Јабланови је песма Јована Дучића која је објављена 1901. године у збирци песама „Пјесме".[1] Песма има три стиха катрена и рима је обгрљена.

Текст песме уреди

Јабланови

Зашто ноћас тако шуме јабланови,

Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?

Жути месец споро залази за хуме,

Далеке и црне, ко слутње; и снови.

У тој мртвој ноћи пали су на воду,

Ко олово мирну и сиву, у мраку.

Јабланови само високо у зраку

Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим

Ко потоњи човек. Земљом, према мени,

Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим

Себе, и ја стрепим сам од своје сени.

Референце уреди

  1. ^ „Jablanovi analiza pesme, Jovan Dučić | Lektire.rs”. www.lektire.rs. Приступљено 2020-11-11. 

Литература уреди