Шиндлерова листа
Šindlerova lista (engl. Schindler's List) je američki istorijsko dramski film iz 1993. godine u režiji Stivena Spilberga. Scenario potpisuje Stiven Zejlijan na osnovu romana Šindlerov kovčeg iz 1982. godine australijskog pisca Tomasa Kenilija, dok su producenti filma Stiven Spilberg, Džerald R. Molen i Branko Lustig. Muziku je komponovao Džon Vilijams.
| Šindlerova lista | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Schindler's List |
| Žanr | istorijski drama |
| Režija | Stiven Spilberg |
| Scenario | Stiven Zejlijan |
| Producent | Stiven Spilberg Džerald R. Molen Branko Lustig |
| Temelji se na | Šindlerov kovčeg (Tomas Kenili) |
| Glavne uloge | Lijam Nison Ben Kingsli Rejf Fajns Kerolajn Gudal Embet Dejvids |
| Muzika | Džon Vilijams |
| Scenograf | Alan Starski |
| Snimatelj | Januš Kaminski |
| Montaža | Majkl Kan |
| Producentska kuća | Universal Pictures |
| Godina | 1993. |
| Trajanje | 195 minuta |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 25 miliona dolara[1] |
| Zarada | 321,3 miliona dolara[2] |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Naslovnu ulogu tumači Lijam Nison kao njemački preduzetnik Oskar Šindler, dok su u ostalim ulogama Ben Kingsli, Rejf Fajns, Kerolajn Gudal, Džonatan Segal i Embet Dejvids.
Ideje za filmsku priču o Šindlerovim Jevrejima predložene su još 1963. godine. Ispričati priču o Šindleru bio je jedan od životnih ciljeva Poldeka Pfeferberga, jednog od preživelih Šindlerovih Jevreja. Kada je izvršni producent Sidni Šajnberg poslao knjigu Šindlerov kovčeg reditelju Spilbergu, ovaj je bio njome fasciniran. Nedugo potom zainteresovao je i holivudsku kompaniju Universal Pictures koja je otkupila prava na knjigu. Međutim, u to vreme nije bio siguran da li je on sam kao reditelj dovoljno sazrio da napravi film o Holokaustu. Stoga je pokušao razgovarati s nekoliko drugih reditelja i ponuditi im režiju filma, ali je na kraju ipak odlučio sam to napraviti.
Film se snimao 72 dana u Poljskoj u Krakovu. Spilberg je film snimao kao dokumentarac te odlučio da neće koristiti uobičajene nacrte za scene iz filma. Glavni fotograf Januš Kaminski želio je filmu dati večni osećaj. Scenograf Alan Starski postavio je setove mračnijim ili vedrijim (zavisi od likova u pojedinim scenama). Tokom rada na stvaranju muzike za film, Džon Vilijams je pozvao poznatog violinistu Itžaka Perlmana koji je odsvirao glavnu muzičku temu.
Film Šindlerova lista svoju je premijeru imao 30. novembra 1993. godine u Vašingtonu, a u službenu kino distribuciju pušten je decembra iste godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Uz kritike da se radi o jednom od najboljih filmova ikada snimljenih,[3][4][5][6] film je postigao odličan uspeh na kino blagajnama, osvojio čak sedam prestižnih filmskih nagrada Oskar (uključujući one za najbolji film, najboljeg režisera i najbolji adaptirani scenario)[7] te nebrojene druge nagrade (uključujući sedam nagrada BAFTA[8] i tri Zlatna globusa).[9] Godine 2007. Američki filmski institut postavio je Šindlerovu listu na osmo mesto liste stotinu najboljih američkih filmova svih vremena što ga je pomaknulo za jedno mesto u odnosu na listu iz 1998. godine kada je bio postavljen na deveto mesto. Na listi najboljih filmova svih vremena na popularnoj filmskoj stranici IMDb, Šindlerova lista već se preko 15 godina konstantno nalazi među 10 najboljih filmova ikad snimljenih.
Radnja uredi
Godine 1939. na početku Drugog svetskog rata, Nemačka prebacuje sve poljske Jevreje u Krakovski geto. Oskar Šindler, nemački biznismen iz Čehoslovačke dolazi u grad nadajući se da će se obogatiti kao ratni profiter. Kao član Nacističke partije, Šindler podmićuje Vermaht i SS oficire. Pod pokroviteljstvom vojske, Šindler otvara fabriku za proizvodnju emajla. Ne znajući mnogo o tome kako da vodi posao, Šindler uskoro zapošljava Itžaka Šterna, službenika iz Jevrejskog veća koji se nalazi u kontaktu sa jevrejskom poslovnom zajednicom i trgovcima na crno u getou. Jevrejski biznismeni pozajmljuju Šindleru novac u zamenu za svoj deo proizvoda koji se proizvodi u fabrici. Nakon otvaranja fabrike, Šindler uživa u društvu sa Nacistima, svom novostečenom bogatstvu i statusu „Gospodina Direktora”, dok se Štern bavi kompletnom poslovnom administracijom. Šindler u svojoj fabrici zapošljava poljske Jevreje umesto poljskih Katolika zbog toga što su ovi prvi jeftiniji. Radnicima u Šindlerovoj fabrici dozvoljen je odlazak van geta, pa se Štern brine da što više ljudi bude proglašeno „preko potrebnima” za Nemačku kako bi ih na taj način spasio od odvođenja u koncentracioni logor ili smrti.
SS-pukovnik (hauptšturmfirer) Amon Get dolazi u Krakov kako bi nadgledao izgradnju koncentracionog logora. Nakon što je logor završen, on naručuje likvidaciju geta tokom koje stotine nemačkih trupa prazne prenatrpane sobe, ubijajući u procesu svakoga ko nije kooperativan, ko je star ili bolestan. Šindler promatra masakr i, premda je istim duboko potresen, svejedno ostaje oprezan, sprijateljuje se sa Getom i preko Šternovih podmićivanja nastavlja da uživa u potpori SS-a. Uskoro Šindler podmićuje Geta da mu ovaj dopusti izgradnju logora za svoje radnike kako bi njegova fabrika nesmetano nastavila sa radom i kako bi svoje radnike zaštitio. Kako vreme prolazi, Šindler pokušava da spasi što je moguće više života. Nedugo potom, rat menja smer pa je Getu naređeno da ostatak Jevreja prebaci u koncentracioni logor u Aušvicu.
Šindler se priprema da napusti Krakov sa svojim bogatstvom, ali uskoro shvata da to ne može da učini pa nagovara Geta da mu dopusti da zadrži njegove radnike koje će prebaciti u fabriku u Brnjenecu, u blizini svog rodnog grada Svitavi (daleko od Konačnog rešenja). Get mu svako ime skupo naplaćuje. Šindler i Štern nakon toga sastavljaju listu radnika koje će zadržati podalje od vozova koji su krenuli prema Aušvicu.
Tako su se na „Šindlerovoj listi” našla imena „veštih” radnika, a za mnoge od njih u Krakovu biti na toj listi značilo je ostati živ. Gotovo svi ljudi sa Šindlerove liste sigurno stižu u novi logor u njegovom rodnom gradu. Međutim, voz u kojem su se nalazile žene slučajno je preusmeren u Aušvic. Šindler uskoro dijamantima podmićuje komandanta logora, Rudolfa Hesa koji pušta žene u Brnjenec. Nakon što žene dođu do logora, Šindler preuzima striktnu kontrolu nad SS čuvarima, zabranjujući im da ulaze u fabriku u kojoj se radi. Takođe, on ohrabruje Jevreje da proslave svoj praznik Šabat. Kako bi ih sačuvao u životu, Šindler troši celo svoje bogatstvo kako bi podmitio nacističke oficire i kupio ispravne granate od drugih kompanija; njegova fabrika tokom sedam meseci rada nije proizvela nijednu jedinu ispravnu granatu. Vrlo brzo ostaje bez novca baš u trenutku kada se Vermaht predaje čime je službeno završen rat u Evropi.
8. maja 1945. godine, radnici i nemački vojnici slušaju britanskog premijera Vinstona Čerčila koji obaveštava ceo svet da je Nemačka kapitulirala. Budući je član Nacističke partije i „ratni profiter” Šindler mora da pobegne pred nadolazećom Crvenom armijom. Premda je SS čuvarima naređeno da ubiju sve Jevreje koji se nalaze u logorima, Šindler ih nagovara da se radije vrate kućama kao muškarci, a ne ubice. Nešto malo pre ponoći kada će Jevreji i zvanično postati slobodni, Šindler stavlja svoje stvari u automobil i oprašta se sa svojim radnicima. Oni mu daju pismo u kojem objašnjavaju da Šindler za njih nije kriminalac, a Štern mu daje i prsten kojeg su potajno napravili, a na kojem su ugravirali natpis iz Talmuda: „Onaj ko spasi jedan život, spašava celi svet.” Šindler je duboko dirnut ovim gestom, ali u tom trenutku doživljava emotivni kolaps osećajući da je mogao da spasi još više života.
Nakon što je otišao, Šindlerovi Jevreji bude se sledećeg jutra. Pripadnik sovjetske vojske obaveštava ih da ih je Crvena armija oslobodila. Uskoro se preživeli Jevreji upute u obližnji gradić u potrazi za hranom.
Nakon montažne sekvence u kojoj vidimo posleratne događaje poput egzekucije Amona Geta i natpisa što se dogodilo sa Šindlerom u kasnijim godinama njegovog života, vidimo Jevreje kako dolaze u obližnji gradić. Uskoro se crno-bela slika pretvara u sliku u boji i vidimo Jevreje u današnjem vremenu koji u povorci dolaze pred Šindlerov grob u Jerusalimu, gde je on sam želeo da bude sahranjen. Šindlerovi Jevreji koji su radili u njegovoj fabrici, sada u poodmaklim godinama života, stavljaju kamenje na nadgrobni spomenik − jevrejska tradicija kojom se odaje zahvalnost pokojniku. Glumci koji su tumačili glavne likove u filmu takođe hodaju pored njih. Bena Kingslija prati udovica Itžaka Šterna, koji je umro 1969. godine. Dok gledamo scenu, pojavljuje se natpis koji objašnjava da je danas manje od četiri hiljade Jevreja ostalo u Poljskoj, ali da u svetu postoji više od šest hiljada potomaka Šindlerovih Jevreja. U poslednjoj sceni, glumac Lijam Nison nad Šindlerov nadgrobni spomenik stavlja par ruža i mirno stoji iznad njega.[10]
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Lijam Nison | Oskar Šindler |
| Ben Kingsli | Itžak Štern |
| Rejf Fajns | Amon Get |
| Kerolajn Gudal | Emili Šindler |
| Džonatan Segal | Poldek Pfeferberg |
| Embet Dejvids | Helen Herš |
Nagrade uredi
Osvojio je ukupno 63 nagrade, među kojima je sedam Oskara, za najbolji film, režiju, fotografiju, muziku, a imao je i 21 nominaciju za najvredniju filmsku nagradu.[7]
Reference uredi
- ^ Joseph McBride (1997). Steven Spielberg. Internet Archive. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-81167-3.
- ^ „Schindler's List (1993)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 1. 6. 2020.
- ^ „AFI's 100 Years ... 100 Movies – 10th Anniversary Edition”. American Film Institute. 20. 6. 2007. Pristupljeno 1. 6. 2020.
- ^ „All-Time 100 Best Movies by Time Magazine”. www.filmsite.org. Pristupljeno 2021-01-25.
- ^ „100 Must-See Films of the 20th Century by Leonard Maltin”. www.filmsite.org. Pristupljeno 2021-01-25.
- ^ „100 Greatest Films: Channel 4 Film”. 2008-06-09. Arhivirano iz originala 09. 06. 2008. g. Pristupljeno 2021-01-25.
- ^ a b „66th Academy Awards Winners | Oscar Legacy | Academy of Motion Picture Arts and Sciences”. 2011-04-29. Arhivirano iz originala 29. 04. 2011. g. Pristupljeno 2021-01-25.
- ^ „BAFTA Awards Search | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Pristupljeno 2021-01-25.
- ^ „Browse Results - Golden Globe Awards Official Website”. 2013-10-29. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 2021-01-25.
- ^ „Šindlerova lista”. Moj Tv. Pristupljeno 22. 1. 2020.
