Историја је друштвена наука која се бави проучавањем развоја људског друштва у прошлости, од настанка цивилизације до данашњег дана. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених процеса. У томе јој помажу и неке друге науке, које зовемо помоћне историјске науке. Историја (хисторија) је грчка реч и значи прошлост.
Историја се дели на два велика периода времена: праисторију и историјско доба. Праисторија се завршава и историјско доба почиње тренутком људског проналаска писма, почетком IV миленијума пре нове ере.
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) из области историје молимо Вас да користите шаблон {{клица-историја}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из области историје можете наћи у категорији: Клице историја.
Исидор Севиљски (шп.San Isidro или San Isidoro de Sevilla; лат.Isidorus Hispalensis) је био севиљски надбискуп током више од три деценије и сматра се једним од најученијих људи средњег века. Рођен је 560. године, а умро је 4. априла636. Сви каснији средњовековни историјски списи о Хиспанији базирани су на његовим делима.
У време дезинтеграције класичне културе, аристократског насиља и неписмености, учествовао је у конверзији визиготских краљева аријанаца у правоверно хришћанство, прво заједно са својим братом, Леандром Севиљским, а након братовљеве смрти, и сам. Као и Леандар, имао је веома важну улогу у Саборима у Толеду и Севиљи. Може се рећи да захваљујући раду ова два просветитеља, модерни историчари данас сматрају да је визиготско законодавство, резултат тих сабора, извршило велики утицај на зачетке парламентарне државе.
