Zevs i Posejdon, Herino ime ne možemo da analiziramo kao grčku ili indo-evropsku reč. Izgleda da Herino ime potiče iz perioda Minojske ili neke druge civilizacije nastale pre grčke civilizacije.

Herin značaj se ogleda u brojnim velikim i raskošnim hramovima koji su joj posvećeni. Centar njenog kulta bio je na Samosu i Argosu, gde su u 8. veku p. n. e. podignuti jedni od prvih grčkih hramova. Postojalo je jedno svetilište koje se nalazilo između bivših Mikenskih gradova-država, Argosa i Mikene. Pored ovih gradova Hera je imala hramove u Tirintu, svetom ostrvu Delos, Korintu, na Olimpu i na mnogim drugim mestima. Na Olimpu Herin kult je bio stariji od Zevsovog. Homer je u Ilijadi prikazao odnos između nje i Zevsa kada mu se ona obratila: „Ja sam Hronosova starija ćerka i ja sam poštovanija od tebe, ali ne samo zbog toga, već i zato što sam tvoja žena, a ti si vrhovni od svih bogova.“ Pri ovom, treba uzeti u obzir činjenicu da Homer nije poštovao Heru jer se, po njemu, ona uglavnom bavila kovanjem zavere da bi se osvetila Zevsovim ljubavnicama.

Grčki oltari su u početku uvek bili pod otvorenim nebom. Moguće je da je Hera bila prva boginja kojoj su izgradili svetilište sa krovom na Samosu 800. godine n. e (ovaj hram je srušen i izgrađen je Heraion, jedan od najvećih grčkih hramova ikada). Pretpostavlja se da je ovakav hram bio izgrađen i iz praktičnih razloga. Zapravo hram je bio mnogo sigurniji i darovi koje je Hera dobijala nisu mogli biti ukradeni. Da Hera nije bila samo lokalno božanstvo svedoče baš ti darovi, a oni su poticali iz Jermenije, Vavilona, Irana, Sirije i Egipta. Ovo nam ukazuje na veliki ugled Herinog svetilišta na Samosu, ali i na seobu naroda.

Na Eubeji, na festivalu posvećenom Dedalu, svakih šest godina održavala se svečanost posvećena Heri.

U slikarstvu Hera je prikazivana na razne načine. Postoji slika koja prikazuje Heru kako se vozi kolima koja vuku paunovi, ptice Grcima poznate tek nakon osvajanja Aleksandra Makedonskog. Kasnije u renesansnoj ikonografiji motiv pauna objedinjuje Heru i Junonu.

U ranim mitovima svaka boginja je imala „svoju“ pticu, pa tako i Hera. Njen simbol je bio ptica kukavica i ona se spominje u mitovima o Zevsovom udvaranju Heri.

Hera je još povezana i sa stokom, pre svega govedima. Zato ne čudi zašto je bila poštovana u Eubeji koja je bogata stokom.

Hera i deca uredi

Hera je boginja braka i prauzor sjedinjavanja u prvoj bračnoj noći, ali ona nije dobra majka. Njena deca sa Zevsom su Ares (bog rata), Heba (boginja mladosti), Erida (boginja nereda, haosa, razdora i sl.) i Elitija (boginja porođaja). Hera je bila ljuta kad se rodila Atena (ćerka Zevsa i Metide), pa je ona rodila Hefesta (po nekim mitovima Hefest je i Zevsov sin). Zevs i/ili Hera su se gadili Hefesta zbog njegove ružnoće, pa su ga bacili sa planine Olimp. Po nekim drugim mitovima nijedno Herino dete nije Zevsovo jer je ona sama zatrudnela tako što je jela salatu i rukom tukla zemlju.

Hefest je želeo da se osveti Heri zato što ga je odbacila, pa joj je napravio magičan tron. Kada je ona sela na tron više nije mogla da ustane. Drugi bogovi su molili Hefesta da se vrati na Olimp i da oslobodi Heru, ali sve je bilo beskorisno. Zato ga je Dionis napio i doneo do Olimpa na leđima magarca. Hefest je oslobodio Heru pošto su mu dali Afroditu za ženu.

Hera i ljubomora uredi

Alkmena i Herakle uredi

 
Herin hram

Hera je bila neprijatelj Herakla, koji je pored Perseja, Kadma i Tezeja bio najveći grčki heroj. Kada je Alkmena, Heraklova majka, ostala trudna Hera je želela da spreči njen porođaj tako što joj je zavezala noge u čvorove. Galantis, Herin sluga, prevario ju je tako što je rekao Heri da se Alkmena već porodila. Hera je Galantisa pretvorila u lasicu.

Kad je Herakle bio još mali Hera je poslala dve zmije da ga ubiju dok je on ležao na poljskom krevetu. Herakle je udavio obe zmije i njegova dadilja ga je pronašla kako se on igra sa njihovim mrtvim telima kao da su mu igračke.

Za Heraklovo detinjstvo se vezuje i jedna od brojnih anegdota kako je nastao Mlečni put. Kad je Herakle bio mali, njegov otac, Zevs, želeo je da ga čuva, pa se on prerušavao u dadilju. Kada je Hera to saznala ona je dadilju (zapravo Zevsa) povukla za grudi i mlekno je prsnulo i razlilo se po nebu. Mrlja koja je tada nastala predstavlja mlečni put i vidljiva je i dan danas.

Dvanaest zadataka

Hera je naredila Heraklu da služi kralju Mikene Euristeju. Euristej je zadao dvanaest zadataka Herkulu, a Hera se potrudila da mu svaki zadatak oteža.

Kada se Herkul borio sa Hidrom Hera je poslala morskog raka da ga ujede u nadi da će ga omesti i da će ga Hidra ubiti. Kada je išao po Herionove krave Hera je poslala obade da napadnu stoku i razdraže je. Heraklu je bilo veoma teško da ih sakupi. Zatim je poslala poplavu, pa Herakle nikako nije mogao da pređe vodu sa stokom, pa je zato nabacao kamenje u reku. Kad je konačno stigao do obale, stoka je žrtvovana u Herinu čast.

Euristej je takođe želeo da đrtvuje Kritskog bika Heri, ali je Hera to odbila jer se time samo veličala Heraklova snaga i slava. Bik je pušten i lutao je do Maratona.

Eho uredi

Nimfa Eho je imala zadatak da odvuče Herinu pažnju sa Zevsovih afera. Zato joj je laskala i upućivala je na druge stvari. Kada je Hera saznala za prevaru proklela je Eho da govori samo tuđe reči i to samo onda kada ih izgovore u pećini, šumi...

Leto, Artemida i Apolon uredi

Kada je Hera saznala da je Leto zatrudnela, a da joj je ljubavnik bio Zevs, ona joj je zabranila da se porodi na bilo kakvom kopnu ili ostrvu. Leto je našla Delos, plutajuće ostrvo koje nije bilo ni kopno, ni neko pravo ostrvu i na njemu se porodila. Ostrvo je bilo okruženo labudovima. Kao poklon Letu za porođaj, Delos je bilo osigurano sa četiri stuba. Ovo ostrvo je kasnije postalo sveto Apolonovo ostrvo. Nemoćna Hera je tada kidnapovala Elitiju, boginju porođaja, da bi sprečila Leto da se porodi. Drugi bogovi su primorali Heru da je pusti. Kako bilo, Artemida je rođena prva i onda je pomogla majci da rodi Apolona. Druga verzija priče kaže da je Artemida rođena jedan dan pre Apolona na ostrvu Ortegija. Ona je pomogla majci da pređe preko mora do ostrva Delos i da tamo rodi Apolona.

Kalisto i Arkas uredi

Kalisto je bila Artemidina pratilja i zavetovala se da će ostati devica. Međutim u nju se zaljubi Zevs i da bi je namamio u svoje naručje on se preruši u Apolona. Kalistro tada ostane trudna i rodi Arkasa. Kad je Hera za to saznala obuzeo je silan gnev i ona Kalisto pretvori u medveda. Arkas, kad je porasto, jednom je išao u lov i tada ubio svoju majku, medveda. Videvši sve to, Zevs se sažali i postavi ih na nebo jedno pored drugog i to su Veliki i Mali medved. No, Hera je bila nezadovoljna, pa je pitala Tetiju, svoju dadilju, da joj pomogne. Tetija, boginja mora, proklela je sazvežđe da uvek kruži na nebu i da se nikad ne spusti ispod horizonta.

Semela i Dionis uredi

Dionis je bio sin Zevsa i mrtve žene. Hera je bila mnogo ljubomorna pa je poslala Titane da pokidaju dete pošto ga namame sa igračkama. Zevs je rasterao Titane svojom munjom, ali tek pošto su pojeli sve osim srca koje je sačuvala Atina ili Demetra ili Rea. Zevs je uzeo Dionisovo srce i zakopao ga na grobu Semele i ponovo je iz tog srca „rođen“ Dionis. Zato se za Dionisa kaže da je „dvaput rođen“. Dionis je kasnije svoju majku, Semelu, spasao iz podzemlja i ona je otišla da živi na Olimpu.

Ija uredi

Hera zamalo da je uhvatila Zevsa sa ljubavnicom Ijom, ali Zevs je uspeo da je pretvori u prelepu belu junicu pre nego što ju je Hera videla. No, Hera nije bila sasvim prevarena jer je ona tražila od Zevsa da joj da junicu na poklon. Hera je Io stavila pod nadzor Argusa da joj se ne bi približio Zevs. Zato je Zevs naredio Hermesu da ubije Argusa, što je Hermes i učinio tako što je uspavao svako oko (tačnije sto i jedno) Argusa. Dok je Io lutala zemljom Hera je poslala obada da je ubode. Io je na kraju stigla do kraja sveta, u Egipat (kako su Grci verovali), i tamo je prelepa junica obožavana kao božanstvo. Kako je proterana iz Grčke, Hera je dala dozvolu Zevsu da je vrati u ljudski oblik, ali Zevs posle toga više nikada nije mogao da je vidi.

Lamija uredi

Lamija je bila kraljica Lidije i Zevs ju je voleo. Hera je bila veoma ljubomorna i pretvorila ju je u monstruma. Lamija-monstrum je pojela svoju decu i zbog toga je bila kažnjena tako što nikada nije mogla da zatvori oči da bi uvek mogla da vidi sliku svoje mrtve dece. Zevsu je bilo žao i dao joj je dar da može da izvadi oči da ih odmori, a kad se odmore da ih vrati. Lamija je bila ljubomorna na druge majke, pa je jela njihovu decu.

Hera u nekim drugim mitovima uredi

Sidipe uredi

Sidipe, koja je bila Herina sveštenica, išla je na festival posvećen ovoj boginji. Vo, koji je trebalo da vuče njena teretna kola, bio je prestar, pa su njeni sinovi, Biton i Kleobis, vukli kola ceo put (8 km). Sidipe je bila očarana njihovoj posvećenosti njoj i boginji i zamolila je Heru da im da najlepši poklon koji bog može dati čoveku. Hera je naredila da oni, kada bude došlo vreme za umiranje, umru u snu.

Tiresija uredi

Tiresija je bio Zevsov sveštenik, i kao mladić naišao je na dve zmije koje se pare i ubio ih štapom. Tada je on transformisan u ženu. Kao žena, Tirezijas je postao Herin sveštenik, udao se i izrodio decu, među kojima je bila i Manto. Druga priča kaže da je Tirezijas kao đena postao veoma poznata prostitutka. Kada je nakon nekoliko godina ponovo naišao na dve zmije koje se pare, on ih je ubio i ponovo je postao muškarac. Tada su ga Zevs i Hera pitali kada je više uživao: dok je bio žena ili dok je bio muškarac. Zevs je tvrdio da će odgovor biti žena, a Hera muškarac. Kako je Tirezijas stao na Zevsovu stranu, Hera ga je oslepela. Zevs nije mogao da otkloni Herino prokletstvo pa mu je dao dar proricanja.

Postoji druga verzija priče kako je Tirezijas oslepeo i ona je vezana za boginju Atinu.

Helona uredi

Na venčanju Zevsa i Here nimfa Helona se ponašala neučtivo i nepristojno. Zevs ju je osudio na večno ćutanje.

Ilijada uredi

Tokom Trojanskog rata Hera je videla Aresa, svog sina, kako se bori na strani Trojanaca. Hera je zamolila Zevsa, Aresovog oca, da joj da dozvolu da odvede Aresa sa bojnog polja. Hera je ohrabrila Diomeda i on je bacio koplje na boga, a Atena je koplje duboko zarila u boga. Ares je osećao veliki bol i odleteo je na Planinu Olimp da se izleči. Trojanci su morali da se povuku jer su ostali bez Aresove pomoći.

Zlatno runo uredi

Hera je mrzela Peliasa zato što je ubio Sidero, njegovu baka-maćehu i to u Herinom hramu. Zato je Hera podsticala Jasona i Medeju da ubiju Peliasa.

Metamorfoze uredi

Kako Ovidije kaže u Metamorfozama, Zevs i Hera su kralja Helmuta i kraljicu Rodopi pretvorili redom u Staru planinu i Rodopske planine jer su sebe upoređivali sa bogovima.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Hera na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хера&oldid=27548074”