Ђаково
Ђаково је град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.745 становника, а у самом насељу је живело 19.491 становника.[1]
| Ђаково | |
|---|---|
 Центар Ђакова | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Осјечко-барањска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 19.491 |
| — густина | 114,65 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 27.745 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 18′ 36″ С; 18° 24′ 35″ И / 45.309996868229504° С; 18.409781998016992° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 170 km2 |
  Ђаково Ђаково на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Марин Мандарић (ХДЗ) |
| Поштански број | 31400 Ђаково |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | DJ |
| Веб-сајт | |
| www.djakovo.hr | |
Географски положај уреди
.JPG)
Град Ђаково налази се у срцу Славоније, на истоку Републике Хрватске.
Историја уреди
Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.
Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град — седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...
Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавине град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу Св. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.
Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.
Администрација и политика уреди
Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којем тренутно тече његов трећи мандат.
Градом управљају:
- Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
- Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова
Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:
- Уред градоначелника
- Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
- Одељак за друштвене делатности
- Одељак за финансије
Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.
Становништво уреди
Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:
| година пописа | број становника |
| 1953. | 9.573 |
| 1961. | 12.077 |
| 1971. | 15.987 |
| 1981. | 18.105 |
| 1991. | 20.317 |
| 2001. | 20.912 |
| 2011. | 19.508 |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:
Култура и спорт уреди
Грађ Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама...
У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка.
Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.
Основне школе уреди
- ОШ Владимир Назор
- ОШ Иван Горан Ковачић
- ОШ Јосип Антун Чолнић
Средње школе уреди
- Гимназија Антуна Густава Матоша
- Обртничка школа Антуна Хорвата
- Средња стручна школа Браће Радић
Знаменитости уреди
- Бискупски двор
- Црква Свих светих — жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
- Ергела — са липицанерима
- Корзо — пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.
Познате личности уреди
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017.
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
