Народна библиотека у Будви
Јавна установа Народна библиотека Будве у Будви је народна (јавна) и матична библиотека која има дугу традицију обављања библиотечко-информационе делатности дугу више од 150 година. Као година њеног настанка се узима 1864. година.
| Оснивање | 1864. |
|---|---|
| Локација | Будва Црна Гора |
| Адреса | Жртава фашизма 56, Будва |
| Веб-сајт | Јавна установа Народна библиотека Будве |
Организациона структура уреди
Јавна установа Народна библиотека Будве је смештена је згради "Академије знања", а у њен састав улази и подручно одељење, Библиотека "Стефан Митров Љубиша", која се налази у Спомен-дому "Црвена комуна" у Петровцу.[1]
Историјат уреди
Као почеци библиотечке делатности на подручју општине Будва не могу се везати искључиво за настанак првих читаоница, пошто су одређене функције библиотечке делатности постојале и много раније и вршиле су их манастирске библиотеке. Током XVIII и XIX века када су се дешавале крупне друштвене промене на светској сцени утицале су и на прилике у Црној Гори. Не може се са сигурношћу утврдити када је почео организован рад читаоница на подручју Будве. Међу 25 преплатника „Српског далматинског магазина" за 1864. годину, који је излазио у Задру, налазила се и Читаоица будванска. Под именом Српска читаоница радила је крајем XIX века и била смештена на првом спрату куће Тома Лукетића.[1]
Године 1900. у Будви је упоредо са радом Српске читаонице формирано Хрватско друштво "Слога" које је имало читаоницу са мањом библиотеком. Постојала је добра сарадња "Слоге" и Српске читаонице, а оба друштва су имала улогу у формирању соколских друштава по угледу на „чешку браћу". У Будви су тада формирана два друштва у оквирима рада читаоница: "Хрватски соко" формиран је 1910. године, а 1912. године и "Српски соко", чији је рад насилно прекинут одлуком аустријских власти 1914. године, након избијања рата.[1]
Након Првог светског рата настављен је рад Читаонице и друштва "Соко" под називом "Друштво читаоница - Будва", али услед тешких материјалних прилика, рад Читаонице није био нарочито активан. Из сачуване архивске грађе "Друштва читаоница", као и архиве "Соколског друштва", налазе се подаци о томе да је "Друштво читаоница" оформљено 1926. године. Друштва су на Скупштини добровољно одлучила да се споје. Тако формирана Читаоница је имала своје просторије, библиотеку и била је претплаћена на неколико листова. На исти начин као што се "Друштво читаоница - Будва" спојило са "Соколским друштвом" 1926. године, тако се спојило Хрватско друштво "Слога" са "Соколским друштвом", те је Хрватска читаоница престала да ради као посебна друштвена организација, а њена делатност је уклопљена у јединствено Соколско друштво Будва.[1]
Током Другог светског рата прекинут је рад будванске читаонице. Након ослобођења, 1946. године, отворена је Библиотека са читаоницом која је све до 1960. године радила као самостална установа, а тада је припојена Народном универзитету. За време спајања културних установа, у састав Народног универзитета као организационе јединице ушли су: Биоскоп у Будви, Биоскоп у Петровцу, Библиотека са читаоницом у Будви, Библиотека са читаоницом у Петровцу, Археолошки музеј у Будви. Библиотека је тада имала око 3.000 књига и прибављала 26 листова и часописа, док је читаоница имала 22 седишта.[1]
Библиотека је све до 1967. године радила у склопу Народног универзитета. Од 2. новембра 1967. године, када је донесено решење СО Будва о оснивању "Центра за културно-умјетничку дјелатност", Библиотека наставља рад у саставу Центра до 10. јула 1972, када је основан Културни центар у Будви у оквиру којег ради и Библиотека. Културни центар је 26. децембра 1978. преименован у Културно-информативни центар.[1]
Децембра 1991. године донесено је решење о формирању ЈУ "Музеји, галерија и библиотека", а почетком 1992. године дониета су акта Установе у склопу које ради и Библиотека. Током наредних година мењани су само називи институција у оквиру којих је функционисала и Библиотека. Библиотека се селила неколико пута, а 2010. године сели се у новоизграђену зграду "Академије знања" и још увек као подстанар.[1]
Коа самостална установа Библиотека ради од 2014. године и од тада носи назив ЈУ Народна библиотека Будве.[1]
Одељења уреди
Комплетна књижевност у Библиотеци је смештена у делу за издавање ван библиотечког простора, док су реферални, стручни фонд, као и фонд завичајне збирке смештени у читаоничком простору ван којег се не може користити.[1]
Библиотека у свом саставу има:[2][3]
- Одељење за обраду библиотечко-информативне грађе
- Опште одељење
- Дечје одељење
- Одељење за завичајну збирку
- Одељење иностране збирке
- Одељење за културно-образовне програме и подстивцање читања, односе са медијима и издавачку делатност
- Служба за опште и административно-рачуноводствене послове
Подручна Библиотека "Стефан Митров Љубиша" уреди
Прва читаоница у Паштровићима, данашњем Петровцу, формирана је 1890. године у Кастел Ластви, под називом "Српска читаоница". Друштво "Српска читаоница" које је покренуло читаоницу, 1906. је подигло властиту зграду која је срушена у земљотресу 1979. године. Године 1911. у оквиру Читаонице основано је прво Спортско-соколско друштво. У току Првог светског рата прекинут је рад Читаонице, а настављен је у 1919. години. У јануару 1919. године административном поделом паштровске општине на петровачку и светостефанску, Читаоница у Петровцу наставља рад самостално. Након Другог светског рата Библиотека са читаоницом је успешно радила; 1965. године имала је 2.500 књига и читаоницу са 26 седишта, добијала 11 листова и часописа и била отворена за кориснике четири сата дневно.[1] Библиотека данас ради у просторијама Црвене комуне. Својим корисницима нуди близу 20.000 књига за децу и одрасле.[3]
Манифестације и програми уреди
Библиотека организује многе промоције, изложбе, литерарне конкурсе/радионице, итд.[4]
Награде уреди
Поводом обележавања 140 година рада и трајања, Библиотека је 2004. године добила Новембарску награду - најзначајније општинско признање.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „ISTORIJAT NARODNE BIBLIOTEKE BUDVE”. nbbd.me. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ „Организација, одјељења и запослени”. nbbd.me. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ а б „Фондови и збирке”. nbbd.me. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ „Догађања у библиотеци”. nbbd.me. Приступљено 21. 10. 2023.