Živa(II) sulfat

Živa(II) sulfat
Nazivi
	Drugi nazivi Živa sulfat, Živa persulfat, Živa bisulfat
Identifikacija
CAS broj	7783-35-9 ;
ECHA InfoCard	100.029.083
PubChem C ID	24544;
Svojstva
Hemijska formula	HgSO4
Molarna masa	296,653 g/mol
Agregatno stanje	beli kristali
Miris	bez mirisa
Gustina	6,47 g/cm³, u čvrstom stanju
Uslovi; sumblimacije	450 °C razlaže se
Rastvorljivost u vodi	Razlaže se u vodi do belog živa subsulfata i sumporne kiseline
Rastvorljivost	rastvoran u H2SO4, NaCl rastvorima; nerastvoran u alkoholu, acetonu, amonijaku
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	rombična
Termohemija
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	-707,5 kJ mol-1
Opasnosti
NFPA 704	0 3 1
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Živa(II) sulfat je hemijsko jedinjenje sa formulom Hg S O₄. To je bezbojna čvrsta materija koja formira bele granule ili kristalni prah. U vodi se razdvaja kao nerastvorni sulfat žute boje i sumporna kieselina.^[5]

Proizvodnja уреди

Živa sulfat, HgSO₄, se može formirati na dva načina:

Zagrevanjem koncentrovane H₂SO₄ se elementarnom živom:^[6]

Hg + 2 H₂SO₄ → Hg(SO₄) + SO₂ + 2 H₂O

Ili, rastvaranjem čvrstog žutog živa oksida u koncentrovanoj sumpornoj kiselini i vodi.^[7]

Reference уреди

^ „Chemicalbook”. Приступљено 2. 5. 2011.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Shengji, Wu; et al. (2011). „Fundamental Study on Decomposition Characteristics of Mercury Compounds over Solid Powder by Temperature-Programmed Decomposition Desorption Mass Spectrometry”. Energy & Fuels. 25 (1): 144—153. doi:10.1021/ef1009499.
^ ^а ^б Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 5–19. ISBN 978-0-8493-0594-8.
^ „Potential Export of Mercury Compounds from the United States for Conversion to Elemental Mercury” (PDF).
^ Robey, R. F.; Robertson, N. C. (1947). „Test for tert-Butyl and Isopropyl Alcohols with Deniges Reagent”. Analytical Chemistry. 19 (5): 310—311. doi:10.1021/ac60005a007.

Spoljašnje veze уреди

[chembook-1] „Chemicalbook”. Приступљено 2. 5. 2011.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Shengji, Wu; et al. (2011). „Fundamental Study on Decomposition Characteristics of Mercury Compounds over Solid Powder by Temperature-Programmed Decomposition Desorption Mass Spectrometry”. Energy & Fuels. 25 (1): 144—153. doi:10.1021/ef1009499.

[hand-5] а ^б Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 5–19. ISBN 978-0-8493-0594-8.

[6] „Potential Export of Mercury Compounds from the United States for Conversion to Elemental Mercury” (PDF).

[7] Robey, R. F.; Robertson, N. C. (1947). „Test for tert-Butyl and Isopropyl Alcohols with Deniges Reagent”. Analytical Chemistry. 19 (5): 310—311. doi:10.1021/ac60005a007.

[5]

[1]

[2]

[3]

[4]

[6]

[7]