Википедија

Ђакомо Бала

Ђакомо Бала (итал. Giacomo Balla; Торино, 18. јул 1871 – 1. март 1958) био је италијански сликар, наставник уметности и песник најпознатији као кључни заговорник футуризма. На својим сликама приказао је светлост, кретање и брзину. Био је забринут за изражавање покрета у својим делима, али за разлику од других водећих футуриста, нису га занимале машине или насиље, а његова дела су тежила духовитом и хировитом.[1]

Ђакомо Бала
Лични подаци
Датум рођења(1871-07-18)18. јул 1871.
Место рођењаТорино, Краљевина Италија
Датум смрти1. март 1958.(1958-03-01) (86 год.)
Место смртиРим, Италија
Уметнички рад
Правацфутуризам

Биографија уреди

Ђакомо Бала рођен је у Торину, у италијанском региону Пијемонт. Био је син фотографа [2] и као дете је студирао музику.

У деветој години, након смрти оца, одустао је од музике и почео радити у штампарији са техником литографије. До 20. године његово интересовање за визуелну уметност развило се до таквог нивоа да је одлучио да студира сликарство на локалним академијама, а неколико његових раних радова било је приказано на изложбама. Након академских студија на Универзитету у Торину, Бала се 1895. преселио у Рим, где је упознао и касније се оженио са Elis-ом Marcucci. Неколико година је радио у Риму као илустратор, карикатуриста и сликар портрета. 1899. његово дело било је изложено на Венецијанском бијеналу, а наредних година његова уметност била је приказана на великим изложбама у Риму и Венецији, као и у Минхену, Берлину и Диселдорфу, на Salon d'Automne у Паризу и на изложби у Ротердаму.

Око 1902. године предавао је дивизионистичке технике Умберту Бочонију и Ђини Северинију.[3] Под утицајем Филипа Томаза Маринетија, Ђакомо Бала је усвојио стил футуризма, стварајући сликовити приказ светлости, покрета и брзине. Био је потписник Футуристичког манифеста 1910. Типично за његов нови стил сликања је Динамика пса на поводцу (1912) и његово дело Апстрактна брзина + звук из 1914 (Velocità astratta + rumore). 1914. године почео је да дизајнира футуристички намештај, као и такозвану футуристичку „антинеутралну“ одећу.[4] Бала је такође почео да ради као вајар, стварајући 1915. познато дело под називом Boccioni's Fist, засновано на „линијама силе“ (Linee di forza del pugno di Boccion).[5]

Током Првог светског рата, Балин студио постао је место окупљања младих уметника.

Године 1935. постављен је чланом римске Accademia di San Luca.

Бала је 1955. године учествовао у Документа 1 у Каселу.

Умро је 1. марта 1958.

Значајна дела уреди

Балова слика Улична светлост из 1909. године типизира његово истраживање светлости, атмосфере и покрета.[6]

Балина најпознатија дела, попут његовог Динамика пса на поводцу из 1912. године, где настојања да се кроз сликарски медиј изрази покрет - а тиме и проток времена. Једна од главних Балиних инспирација била је хронофотографија Етјен-Жил Маре.[7][8][9]

Балино дело из 1912. Рука виолинисте (The Hand of the Violinist) приказује френетично кретање музичара и црпи инспирацију из кубизма и фотографских експеримената Мари и Едварда Мајбриџа.[10][11]

У својој апстрактној серији Iridescent Interpenetration из 1912–1914, Бала покушава да одвоји доживљај светлости од перцепције објеката као таквих.[12]

Апстрактна брзина + звук (1913–14) је студија брзине коју симболизује аутомобил. Првобитно је можда био део триптиха.[13]

Балина серија Mercury Passing Before the Sun (Пролазак Меркура пред Сунцем) из 1914. године приказује транзит Меркура 17. новембра 1914. године преко лица Сунца. Бала је створио најмање десетак верзија и студија овог дела.

Наслеђе уреди

1987. године нека од његових уметничких дела била су изложена на Документа 8 , изложби модерне уметности и савремене уметности која се одржава сваких пет година у Каселу, Немачка.

Референце уреди

  1. ^ Norwich, John Julius (1985—1993). Oxford illustrated encyclopedia. Judge, Harry George., Toyne, Anthony. Oxford [England]: Oxford University Press. стр. 29. ISBN 0-19-869129-7. OCLC 11814265. 
  2. ^ ...], [contributors Rachel Barnes (2001). The 20th-Century art book. (Reprinted. изд.). London: Phaidon Press. ISBN 0714835420. 
  3. ^ Coen, Ester (1989). Umberto Boccioni. New York: The Metropolitan Museum of Art. стр. 272. ISBN 0870995227. OCLC 801992681. 
  4. ^ Il vestito antineutrale : manifesto futurista, Direzione del Movimento futurista, 1914
  5. ^ Dell'Arco, Maurizio Fagiolo; Balla, Giacomo (1988). Balla: The Futurist. Rizzoli. ISBN 0847809196. 
  6. ^ „Giacomo Balla (1871-1958)”. Encyclopedia of Visual Artists. Приступљено 19. 7. 2016. 
  7. ^ „Giacomo Balla”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 20. 7. 2016. 
  8. ^ Lubbock, Tom (3. 9. 2009). „Great Works: Dynamism of A Dog on a Leash (1912) Giacomo Balla”. The Independent. Приступљено 20. 7. 2016. 
  9. ^ Marta Braun: Giacomo Balla, Anton Giulio Bragaglia, and Etienne-Jules Marey. In: Vivien Greene (ed.): Italian Futurism 1909 - 1944. Reconstructing the Universe, Guggenheim Museum 2014, p.95-101 Braun states (p.96): "For Balla, perhaps the most photo-literate of the Futurist painters, both Marey's scientific analyses and Bragaglia's blurred trajectories presented an opportunity to move beyond his earlier, more realistic works."
  10. ^ Bertrand, Sandra (24. 7. 2014). „Invasion of the Italian Futurists”. Highbrow Magazine. Приступљено 1. 11. 2016. 
  11. ^ Greenwald, Xico (22. 4. 2014). „Back to the Futurism”. New York Sun. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 1. 11. 2016. 
  12. ^ Poggi, Christine (2009). „Photogenic Abstraction: Giacomo Balla's Iridescent Interpenetrations”. Inventing Futurism: The Art and Politics of Artificial Optimism. Princeton University Press. стр. 109—149. ISBN 9780691133706. 
  13. ^ „Giacomo Balla: Abstract Speed + Sound (Velocità astratta + rumore)”. Peggy Guggenheim Collection. Приступљено 20. 7. 2016. 

 

Додатна литература уреди

  • Maurizio Fagiolo Dell'Arco, Balla: The Futurist (1988)
  • Vivien Greene (ed.): Italian Futurism 1909 - 1944. Reconstructing the Universe, Guggenheim Museum 2014.
  • Giovanni Lista, Balla, catalogue général de l’œuvre, vol. I, Edizioni della Galleria Fonte d’Abisso, Modène, 1982 ; vol. II, L’Age d’Homme, Lausanne, 1984.
  • Giovanni Lista, Le Futurisme : création et avant-garde, Éditions L’Amateur, Paris, 2001.
  • Giovanni Lista, Balla, la modernità futurista, Edizioni Skira, Milan, 2008.
  • Giovanni Lista, Giacomo Balla: futurismo e neofuturismo, Mudima, Milano, 2009.
  • Giacomo Balla, Scritti futuristi, raccolti e curati da Giovanni Lista, Abscondita, Milan, 2010.

Спољашње везе уреди

 
Ђакомо Бала на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђакомо_Бала&oldid=27373713”