Ђакон Игњатије
Ђакон Игњатије био је руски ђакон који је пратио митрополита Пимена током његовог путовања у Цариград крајем 14. века.[1][2] Игњатије се помињао и као Грк Игњатије из цркве Архангела Михаила у Смоленску. Заједно са јеромонахом своје цркве, епископом Михаилом и митрополитом Пименом, путовао је у Цариград и ширу цариградску област 1389. године.[3][4]
Ђакон Игњатије | |
|---|---|
 Црква у Смоленску | |
| Име по рођењу | Игнатий |
| Датум рођења | 14. век |
Игњатије је написао најранији запис о Косовском боју, само 12 дана након битке.[5][6] Он је забележио да је човјек који је лојално служио кнезу Лазару (срп. у цара српскога Лазара неки верни слуга) оклеветан као издајник. У намјери да докаже своју лојалност током битке, овај човјек се претварао да је напустио Лазареве трупе, отишао код султана Мурата I и убио га.[7] Име овог човјека додато је (Милош) неким каснијим преписима Игњатијевог оригиналног текста иако није представљено у оригиналном рукопису.[8]
Референце уреди
- ^ Mladen Gvero; Nataša Nikolić; Miodrag B. Šijaković (1989). Miloš Obilić: epski junak i legenda. Zajednica književnih klubova Srbije. стр. 186. Приступљено 12. 9. 2013. „Ђакон Игњатије, сапутник митрополита Пимена”
- ^ Каждан, Александр Петрович; Литаврин, Г. Г. (1958). Очерки истории Византии и южных славян: пособие для учителей (на језику: руски). Гос. Учебно-педагог. изд.-во. стр. 302. „...перу русского дьякона Игнатия, сопровождавшего в 1389 г. московского митрополита Пимена во время его путешествия в Константинополь. «Мурад пошел с войском против сербского князя Лазаря, — пишет Игнатий, — и, как слышно, оба пали на поле битвы.”
- ^ Војислав Ђурић (1969). Зборник Светозара Радојчића. Nauchno delo. стр. 342. Приступљено 12. 9. 2013. „Тај исти чрнец Игњатије описао је своје путовање у Цариград заједно с јеромонахом свога манастира, смоленским епископом Михаилом у пратњи митрополита Пимена 1389. године. По речима Антонове5* у прилог претпоставке”
- ^ McMillin, Arnold Barrett (1977). Die Literatur der Weissrussen. Schmitz. стр. 22. „Ignatius was a deacon in Smolensk who in 1389 accompanied Metropolitan Pimen of Moscow to Constantinople and ... as also the description of the historic defeat of the Serbs by the Turks at Kosovo Polje on 13 June 1389, are related in a ...”
- ^ Историјски гласник: орган Друштва историчара СР Србије. Друштво. 1994. стр. 9. Приступљено 12. 9. 2013. „најстарији помен, настао свега 12 дана после битке,”
- ^ Maximilian Braun (2004). Kosovo: bitka na Kosovopolju u istorijskom i epskom predanju. Platoneum. стр. 46. ISBN 9788683639212. Приступљено 12. 9. 2013. „Хронолошки преглед извора: 1) Дневник са путовања Ђакона Игњатија (јуни 1389)”
- ^ Mladen Gvero; Nataša Nikolić; Miodrag B. Šijaković (1989). Miloš Obilić: epski junak i legenda. Zajednica književnih klubova Srbije. стр. 186. Приступљено 12. 9. 2013. „Ђакон Игњатије, сапутник митрополита Пимена овако се изразио о томе делу Милошевом: „Беше у цара српскога Лазара неки верни слуга, кога неки оклеветаше, као да неверно цара служи. Оклеветани хтеде да докаже своју”
- ^ Miodrag Al Purković (2000). Junaci srpskih narodnih pesama. IKP Evro. стр. 94. Приступљено 12. 9. 2013. „...који је забележио како су 27. јуна чули у граду Астравији да је погинуо султан Мурат. Уз један Игњатијев текст ушло је како је Мурата убио „верниј слуга Лазарев именем Милош". Показало се, међутим, да оригинапни Игњатијев”
