Šandor Petefi
Šandor Petefi, rođen kao Aleksandar Petrović (mađ. Petőfi Sándor;[2][3] Kiškereš, 1. januar 1823 — Šegešvar, 31. jul 1849),[1] je bio mađarski pesnik i jedan od vođa nacionalnog pokreta 1848. Petefijevo etničko poreklo predmet je kontroverze, budući da neki izvori navode da je bio srpskog a neki da je bio slovačkog porekla.
| Šandor Petefi | |
|---|---|
 Šandor Petefi | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. januar 1823. |
| Mesto rođenja | Kiškereš, Austrijsko carstvo, danas Mađarska |
| Datum smrti | 31. jul 1849. (26 god.)[1] |
| Mesto smrti | Šegešvar, Austrijsko carstvo, danas Rumunija |
Jedan je od najistaknutijih mađarskih lirskih umetnika. Snažno je uticao i na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja.
Biografija uredi
Petefi je rođen na novogodišnje jutro 1823. godine u gradu Kiškereš, Kraljevina Mađarska. Stanovništvo Kiškereša je bilo pretežno slovačkog porekla kao posledica politike rekonstrukcije Habzburgovaca koja je bila osmišljena da naseli nemađare u oblastima koje su opustošene tokom turskih ratova.[4] U njegovom izvodu iz matične knjige rođenih, na latinskom, njegovo ime je „Alexander Petrovics”,[2][3][5] gde je „Alexander” latinski ekvivalent mađarskom „Šandor”. Njegov otac, Ištvan (Stefan) Petrović, bio je seoski mesar, krčmar i bio je Srbin druge generacije[6][7][8][9] ili Slovak,[1][10][11] doseljenik u Veliku mađarsku ravnicu.[12] Marija Hruz, Petefijeva majka, bila je sluga i pralja pre udaje. Ona je bila slovačkog porekla i govorila je mađarski sa izvesnim akcentom.[13][14] Petefijevi roditelji su se prvi put sreli u Maglodu, venčali u Azodu i preselili se u Kiškereš godinu dana pre rođenja pesnika.[4]
„Petefi” mu je odabrano umetničko ime, pseudonim koji je koristio od 1843. godine. Petefi se smatra najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom 19. veka. Po Veljku Petroviću, pesnik Šandor Petefi nije Slovak (kako Mađari smatraju) već je njegov prezimenjak, Srbin po poreklu.[15] Potiče od grane porodice Petrović iz Baje, koja se krajem 18. veka zaista preselila u Kiškereš.[16] U tom mestu je živeo do 1809. godine trgovac Aron Petrović, Srbin iz Baje, čiji sin Dimitrije (rođ. 1799) postao verovatno prvi srpski akademski vajar. To je drugi Petrović i to Srbin, u tom slovačkom mestu.[17] U Kiškerešu nije bilo pravoslavne crkve, pa je kršten u slovačkoj bogomolji. Roditelji su mu se kasnije premestili u obližnju Feređhazu, gde su stekli značajan imetak.
I po mađarskom „velikom šovinisti” Miklošu Barti, koji je govorio na godišnjici Petefijeve smrti 1899. godine — pesnik je bio srpskog roda. Bilo je to na velikoj mađarskoj svečanosti održanoj kod Šegešvara u Erdelju, gde je baš na mestu Šandorove pogibije postavljen dostojan spomenik. Barti je tom prilikom izgovorio sledeće reči: „Budite pozdravljeni prijatelji Srbi, koji ste nam dvije zvijezde istakli na mađarskom nebu: Damjanića i Petefija”. Citat su preneli svi mađarski listovi, pa i zvanični „Mađarorszag” u broju 210/1899. godine[18]
Još kao gimnazijalac je počeo da piše i objavljuje poeziju.
Nakon gimnazije — uprkos očevom protivljenju, koji je želeo da kao on i Šandor bude mesar — kreće na put, luta, drži kućne časove, i raznim drugim poslovima zarađuje za hleb. Poslali su ga brižni roditelji u Šopron, da nastavi učenje u tamošnjem liceju, ali on je završio u kasarni 1839. godine[19] Da ne bi nikome bio na teret, sa 16 godina prijavljuje se u austrijsku vojsku u Šopronu. Njegova jedinica dobija premeštanje u Grac, a mladi Petefi se nada da će uspeti da vidi i Italiju. Međutim četa je stacionirana u Hrvatskoj, a kao da to razočarenje i nije bilo dovoljno, teška vojna služba stavlja mladićevo zdravlje na probu. U jesen 1840. u Karlovcima počinje da pljuje krv te završava u bolnici. Nedugo nakon toga u Zagrebu dobija tifus i ponovo je u bolnici. Nakon bezuspešnog lečenja šalju ga nazad za Šopron, a januara 1841. biva otpušten.
Tada mu na um dolazi ideja da se oproba glumom i jedno vreme radi kao glumac putujućeg pozorišta.[20]
Krajem 1843. i dalje bolestan i slab, u letnjoj odeći dolazi u Debrecin. Na te teške dane ovako se seća pesnik:[21]
Zimu 1843/4 izvukao sam u ovom debelom gradu gladujući, smrzavajući se i bolestan kod jedne siromašne, ali dobre starice, gospod da je blagodari. Da se ona nije o meni brinula, ni ovo pismo ti ja ne bih pisao sa ovoga sveta, već sa onog drugog. Bio sam onakav jadan lutajući glumac, na koga ni bog ni čovek oči ne okreće.
Tada, pod pazuhom sa sveskom u koju je sabrao svoje pesme, kreće da nađe izdavača za njih. Na putu do Budima, zastaje u Egeru kod kanonika Bele Tarkanjija (mađ. Tárkányi Béla) koji je i sam bio pesnik, te ga sa mladim učenicima Seminara rado primaju i slušaju njegove pesme. Ojačan i ohrabren stiže u Peštu gde nalazi izdavača za svoje pesme, a dobija i posao urednika kod novina. Prvi put nakon lutanja Šandor može da se vrati kući, gde se izmiruje sa ocem, a u sećanje na taj period piše neke svoje najpoznatije pesme. Konačno, kao samostalan čovek koji se brine o sebi, ima radno mesto i platu od 15 austrijskih forinti u mogućnosti je da se kreće u otmenom društvu kafana i u društvima književnika i pesnika. Konačno 1846. izdaje svoju prvu zbirku pesama, i put mu se otvara ka široj javnost i slavi.
U jesen 1846. upoznaje se sa Julijom Sendrei (mađ. Szendrey Júlia) kćerkom feudalnog službenika iz Erduda, koji nerado pristaje na njihovo venčanje, jer kćerki želi nekog bogatog feudalca a ne „budalastog” pesnika. Ali njihova ljubav — kojoj Petefi posvećuje mnoge pesme — pobeđuje, i nakon više od pet prosidbi i molbi, 8. septembra 1847. strogi otac pristaje da se Petefi i Julija uzmu. Imali su jedno dete, sina Zoltana[22] koji se rodio 15. decembra 1848, manje od godinu dana pre pesnikove smrti.
Prema predanju na dan izbijanja ustanka 15. marta 1849. Julija Sendreji je okačila Šandoru na odelo prvu mađarsku kokardu, simbol revolucije koji je sašila na uzor pariske narodne trobojke. Taj dan je pesnik napisao i svoje poznato delo „Pesmu nacije” (mađ. Nemzeti dal).
U burnim godinama koje su potresale veći deo Evrope, Petefi se postepeno isticao kao vatreni mađarski nacionalista, pobornik republike i pristalica revolucije. Godine 1848. došao je na čelo peštanske omladine i ubrzo postao ideolog revolucije za otcepljenje od Habzburške monarhije i osamostaljenje Mađarske. Međutim, ubrzo su mađarski plemići preuzeli rukovodstvo i ušli u dogovore sa austrijskim dvorom o povlasticama i ustupcima. Revolucionar Šandor se pridružio pobunjeničkoj vojsci koja je krenula u rat protiv habzburških trupa. Na nesreću po pobunjenike Rusija se aktivno uključila u događaje podržavši bečki dvor, a u nameri da se uguši revolucionarni republikanizam. Petefi je najverovatnije poginuo 1849. u bici kod Šegešvara, mada je ispravnije reći da mu se tu izgubio svaki trag.
Pojavio se pre rata članak u beogradskom dnevnom listu, koji je izneo tvrdnju da Petefi nije stradao u Erdelju, već je kao ruski zarobljenik i ranjenik umro mnogo kasnije u Sibiru. Autor članka je preneo pisanje mađarskog nedeljnika „Naplo”, i naveo nekoliko svedoka, pa i navodnog Šandorovog unuka, Rusa — Viktorovića Petrova. Po njemu se deda Šandor mađarski major kao zarobljenik našao teško bolestan u Sibiru, u jednom selu u blizini Cite. Tu se izlečio i oženio sa kćerkom bakalina, sa kojom je imao sina Viktora i kćer Mavru. Ostareli pesnik je bio ozbiljan čovek, koji je hramljao — vukao nekad povređenu nogu. Živeo povučeno i skromno a svi su ga znali kao „mađarskog pesnika”.[23]
Njegova poezija je imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja.
Danas most u Budimpešti nosi njegovo ime. Drugi kanal mađarskog javnog radija posvećen omladini nosi ime Radio Petefi; od 2015, drugi program državne televizije, takođe posvećen omladini nosi Petefijevo ime.
Petefijeva poezija uredi
Kao vodeći pesnik mađarskog romantizma, on je i najzaslužniji da je mađarska poezija poznata u svetu. Iako je stradao veoma mlad, ostavio je značajno književno delo. Oduševljen njegovim pisanjem Jovan Jovanović Zmaj je na srpski jezik preveo i prepevao dvadesetak Petefijevih pesama.
Petefijevo pevanje odlikuje jednostavnost i neposrednost, obogaćeno motivima iz narodnog života. Na kraj sela čađava mehana, prepev Jovana Jovanovića Zmaja:
Na kraj sela čađava mehana,
iz nje štrči kosa nečešljana.
Nečešljana od silnoga pića,
to je kuća seoskih mladića.
Iz kafane pijan ja izlazim,
čudnovate ulice nalazim.
Levo, desno, nigde moga stana,
oj, ulice ala si pijana!
Gle mjeseca što se nakrivio,
na jedno je oko zažmirio.
A drugo je sasvim zatvorio,
sram ga bilo i on se napio!
Tko to lupa na moj prozor tako,
zar vi momci ne znate polako?
Moj Milenko leg’o je da spava
od te muke zaboli ga glava!
U ljubavnoj lirici Petefi je čist romantičar koji živahno peva o svojim osećanjima i raspoloženjima. Kako da te nazovem, s mađarskog prevela Draginja Ramadanski:
Kako da te nazovem,
kad sred sumraka, snatreci,
večernje zvezde lepih ti očiju,
diveći se, moje gledaju oči,
kao da ih sad vide prvi put…
Te zvezde,
čiji je svaki zrak
po jedan potok ljubavi,
koji teče ka moru duše moje
kako da te nazovem?
Kako da te nazovem,
kad mi dobaciš pogled svoj,
taj pitomi golub,
čije je svako pero
po jedna maslinova grana mira
i čiji je dodir tako dobar!
Zato što je mekši od svile
i od jastuka u kolevci
Kako da te nazovem?
Petefi je, u skladu sa idejama romantizma i bajronizma, bio ogorčeni protivnik društva u kome je živeo te je sa oštrom satirom i osudom pevao o gotovanskom i jalovom životu mađarskog plemstva, o odsustvu rodoljublja i zanemarivanja opštih društvenih vrednosti. Mađarski plemić, preveo Staniša Veličković:
Nerad svrha je života.
Lenčarim, da je divota.
Dost’ što seljak radit zna.
Mađarski sam plemić ja.
Za nauku da živim? Baci!
Naučnici — siromasi!
Niti čitam, niti pišem — pa?
Mađarski sam plemić ja!
Ne brinem se da li strada
domovina u sto jada;
već će proći sudba zla.
Mađarski sam plemić ja!
Dela uredi
Pesme uredi
- Krčma (1843)
- Biseri ljubavi (1845)
- Oblak (1846)
- Pesma nacije (1848)
Epovi uredi
- Vitez Janoš (1844)
- Apostol (1848)
Romani uredi
- Dželatov konopac (1845)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v Magyar Életrajzi Lexikon 1000—1990. Mek.oszk.hu. Retrieved 17 October 2011.
- ^ a b LUCINDA MALLOWS (2008). BRADT TRAVEL GUIDE BRATISLAVA, THE. Bradt Travel Guides. str. 7. ISBN 978-1-84162-229-3.
- ^ a b Sándor Petőfi; George Szirtes (2004). John the Valiant. Hesperus Press. str. 1. ISBN 978-1-84391-084-8.
- ^ a b Anton N. Nyerges (1973). Joseph M. Értavy-Baráth, ur. Petof̋i. Prevod: Anton N. Nyerges. Hungarian Cultural Foundation. str. 22—197. ISBN 978-0-914648-04-8.
- ^ Sándor Petõfi (jezik: engleski)
- ^ „Zora”, Mostar 1. avgust 1899. godine
- ^ Vesti — Na današnji dan, 31. jul. B92 (31 July 2006). Retrieved 17 October 2011.
- ^ Kahn, Robert, A. (26. 11. 1980). A history of the Habsburg Empire, 1526—1918. ISBN 978-0-520-04206-3.
- ^ Milošević, Petar (2010). Storija srpske književnosti. Belgrade: Službeni glasnik. str. 442. ISBN 978-86-519-0448-9.
- ^ Élet És Irodalom Arhivirano 17 maj 2011 na sajtu Wayback Machine. Es.hu (16 May 2010). Retrieved 17 October 2011.
- ^ Nemzetközi Magyar Filológiai Társaság (1996). Hungarian studies: HS., Volumes 11–12. Akadémiai Kiadó.
- ^ Rein Taagepera, The Finno-Ugric republics and the Russian state, Routledge, 1999, p. 84.
- ^ Sandor Petofi Arhivirano 30 mart 2012 na sajtu Wayback Machine. Budapestguide.uw.hu. Retrieved 17 October 2011.
- ^ Illyés Gyula: Petőfi Sándor. Mek.iif.hu. Retrieved 17 October 2011.
- ^ Jakov Ignjatović: „Memoari”, Beograd 1966. godine
- ^ Veljko Petrović: „O književnosti i književnicima”, Novi Sad 1958. godine
- ^ „Srbski narodni list”, Budim 1840. godine
- ^ „Zora”, Mostar 1899. godine
- ^ Šandor Petefi: „Vitez Jovan”, prevod Emil Čakra, Novi Sad 1860.
- ^ Fekete Sándor: Petőfi a vándorszínész. Petőfi Irodalmi Múzeum, Budapest, 2011. (jezik: mađarski)
- ^ Biografija Šandora Petefija (na mađarskom jeziku). (jezik: mađarski)
- ^ „Pravda”, Beograd 1934. godine
- ^ „Vreme”, Beograd 1940. godine
Spoljašnje veze uredi
- Sava Babić (1985): Kako smo prevodili Petefija. Istorija i poetika prevoda, Matica Srpska Novi Sad
- Šandor Petefi — Poezija suštine.
- Aleksandar Petrović / Šandor Petefi (1823—1849) — Srpski pesnici XIX veka — biografsko-bibliografski podaci i prilozi
- Gradska pesma na stihove Šandora Petefija („Politika”, 21. januar 2022)
- Sándor Petőfi on a Hungarian banknote from 1957
- Complete works (in Hungarian)
- Morvai's expedition (in Slovak)
- Sándor Petőfi na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
- Šandor Petefi na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
- Šandor Petefi na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
- Književnost, Mađarska i Srbija: Šandor Petefi — pesnik i revolucionar utkan u „mađarsku dušu”, koji je odbio da „umre u krevetu, međ jastucima” (B92, 31. jul 2022)
