Вараждинска жупанија (историјска)
Ово је чланак о историјској Вараждинској жупанији. За савремену жупанију види: Вараждинска жупанија.
| Вараждинска жупанија Comitatus Varasdinensis | |
|---|---|
| 12. век—1924 | |
 Вараждинска жупанија према стању од 1881. до 1918. године | |
| Главни град | Вараждин |
| Регија | Југоисточна Европа |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Површина | 2.521 км² (1910) км2 |
| Становништво | 307.010 (1910) |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша жупанија |
| Историја | |
• Успостављено | 12. век |
• Укинуто | 1924 |
Вараждинска жупанија (лат. Comitatus Varasdinensis; мађ. Varasd vármegye; нем. Komitat Warasdin) била је жупанија средњовековне Бановине Славоније у Краљевини Угарској, а потом је у пуном континуитету наставила да постоји све до времена нововековне Краљевине Хрватске и Славоније у Аустроугарској монархији. Главни град жупаније био је Вараждин.
Географија уреди
Вараждинска жупанија граничила се на југу са жупанијама Загребачком и старом Крижевачком (потоња Бјеловарско-крижевачка жупанија), а према северу са угарском жупанијом Зала којој је припадало и Међимурје, док се на западу граничила са аустријском покрајином Штајерском. Северну границу жупаније чинила је река Драва, а читава је жупанија 1910. године обухватала површину од 2.521 km².
Историја уреди
Током средњовековног раздобља, Вараждинска жупанија је припадала средњовековној Бановини Славонији у саставу Краљевине Угарске. Сматра се да је основана током 12. века. Наставила је да постоји у континуитету и за време хабзбуршке власти. Имала је своје представнике у земаљском Славонском сабору. У периоду од средине 15. до краја 17. века често је страдала од упада османске војске, што је у 16. веку довело до оснивања војно-крајишке области која је по свом седишту постала позната као Вараждински генералат.[1]
Након османских територијалних губитака из времена Бечког рата (1683-1699) и померања границе далеко према истоку и југу, наступио је период трајнијег мира на подручју ове жупаније, која је током 18. века почела убрзано да се развија. У то време, појам Славоније је померен даље према истоку, тако да је дотадашња стара, односно горња Славонија почела да се сматра северном Хрватском. Након Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, Вараждинска жупанија је остала у саставу Краљевине Хрватске и Слаовоније, а град Вараждин је стекао додатне повластице као главни жупанијски град (у Хрватској и Славонији сличне су повластице имали Загреб, Осијек и Земун).[2]
Након што је Хрватско-славонски сабор у октобру 1918. године раскинуо све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, територија жупаније постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Загребачке области.[3]
Становништво уреди
Према попису из 1910. године, Вараждинска је жупанија бројала 307 010 становника, који су говорили следеће језике:
- Хрватски језик: 300 033
- Српски језик: 2 384
- Немачки језик: 1 172
- Мађарски језик: 1 095
Административна подела уреди
Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве:
| Котареви | |
|---|---|
| Котар | Средиште |
| Иванец | Иванец |
| Клањец | Клањец |
| Крапина | Крапина |
| Лудбрег | Лудбрег |
| Нови Мароф | Нови Мароф |
| Преграда | Преграда |
| Вараждин | Вараждин |
| Златар | Златар |
| Жупанијски град | |
| Вараждин | |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Budak 1994.
- ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
Литература уреди
- Budak, Neven (1994). Gradovi Varaždinske županije u srednjem vijeku (urbanizacija Varaždinske županije do kraja 16. stoljeća). Koprivnica: Feletar.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Dubravica, Branko (2001). „Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886”. Politička misao. 38 (3): 159—172.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Petrić, Hrvoje (2009). „O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Križevačkoj županiji te Varaždinskom generalatu od kraja 16. do početka 18. stoljeća”. Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci. 11: 30—47.
- Petrić, Hrvoje (2012). Pogranična društva i okoliš: Varaždinski generalat i Križevačka županija u 17. stoljeću. Zagreb: Meridijani.
- Petrić, Hrvoje (2014). „Predavci - prilog poznavanju podrijetla stanovništva u Varaždinskom generalatu”. Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci. 16: 43—55.
- Sučević, Branko P. (1953). „Razvitak vlaških prava u Varaždinskom generalatu” (PDF). Historijski zbornik. 6: 33—70.