Авала
Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда.[1] Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава.[1] Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена.[1] Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.
| Авала | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Жрнов |
| Ндм. висина | 511 m |
| Координате | 44° 41′ 26″ С; 20° 30′ 51″ И / 44.690531° С; 20.514283° И |
| Географија | |
  Авала | |
| Државе |  Србија |
| Група | Острвске планине |
Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.[2]
На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековитих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом[1]. Једно је од омиљених излетишта Београђана.
Споменик Незнаном јунаку уреди
После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрновa, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.
Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.
У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.
Авалски торањ уреди
На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као првобитни само је 1 метар виши.
Средњовековни град Жрнов уреди
На врху Авале (ср. Жрновица) налазио се средњовековни град-тврђава. Срби су га звали Жрнов или Жрнован, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинабарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра.
Рударска активност је постојала до 1956, "Црвени брег" је био рудник олова и цинка, с примесама сребра и злата, а "Шупља стена" је била рудник живе.[3] Ђорђе Вајферт и проф. Клерић су 1882. испитивали живу на Авали, нашли су "неку врсту лонаца" у старим јамама - анализа у Бечу је показала да су лонци стари "преко две хиљаде година" и да је на једном од њих стајала забелешка да се жива продавала на ушћу Саве у Дунав. Вајферт и Клерић су, међутим, експлоатацију нашли неисплативом.[4]
Угоститељство, туризам и спорт уреди
На врху Авале налазе се угоститељски објекти:
- хотел „Авала“,
- планинарска кућа „Митровићев дом“,
- планинарско одмаралиште „Чарапићев брест“
- планинарски дом „Чарапићев брест“
На падинама Авале 1929. године одржано је прво такмичење у Србији у смучарском трчању на 8 km. Прво смучарско првенство Србије после Другог светског рата такође је 1946. године одржано на овој планини.
Електрични вод високог напона је повезао београдску електричну централу и Авалу јула 1938, до тада је Министарство шума имало малу централу у подножју.[5]
Табор планинара 2006. уреди
Традиционални табор планинара који се одржава сваке године у организацији Службе водича излета и похода Планинарског савеза одржао се 2006. године на Авали од 01.07. до 10.07.. У оквиру табора обављен је већи број активности:
- Пешачке туре са обновом маркација
- Исхрана у природи
- Школа водича излета и похода у летњим условима
- Планинарска предавања
Такмичења у
- Спортском (слободном) пењању
- Планинском бициклизму
- Планинском трчању
- Оријентирингу
Као и отворено првенство Србије у планинарској оријентацији.
Види још уреди
Галерија уреди
-
Споменик Незнаном јунаку. -
-
Хотел "Авала" (са телевизијског торња). -
Планинарска кућа "Митровићев дом".
Референце уреди
- ^ а б в г grupa autora. 1955. Avala. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. стр. 249.
- ^ Авала – предео изузетних одлика, Политика, 29. март 2009.
- ^ Avala živi sa živom. novosti.rs 18. 11. 2006.
- ^ "Политика", 3. јан. 1922, стр. 1-2
- ^ „Политика”, 7. јул 1938
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
.jpg){kind=small}